ostanimo u kontaktu

Svet

Stručnjak iz Srbije deo tima koji je kreirao digitalnu platformu za rano otkrivanje bolesti bubrega

Objavljeno

-

Upozoravajuće prognoze da bi hronične bolesti bubrega mogle postati peti vodeći uzrok smrti u svetu do 2040. i da nedostatak nefrologa dodatno otežava situaciju, motivisale su tehnološkog stručnjaka Borisa Berata da sa timom inovatora iz Bostona kreira digitalnu platformu za rano otkrivanje ove bolesti.

Ova ideja pronašla je primenu u Bermudama, a uskoro će biti korišćena i u Kamerunu.

Osnovna ideja krenula je od toga da se izbore sa tihom epidemijom hronične bolesti bubrega – stanjem koje često ostaje neotkriveno dok ne postane prekasno upravo zbog neprimetnih simptoma.

Misija Carna Health startap tima ili kako sam Boris Berat kaže u razgovoru za Forbes Srbija – pionirski poduhvat – bio je da omoguće brze testove krvi i urina koji će olakšati posao zdravstvenim ustanovama, a ujedno i dati mogućnost pacijentima da provere svoje zdravlje i urade analize sami, u svojoj kući.

Sistem se fokusira na merenje kreatinina i procenjene brzine glomerularne filtracije (eGFR) iz kapilarne krvi, kao zlatnih standarda za detekciju rizika kod hroničnih bolesti bubrega. Takođe, obuhvata i analizu UACR iz urina, odnosno odnosa albumina i kreatinina. Uređaji koje su osmislili su jednostavni za upotrebu, poput onih za merenje glukoze kod dijabetičara, što olakšava samostalno praćenje zdravlja kod kuće.

Berat kaže da su ovom poduhvatu pristupili sa strateškim partnerom – Nova Biomedical, kompanijom koja se bavi analizama kliničkog kvaliteta krvi i urina. Više od godinu dana zajedno su analizirali problem bubrežne insuficijencije, istražujući kako njihova tehnologija može da doprinese rešavanju ovog sve većeg zdravstvenog problema.

Kada je reč o poslovnom modelu koji su predvideli on za sada uključuje prodaju ili iznajmljivanje uređaja zdravstvenim radnicima, apotekama, a nadaju se u budućnosti i direktno pacijentima.

Jednostavno korišćenje

Za test iz krvi, pacijent koristi lancetu koja je priložena uz uređaj, a mala kap krvi iz prsta se zatim sakuplja na test traku za jednokratnu upotrebu koja se ubacuje u uređaj. Za test urina, uzorak se uzima u standardnu čašu za sakupljanje urina i test traka se uroni u uzorak.

„Kada se uzorak prikupi, uređaj ga brzo analizira. Rezultati se prikazuju na ekranu uređaja u roku od nekoliko sekundi. Lako se čitaju i razumeju, sa indikatorima ili upozorenjima za vrednosti koje mogu zahtevati medicinsku pomoć“, objašnjava.

Rezultati se automatski šalju na digitalnu platformu Carna Health što omogućava da se zdravstveni podaci pacijenata odmah ažuriraju i da su dostupni lekarima. Predviđeno je da na Carna Phisician Portalu, zdravstveni radnici mogu da vide rezultate testova svojih pacijenata.

Pacijenti takođe mogu da vide svoje rezultate u aplikaciji Carna Patient, koja nudi dodatne funkcije kao što su zdravstveni saveti, podsetnici za lekove ili testiranje i direktnu komunikaciju sa zdravstvenim radnicima.

Prvo testiranje na ministarki

Carna Platform je imala prvo testiranje na Bermudima, gde su se fokusirali na ljude sa povećanim rizikom od hronične bolesti bubrega poput onih sa dijabetesom, hipertenzijom ili gojaznošću. Prva osoba u redu za testiranje bila je upravo ministarka zdravlja Bermuda.

