ostanimo u kontaktu

Svet

Šta stručnjaci misle o Maskovoj tvrdnji da bi Teslin humanoidni robot Optimus mogao da bude lansiran 2025. godine

Objavljeno

-

Tesla bi mogla da počne da prodaje svog humanoidnog robota Optimus do kraja sledeće godine i jednog dana će zaraditi više novca od robota nego od automobila, rekao je u utorak investitorima izvršni direktor Ilon Mask.

Ovo je još jedna ambiciozna tvrdnja milijardera za koju stručnjaci kažu da bi mogla biti u domenu mogućnosti – mada je malo verovatno da će proizvođaču automobila doneti novac u bliskoj budućnosti.

Optimus, Teslin humanoidni robot koji je još u razvoju, moći će da obavlja korisne zadatke u fabrici do kraja godine i mogao bi da stigne na tržište do kraja 2025, rekao je Mask investitorima nakon razočaravajućeg izveštaja o zaradi.

Mask ima istoriju hrabrih tvrdnji o svojim kompanijama koje ne uspevaju da se realizuju i unovče. Rekao je da misli da je Tesla „najbolje pozicionirana od bilo kog proizvođača humanoidnih robota“ da proizvodi botove u velikom obimu, dodajući da bi oni mogli da postanu najvrednija imovina kompanije i „vredniji od svega ostalog zajedno“ jer „ne postoji smisleno ograničenje veličini ekonomije“.

Animeš Garg, pomoćnik profesora AI robotike na Tehnološkom institutu Džordžije, rekao je za Forbes da je Maskov vremenski okvir „agresivan“, ali „realističan iz perspektive lansiranja“. Ipak, rekao je da će pitanje biti „koliko su korisne veštine koje su izvan sadašnjih granica“, posebno kada je reč o širini, mogućnosti opšte primene i robusnosti.

Za lansiranje, Garg je rekao da očekuje da Tesla ima humanoidnu platformu sa udovima, iako je „nejasno koliko će ruke biti robusne i korisne“, ali bi bio iznenađen ako bi Optimus mogao da obavlja zadatke izvan kompetentne lokomocije i veština poput podizanja predmeta koji nisu komplikovani za razumevanje, sa drugim funkcijama kao što je interakcija sa objektima kao što su prozori i vrata koje će možda uslediti godinu ili dve kasnije.

Džonatan Ejtken, robotičar sa Univerziteta u Šefildu u Velikoj Britaniji, složio se da bi Maskov „vremenski okvir bio veoma izazovan“ i opisao 2025. godinu kao „ambicioznu, ali ne nemoguću“, rekavši da mnogo zavisi od „detalja šta tačno“ Mask predlaže.

Kristijan Hubicki, profesor robotike na Državnom univerzitetu Floride, rekao je da „ne bi bio šokiran da vidi pažljivo pripremljene video snimke Optimusa koji obavlja neke nominalne zadatke u fabrici” do kraja godine, ali je upozorio da će to biti „neverovatno teško”.

Hubicki je rekao da postoji nekoliko nepoznanica koje okružuju humanoidne robote Tesle i njegovih konkurenata kao što su Boston Dinamics i Figure AI, a koje su ključne za procenu njihovog potencijala za upotrebu u stvarnom svetu van sjajnih, pažljivo postavljenih demo video snimaka.

Najvažnija među njima je pouzdanost, rekao je on, dodajući da je „jedini koristan robot pouzdan robot“. Hubicki je rekao da je ovo „problem za humanoide“, gde je kontrola još uvek u laboratorijskoj fazi, a hardver slab.

Dok radna okruženja i zadaci mogu biti izazovni za robote sa točkovima ili drugim dizajnom za navigaciju, humanoid bi mogao da napreduje i da se bavi vrstama posla koji su inače ograničeni na ljude ili veoma specifične mašine.

