ostanimo u kontaktu

Srbija

Studenti arhitekture, pobednici konkursa za obnovu Generalštaba: To je bila genijalna zgrada, a nude nam neprimereno rešenje

Forbes Srbija/N1

Objavljeno

-

Reči Živojna Mišića „Ko sme taj može, ko ne zna za strah taj ide napred“ dugo su skrivale krhotine Generalštaba. Izgleda da su bile i podstrek nadležnima da na temeljima ovog zdanja, sa statusom kulturnog dobra, stradalom u NATO bombardovanju, ustupe mesto ambicioznom hotelsko-stambenom kompleksu. Činio bi portfolio firme Džareda Kušnera, zeta bivšeg, a možda i budućeg, predsednika SAD Donalda Trampa.

Dva krila impozantne građevine, u koju je ugrađen crveni peščar iz Kosjerića i beli mermer sa Brača, nadvijaju se nad Nemanjinom ulicom, krijući pregršt simbola. Ozbiljno su urušena u noći između 29. i 30. aprila 1999. godine. Generalštab je bio na meti NATO i nedelju dana kasnije. Do danas odoleva ozbiljnom renoviranju.

Tokom protekle skoro dve i po decenije, nije bilo mnogo jasnih ideja i namera šta sa monumentalnim rešenjem arhitekte Nikole Dobrovića. Najpre se govorilo o rekonstrukciji i vraćanju staroj nameni, a tome je u prilog išao i status kulturnog dobra koji je dodeljen 2005. godine. Godinu kasnije, vidi se iz novinskih izveštaja, Republička direkcija za imovinu je predlagala Vladi da se zgrada proda i već tada je bilo jasno da sa zaštitom investitorima neće biti mnogo atraktivna.

Sami u obnovu nismo krenuli. Sa novom vlašću, češće se čula ideja da bi lokacija mogla biti mamac za investitore. Tako je 2013. godine Ministarstvo odbrane počelo čišćenje. Teren ispred zgrade raščišćavala su dva bagera.

Tri godine kasnije, Vojska je započela rekonstrukciju, u skladu sa finansijskim mogućnostima. Zapravo učvršćena je unutrašnjost potpornim stubovima, kako bi se sprečilo urušavanje. Plan građevinaca je bio da stignu do zdrave konstrukcije i da objekat pripreme za buduće radove. Na desnom delu, izliveni su novi noseći stubovi i plafoni.

Sa margina sporazuma

I onda, na marginama Vašingtonskog sporazuma 2020. godine, skoro kao ponuda koja se ne bi smela odbiti, baš od Ričarda Grenela, stigla je ideja da Generalštab obnovimo – zajedno. Srbija i SAD.

„Ideja specijalnog predstavnika predsednika SAD Ričarda Grenela da zajednički obnovimo zgrade Generalštaba i Ministarstva odbrane, teško oštećene tokom NATO bombardovanja, dobra je inicijativa“, izjavio je tada, septembra 2020. ministar inostranih poslova Srbije Ivica Dačić i naveo da će biti realizovana nakon što se donesu potrebne odluke o nameni objekta.

„Mi smo u svakom našem segmentu, i kada je o NATO-u reč, govorili da bi bilo dobro i simbolički važno da oni (SAD) učestvuju u obnovi“, naveo je tada Dačić. „Ne znamo da li će se obnavljati u vojne namene ili će biti neki hotel ili nešto drugo, ali u svakom slučaju incijativa je dobra i govori o promenjenom načinu razmišljanja“.

A juče smo čuli da je Dačić i sa mesta premijera razgovarao o sudbini Generalštaba.

„Ja kad sam bio premijer dolazili su ljudi Donalda Trampa sa željom da tu prave hotel. To nije moglo da bude realizovano iz više razloga. To je bilo pre nego što je postao predsednik“, rekao je Dačić u Skupštini, odgovarajući na kritike opozicije.

Jedino Dobrovićevo zdanje u Beogradu

Prepoznatljiva zgrada koja „grli“ Nemanjinu ulicu delo je arhitekte Nikole Dobrovića. Stručna javnost ga smatra jednim od začetnika modernizma na našim prostorima. Nudio je rešenja za više beogradskih celina. Učestvovao je na konkursu za Terazijsku terasu, razmatrao je Tašmajdan, Dvorsku baštu, Pozorišni trg, njegova ruka je povukla možda i prve, grube, skice Novog Beograda…

U Beogradu je, međutim, sagrađeno samo jedno zdanje po njegovom nacrtu – zgrada Državnog sekretarijata za poslove narodne odbrane – DSZPNO, skraćeno DSNO, a danas poznate pod nazivom Generalštab. Pobedio je na konkursu 1953. godine, a ovaj spomenik kulture je građen od 1956. do 1965. godine.