“Otkrili smo da je više od polovine osoba koje smo testirali imalo hroničnu bolest bubrega u nekom stadijumu. Još šokantnije, skoro svi, tačnije oko 94%, prethodno nisu bili svesni svog stanja. Petini njih je bila odmah potrebna medicinska nega specijalista za bubrege. Ohrabrujuće je to da je više od 30% bilo u ranim stadijumima hronične bubrežne insuficijencije“, priča Berat.

Kako kaže, cilj im je bio da osnaže tamošnje stanovništvo i zdravstvene radnike u lokalnoj zajednici da rano identifikuju hronične bolesti bubrega kroz inovativnu platformu za testiranje, što je ključni korak u sprečavanju potrebe za dijalizom i transplantacijom bubrega u budućnosti.

Kada je reč o tome kakve su bile reakcije pacijenata i lekara, ističe da su bile veoma pozitivne i da lekari ističu da im to omogućava brže reagovanje i bolju brigu o pacijentima.

“Ključna figura u ovom putovanju bio je dr Bogdan Milojković, medicinski direktor u kompaniji Nova Biomedical. Njegova iskrena posvećenost rešavanju ovog problema i pružanje nade pacijentima bila je ključna. Zahvaljujući njemu i timu iz Nove, uključujući izvršnog direktora Franka Manganaroa, osećamo da smo na pravom putu ka transformaciji industrije, ali i bliže onome što nam je cilj: veće šanse za duži i kvalitetniji život pacijenta“, priča naš sagovornik.

Samotestiranja tamo gde nema pristupa kvalitetnoj zdravstvenoj zaštiti

Tim Carna Health ima ideje kako da ovo rešenje dalje razvija.

“Naš trenutni fokus je na proširenju i usavršavanju naših programa za skrining hronične bolesti bubrega kako bismo obuhvatili širi spektar hroničnih stanja. Takođe integrišemo najsavremeniju veštačku inteligenciju i mašinsko učenje u našu platformu kako bismo što preciznije prilagodili planove nege svakom pojedinačnom profilu pacijenta”.

Kaže da razmatraju proširenje opcija za samotestiranje posebno u regionima gde je pristup kvalitetnoj zdravstvenoj zaštiti ograničen. Tako su osmislili pilot program koji će uskoro početi u Kamerunu, a ideja je da sa njime počnu u naredna dva meseca, sa fokusom na populacioni skrining za bolesti bubrega.

U Srbiji problem birokratija

Boris Berat kaže da trenutno razgovaraju sa potencijalnim partnerima i čim se stvore uslovi nadaju se da će proširiti primenu kako u Americi, tako i u Evropi.

Kada je reč o ovakvim digitalnim platformama i njihovoj primeni u Srbiji, kao i razvoju telemedicine on navodi da se u Srbiji prelazak na usvajanje novih koncepata poput ovog i u teoriji i u praksi odvija postepeno jer je zdravstveni sistem još uvek stegnut problemima krute birokratije.

„Svaka nova ideja se ovde primenjuje sporo, a kada su inovacije u zdravstvu u pitanju – polažem sve nade u dostižno. Srbija je po pitanju primena tehnologija, posebno u državnom sektoru često ograničena birokratijom i navikom da se novine primenjuju postepeno, često prvo decenijama rame uz rame sa postojećim sistemima i starim tehnologijama – što zbog toga što je tako lakše, što zbog interesa koji prevazilaze inovacije i viši cilj. Bio bih najsrećniji ukoliko bi Carna Health u godinama koje slede uspela i ovde da napravi svoje prve korake, što da ne“, kaže.

Uzimajući u obzir globalne trendove i ranije dostupne podatke, može se pretpostaviti da prevalenca hronične bubrežne insuficijencije u Srbiji verovatno prati slične obrasce kao i u drugim evropskim zemljama i zato bi bilo dobro raditi veliki skrining u Srbiji. Predstavnici Carna Health već razgovaraju sa predstavnicima Beogradskog Maratona oko ideje da zajedno pristupe ovoj akciji, kaže.

