Film “Munje opet!”, nastavak kultne komedije “Munje!”, je premijerno prikazan u ispunjenoj Mts dvorani, gde je autorska i glumačka ekipa nagrađena ovacijama.

Beogradska publika je višeminutnim burnim aplauzima pozdravila film reditelja Raše Andrića i scenariste Srđe Anđelića, koji je posle više od 20 godina ponovo okupio glumce Borisa Milivojevića, Sergeja Trifunovića, Nikolu Đurička, Maju Mandžuku, Milicu Vujović i druge.

Najprevođeniji pisac na španskom jeziku je Gabrijel Garsija Markes, koji je tako na prvom mestu smenio Migela de Servantesa, pokazali su najnoviji podaci Instituta Servantes.

Ispostavilo se da je autor dela “Sto godina samoće” najviše prevođen na 10 jezika u ovom veku, prenosi Gardijan.

Institut je prikupio podatke preko VorldCat baze podataka koja sadrži 554.858.648 bibliografskih zapisa na 483 jezika, a gledalo se koji se pisci najviše prevode na arapski, kineski, engleski, francuski, nemački, italijanski, japanski, portugalski, ruski i švedski jezik.

Koristeći te podatke, sastavio je pretraživu mapu dela prevedenih sa španskog od 1950. do danas.

Rakel Kaleja, šefica za kulturu Instituta Servantes, rekla je da će mapa u budućnosti biti uvećana kako bi se postiglo što više jezika.

“Ideja je bila da se svi ti podaci destiliraju kako bi te informacije bile dostupne i pretražive za javnost”, rekla je ona.

Od 2000. do 2021. godine 10 najprevođenijih autora španskog govornog područja bili su Markesa na prvom mestu, a zatim slede Isabel Aljende, Horhe Luis Borhes, Mario Vargas Ljosa, Servantes, Karlos Ruiz Zafon, Arturo Perez-Reverveda, Luis Sepule Roberto Bolano i Havijer Marijas.

Ipak, navodi se, Servantes je i dalje najprevođeniji pisac na španskom u poslednjih osam decenija.

Pozorište Boško Buha ostaje na svojoj adresi – kaže za Nova.rs upravnik ovog teatra Igor Bojović nakon sastanka u Vladi Srbije s premijerkom Anom Brnabić.

“Zadovoljan sam sastankom, što ne bih bio”, prva je reakcija upravnika Pozorišta “Boško Buha” Igora Bojovića, nakon dvočasovnog sastanka koji su čelnici ovog teatra imali u zgradi Vlade Srbije s premijerkom Anom Brnabić.

Upravnik ovog teatra otkrio je kratko za Nova.rs i šta im je predsednica Vlade Srbije obećala:

“Ostajemo na svojoj adresi, na Trgu republike 3. Nema selidbe administracije u Beograd na vodi.”

Sastanku su, pored Bojovića, prisustvovali predsednik Upravnog odbora ovog teatra Radiivoje Dinulović, glumica Boba Latinović i pravnica teatra Nada Baša.

Zaposleni u Pozorištu “Boško Buha” su u ponedeljak javno apelovali da njihov teatar ne bude u celosti preseljen u zgradu Stare pošte na Savskom trgu, kao i da se reši problematičan katastarski upis vlasništva njihovog dosadašnjeg sedišta u zgradi na Trgu Republike 3, koji već osam godina koči rekonstrukciju oronulog prostora. Nadležnima su dali rok od mesec dana da odgovore na njihove zahteve, a u međuvremenu im je stigla podrška od gotovo čitave kulturne javnosti.

Trostruka multimedijalna posveta antologijskoj britanskoj grupi “Bitlsi” priređena je sinoć u Ustanovi kulture Parobrod u Beogradu, gde je centralni događaj bila tribina naziva “The Beatles – pozicija pop rok fenomena danas”.

