ostanimo u kontaktu

KiM specijal

Srbi povukli blokadu administrativnog prelaza Merdare, saobraćaj normalizovan

Objavljeno

-

Prevoznici i građani, koji su četiri dana blokirali prolazak kamiona sa kosovskim tablicama na graničnom prelazu Merdare kod Kuršumlije u Srbiji, povukli su blokadu.

Saobraćaj je na ovom prelazu normalizovan od 10 časova 22. juna.

Dragan Milošević, jedan od učesnika blokade rekao je za Radio Slobodna Evropa (RSE), da će tokom dana biti odblokirani i ostali prelazi između Srbije i Kosova.

On je objasnio da su na taj korak odlučili nakon što je Vlada Kosova dan ranije promenila svoju raniju odluku o zabrani ulaska za sve kamione sa tablicama izdatim u Srbiji, i dozvolila ulazak teretnjacima koji prevoze robu stranog porekla.

“Formirana je kilometarska kolona šlepera i kamiona sa srpskim tablicama, koji prevoze robu iz trećih zemalja na Kosovo. Pretila je opasnost da ta roba propadne na ovoj vrućini, što bi prouzrokovalo dodatnu štetu našim prevoznicima i privredi Srbije i zbog toga smo odlučili da deblokiramo prelaz Merdare”, objasnio je Milošević u telefonskoj izjavi.

On je istakao da odluka o povlačenju blokade predstavlja „izraz dobre volje“, i da je oročena na pet dana, do kada očekuju da i kosovska strana ukine odluku o zabrani ulaska kamiona sa tablicama izdatim u Srbiji sa robom iz Srbije na svoju teritoriju.

“U slučaju da se to ne desi, ponovo ćemo blokirati sve prelaze Jarinje, Brnjak, Merdare i Končulj za sva vozila, uključujući i putničke automobile”, rekao je Milošević.

KiM specijal

Lajčak: Pojedinačne odluke poput ukidanja dinara koče proces normalizacije

Objavljeno

-

Specijalni izaslanik EU za dijalog Beograda i Prištine Miroslav Lajčak izjavio je da je teško voditi dijalog u pravcu normalizacije, zbog čestih stagnacija i zaustavljanja procesa izazvanih pojedinčanim odlukama, poput odluke Prištine da ukine dinar kao sredstvo plaćanja.

“Trenutno je najveće pitanje kako ublažiti uticaj odluke kosovske Centralne banke o gotovinskim transakcijama. To je realnost koja je proizvod veoma niskog nivoa poverenja između dva društva, između Kosova i Srbije uopšte“, istakao je Lajčak za sarajevski N1.

On je rekao da i srpsko i albansko društvo na KiM “moraju da shvate“ da bez normalizacije odnosa nema napretka ka Evropskoj uniji.

pročitaj više

KiM specijal

Briselski sporazum potpisan na današnji dan, šta u njemu piše

Objavljeno

-

Na današnji dan pre 11 godina potpisan je Prvi sporazum o principima normalizacije odnosa Beograda i Prištine, tzv. Briselski sporazum, koji je zaključen u Briselu, pod pokroviteljstvom EU.

Pregovore su vodili tadašnji premijer Srbije Ivica Dačić i predsednik Vlade Kosova Hašim Tači, uz posredovanje visoke predstavnice EU Ketrin Ešton.

Sporazum kojim je počela normalizacija odnosa sa Kosovom, koje Srbija ne priznaje, ima 15 paragrafa, od kojih se prvih šest odnosi na osnivanje, delokrug i funkcije planirane ZSO, a naredna tri na policiju i bezbednost, navodeći jednu policijsku snagu za celo Kosovo, uključujući severno Kosovo, nazvanu Policija Republike Kosovo.

Paragraf 11 predviđa da se opštinski izbori održavaju na celom Kosovu prema zakonu Kosova.

Paragraf 12 predviđa izradu plana implementacije i precizira datum do kada će plan biti zaključen.

Paragraf 13 obavezuje se na intenziviranje pregovora o energetici i telekomunikacijama.

Prema paragrafu 14 dogovoreno je da „nijedna strana neće blokirati ili podsticati druge da blokiraju napredak druge strane na njenom putu ka EU“.

Paragraf 15 predviđa uspostavljanje komiteta za implementaciju, uz pomoć EU.

Briselski sporazum sadrži i dokument saglasan o integraciji opština sa srpskom većinom na severu Kosova u pravni sistem Kosova, uz dve garancije:

– Sva sudska pitanja su po zakonu Kosova, ali kosovski Srbi moraju biti većina određenih sudskih veća. Veće (Okru
ni sud u Kosovskoj Mitrovici) mora da zaseda u Severnoj Mitrovici.

– Sav rad policije treba da obavlja Policija Kosova, ali regionalni komandant policije u oblastima sa većinskim srpskim stanovništvom mora biti kosovski Srbin izabran sa liste koju dostavljaju opštine kosovskih Srba.