“Imamo puno potencijala, ali će biti potrebno neko vreme i trud da zaista uradimo nešto revolucionarno. Pilot projekti nam daju uvid u to kako bi budućnost mogla biti uzbudljiva i ovde. U Srbiji se manje radi o tehnologiji, a više o preispitivanju politika i usklađivanju digitalnih rešenja sa postojećim zdravstvenim okvirom. To je uvek ogroman izazov, ali svakako vredi truda”, kaže Berat.

Ljubav prema startapima

Ovo Borisu nije prvi startap poduhvat. On je inače jedan od osnivača i izvršni direktor BrightMarbles Group, holandske kompanije specijalizovane za softver, sajber bezbednost i kreativne usluge.

Njihovo iskustvo obuhvata razne sektore, uključujući medicinu (bioštampanje, personalizovana medicina, telemedicina) i finansije. Svoju pozicioniranost na polju digitalnih inovacija pokazali su radom na fintech projektima preko kripto brokera i berzi do institucija za elektronski novac i digitalnog bankarstva.

BrightMarbles je pomogao mnogim startapima da razviju svoje digitalne proizvode, kao strateški razvojni partner. Neki su postali jednorozi.

Kada je reč o tome šta je tajna uspeha u ovom polju, i kako razviti „jednoroga“ Berat kaže da mu je iskustvo u radu sa startapima bilo od neprocenjive koristi, od njihovih ranih dana do tačke gde dostignu one neverovatne vrednosti.

Navodi primer saradnje sa Cellink-om u oblasti biotehnologije kada su za samo pet godina iz perspektivnog startapa prerasli u jednoroga sa neverovatnom tržišnom vrednošću od milijardu dolara, što ih čini prvim jednorogom finansiranim od strane EIC-a (European Innovation Council).

“Slično, u prostoru elektronske trgovine, radili smo sa Gopuff-om, servisom brze dostave namirnica, koji je impresivno prikupio 3,4 milijarde dolara tokom 11 rundi finansiranja. Ove priče ilustruju raznoliku i dinamičnu prirodu startapa sa kojima smo imali sreću da sarađujemo”, dodaje.

Ipak, iako deluje jednostavno Berat kaže da ne postoji univerzalna tajna za razvoj jednoroga.

“Ključ je u kombinaciji inovativnog pristupa, tehnološkog znanja i neprestanom radu na unapređenju. Svaki projekat je jedinstvena priča, a ključ je u pronalaženju prave kombinacije tih elemenata”, navodi.

Takođe dodaje da su potencijali srpskog startap ekosistema ogromni, a važan korak napred moglo bi da bude privlačenje velikih VC fondova koji ulažu ozbiljan novac.

Kriza u IT „rolerkoster“ i za BrightMarbeles

Boris Berat se osvrnuo i na krizu koja je pogodila IT sektor. Kaže da je 2023. bila „pravi rolerkoster“ za kompaniju BrightMarbles, ali i za ceo IT sektor. “Neki od naših glavnih i stabilnih klijenata su ili prošli kroz masovna otpuštanja ili su nažalost morali da stave ključ u bravu. Ovakvi primeri su nas još jednom podsetili na važnost agilnosti i prilagodljivosti u ovom poslu. Cilj je bio ne samo da izdržimo, već da iz krize izađemo jači, sa boljim fokusom i jasnijom slikom budućnosti”, kaže.

To je podrazumevalo, kako kaže, da donesu nekoliko teških, ali neophodnih odluka. “Morali smo da smanjimo troškove i privremeno obustavimo neke benefite koji nisu ključni, kako bismo očuvali stabilnost kompanije. Takođe, bilo je bitno uskladiti resurse sa našim ciljevima kako bismo obezbedili dugoročnu održivost i kontinuirani rast naše firme”.

BrightMarbles predstavništva ima u Holandiji, Švajcarskoj, Srbiji, Crnoj Gori i Severnoj Makedoniji i njihov tim broji oko 150 stručnjaka. Oko dve trećine tima, odnosno 100 profesionalaca je u Srbiji, s ponosom ističe Berat, i dodaje da je tim raznolik što se kadra tiče.