Dizajn nameće niz ogromnih tehničkih izazova i za hardver i za softver, uključujući zadatke koje većina ljudi uzima zdravo za gotovo, poput kretanja i hvatanja predmeta.

Trenutni procvat veštačke inteligencije pomaže da ova oblast napreduje, rekao je Aitken, pošto je opšta upotreba ključna da bi humanoidi postali održivi alat.

„Ne možemo programirati robota da pokupi 1.000 različitih objekata tako što ćemo programirati proces za svaki pojedinačno“, objasnio je on.

Teško je zamisliti da će Maskova tvrdnja da će Optimus jednog dana zaseniti druge Tesline proizvode biti realizovana u bilo kom trenutku u bliskoj budućnosti, rekli su stručnjaci za robotiku za Forbes, posebno njegove automobile.

Garg je rekao da humanoidima uprkos popularnosti nedostaje ubedljiv slučaj upotrebe koji imaju druge tehnologije u nastajanju poput automobila bez vozača.

Oni se „verovatno neće približiti automobilskom biznisu u smislu prihoda“ u narednoj deceniji, rekao je on. Aitken je za Forbes rekao da je „teško videti humanoida koji se ozbiljno takmiči sa velikim industrijskim igračima u sektoru“ i postavlja pitanje da li bi bili u stanju da obavljaju „dosadne, prljave i opasne“ poslove visoke vrednosti što bi motivisalo kompanije da investiraju.

Hubicki je rekao da se „ne bi kladio na to da će se to tržište približiti automobilskoj industriji u doglednoj budućnosti“.

Iako su humanoidni botovi „impresivno napredovali“ poslednjih godina, on je rekao da im nedostaje ubedljiv primer upotrebe koji ukazuje da bi „masovno tržište bilo neizbežno“ i da u ovom trenutku ostaju „komplikovana tehnologija za izvršavanje zadataka koje već možemo da uradimo bolje“.

Analitičar Gordon Džonson iz GLJ istraživanja rekao je da su Maskove tvrdnje „apsurdne“ i odbacio je njegov cilj za Optimus do kraja 2025. kao „potpunu glupost i prevaru investitora“.

Džonson je rekao da kompanije koje su decenijama radile na humanoidima nisu ni blizu „gde Mask tvrdi da će biti do kraja 2025. Optimus je „pumpa iz snova“, rekao je Džonson. „Nema proizvoda.“

Mask je sa 191,6 milijardi dolara treća najbogatija osoba na planeti, posle Bernara Arnoa iz LVMH-a i osnivača Amazona Džefa Bezosa.

Robert Hart, novinar Forbes

Svet

Otkazano poletanje Starlajnera: Uočena anomalija na ventilu rakete

Objavljeno

-

Poletanje Boingove letelice Starlajner (Starliner), koja je prvi put trebalo da preveze astronaute NASA do Međunarodne svemirske stanice (MSS), otkazano je zbog tehničkog problema.

Lansiranje je otkazano noćas, oko dva sata pre planiranog vremena lansiranja.

Uočena je anomalija na ventilu rakete Atlas V koji je trebalo da izbaci kapsulu u orbitu, saopštio je proizvođač lansera, grupa ULA.

„Prioritet NASA je bezbednost“, napisao je šef američke svemirske agencije Bil Nelson na mreži X.

Boing polaže mnogo na misiju koja bi trebalo da omogući kompaniji da se pridruži „klubu svemirskih brodova“ koji su prevozili posadu na MSS.

Nov datum lansiranja nije saopšten.

(Beta)

pročitaj više

Svet

Treća faza izbora u Indiji: Glasao i premijer Narendra Modi

Objavljeno

-

Indijski premijer Narendra Modi glasao je danas u trećoj fazi opštih izbora u Indiji.

Modi, koji učestvuje na izborima za svoj treći mandat, glasao je na biračkom mestu u zapadnom indijskom gradu Ahmedabadu, u državi Gudžarat.

