Nacionalni dan donora obeležava se danas, a prema statistici od početka godine u našoj zemlji urađeno je samo 15 urađenih transplantacija, dok je na listi čekanja oko 2.000 ljudi. Kako lekari objašnjavaju jedno “da” u najtežem trenutku može da znači spas i produžetak čak osam života.

Nakon epidemije kovida, koja je gotovo zaustavila program transplantacije, Udruženje transplantiranih pacijenata i pacijenata kojima je potrebna transplantacija organa “Zajedno za novi život” pokrenulo je nacionalnu kampanju „Još si mi trag“, jer je vreme bilo da se stvari promene na bolje. Od tada situacija je malo bolja nego ranije.

Međutim, i pored napora pacijenata, lekara, države građani većinom ne pristaju da doniraju organe preminulog člana porodice i time produže život pacijentu kojem je organ neophodan. Koliko je situacija alarmantna govori i podatak da je u Srbiji za od početka ove godine urađeno samo 15 kadaveričnih transplantacija i to tri jetre, tri srca i devet bubrega. Sa svega šest donora od početka godine, ova poražavajuća statistika svrstava nas na dno evropske lestvice.

– Svest građana na temu doniranja organa je na veoma niskom nivou, a direktna posledica toga je trenutno stanje u programu transplantacije, koje je evidentno veoma loše. Prošle godine urađene su samo dve kadaverične tranpslantacije organa. Ono što obećava, a čemu je verujem, doprinela i naša kampanja, je to što je od početka ove godine dobijeno duplo više saglasnosti nego cele prošle godine. To daje nadu svim onim pacijentima koji čekaju na najvažniji poziv u životu – kaže Todić.Kako dodaje, nephodna je edukacija, kako bismo shvatili da je statistički gledano 20 puta veća šansa da nam zatreba organ, nego da budemo donori.

– Sa druge strane, apelujem na sve bitne činioce u društvu, državu, struku, pacijente, medije i crkvu da se uključe u podizanje svesti građana i da zajedničkim snagama otklonimo strahove koji prate ovu temu. Mi koji smo dočekali transplantaciju se svakog šestog juna javno zahvalimo našim donorima koji su nam spasili i produžili živote – kaže Mladen Todić, predsednik Udruženja “Zajedno za novi život”.

Na VMA 13 transplantacija

Od početka godine u VMA je urađeno 13 transplantacija od čega su urađene tri kadaverične translantacije jetre, dva bubrega i osam living donor translantacija bubrega.

– Posmatrajući period u proteklih nekoliko godina imali smo zastoj u proceduri transplantacije solidni organa prvenstveno zbog pandemije Covid 19 virusa. Međutim, nakon završetka pandemije u VMA je ponovo uspostavljena procedura translantacije solidni organa. Problemi koji su uvek aktuelni u procesu kadaverične transplantacije su pre svega problemi vezani za donore. Tu pre svega spada zakonska i druge pravne i administrativne procedure, a svakako i problem davanja saglasnosti porodice za uzimanje organa za transplantaciju – pukovnik doc. dr Momir Šarac, vaskularni i transplantacioni hirurg u VMA.

Kako i on dodaje, potrebno je podizanje svesti našeg naroda o potrebi da se doniraju organi, jer donatorstvo je ravno najvećem herojskom delu. Pristankom porodice na donatorstvo organa spašavaju se ponekad i više od 7 života.

– VMA raspolaže svim potrebnim resursima, a prevashodno edukovanim kadrom za izvođenje ovih najkompleksniji hirurških procedura. Organizaciono smo u stanju, što smo i dokazali u proteklom periodu da u roku od sat vremena možemo da organizujemo ekipe kako za multiorganske eksplantacije , tako i za transplantacije doniranih organa. Sa ponosom ističemo da je uspostavljena vrhunska saradnja vojnog i civilnog zdravstva, koje je dala dobre rezultate, a prevashodno za transplantaciju jetre koja predstavlja jednu od najkompleksniji i najzahtevnijih procedura, ne samo u hirurgiji, već u celokupnoj medicine – objašnjava pukovnik doc. dr Momir Šarac, vaskularni i transplantacioni hirurg u VMA.

Prof. dr Sanja Radojević Škodrić, direktorka RFZO izjavila je na konferenciji za medije da bi se probudila svest o značaju doniranja organa, potrebno je pre svega da ljudi budu potpuno i tačno informisani i da nemaju strahove i predrasude.

– U Srbiji trenutno na kadaveričnu transplantaciju bubrega čeka oko 800 odraslih i 30 dece, novu jetru čeka oko 90 odraslih, dok je novo srce potrebno za 40 odraslih. Jedina šansa da ti ljudi produže život jeste novi organ, a zdravstveni sistem, bez obzira na sva sredstva kojima raspolaže, to može da im obezbedi jedino uz podršku i solidarnost celog društva. Dok se ne pojavi organ odnosno donor, država preduzima sve što može da bi obezbedila odgovarajuće lečenje pacijenata kojima je potrebna transplantacija – istakla je Škodrić.

Novi zakon uskoro na dnevnom redu

Novi zakon o presađivanju organa uskoro će se naći na dnevnom redu u Skupštini Srbije.