Takođe ukazuje da se u IT industriji danas stvari kreću neverovatno brzo. Očekuje i da će “hajp“ oko generativne AI verovatno malo splasnuti. Ovo će, kako kaže, biti prilika za kompanije da se ponovo fokusiraju na osnovne elemente neophodne za efikasno funkcionisanje veštačke inteligencije. Arhitektura računarstva u oblaku je još jedno veliko područje gde očekuje mnogo promena, a takođe i u oblasti sajber bezbednosti.

“Svi smo videli vesti – čak ni vladine institucije i javne usluge nisu sigurne od sajber napada. To je veliki alarm. Zato smo osnovali UN1QUELY, centar za sajber bezbednost pod okriljem BrightMarbles Grupe. Dodatno smo se fokusirali na to da naši interni procesi budu veoma sigurni i zaštićeni od digitalnih pretnji”, dodaje Boris Berat.

BrightMarbles i poslovna kultura

Veliku pažnju javnosti tokom pandemije korona virusa izazvala je objava na Tviteru u kojoj se mogao pročitati Borisov mejl upućen zaposlenima. Samo neke od teza u njemu bile su podrška Zakonu o istopolnim zajednicama i, kako je pisalo, nula tolerancije prema diskriminatornom ponašanju. Takođe je u tom mejlu ukazao i na stavove oko vakcinacije, odnosno da svako ima izbor da li će se vakcinisati ili ne, ali da nema pravo na širenje neproverenih informacija i odvraćanja drugih od toga.

“Interesantna je ta tema da li firma kao organizacija treba, mora ili ne sme da zauzima stav po pitanju društveno odgovornih i gorućih tema i da je promoviše unutar svoje organizacije. Za mene, ovo uopšte nije pitanje. Smatram da je to veoma važno, posebno ukoliko svoj konkretan doprinos zajednici, između ostalog, temeljimo i na takvim poljima. Podržavajući predlog Zakona i negujući nultu toleranciju prema diskriminatornom ponašanju, stav nas kao vlasnika i želja naše kompanije jeste da podržimo takve promene u društvu”, kaže Berat.

Ističe da smo tokom pandemije bili svedoci da je svako dao sebi za pravo da tumači naučne radove, kroji nove činjenice, menja postojeća dostignuća neproverenim informacijama, i na taj način utiče na druge.

“Naglasio sam da je vakcinacija društveno odgovorna stvar ali da nikako ne teramo niti ćemo ikada terati ljude da se vakcinišu. Ono na šta smo svoj apel usmerili bilo je širenje neproverenih informacija kroz kompanijske kanale koji bi dalje, kao i svuda, bili plodno tle za naučno-neosnovane diskusije”, navodi.

Berat je takođe zamolio zaposlene da se na mrežama oglašavaju dobronamerno, promišljeno i društveno odgovorno, da ne pozivaju na mržnju, oduzimanje sloboda, umanjenje vrednosti i tome slično.

“Ne samo što svojim imenom predstavljaju naš kolektiv, već što smatram da je to jedini ispravan način komunikacije. U našu kompaniju dobrodošli su svi. Mi verujemo u nauku i slavimo njena dostignuća i uvek ćemo biti na strani jednakih šansi – bilo da se one tiču ljubavi, bilo da se tiču šansi da svoje i zdravlje svog kolektiva očuvamo sopstvenom odgovornošću”, dodaje.

(Forbes Srbija)

Svet

Rekordni profit i rast broja pretplatnika Netfliksa

Objavljeno

-

Netfliks je izvestio o rekordnoj dobiti u svom izveštaju o poslovanju u prvom kvartalu. Vladar striminga vraća se eksplozivnom rastu pretplatnika, iako neki sumnjaju koliko će dugo trajati plodovi njegovog obračuna sa deljenjem lozinki.

Prihodi Netfliksa od 9,4 milijarde dolara u prvom kvartalu i profit od 5,28 dolara po akciji značajno su nadmašili procene analitičara.

Možda najimpresivnije, Netfliksovih 9,3 miliona dodatnih pretplatnika bilo je oko 70% iznad prognoza analitičara, što je podiglo globalnu bazu pretplatnika na rekordnih 270 miliona.