U poruci na društvenoj mreži X, Modi je pozvao Indijce da glasaju i da tako „osnaže demokratiju“.

Politički analitičari su predvideli pobedu Narendre Modija i pre početka izbora, koji se održavaju od 19. aprila do 1. juna, u ukupno sedam faza.

Modijeva stranka BJP se suprotstavlja širokom opozicionom savezu predvođenom „Indijskim nacionalnim kongresom“ i moćnim regionalnim strankama.

Kritičari premijera kažu da je indijska tradicija različitosti i sekularizma na udaru otkako je pre deset godina BJP osvojila vlast.

Optužuju tu stranku da neguje versku netoleranciju, a ponekad čak i nasilje. Stranka na te optužbe odgovara tvrdnjom da njena politika koristi svim Indijcima.

Skoro 970 miliona glasača – više od 10 odsto stanovnika sveta, bira 543 člana donjeg doma.

Glasovi će se prebrojati 4. juna iz ukupno 28 država u Indiji.

(Beta)

pročitaj više

Svet

Izraelska vojska zauzela palestinsku stranu graničnog prelaza Rafa

Objavljeno

-

Izraelska vojska je potvrdila jutros da je njena 401. oklopna brigada zauzela palestinsku stranu graničnog prelaza Rafa prema Egiptu.

Izraelski mediji navode da je sada prekinuta veza puta Salah al-Din u istočnoj Rafi koju je osvojila brigada Givati u ofanzivi protekle noći.

U toj operaciji ubijeno je oko 20 naoružanih osoba a vojnici su locirali tri otvora u tunele, sudeći po navodima izraelske vojske.

Usred ofanzive pogođeno je i uništeno vozilo puno eksploziva koje se kretalo ka izraelskom tenku, saopštila je vojska. Nijedan izraelski vojnik nije ranjen u toj operaciji.

Vojnici sada pretražuju to područje i, kako je navedeno, spremaju se sa dodatne misije.

U međuvremenu su više od 50 ciljeva Hamasa u Rafi pogodile izraelske vazduhoplovne snage.

Operacija ograničenog obima

Palestinski bezbednosni i egipatski zvaničnik izjavili su ranije jutros da su izraelski tenovi ušli u grad Rafu na jugu Pojasa Gaze i da su samo 200 metara udaljeni od graničnog prelaza sa susednim Egiptom, kao i da je ta vojna operacija ograničenog obima.

Egipatski zvaničnik i TV Hamasa Al-Aksa su objavili da su izraelski zvaničnici najavili povlačenje kada se operacija završi.

Izraelska vojska nije ništa komentarisala. U nedelju su borci Hamasa kraj Rafe ispaljivali mine na jug Izraela, ubivši četiri izraelska vojnika.

Agencija AP nije mogla nezavisno da potvrdi obim najnovije operacije.

Neizvestan prekid vatre

Ranije, u ponedeljak, je izraelski Ratni kabinet je odlučio da izvede vojnu operaciju u Rafi pošto je Hamas objavio da prihvata egipatsko – katarski predlog za sporazum o prekidu vatre.

Izraelska vojska je saopštila da izvodi ciljane u udare na Hamas u Rafi ne ulazeći u detalje.

Granični prelaz Rafa je ključan za ulazak humanitarne pomoći u Gazu.

Prekid vatre bi mogao da okonča sedmomesečni rat Gazi, ali je neizvesno da li bi sporazum mogao biti zaključen jer je Izrael odgovorio da predlog ne ispunjava osnovne zahteve, navodi Asošiejted pres.

(Beta)

pročitaj više

Svet

Putinova inauguracija: Koje države EU ipak šalju svoje predstavnike

Objavljeno

-

Sjedinjene Američke Države i većina država Evropske unije bojkotovaće danas svečanost inauguracije ruskog predsednika Vladimira Putina koji je nedavno dobio novi šestogodišnji mandat, međutim očekuje se da će Francuska i još neke članice EU ipak poslati svoje izaslanike, uprkos molbi Kijeva da to ne učine.

