ostanimo u kontaktu

Srbija

Statistika otkrila koliko energenti zaista učestvuju u ceni hrane: Jesu li sva poskupljenja opravdana?

Objavljeno

-

Istraživanje o prihodima od prodaje prehrambenih proizvoda u unutrašnjoj trgovini koje je nedavno objavio Republički zavod za statistiku, bacilo je svetlo i na strukturu troškova proizvođača hrane.

Očekivano, najviše se troši na osnovne sirovine, 62,6 odsto, ali ono što se je bilo teško pretpostaviti je da troškovi energije, a u nju ulazi i gorivo, učestvuju sa svega – 4,15 odsto.

Neočekivano, jer malo je korekcija cena benzina, struje i gasa, koje za sobom nisu povukle „nogu“ poskupljenju hrane. I to pravdajući ga skokom energenata, iako statističari tvrde da do gotove hrane proizvođači na njih daju tek 24-ti deo troška.

Udeo goriva i struje ili gasa nije u svim delatnostima podjednak. Najviše „uzima“ proizvođačima pekarskih proizvoda i testenine – 7,55 odsto. Prerada i konzerviranje mesa odnosi 4,47 odsto energije, a prerada i konzerviranje voća i povrća blizu četiri odsto svih troškova. Prema nalazima istraživača RZS, najmanje se troši prilikom konzerviranja ribe, 2,4 odsto, i prilikom proizvodnje biljnih i životinjskih ulja i masti – 1,8 odsto.

Tačnu kalkulaciju koliko energije ode dok iz pogona Klanice, prerade mesa i trgovine Nedeljković izađu mesne prerađevine, od vlasnika nismo čuli.

„Trošimo gas, struju i naftu“, rekao je za Forbes Srbija Radoslav Nedeljković. „Ne znam tačno koliko oni utiču na ukupna trošak“.

Na pitanje da li posle poskupljenja energenata stižu nove cene i za njihove proizvode, Nedeljković nam je kratko odgovorio: „Ne“.

Inflaciju vukla hrana i energija

Pamtimo, međutim, ne tako davno kako je energetska kriza uticala na inflaciju. Pre godinu dana. Narodna banka Srbije je u redovnom izveštaju o inflaciji, a ona je tog marta iznosila 16,2 odsto u odnosu na godinu pre, rekla da joj i dalje najviše doprinose rast cena hrane i energenata i to oko dve trećine.

Nameće se pitanje kako tako mali faktor u proizvodnji pokrene tolika poskupljenja. Jedan deo odgovara je, opet u izveštaju Republičkog zavoda za statitiku i tumačenja Narodne banke Srbije. Ovi troškovi su znatno važniji za poljoprivrednu proizvodnju.

„Na osnovu podataka RZS-a, uočava se da su primarni inputi u poljoprivrednoj proizvodnji (osnovni repromaterijal, semena, mineralna đubriva, mašine, održavanje) u proseku činili oko 31% ukupnih troškova, hemikalije, drugi hemijski proizvodi – oko 21%, dok su troškovi nabavke derivata nafte, električne energije, gasa i drugih energenata učestvovali sa oko 14%”, navodi se u Izveštaju o inflaciji iz maja prošle godine. „Dakle, oko dve trećine troškova u proizvodnji poljoprivrednih proizvoda odnosilo se na nabavku sirovina, hemikalija i energenata, čije su cene na svetskom tržištu enormno porasle u prethodne dve i po godine“.

Udara sa više strana

Proizvođačima struja, gas i gorivo cenu dižu – i direktno i indirektno. Kako objašnjava Bojan Stanić, pomoćnik direktora PKS za strateške analize, oko četiri odsto udela je onoliko koliko energija direktno utiče na prehrambenu industriju.