Arhitektonski fakultet je 2022. godine, u okviru obeležavanja 125 godina od rođenja Nikole Dobrovića, raspisao studentski konkurs za idejno arhitektonsko-urbanističko rešenje rekonstrukcije Generalštaba. Cilj je bila afirmacija vrednosti arhitekture ovog objekta i skretanje pažnje šire javnosti na značaj očuvanja kulturnog dobra.

Važan je istorijski sloj

Autore prvonagrađenog rešenja pitali smo kako vide trenutno najizgledniju transformaciju ovog simbola Beograda.

„To nije dobro rešenje“, veruje Ilija Srdanović, jedan od trojice autora. „Naš rad nije trebalo da bude konkretno rešenje, već da podstakne razmišljanje i ideje. Mi smo razmatrali ideje i odlučili da to programski bude celina koja se koristi kao memorijalni centar, da podseća na bombardovanje i užase rata. Ponudio bi u unutrašnjosti muzejske prostorije koje bi podsećale na strahote“.

Ideja mladih studenata bila je da u osnovi ostane originalno krilo, ali bi ga uokvirila laka čelična konstrukcija.

„To je bila toliko genijalna zgrada iz nekoliko razloga“, dodaje Ilija. „Zato smo zamislili intervenciju, oblikovali smo laku čeličnu strukturu da se zadrži volumen. Ovo rešenje o kome se sada govori u javnosti, duboko verujem, nije prikladno. Zgrada Generalštaba je jedan od najboljih momenata u Beogradu“.

Ilija priznaje da je odavno fasciniran tom građevinom. Otkriva nam simbole koje ona nudi.

„Način na koji se nadvija nad Nemanjinom, kako prelaze lamele preko ulice, simbolizuju prelazak posleratne Jugoslavije u drugi deo istorije„, dodaje Ilija. „Kamen ima svoje simbole. Ona je i urbana predstava Sutjeske, spomenika na Sutjesci. Urbanistički, taj detalj preslikane fasade sa obe strane ulice, to je fenomenalno. Mislim da je bolje rešenje da se objekat rekonstruiše i zadrži primarno Generalštab“.

I drugi član pobedničkog tima, Aleksa Rašić, veruje da se ne sme zaboraviti uloga i istorija zdanja u Nemanjinoj.

„Kada se nešto tako radi, ne bi smeli da se izbrišu istorijski slojevi i ne bismo smeli za zanemarimo istorijski kontekst“, veruje Aleksa Rašić. „ Možda je on u našem rešenju bio prenaglašen, ali je neizostavan. Određeni procenat mora da se zadrži. Mislim da ne bi smeo da bude skrajnut. Jasno je da je stvarnost drugačija, da su investicije u prvom planu, ali ni ovaj ne bi smeo da bude izuzet. Ima smisla graditi nešto novo. Podeljenog sam mišljenja, ali možda bi dobro rešenje bilo postojeća struktura u novom obliku. I u formalnom i u smislu oblika da bude neka asocijacija na original“.

Ni treći član pobedničke ekipe, Aleksa Bogdanović, ne veruje da je ideja hotelsko-stambenog kompleksa primerena.

„Po meni komercijalni, hotelski sadržaj, nije dobro rešenje za Ulicu kneza Miloša“, kaže nam Aleksa Bogdanović. „Prikladnije je rešenje neki vid memorijalnog centra. Treba da podseća na stvari koje su se dešavale. Makar u nekoj formi bi trebalo zadržati prvobitni izgled zgrade. Možda kroz 3D model, a možda i u celokupnom gabaritu. Mora da postoji način da se vidi kako je izgledala pre bombardovanja“.

Na konkursu su dodeljene tri nagrade i još četiri rada su dobila pohvale:

Biće saopštenje arhitekata

Forbes Srbija je želeo da čuje i mišljenje iskusnijih arhitekata. Nije nam pošlo za rukom.

„Pripremamo institucionalno saopštenje, obraćanje“, odgovorio nam je dekan Arhitektonskog fakulteta Vladimir Lojanica.

Struka će svoje mišljenje, institucionalno, saopštiti narednih dana.