Odgovori diplomatskih predstavnika zapadnih sila pokazali su njihova različita stajališta o inauguraciji ruskog predsednika, koji je pre malo više od dve godine pokrenuo invaziju na Ukrajinu.

„Ne, nećemo imati svoje izaslanike na inauguraciji“, rekao je portparol američkog ministarstva spoljnih poslova Metju Miler. „Izbore u Rusiji nipošto ne smatramo slobodnim i poštenim, ali Vladimir Putin ostaje ruski predsednik i u narednom razdoblju“, kazao je.

Kanada poručuje da će takođe preskočiti ceremoniju, koja je na rasporedu samo dan nakon što je Rusija objavila da će održati taktičke vežbe koje uključuju nuklearno oružje, ne bi li tako “ohladila usijane glave na zapadu“.

Vladimir Putin odneo je uverljivu pobedu na predsedničkim izborima u martu, održanim samo par nedelja nakon smrti opozicionog lidera Alekseja Navaljnog. Vlade zapadnih zemalja osudile se njegov reizbor, ocenivši ga nepoštenim i nedemokratskim, a isti stav ima i Ukrajina.

„Ukrajina ne vidi zakonsku osnovu po kojoj Putin može biti priznat kao legitiman i demokratski izabran predsednik Ruske Federacije“, saoštilo je ukrajinsko ministarstvo spoljnih poslova.

Današnja inauguracija, ističe ukrajinsko ministarstvo spoljnih poslova, služi isključivo stvaranju privida legalnosti, iza kojeg se krije čovek koji namerava doživotno ostati na vlasti, čovek koji je Rusku Federaciju pretvorio u agresorsku državu, a vladajući režim u diktaturu.

Rusija je na inauguraciju pozvala čelne osobe svih stranih diplomatskih misija u Moskvi, izvestila je novinska agencija Interfax, pozivajući se na visokopozicioniranog zvaničnika Kremlja.

Ni ambasador Evropske unije u Rusiji neće prisustvovati ceremoniji, što je u skladu sa stavom većine država članica EU. Putinovu inauguraciju bojkotovaće tako dvadeset zemalja Evropske unije, međutim očekuje se da će ostalih sedam poslati svoje predstavnike. Osim Francuske, izaslanike na inauguraciju trebale bi da pošalju Slovačka i Mađarska, navode dva izvora iz redova evropske diplomatije.

Nemačko ministarstvo spoljnih poslova odgovorilo je da neće učestvovati. S druge strane, pariški diplomatski izvor rekao je da će Francusku u Moskvi predstavljati njen ambasador, što ukazuje na podele oko toga kako postupati s Rusijom.

„Nismo u ratu s Rusijom i ruskim narodom i nemamo zahteve za promenom režima u Moskvi“, izjavio je u ponedeljak francuski predsednik Emanuel Makron.

Izvor iz Pariza navodi da je Francuska prethodno osudila održavanje izbora pod okolnostima represije i ukraćivanja biračima mogućnosti stvarnog izbora, kao i sprovođenje izbora na okupiranim ukrajinskim teritorijima, što Francuska smatra kršenjem međunarodnog prava.

Odnosi između Francuske i Rusije pogoršali su se u poslednjim mesecima, s obzirom na to da je Pariz pojačao svoju podršku Ukrajini. Makron protekle nedelje nije isključio mogućnost slanja trupa u Ukrajinu ako bi to zatražio Kijev, rekavši da bi bilo legitimno razmotriti takav zahtev u slučaju da Rusija probije ukrajinske linije fronta.

Baltičke države, koje više nemaju svoje izaslanike u ruskoj prestolnici, kategorički su odbile učestvovanje na inauguraciji.