„Energija, međutim, ulazi u sve troškove“, kaže Stanić. „Ona povećava i troškove radne snage da ne bi izgubili kupovnu moć, sve se preslikava. Inicirano je porastom cena. Ali na poskupljenje utiču i drugi faktori. Ovi guraju, a tražnja pada jer potrošači ne mogu da kupe više. Onda cene moraju da se smanjuju, jer će izgubiti prihode. Ne mogu u nedogled da poskupljuju. Utiču cene energenata na domaćem i međunarodnom tržištu, ali utiče i prodaja. To se desilo 2020. godine. Jeste uticao rast kamatnih stopa, ali je uticao i pad kupovne moći. Zemlje koje su pogođene najvećom krizom dođu u deflaciju. To se, na primer dešava u Avganistanu, jer su mnogo siromašni. Trgovci moraju da spuštaju cene ispod inflacije, da bi mogli makar nešto da prodaju“.

Na više uticaja prilikom formiranja cene ukazuje i Veljko Mijušković, docent Ekonomskog fakulteta. Kada su troškovi goriva i energije značajan deo ukupnih troškova proizvodnje hrane, onda poskupljenje energenata može imati značajan uticaj na cene hrane. To je, kako napominje, posebno izraženo u slučaju delikatnih proizvoda.

„Važno je imati na umu da poskupljenje hrane ne zavisi samo od troškova energenata. Postoji niz drugih faktora koji mogu uticati na formiranje cena hrane”, dodaje Mijušković. „Takođe, lančana reakcija poskupljenja energenata na cene hrane nije nužno direktna ili proporcionalna. Neki proizvođači ili trgovci mogu pokušati da apsorbuju povećane troškove na drugim mestima ili prilagode svoje poslovne modele kako bi umanjili uticaj na cene hrane. Ukratko, konačna cena hrane zavisi od kompleksne kombinacije različitih faktora. Stoga, opravdanost poskupljenja hrane zahteva pažljivu analizu celokupnog ekonomskog konteksta i uticaja na proizvodnju, distribuciju i potrošnju hrane”.

Uticaj složenih faktora

S obzirom na to da je uticaj sirovina daleko veći, znači da prerađivači jak argument za poskupljenje imaju kada skoče cene semena, đubriva, pesticida ili drugih ulaznih materijala.

„Često su to ključni faktori u primarnoj proizvodnji hrane. Kada su u pitanju poljoprivredni proizvodi, troškovi sirovina mogu biti dominantni u ukupnoj strukturi troškova zbog potrebe za kupovinom osnovnih sirovina za uzgoj useva ili stočnu hranu”, kaže Mijušković, „Struktura troškova može varirati između različitih sektora i tipova poljoprivrednih proizvoda. Na primer, u nekim sektorima kao što su stočarstvo ili ribarstvo, troškovi hrane za stoku ili ribu mogu biti dominantni u ukupnoj strukturi troškova”.

Priličan je spisak delatnosti i proizvoda koji su podložniji energetskom „udaru“ od hrane. Vrednost energenata sa mnogo više prava prate proizvođači i prerađivači metala. Ne zaostaje mnogo hemijska industrija: proizvodnja hemikalija, plastike, guma i drugih hemijskih proizvoda. Sledi rafiniranje nafte. proizvodnja papira i celuloze, a zatim i cementa. To su upravo i najveći potrošači energenata.

„Ključni uticaj na cene hrane imaju, kao što smo rekli, cene osnovnih sirovina, troškovi transporta, energije, a zatim radna snaga, inflacija i konačno promene u potražnji i ponudi. Svi ovi faktori često deluju u kompleksnoj međusobnoj vezi, što znači da promene u jednom segmentu mogu imati kaskadne efekte na cene hrane”, zaključuje Mijušković.

(Forbes Srbija)

Srbija

Aktiviran žuti meteoalarm u celoj Srbiji: Kada nam stižu pljuskovi

Objavljeno

-

U danu pred nama toplo, sparno, ali i nestabilno, sledi smena sunca, oblaka i pljuskova. Na teritoriji cele Srbije je aktiviran žuti meteoalarm.

Ciklon sa zapada se polako premešta ka istoku i oblaci postepeno prekrivaju Balkan. Kiša se najpre očekuje u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini, a zatim i u Srbiji. Ostajemo i dalje pod uticajem tople vazdušne mase, temeratura u većini gradova preko 25 stepeni.