Ali Netfliks očekuje sporiji rast prihoda u narednom kvartalu, budući da je 9,5 milijardi dolara prodaje koju je predvideo bilo malo ispod prognoza FactSet-a, a njegovih 4,68 dolara zarade po akciji za drugi kvartal označilo bi primetan pad u odnosu na upravo završeni kvartal.

Akcije Netfliksa pale su oko 3% odmah nakon objavljivanja zarade.

Samo u SAD-u i Kanadi Netfliks je stekao 2,53 miliona pretplatnika tokom prvog kvartala. To je manje od rekordnih 2,8 miliona u prethodnom kvartalu, ali je srušilo procene od 1,1 milion. Ipak, „sve je manje domaćinstava u [SAD-u i Kanadi] koja još nisu pretplaćena na striming platformu“, rekao je analitičar MoffettNathanson Majkl Nejtanson, napominjući da su efekti obračuna sa deljenjem lozinki pokrenutog prošle godine bili „unaprednje rasta“ koji se ne može održavati „neograničeno“.

Akcije Netflixa suočile su se sa „komplikovanom postavkom“ pred objavljivanje zarada, primetio je analitičar Dojče banke Brajan Kraft, jer je cena deonica strimera porasla za više od 75% u poslednjih šest meseci.

Pokazatelji vrednosti sugerišu da je povratak Netfliksa na rast profitabilnosti već snažno ugrađen u njegovim akcijama, s obzirom na to da su njegov odnos cena-prodaja (tržišna kapitalizacija podeljena sa prihodima u poslednjih 12 meseci) i projektovani odnos cena-zarada (cena akcija podeljena sa prosečnim projektovanim profitom po akciji u narednih 12 meseci) blizu najviših nivoa od početka 2022. godine, znatno iznad industrijskog proseka. Ali Netfliks je „nesporan pobednik strimovanja“, prema Nejtansonu, što odražava snažno raspoloženje investitora jer je tržišna dominacija uvek privlačna ponuda.

Poslednjih nekoliko godina bile su divlja vožnja za investitore u Netfliks. Akcije su se više nego udvostručile od svog dna početkom 2020. godine do svog najvišeg nivoa u novembru 2021. od preko 700 dolara, pre nego što su se srušile na 163 dolara do sredine 2022. godine jer je tržište bilo zaprepašćeno prvim kvartalnim gubicima pretplatnika kompanije od 2011. godine. Ali poslednje dve godine predstavljale su postepeni uspon za Netfliks, sa stabilizacijom cena kako je firma beležila svoju najbolju godinu u pogledu rasta pretplatnika, prihoda i profita u 2023. godini, u skladu sa naporima kompanije da ograniči deljenje naloga.

Derek Saul, novinar Forbes

pročitaj više

Svet

Zbog klimatskih promena globalna ekonomija će se do 2050. smanjiti za petinu

Objavljeno

-

Nevezano za to koliko agresivno budemo radili na smanjivanju zagađenja, klimatske promene prouzrokovane ogromnim količinama ugljen-dioksida koji se već nalazi u atmosferi smanjiće do 2050. godine globalni BDP za oko 38 biliona dolara, odnosno za skoro petinu.

Smanjivanje emisija štetnih gasova, međutim, ključno je da bi se izbegle dalje katastrofalne ekonomske posledice posle 2050. godine, navodi se u studiji objavljenoj u časopisu Nature.
Ukoliko se prosečna globalna temperatura značajnije poveća preko dva stepena Celzijusa iznad predindustrijskog proseka, ekonomska šteta od klimatskih promena bi svake godine rasla čak desetine biliona dolara.

Prosečna temperatura na planeti se već popela za 1,2 stepena u odnosu na sredinu 19. veka, period koji se uzima za početak industrijske proizvodnje i korišćenja fosilnih goriva. Zbog toga su se širom planete pojačali toplotni talasi, suše, poplave i tropske oluje.

Godišnje ulaganje potrebno da se zadržimo ispod granice od dva stepena je tek deo štete koja bi bila izbegnuta.