„Smatramo da se izolacija Rusije i njenog kriminalnog lidera moraju nastaviti“, rekao je litvanski ministar spoljnih poslova Gabrielius Landsbergis. „Učestvovanje na Putinovoj inauguraciji nije prihvatljivo za Litvaniju. Podrška ukrajinskom narodu koji se bori protiv ruske agresije, ostaje naš prioritet“, poručio je.

(Hina)

pročitaj više

Svet

Proglašeni dobitnici Pulicerove nagrade

Objavljeno

-

Prestižna Pulicerova nagrada za novinarstvo u javnom interesu dodeljena je istraživačkom mediju Pro publika (ProPublica) za „inovativno“ izveštavanje o tome kako su se milijarderi udvarali sudijama Vrhovnog suda SAD dajući im poklone i obezbeđujući putovanja, dok je agencija Asošijeted pres je nagrađena u kategoriji foto-reportaže za izveštavanje o imigraciji u SAD kroz Latinsku Ameriku.

Nagrade su dodeljene za najbolje u novinarstvu iz 2023. godine u 15 kategorija, kao i u osam umetničkih kategorija koje su fokusirane na knjige, muziku i pozorište. Pobednik za izveštavanje u javnom interesu dobija zlatnu medalju. Svi ostali pobednici dobijaju 15.000 dolara, piše Gardijan.

Asošiejted pres je osvojio Pulicerovu nagradu za dugometražnu fotografiju za izveštavanje o globalnoj migraciji kroz Latinsku Ameriku u SAD, dok su Njujork Tajms i Rojters dobili Pulicera za izveštavanje o napadu Hamasa na Izrael 7. oktobra i njegovim posledicama.

Prestižna nagrada Pulicerove za izveštavanje u javnom interesu pripala je ProPublici (ProPublica) zbog izveštaja koji je „probio debeli zid tajne“ oko američkog Vrhovnog suda i pokazao kako su milijarderi davali poklone i plaćali putovanja sudijama.

Puliceri su takođe dati novinarima i piscima koji su izveštavali o ratu u Gazi, kao i pokojnom hip-hop kritičaru Gregu Tejtu.

Osoblje Njujork Tajmsa pobedilo je za „široko izveštavanje“ o Hamasovom napadu na Izrael 7. oktobra, neuspesima obaveštajnih službi Izraela i odgovoru Izraela u Gazi.

Hana Drajer iz Tajmsa osvojila je Pulicera za istraživačko novinarstvo za svoje priče o radu dece migranata širom Sjedinjenih Država.

Spisateljica Kejti Engelhart osvojila je treći Pulicera za pisanje dugometražnih filmova, za portret porodice koja se bori sa demencijom majke.

Osoblje Vašington posta pobedilo je u nacionalnom izveštavanju vezanim za poluautomatske puške AR-15.

Dejvid I. Hofman iz Posta pobedio za „ubedljivu i dobro istraženu” seriju o tome kako autoritarni režimi potiskuju suprotno mišljenje u digitalnom dobu.

Treću nagradu dobio je saradnik ovog medija, ruski opozicionar Vladimir Kara-Murza, za komentare napisane iz ruske zatvorske ćelije.

Nagrada javnog servisa dodeljena je novinarima ProPublica Džošuu Kaplanu, Džastinu Eliotu, Bretu Marfiju, Aleksu Mierjeskiju i Kirsten Berg, čije su priče podstakle Vrhovni sud da usvoji svoj prvi kodeks ponašanja.

Magazin Njujorker osvojio je dva Pulicera, a dobitnici su Sara Stilman i Medar de la Kruz.

Nagrada za fikciju data je Džen En Filips za roman „Noćna straža“,

„Noćna straža“ Džejn En Filips nagrađena je Pulicerovom nagradom za fikciju, a Eboni But za dramu „Primary Trust“.

(Gardian)

pročitaj više

U TRENDU