Posle rata na Kosovu i bombardovanja SRJ 1999, Kumanovskim sporazumom Kosovo je stavljeno pod upravu UN u skladu sa Rezolucijom 1244. Nakon toga, Kosovo je jednostrano proglasilo nezavisnost 2008. godine, koju je priznalo stotinak država članica UN, ali je takođe, posle diplomatskih aktivnosti srpskih zvaničnika određen broj država povukao svoje priznanje.

Dijalog između Kosova i Srbije, uz posredovanje EU, počeo je u martu 2011. godine. Prvi Briselski sporazum potpisan je 19. aprila 2013, dok su dve godine kasnije Kosovo i Srbija potpisali sporazum o Zajednici opština sa srpskom većinom, koji je usaglasio opšte principe i ključne elemente.

Sporazum iz 2015. se sastoji od 22 tačke, kojima se preciziraju zakonski okvir, ciljevi, organizaciona struktura, odnos sa centralnim vlastima, budžet i podrška.

U skladu sa prvim Briselskim sporazumom, Zajednica opština sa srpskom većinom bi trebalo da bude uspostavljena na osnovu Statuta, čiju jednu verziju je 2018. izradio Upravljački tim, uz odobrenje EU na osnovu sporazuma iz 2015, ali on nikada nije predstavljen javnosti.

Prošle godine su dve strane prihvatile nemačko-francuski predlog za normalizaciju odnosa i dogovorile Aneks implementacije. Srpska strana insistira da prvo mora da bude formirana ZSO, odnosno ispunjene odredbe iz Briselskog sporazuma, da bi se nastavilo sa daljom normalizacijom, dok to kosovska strana odbija, navodeći da formiranje ZSO nije u skladu sa Ustavom Kosova.

Mada su svi rokovi predviđeni Briselskim sporazumom istekli, ZSO i dalje nije ni na vidiku.

(N1)

pročitaj više

KiM specijal

Stano: Briselski sporazum je obaveza, Priština treba da snosi posledice ako ne formira Zajednicu srpskih opština

Objavljeno

-

Portparol Evropske unije Peter Stano izjavio je danas, povodom 11 godina od potpisivanja Briselskog sporazuma, da se sve obaveze iz tog sporazuma, kao važećeg dokumenta, moraju sprovesti i poručio da će se Priština, ukoliko ne formira Zajednicu srpskih opština, suočiti sa posledicama.

Stano je, na pitanje Tanjuga kako EU može da utiče na Prištinu da ispuni svoju obavezu da formira ZSO, kao što je predviđeno Briselskim sporazumom, i da li je to i dalje važeći dokument za Brisel, rekao da to jeste važeći dokument i naglasio da je EU, zajedno sa međunarodnim partnerima, jasno stavila do znanja Prištini da mora da formira ZSO, za koju kaže da je jedno od „ključnih i najhitnijih pitanja“ u okviru dijaloga.

„To je važeći dokument. Svi sporazumi postignuti u okviru dijaloga uz pomoć EU su važeći dokumenti, to su važeće obaveze i treba ih sprovesti. To se mora poštovati i to je nešto što stalno ponavljamo partnerima“, poručio je Stano.

pročitaj više

KiM specijal

Petković: Priština 11 god odbija da formira ZSO, nagrađena je za izbegavanje obaveza

Objavljeno

-

Direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju Petar Petković razgovarao je danas sa ambasadorima i predstavnicima zemalja Kvinte u Beogradu i sa šefom Delegacije EU u Srbiji, koje je detaljno informisao o sastanku na nivou glavnih pregovarača, koji je juče održan u Briselu, ali i istakao da se danas navršilo 11 godina kako Priština odbija da formira Zajednicu srpskih opština.

Umesto da međunarodna zajednica natera Prištinu da ispuni svoje obaveze iz dijaloga, svi svedočimo jednom potpuno nepravednom i devijantnom pristupu da se Priština zapravo nagrađuje za to što svesno izbegava svoje obaveze i što svakoga dana povlači esklatorne poteze u srpskim sredinama, rekao je Petković.

Progon srpskog naroda južno i severno od Ibra, institucionalno nasilje, ukidanje dinara i okupacija severa KiM su zapravo jedini „uslovi“ koje je Priština ispunila da bi bila nagrađena i viznom libaralizacijom, i unapređenjem statusa u Parlamentarnoj skupštini NATO, kao i sada usvajanjem izveštaja za protivpravno članstvo u Savetu Evrope, saopšteno je iz Kancelarije za KiM.

pročitaj više

KiM specijal

Članovi porodica traže odmrzavanje rešavanja pitanja nestalih na KiM

Objavljeno

-

Predstavnici udruženja članova porodica nestalih Srba i Albanaca na KiM uputili su danas apel svima od kojih zavisi rešavanje pitanja nestalih da pomognu u rasvetljavanju njihove sudbine.

Gordana Đikanović iz Udruženja porodica nestalih „Kosovski stradalnici“ sa sedištem u Beogradu izjavila je da je nedopustivo to da radna grupa Beograd – Priština tri godine nije zasedala, što, kako je navela, znači da tri godine nije identifikovano nijedno lice sa liste nestalih.

Ona je rekla da je krajnje vreme da se svi oni od kojih rešavanje pitanja nestalih zavisi „uzmu u pamet“.

pročitaj više

U TRENDU