ostanimo u kontaktu

Lepota&Zdravlje

Šta može da upozori na brže starenje mozga i na šta bi trebalo da obratimo pažnju?

Objavljeno

-

Brzina starenja ljudskog mozga zavisi u većoj meri od opšteg zdravlja i načina života.

Prema naučnim istraživanjima, mozak može da stari brže od optimalnog, posebno ako su prisutni određeni znaci.

Finski naučnici objavili su zanimljivu studiju u kojoj su predstavili da veoma cinični stariji ljudi imaju veću stopu kognitivnog pada. Ali to nije sve, oni uglavnom umiru ranije. Glavni razlog za to je, između ostalog, povećan kortizol, koji se stvara u stresnim situacijama i negativno utiče na zdravlje mozga.

Iako je teško koncentrisati se tokom velikog uzbuđenja i napetosti, potrebna je pažnja ako vam se to stalno dešava. Istraživački tim USC otkrio je da je stalno lutanje pažnje znak kognitivnog starenja. Ova osobina se može pojaviti u mozgu već sa 30 godina i jedan je od znakova moguće Alchajmerove bolesti.

Ako imate problema sa koncentracijom kada ste pod stresom, kognitivno testiranje može pomoći da se utvrdi da li ste skloni kognitivnom padu. Mentalne igre kao što su slagalice i ukrštene reči mogu biti od pomoći u jačanju vaše sposobnosti koncentracije.

Ako zaboravite na termin i slično, to ne znači mnogo, jer se svakome može desiti. Kada stalno zaboravljate šta ste se dogovorili da uradite, potpuno nenamerno, a prijatelji vam na to ukazuju, shvatite ovu povratnu informaciju ozbiljno.

„Pacijenti koje vidim i koji imaju problema sa pamćenjem obično ne prepoznaju da ih imaj“, kaže Tomas R. Vidić, saradnik na Američkoj akademiji za neurologiju.

Ali to je veoma važan znak na koji treba paziti, pa slušajte šta vam kažu prijatelji i porodica i potražite odgovarajući medicinski savet.

Preterani umor je još jedna ključna karakteristika koja je istaknuta u nekoliko studija, uključujući studiju o starenju klinike Mejo.

Umor tokom dana ne samo da znači da mozak ne dobija adekvatan restorativni odmor koji mu je potreban noću, već može uticati na fizičke promene u mozgu koje su povezane sa starenjem,piše aktivni.si.

„San je važan zaštitnik mozga“, kaže Nil Graf-Radford, profesor neurologije na klinici Mejo na Floridi.

On dodaje da su istraživanja pokazala da apneja u snu zapravo može da smanji hipokampus – ključni deo mozga povezan sa učenjem i pamćenjem. Za zdravlje mozga preporučuje se najmanje sedam do osam sati kvalitetnog sna, prenosi Danas.rs.

pročitaj više
Kliknite da bi ste komentarisali

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Lepota&Zdravlje

Endokrinolozi ukazuju na pojavu koja može da bude znak da naše kosti slabe

Objavljeno

-

Zdrave kosti su ključne za zdravu i bezbolnu starost i nikada nije prerano, ni prekasno da počnemo da brinemo o njima.

Kosti često oslabe i postanu lomljive bez ikakvih simptoma, a toga postajemo svesni tek kada dođe do preloma.

„Pošto je slabljenje kostiju često neotkriveno, prvi način na koji ljudi mogu da saznaju koliko su im kosti zdrave je skeniranje gustine kostiju, ili DEKSA skeniranje, koje se preporučuje za svaku ženu stariju od 65 godina, mlađe žene u riziku od razvoja osteoporoze i muškarce starije od 70 godina“, rekao je za „The Parade“ dr Heter L. Hoflih.

Endokrinolog Sara Fišman potvrđuje da je ovo važan test.

„Nažalost, osteoporoza i osteopenija su često tiha stanja. Većina ljudi ne oseća ništa u svojim kostima dok ne dođe do preloma“, upozorila je ona.

Međutim, prema rečima dr Fišman, postoji rani znak da kosti slabe, a to je skupljanje.

„Dok neki ljudi veruju da je smanjenje obima zgloba znak slabljenja kostiju, to je zapravo manje tačan znak od gubitka visine“, primetila je ona.

Šta možemo da učinimo ako su kosti slabe?

Ako želite da ojačate svoje kosti i usporite njihovo slabljenje, unosite dovoljno kalcijuma. Preporučuje se unos između 1.000 i 1.300 miligrama kalcijuma dnevno, u zavisnosti od starosti i pola. Namirnice bogate kalcijumom uključuju jogurt, obogaćeni sok od pomorandže, sardine, losos, tofu i spanać.