Na panelu su govorili – Rastko Ćirić, profesor ilustracije i animacije, autor filma “The Rubber Soul Project”, Aleksandar S. Janković – profesor na FDU i Damjan Dašić, osnivač The Beatles tribute benda (The Bestbeat), dok je moderator bila Jelena Pavićević, teoretičar umetnosti i medija.

Prvi album legendarnog benda “The Beatles” – “Please Please Me” objavljen je 22. marta 1963. godine i upravo tim povodom, šest decenija kasnije, održan je ovaj susret, mada je reči najviše bilo o globalnom uticaju koji muzička rok četvorka iz Liverpula ima i dan danas u čitavom svetu.

Glumac Tihomir Stanić izjavio je da bi gradska vlast na čelu s gradonačelnikom Beograda Aleksandrom Šapićem trebalo da otkupi prostor pozorišta “Boško Buha”, koji je otuđen 2015. godine.

Stanić je agenciji Beta kazao da podržava odluku kolega iz „Boška Buhe“ koji odbijaju da ansambl premeste s Trga Republike na Savski trg.

„Bivši gradonačelnik, a sadašnji ministar finansija Siniša Mali se hvali da na računu ima više od pet milijardi evra. Neka sada pomogne gradonačelniku Šapiću da grad povrati vlasništvo nad onim što je prodato za vreme njegovog mandata, kako bi glumci dečjeg pozorišta mogli da nesmetano rade“, rekao je Stanić.

Bivši upravnik Narodnog pozorišta u Beogradu Božidar Đurović izjavio je da bi sva pozorišta u Srbiji trebalo da obustave rad kako bi se sprečilo izmeštanje dečjeg pozorišta „Boško Buha“.

„Oni koji su doneli odluku o izmeštanju dečjeg pozorišra ‘Boško Buha’ i prodaji dela prostora koje je to pozorište decenijama koristilo, nikada ni kao deca, a ni s decom, nisu bili u tom pozorištu. Da su bar jednom bili u ‘Boška Buhi’ ne bi im na pamet palo da izmeštaju pozorište s matične scene, koje u centru Beograda radi više od 70 godina“, istakao je pozorišni reditelj Đurović.

Glumačka organizacija Srbije podržala je kolege glumce i sve zaposlene u Pozorištu „Boško Buha“ u borbi za svoju scenu i pozvala građane da potpišu peticiju da im se vrati prostor na Trgu Republike na njihovoj matičnoj adresi.

Pozorište „Boško Buha“ ne prihvata odluku gradskih vlasti da se preseli u zgradu na Savskom trgu, pošto to, kako su naveli članovi ansambla, ne zadovoljava potrebe njegovog funkcionisanja.

„Stav kolektiva pozorišta je da ono ostaje u zgradi na Trgu Republike 3 u kojoj se nalazi od svog osnivanja 1950. godine“, saopšteno je iz pozorišta.

Pre šest godina je u Katastru izvršeno uknjiženje na prostor foajea i sale Pozorišta od strane preduzeća „Rubin“ iz Kruševca, da bi se kasnije vlasništo prenelo na preduzeće „Butik“ iz Kruševca.

Pozorište traži da se u roku od mesec dana razreši imovinsko-pravna situacija.

„Ovim je došlo do otuđenja imovine grada Beograda, na koju pozorište ima pravo korišćenja na neodređeno vreme. Pozorištu je saopšteno da je do uknjiženja došlo greškom, koja će biti ispravljena u najkraćem roku, što se do danas nije desilo“, naveli su iz „Boška Buhe“.

Pozorište „Boško Buha“ je bez svog prostora ostalo u vreme kad je funkciju gradonačelnika Beograda obavljao Siniša Mali, pokazalo je istraživanje Nova.rs.

Promena vlasništva se dogodila 2015. godine kada je kompanija „Rubin“, u vlasništvu Predraga Rankovića Peconija, kupila „Kafe Teatar“ koji je bio sastavni deo prostora koje je pozorište koristilo.