U utorak u provom delu dana suvo, smena sunca i oblaka. Posle podne će sa zapada početi da naviru kišonosni oblaci. Kišu očkujemo najpre na zapadu, a kako dan bude odmicao i u ostalim krajevima. Kiša neće biti ujednačena, negde će biti obilnijih padavina, dok recimo na krajnjem jugu može ostati suvo bez kiše. Duvaće umeren zapadni vetar. Maksimalna temperautura od 23 do 27 stepeni.

Od srede do kraja nedelje svežije, temperatura ispod 25 stepeni, ponegde i ispod 20.

U sredu i četvrtak će biti vrlo nestabilno, očkejemo česte pljuskove praćene grmljavinom, a biće uslova i za grad i veću količinu padavina tokom pljuskova. Za sutra je pored žutog meteoalarma, u pojedinim krajevima aktiviran i narandžati meteoalarm. U petak i za vikend delimično razvedravanje.

(N1)

pročitaj više

Srbija

Prijave za Program UNDP za podršku zaštiti vazduha do 31. maja

Objavljeno

-

Opštine i gradovi koji imaju planove kvaliteta vazduha, kratkoročne akcione planove ili su uključili mere zaštite vazduha u svoja strateška dokumenta, mogu se do 31. maja prijaviti na drugi javni poziv za podršku sprovođenju konkretnih mera zaštite vazduha u jedinicama lokalne samouprave koji je objavio Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP), objavilo je Ministarstvo zaštite životne sredine.

Program je objavljen u okviru projekta “EU za Zelenu agendu u Srbiji“, a jedinice lokalne samouprave koje su planskim dokumentima definisale mere unapređenja kvaliteta vazduha mogu da konkurišu za sufinansiranje jedne odabrane mere u visini do najviše 70 odsto ukupne vrednosti njene primene.

Sprovođenje mera koje se prijavljuju na ovaj poziv treba da doprinese i realizaciji nacionalnog Programa zaštite vazduha za period 2022-2030, koji je Srbija usvojila u decembru 2022. godine.

pročitaj više

Srbija

Šta je u Srbiji poskupelo, a šta pojeftinilo od 1. maja?

Objavljeno

-

Zbog novog obračuna akciza potrošači u Srbiji će se suočiti, ili se pak stvaraju uslovi da se suoče, sa većim cenama goriva, kafe, cigareta i alkohola, a sa druge strane, iako su smanjene cene struje i gasa za privredu, ne mogu da računaju na pojeftinjenje široke palete proizvoda jer preduzetnici tvrde da za to ne postoje uslovi, prenosi Danas.

Kakva takva uteha za građane naše zemlje, čija su primanja inače među najnižima u Evropi, je bar to što su zbog uskršnjih praznika snižene cene kokošijih jaja, piše Danas.

U Srbiji se od 1. maja obračunavaju novi iznosi akciza na gorivo, kafu, cigarete i alkohol, usklađeni sa prošlogodišnjom inflacijom od 7,6 odsto. Akciza sa PDV-om na gorivo je veća za 4,5 do 5,7 dinara.

Akciza na alkoholna pića pak iznosi 26,8 i 30,72 dinara po litri, za kafu od 108,06 dinara do 405,24 dinara po kilogramu, a za tečnosti za punjenje elektronskih cigareta 10,4 dinara po mililitru.

Cigarete su ponovo poskupele, a u Službenom glasniku su objavljene nove cene koje će važiti od 7. maja.

Dilema da li će poskupeti duvan i duvanski proizvodi realno nije ni postojala, već je samo bilo upitno koliko će to poskupljenje iznositi.

Kako je nedavno preneo RTS, sa prosečnom cenom od oko tri evra po paklici, cigarete u Srbiji su i dalje najjeftinije, iako je učešće akciza u ceni 61 odsto, a sa PDV-om, čak 77 procenata.

Dosadašnja praksa je bila da proizvođači uglavnom podižu cene za 10 dinara po paklici cigareta, što je, čini se, i ovoga puta slučaj.