„Ako ne dobijate dovoljno kalcijuma samo ishranom, možete koristiti suplemente kalcijuma, u konsultaciji sa svojim lekarom“, smatra dr Hoflih.

Važan je i unos vitamina D. Ako ne provodite mnogo vremena napolju ili ne živite na mestu koje nije posebno sunčano, razmislite o uzimanju suplementa ovog vitamina. Nacionalni instituti za zdravlje preporučuju unos između 600 i 800 mikrojedinica vitamina D dnevno, u zavisnosti od starosti i pola.

I na kraju, vežbajte najmanje 30 minuta dnevno. Izaberite vežbe kao što su hodanje, trčanje, dizanje tegova ili  tenis.

„Ponekad je moguće povećati gustinu kostiju uz pomoć lekova. Postoje lekovi koji će aktivnije graditi gustinu kostiju i lekovi koji će pomoći u usporavanju destruktivnih procesa koji dovode do gubitka koštane mase“, objašnjava dr Fišman. Takođe napominje da efikasnost takvih lekova zavisi od starosti pacijenta i drugih zdravstvenih stanja, prenosi Index.hr.

pročitaj više

Lepota&Zdravlje

Namirnica koja se dugo smatrala hranom siromašnih: Prava je riznica zdravlja

Objavljeno

-

Sočivo je namirnica čije kuvanje nije komplikovano pa ju je lako uvrstiti u jelovnik. Puna je vitamina, proteina i vlakana, a zdravstvene dobrobiti koje nudi su brojne.

Sočivo se na našim prostorima jako dugo smatralo „sirotinjskom“ namirnicom jer je uvek bilo vrlo pristupačno, pa su i najsiromašniji slojevi mogli da ga priušte u velikim količinama. Upravo ta etiketa možda je i učinila da sočivo decenijama ode u zapećak u domaćoj kuhinji, međutim, poslednjih godina mu se vraća zaslužena popularnost, piše Zadovoljna.rs.

Ako želite da se hranite zdravije, ova namirnica bi trebalo što češće da se nađe na vašem tanjiru.

1. Bogato je vlaknima

Jedna od najvećih prednosti sočiva je njegov visok nivo vlakana, koje većina ljudi ne unosi dovoljno putem ishrane.

„Sočivo je složeni ugljeni hidrat koji sadrži puno vlakana, posebno topivih vlakana. Ta se vlakna tope u vodi i stvaraju smesu sličnu gelu koja se kreće našim telom i pomaže da se uklone neke od materija povezanih s visokim holesterolom“, kaže Dženifer Henvej, nutricionistkinja.

Sočivo može da osigura vašu dnevnu dozu vlakana (26 grama) u samo pola šoljice. Vlakna u njemu takođe pomažu varenju.

2. Pomaže u regulaciji šećera u krvi

„Topiva vlakna u sočivu mogu da pomognu u ravnoteži nivoa šećera u krvi usporavanjem otpuštanja glukoze u krvotok i sprečavanjem skokova insulina“, kaže Henvej. Ovo je jedna od velikih prednosti sočiva za dijabetičare, jer pomaže u održavanju nivoa šećera u krvi. Visok sadržaj vlakana ih čini veoma zasitim što pomaže u kontroli apetita.

3. Dobar je izvor proteina

Sočivo ima više od 20 grama proteina u pola šoljice, što ga čini savršenim prilogom za ručak, pogotovo ako ste vegetarijanac ili vegan. Čak trećina kalorija iz sočiva dolazi od proteina, što ga čini trećim po količini proteina, u odnose na sve druge mahunarke ili orašaste plodove.

Sočivo ima nekoliko esencijalnih aminokiselina, a to su metionin i cistein. Ovo se lako rešava kombinovanjem sočiva sa žitaricama kao što su pirinač ili pšenica.

4. Puna je vitamina i minerala

Jedna od zdravstvenih dobrobiti sočiva je to što je poput vrlo ukusnog multivitamina: kroz njega možete uneti kalcijum, kalijum, cink i gvožđe, kao i puno vitamina B.

Ukoliko patite od hroničnog umora ili anemija, uz sočivo možete nadomestiti nedostak gvožđa, koje je odgovorno za dodatak enegije. Gvožđe stvara hemoglobin, supstancu u vašim crvenim krvnim zrncima koja im omogućava da prenose kiseonik u vaše telo.

Pola šolje kuvanog sočiva može da obezbedi 15% preporučenih dnevnih potreba za gvožđem.