Ne treba smetnuti s uma da ovaj kompleks ne čine samo dva krila, koja prva padaju u oči. Tu je i višespratnica, kula, u kojoj je sada smešteno

Prema komentaru predsednika Srbije, Aleksandra Vučića, da se nada da će imati dovoljno vremena da presele Generalštab i Ministartsvo odbrane, da se naslutiti da će se ona „povući“ pred sobama i apartmanima.

Ni selidba, međutim, nije sasvim nova ideja. Promovisao je i nekadašnji ministra odbrane Dragan Šutanovac. Tada je nova adresa vojnog bloka bila viđena – uz Vojnomedicinsku akademiju na Banjici.

(Forbes Srbija)

pročitaj više
Kliknite da bi ste komentarisali

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Srbija

Aktiviran žuti meteoalarm u celoj Srbiji: Kada nam stižu pljuskovi

Objavljeno

-

U danu pred nama toplo, sparno, ali i nestabilno, sledi smena sunca, oblaka i pljuskova. Na teritoriji cele Srbije je aktiviran žuti meteoalarm.

Ciklon sa zapada se polako premešta ka istoku i oblaci postepeno prekrivaju Balkan. Kiša se najpre očekuje u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini, a zatim i u Srbiji. Ostajemo i dalje pod uticajem tople vazdušne mase, temeratura u većini gradova preko 25 stepeni.

U utorak u provom delu dana suvo, smena sunca i oblaka. Posle podne će sa zapada početi da naviru kišonosni oblaci. Kišu očkujemo najpre na zapadu, a kako dan bude odmicao i u ostalim krajevima. Kiša neće biti ujednačena, negde će biti obilnijih padavina, dok recimo na krajnjem jugu može ostati suvo bez kiše. Duvaće umeren zapadni vetar. Maksimalna temperautura od 23 do 27 stepeni.

Od srede do kraja nedelje svežije, temperatura ispod 25 stepeni, ponegde i ispod 20.

U sredu i četvrtak će biti vrlo nestabilno, očkejemo česte pljuskove praćene grmljavinom, a biće uslova i za grad i veću količinu padavina tokom pljuskova. Za sutra je pored žutog meteoalarma, u pojedinim krajevima aktiviran i narandžati meteoalarm. U petak i za vikend delimično razvedravanje.

(N1)

pročitaj više

Srbija

Prijave za Program UNDP za podršku zaštiti vazduha do 31. maja

Objavljeno

-

Opštine i gradovi koji imaju planove kvaliteta vazduha, kratkoročne akcione planove ili su uključili mere zaštite vazduha u svoja strateška dokumenta, mogu se do 31. maja prijaviti na drugi javni poziv za podršku sprovođenju konkretnih mera zaštite vazduha u jedinicama lokalne samouprave koji je objavio Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP), objavilo je Ministarstvo zaštite životne sredine.

Program je objavljen u okviru projekta “EU za Zelenu agendu u Srbiji“, a jedinice lokalne samouprave koje su planskim dokumentima definisale mere unapređenja kvaliteta vazduha mogu da konkurišu za sufinansiranje jedne odabrane mere u visini do najviše 70 odsto ukupne vrednosti njene primene.

Sprovođenje mera koje se prijavljuju na ovaj poziv treba da doprinese i realizaciji nacionalnog Programa zaštite vazduha za period 2022-2030, koji je Srbija usvojila u decembru 2022. godine.

pročitaj više

Srbija

Šta je u Srbiji poskupelo, a šta pojeftinilo od 1. maja?

Objavljeno

-

Zbog novog obračuna akciza potrošači u Srbiji će se suočiti, ili se pak stvaraju uslovi da se suoče, sa većim cenama goriva, kafe, cigareta i alkohola, a sa druge strane, iako su smanjene cene struje i gasa za privredu, ne mogu da računaju na pojeftinjenje široke palete proizvoda jer preduzetnici tvrde da za to ne postoje uslovi, prenosi Danas.

Kakva takva uteha za građane naše zemlje, čija su primanja inače među najnižima u Evropi, je bar to što su zbog uskršnjih praznika snižene cene kokošijih jaja, piše Danas.

U Srbiji se od 1. maja obračunavaju novi iznosi akciza na gorivo, kafu, cigarete i alkohol, usklađeni sa prošlogodišnjom inflacijom od 7,6 odsto. Akciza sa PDV-om na gorivo je veća za 4,5 do 5,7 dinara.

Akciza na alkoholna pića pak iznosi 26,8 i 30,72 dinara po litri, za kafu od 108,06 dinara do 405,24 dinara po kilogramu, a za tečnosti za punjenje elektronskih cigareta 10,4 dinara po mililitru.