„Ostajući ispod porasta od dva stepena Celzijusa mogli bismo da ograničimo gubitak prihoda na 20 odsto u odnosu na 60 odsto, koliko će iznositi ukoliko ne preduzmemo ništa“, naveo je vođa studije Maks Koc sa Instituta za istraživanje uticaje klimatskih promena u Potsdamu.

Ekonomisti se ne slažu s time koliko bi trebalo da bude potrošeno da bi se izbegla šteta od klimatskih promena. Neki pozivaju na ogromne investicije, dok drugi kažu da bi bilo efikasnije da se sačeka dok društva ne postanu bogatija i tehnologija naprednija.

Siromašne zemlje najviše pogođene

Uprkos tome što se novo istraživanje ne bavi direktno ovim pitanjem, procena o ogromnoj ekonomskoj šteti logično ukazuje na to da bi najsiromašniji bili najteže pogođeni.

„Naša računica je izuzetno važna za analize procene troškova i benefita“, navela je koautorka Leoni Venc.

Ovakva studija trebalo bi da utiče na strategije država za prilagođavanje uticajima klimatskih promena, procene ekonomskih rizika i pregovore koje UN vodi oko kompenzacije zemljama u razvoju koje su jedva doprinele globalnom zagrevanju.

Tropske zemlje, čije se ekonomije već smanjuju zbog klimatskih promena, biće najteže pogođene.

„Države najmanje odgovorne za klimatske promene pretrpeće pad BDP-a 60 odsto veći od bogatih zemalja i 40 odsto veći od onih sa velikim emisijama ugljen-dioksida“, istakao je učesnik istraživanja Anders Leverman.

(RTS)

pročitaj više

Svet

Odluka o deportaciji Asanža 20. maja – koliko vrede američke garancije, ima li prostora za nagodbu

Objavljeno

-

Posle više od pet godina u londonskom zatvoru, osnivač „Vikiliksa“ Džulijan Asanž će za oko mesec dana biti bliži saznanju da li je Velika Britanija zaista spremna da ga izruči u SAD. U tom slučaju će se obratiti Evropskom sudu za ljudska prava u Strazburu ne bi li zaustavio ekstradiciju.

Ročište, na kojem će biti konačno odlučeno da li pravni tim osnivača Vikiliksa ima pravo da uloži žalbu na postupak Asanžovog izručenja iz Velike Britanije u SAD, zakazano je za 20. maj.

Ročište je zakazano pošto je američko ministarstvo pravosuđa odgovorilo na zahtev Višeg suda u Londonu i dostavilo tražene garancije, koje omogućavaju da se nastavi proces izručenja osnivača Vikiliksa Džilijana Asanža Sjedinjenim Državama.

Američke garancije

Proces je privremeno obustavljen 27. marta kada su sudije dejm Viktorija Šarp i Džastis Džonson od američke strane zatražili da im pruži garancije da će Asanžu biti omogućeno pravedno suđenje, kao i da mu neće biti izrečena smrtna kazna, suprotna britanskom zakonu.

Američka strana garantuje britanskom sudu da, na osnovu Prvog amandmana američkog Ustava, Asanž može da govori slobodno, kao i da protiv njega neće biti podizane nikakve nove optužnice, koje bi mogle da dovedu do izricanja smrtne kazne.

Američki tužioci bivšeg australijskog hakera terete po osamnaest tačaka, među kojima je kršenje Zakona o špijunaži.

Kao strani državljanin Australije, Asanž teoretski nema prava da govori na potencijalnom suđenju u Americi.

Asanžovi advokati smatraju da američke garancije „ne vrede ni koliko papir na kojem su napisane“.

Njegova supruga Stela opisala je američka uveravanja kao „flagrantno izvrtanje reči“.

„Ta diplomatska nota ni na koji način ne umanjuje izuzetnu rastrojenost i zabrinutost porodice za Džulijanovu budućnost. Njegovo mračno očekivanje je da će provesti ostatak života u samici američkog zatvora zbog nagrađivanog novinarskog rada“, tvrdi Stela Asanž.