5. Smanjuje rizik od određenih hroničnih bolesti

Studije pokazuju da redovno konzumiranje sočiva smanjuje rizik od hroničnih bolesti kao što su dijabetes, gojaznost, rak i srčana oboljenja. To je zahvaljujući njihovom bogatom sadržaju zaštitnih biljnih jedinjenja zvanih fenoli – sočivo je među najbolje rangiranim mahunarkama po sadržaju fenola. Stoga ne čudi da se sočivo može pohvaliti antioksidativnim, antibakterijskim, antivirusnim, antiinflamatornim i kardio-protektivnim dejstvom.

Nutricionistkinja preporučuje da se kod kuvanja sočiva šporet ugasi nekoliko minuta ranije. Kuvajte dva-tri minuta kraće od planiranog, ugasite vatru, poklopite i pustite da se kuva na spostvenoj pari do kraja.

(zadovoljna.rs)

pročitaj više

Lepota&Zdravlje

Grujičić: Razmatamo vakcinisanje majki protiv velikog kašlja

Objavljeno

-

Ministarka zdravlja Danica Grujičić rekla je danas da se razmatra početak vakcinacije majki protiv velikog kašlja kako bi novorođena deca bila zaštićena u prvim mesecima života.

Ministarka je povodom nedavnih smrti novorođenčadi od posledica velikog kašlja ocenila da se to pitanje ozbiljno razmatra, i da je na Republičkoj stručnoj komisiji za pedijatriju i infektivne bolesti da donese odluku.

Ona je naglaisila za TV Pink, da je veliki kašalj posebno opasan za novorođenčad.

pročitaj više

Lepota&Zdravlje

Grujičić: Na pragu smo epidemije velikog kašlja, 400 novih slučajeva od početka godine

Objavljeno

-

N1

Ministarka zdravlja Danica Grujičić izjavila je danas u Nišu da Srbija nije na pragu epidemije morbila, ali jeste na pragu epidemije velikog kašlja.

„Oko 400 novih slučajeva velikog kašlja imamo od Nove godine. To je puno i moja molba svima je da vakcinišu decu po kalendaru koji je zakonski obavezan. Nepotrebno pravimo rizike“, rekla je Grujučić prilikom obilaska Univerzitetskog kliničkog centra.

Ona je kazala da će uskoro biti održan sastanak republičke Komisije za infektivne bolesti na kome će biti odlučeno da li treba ići na vakcinaciju trudnica od velikog kašlja, kako bi se zaštitila deca do dve godine, jer tek od druge godine deca počinju da primaju vakcinu protiv te bolesti.

„Najveći broj zaražene dece ima od 10 do 14 godina, ali srećom kod njih nije toliko teška klinička slika, kao kod malih beba. Deca koja su umrla nisu bila zaštićena vakcinom“, kazala je Grujičić.

Ona je najavila da će u Nišu, u blizini nove zgrade Kliničkog centra biti građena nova Ginekološko-akušerska klinika.

„Moramo brzo da radimo i to po principima 21. veka. Postoji više varijanti na koji način možemo da gradimo te klinike. Neki su brži, neki sporiji. Ići ćemo na najkvalitetnije rešenje“, izjavila je Grujičić.

Prema njenim rečima, za par meseci biće poznato kada će porodilište biti izgrađeno.

Grujičić je kazala da kako god bi rekonstruisali postojeću zgradu Ginekološko-akušerske klinike, ona ne bi mogla da zadovolji savremene standarde.

(Beta)

pročitaj više

Lepota&Zdravlje

Dejan Škorić: Tiršova ostvaruje više od 90 odsto uspešnih izlečenja malignih bolesti

Objavljeno

-

Univerzitetska dečja klinika Tiršova ostvaruje više od 90 odsto uspešnih izlečenja malignih bolesti kod dece, izjavio je danas načelnik odeljenja hematologije na toj klinici Dejan Škorić, povodom predstojećeg Međunarodnog dana dece obolele od raka koji će biri obeležen 15. februara.

„Uz inovativne i savremene metode lečenja, koje se u Srbiji uspešno primenjuju, uspešnost izlečenja je 92 odsto kod određenih vrsta leukemije, a na izlečenje utiču rano otkrivanje i tačna dijagnoza, dok je podizanje svesti važan zadatak za sve nas“, rekao je Škorić.

Škorić je objasnio da je leukemija maligna bolest krvi i da se najčesća bolest tog tipa razvija u dečjem uzrastu, saopšteno je iz Univerzitetske dečje klinike Tiršova.

pročitaj više

U TRENDU