Cilj izmena akciza na cigarete je usklađivanje sa standardima Evropske unije, po kojima bi do 2025. država trebalo da prihoduje najmanje 90 evra na 1.000 komada cigareta, što je 1,8 evra po paklici, tako da će nakon poskupljenja u narednoj godini biti iste cene kao u državama EU.

U oktobru prošle godine Vlada Srbije je povećala akcize na cigarete za osam odsto, što je uticalo da proizvođači podignu cene za 10 dinara, a u 2023. cene cigareta su podizane tri puta.

Sa druge strane, odlukom nadležnih od 1. maja su pojeftinile cene električne energije za privredu u iznosu od 25 i gasa za 15 odsto.

Iako je ekonomska logika veoma jednostavna, a to je da kada raste cena energenata rastu i cene svih drugih proizvoda i usluga dok kad je taj proces obrnut i sve druge cene padaju, privreda u Srbiji je gotovo nikada ne sledi, već pod raznim izgovorima odbija da snizi svoje cene.

Po svemu sudeći, tako će biti i ovog puta jer već sada preduzetnici iznose različite razloge zbog čega je, kako tvrde, nemoguće da njihovi proizvodi i usluge pojeftine.

Tako se, između ostalog, navodi da je stopa inflacije još uvek veoma visoka, da je struja u okruženju za privredu i dalje jeftinija nego kod nas kao i da se u međuvremenu povećala minimalna zarada koja, bar u teoriji, utiče i na povećanje svih drugih ličnih dohodaka.

Potrošačka udruženja pak ističu da su preduzetnici po tom pitanju cinični, odnosno da imaju dvostruke aršine kojima se rukovode u svom poslovanju.

Ipak, pojedini proizvodi su pojeftinili kao što je primera radi, slučaj sa kokošijim jajima.

Naime, zbog hiperprodukcije uoči uskršnjih praznika koji su se spojili sa prvomajskim te je značajan broj građana otišao na odmor, par meseci unazad već beleži se kontinuirani pad cena te namirnice. Cene jaja pak nisu iste, već variraju od mesta i objekta gde se kupuju.

(Danas)

pročitaj više

Srbija

Povratak sa praznika: Očekuje se pojačan saobraćaj

Objavljeno

-

N1

Vozače u Srbiji danas očekuje pojačan saobraćaj u toku dana zbog povratka sa praznika.

Očekuje se i veći broj vozila na graničnim prelazima gde će tokom dana stanje i vreme zadržavanja biti promenljivo sa mogućim zadržavanjima, saopštio je jutros Auto-moto savez Srbije.

Na naplatnim stanicama nema zadržavanja.

Nema zadržavanja ni na putničkim, ni na teretnim terminalima graničnih prelaza.

(Beta)

pročitaj više

Srbija

Vujović: Čini se sve da se požar na deponiji Duboko što pre lokalizuje i ugasi

Objavljeno

-

Potpredsednica Vlade Srbije i ministarka zaštite životne sredine Irena Vujović obišla je deponiju „Duboko“ u Užicu, gde pripadnici štaba za vanredne situacije uz pomoć vatrogasaca čine sve kako bi se lokalizovao i ugasio požar, zbog koga je Užice proglasilo vanrednu situaciju na tom delu teritorije, saopštilo je resorno ministarstvo. 

Ona je lokaciju obišla sinoć zajedno sa načelnikom Sektora za vanredne situacije MUP-a Lukom Čaušićem i gradonačelnicom Užica Jelenom Raković Radivojević, nakon čega je prisustvovala sednici štaba za vanredne situacije da bi se utvrdili naredni koraci. 

„Trudimo se da svi budemo maksimalno angažovani kako bi se požar što pre lokalizovao. Ovakve scene i situacije moraju da postanu prošlost u Srbiji. Vlada Srbije intenzivno radi na tome da što pre modernizujemo regionalne i reciklažne centre širom Srbije. ‘Duboko’ je svakako prioritet, ali je i najkompleksniji projekat koji zahteva obimne radove, posebno imajući u vidu da će se, dok se radovi izvode, i dalje odlagati otpad na ovoj lokaciji“, rekla je ministarka.

pročitaj više

U TRENDU