Jedanaestog aprila navršilo se pet godina kako se osnivač Vikiliksa nalazi u zatvoru Belmarš u južnom Londonu.

Australija posreduje u slučaju Asanž

Pre nedelju dana američki predsednik Bajden potvrdio je da njegova administracija „razmatra“ predlog Kambere da se Vašington nagodi sa osnivačem Vikiliksa i odustane od suđenja.

Prema tom predlogu, o kojem je prvi izvestio Volstrit džurnal, Asanž trebalo da prizna krivicu za manje prestupe „nedozvoljenog rukovanja poverljivim dokumentima“ u zamenu za brisanje tačaka optužnice koje se odnose na navodnu špijunažu.

Prema pisanju tog lista, Asanž bi krivicu mogao da prizna putem video-linka iz Londona, posle čega bi navodno bio pušten na slobodu uz obrazloženje da je već odslužio petogodišnju zatvorsku kaznu.

Australijski premijer Antoni Albaneze ocenjuje Bajdenovu potvrdu kao „ohrabrujuću“.

„Izuzetan sam optimista kada je reč o ishodu, ali do njega još nije došlo i mi koristimo svaku priliku da se zalažemo za takav rasplet“ rekao je predsednik australijske vlade.

Izvori bliski Bajdenovoj administraciji navode da bi suđenje Asanžu u izbornoj godini moglo da se pokaže kao „politički izuzetno otrovno“.

Asanžov pravni tim i supruga nedavno su izjavili da, u slučaju da eventualna žalba pred britanskim sudom bude odbačena, ostaje žalba Evropskom sudu za ljudska prava, ali da je proces i dalje „daleko od te poslednje instance“.

(RTS)

pročitaj više

Svet

UNICEF: Više od 13.800 dece ubijeno u Gazi od početka rata

Objavljeno

-

Više od 13.800 dece ubijeno je u Gazi od početka rata, saopštila je izvršna direktorka Dečjeg fonda Ujedinjenih nacija (UNICEF) Ketrin Rasel.

„Pored toga, na hiljade dece je povređeno, a hiljade su na ivici gladi“, rekla je Rasel na konferenciji za novinare u Njujorku, prenosi CNN.

U posebnom saopštenju, Komitet UN za rodnu ravnopravnost i osnaživanje žena naveo je da „na svakih 10 minuta u Gazi jedno dete bude ubijeno ili povređeno“ i da je više od 10.000 žena ubijeno u Gazi od početka rata, a 19.000 dece ostalo je bez roditelja.

Specijalista za komunikacije UNICEF-a Tes Ingram, koja je nedavno posetila Gazu, rekla je da ju je najviše pogodio broj ranjene dece koju je videla.

„Što je najgore, nisam ih videla samo u bolnicama, već i na ulicama i u njihovim improvizovanim skloništima“, kazala je Ingram.

Užasna statistika iz dana u dan je sve gora, pa je tako danas objavljeno da je najmanje 10 članova jedne porodice, uključujući petoro dece starosti između tri i 16 godina, ubijeno tokom noći u vazdušnom napadu na naselje u Rafi.

Majka Ajad se i dalje vodi kao nestala, prema rečima novinara CNN-a koji se javio iz bolnice Abu Jusef Al-Nadžar, a na snimcima CNN-a se vidi kako rođaci plaču nad telima pokojnika.

Tragično stradala porodica više puta se selila bežeći od izraelske vojske i na kraju je utočište našla u Rafi, ali su ih i ovde stigle bombe, rekao je jedan od rođaka.

(FoNet)

pročitaj više

Svet

CNN: Izrael izveo napad na Iran

Objavljeno

-

 Izrael je jutros izveo napad na teritoriju Irana, rekao je neimenovani američki zvaničnik za CNN.

Meta nije nuklearna, prema tvrdnjama ovog zvaničnika.

Opseg ciljeva nije preciziran, ali „nuklearne i civilne lokacije očigledno nisu bile u toj kategoriji“, dodao je drugi zvaničnik, navodi američka televizija.

pročitaj više

U TRENDU