– Novim Zakonom o izmenama i dopuni Zakona o presađivanju ljudskih organa, u skladu sa preporukama koje su navedene u odluci Ustavnog suda, unaprediće se procedure presađivanja ljudskih organa sa umrlih lica, unaprediće se evidencija lica koja ne žele da budu potencijalni davaoci ljudskih organa nakon smrti, i unaprediće se zdravstvena zaštita građana Srbije. Takođe opšti cilj je postizanje nacionalne samodovoljnosti u broju ljudskih organa za presađivanje. Da bi naša zemlja obezbedila samodovoljnost, potrebno je da se postigne broj od 10 davalaca organa na milion stanovnika godišnje – kaže dr Aleksandra Vlačić, direktorka Uprave za biomedicinu Ministarstva zdravlja.

(Blic)

Nova vrsta imunoterapije CAR-T može značajno, za čak tri četvrtine, da uspori napredovanje multipli mijeloma, jednog od najsmrtonosnijih karcinoma, pokazalo je istraživanje naučnika sa Medicinskog koledža u Viskonsinu.

Stručnjaci su otkrili da je terapija CAR-T “izuzetno efikasna” za lečenje pacijenata sa multiplim mijelomom, vrstom raka krvi koji se razvija iz ćelija u koštanoj srži, piše Dejli mejl.

Ispitivanja su pokazala da je lek pod nazivom “Carvykti” usporio napredovanje bolesti za 74 odsto kod pacijenata koji su postali otporni na druge lekove.

(Tanjug)

Međunarodni susret Jugoistočne Evrope tranplantiranih i osoba na dijalizi okupio je u Rumi brojne pacijente i eminetne domaće i strane stručnjake, a cilj skupa “Transplantacija nam je jedini spas” bio je da podigne svest o značaju doniranja organa, jer je u Srbiji novi organ jedini lek za više od 2.000 ljudi, rečeno je danas na konferenciji organizovanoj u okviru “Seen transplant-a”, međunarodne organizacije Jugoistočne Evrope transplantiranih i osoba na dijalizi.

Ove godine je domaćin bilo Udruženje bubrežnih invalida Sremska Mitrovica, a Violeta Srbljanin, potpredsednica tog udruženja rekla je za Tanjug da je najveći akcenat konferencije stavljen na transplantaciju i na “DA” koje život znači za 2.000 ljudi kojima je transplantacija spas.

(Tanjug)

Jednostavan test krvi mogao bi da ubrza dijagnostiku oko 50 vrsti raka, sugeriše nova studija.

Rezultati ispitivanja britanske Nacionalne zdravstvene službe, objavljeni na najvećoj svetskoj konferenciji o raku u SAD, pokazuju da “Galleri test krvi” ima potencijal da uoči ili isključi rak kod ljudi sa simptomima.

Test otkriva sitne fragmente DNK tumora u krvotoku, upozorava lekare da li je otkriven signal raka i predviđa gde je u telu taj signal možda nastao.

(Tanjug)

Od karcinom pluća u Srbiji oboli oko 7.000, a na žalost umre više od 5.000 ljudi, prema rečima lekara, to je praktično na svaka dva sata jedna osoba izgubi život. Jedan od najvažnijih preduslova uspešnog lečenja, je rano otkrivanje raka pluća, što u Srbiji nije slučaj, jer se kod više od 70 odsto pacijenata otkrije u poslednjem stadijumu. Tada su šanse za uspešno izlečenje gotovo iscrpljene.

Dr Mihailo Stjepanović, direktor Klinike za pulmologiju UKC Srbije, povodom Svetskg dana borbe protiv duvanskog dima objašnjava, da je karcinom pluća podmukla bolest, jer u trenutku kada se osete prvi simptomi većina bolesnika je već u metastatskom stadijumu bolesti.

–Simptomi u početku mogu da budu vrlo nespecifični – kašalj koji duže traje i ne prolazi na primenu antibiotika, prolongirano febrilno stanje, malaksalost, gubitak apetita, bolovi u grudima. Dodatni problem predstavlja činjenica da većinu bolesnika koji obole od karcinoma pluća predstavljaju pušači koji su već navikli na kašalj i iskašljavanje i to ih zavara. Ne primete kada kašalj postane uporniji, izraženiji i promeni intenzitet. Upravo u tom periodu često se izgubi dragoceno vreme, bolest uznapreduje, terapijske mogućnosti se smanje, a prognoza bolesti postane značajno lošija – kaže dr Stjepanović.

Podsetimo, zabrana pušenja u zatvorenim prostorima, kao što su kafići, restorani, kafane i svi ostali objekti zatvorenog tipa, koji nisu bili predviđeni 2010. godine, kada je Srbija dobila Zakon o zaštiti stanovništva od izloženosti duvanskom dimu, očekuje se da zaživi u praksi do kraja godine. Nacrt zakona za sada predviđa i zabranu pušenja na stadionima, autobuskim stajalištima, što predstavlja i zabranu na otvorenom, te nakon što prođe javnu raspravu, Vladu i Skupštinu, on može biti usvojen.

Kako poručuju iz Ministarstva zdravlja, ustupaka neće biti, jer duvanski dim je štetan, a cilj svega je zaštita zdravlja stanovništva. Sve isto važiće i za elektronske cigarete.

“Zabrana pušenja je neophodna mera”

Lekari navode da je zabrana pušenja u zatvorenim prostorima neophodna, kako bi se sačuvalo zdravlje stanovništva i apelovalo na njih, jer od svih onkoloških bolesti u Srbiji, rak pluća ima najveću incidencu i najveći mortalitet. To je bolest, kako objašnjavaju lekari, zbog koje smo u ozbiljnom problemu, jer više od trećine odraslog stanovništva Srbije su pušači. Takođe, pušenje izaziva i niz drugih zdravstvenih problema.

(Blic)