Cigarete su ponovo poskupele, a u Službenom glasniku su objavljene nove cene koje će važiti od 7. maja.

Dilema da li će poskupeti duvan i duvanski proizvodi realno nije ni postojala, već je samo bilo upitno koliko će to poskupljenje iznositi.

Kako je nedavno preneo RTS, sa prosečnom cenom od oko tri evra po paklici, cigarete u Srbiji su i dalje najjeftinije, iako je učešće akciza u ceni 61 odsto, a sa PDV-om, čak 77 procenata.

Dosadašnja praksa je bila da proizvođači uglavnom podižu cene za 10 dinara po paklici cigareta, što je, čini se, i ovoga puta slučaj.

Cilj izmena akciza na cigarete je usklađivanje sa standardima Evropske unije, po kojima bi do 2025. država trebalo da prihoduje najmanje 90 evra na 1.000 komada cigareta, što je 1,8 evra po paklici, tako da će nakon poskupljenja u narednoj godini biti iste cene kao u državama EU.

U oktobru prošle godine Vlada Srbije je povećala akcize na cigarete za osam odsto, što je uticalo da proizvođači podignu cene za 10 dinara, a u 2023. cene cigareta su podizane tri puta.

Sa druge strane, odlukom nadležnih od 1. maja su pojeftinile cene električne energije za privredu u iznosu od 25 i gasa za 15 odsto.

Iako je ekonomska logika veoma jednostavna, a to je da kada raste cena energenata rastu i cene svih drugih proizvoda i usluga dok kad je taj proces obrnut i sve druge cene padaju, privreda u Srbiji je gotovo nikada ne sledi, već pod raznim izgovorima odbija da snizi svoje cene.

Po svemu sudeći, tako će biti i ovog puta jer već sada preduzetnici iznose različite razloge zbog čega je, kako tvrde, nemoguće da njihovi proizvodi i usluge pojeftine.

Tako se, između ostalog, navodi da je stopa inflacije još uvek veoma visoka, da je struja u okruženju za privredu i dalje jeftinija nego kod nas kao i da se u međuvremenu povećala minimalna zarada koja, bar u teoriji, utiče i na povećanje svih drugih ličnih dohodaka.

Potrošačka udruženja pak ističu da su preduzetnici po tom pitanju cinični, odnosno da imaju dvostruke aršine kojima se rukovode u svom poslovanju.

Ipak, pojedini proizvodi su pojeftinili kao što je primera radi, slučaj sa kokošijim jajima.

Naime, zbog hiperprodukcije uoči uskršnjih praznika koji su se spojili sa prvomajskim te je značajan broj građana otišao na odmor, par meseci unazad već beleži se kontinuirani pad cena te namirnice. Cene jaja pak nisu iste, već variraju od mesta i objekta gde se kupuju.

(Danas)

pročitaj više

Srbija

Povratak sa praznika: Očekuje se pojačan saobraćaj

Objavljeno

-

N1

Vozače u Srbiji danas očekuje pojačan saobraćaj u toku dana zbog povratka sa praznika.

Očekuje se i veći broj vozila na graničnim prelazima gde će tokom dana stanje i vreme zadržavanja biti promenljivo sa mogućim zadržavanjima, saopštio je jutros Auto-moto savez Srbije.

Na naplatnim stanicama nema zadržavanja.

Nema zadržavanja ni na putničkim, ni na teretnim terminalima graničnih prelaza.

(Beta)

pročitaj više

Srbija

Vujović: Čini se sve da se požar na deponiji Duboko što pre lokalizuje i ugasi

Objavljeno

-

Potpredsednica Vlade Srbije i ministarka zaštite životne sredine Irena Vujović obišla je deponiju „Duboko“ u Užicu, gde pripadnici štaba za vanredne situacije uz pomoć vatrogasaca čine sve kako bi se lokalizovao i ugasio požar, zbog koga je Užice proglasilo vanrednu situaciju na tom delu teritorije, saopštilo je resorno ministarstvo. 

Ona je lokaciju obišla sinoć zajedno sa načelnikom Sektora za vanredne situacije MUP-a Lukom Čaušićem i gradonačelnicom Užica Jelenom Raković Radivojević, nakon čega je prisustvovala sednici štaba za vanredne situacije da bi se utvrdili naredni koraci. 

„Trudimo se da svi budemo maksimalno angažovani kako bi se požar što pre lokalizovao. Ovakve scene i situacije moraju da postanu prošlost u Srbiji. Vlada Srbije intenzivno radi na tome da što pre modernizujemo regionalne i reciklažne centre širom Srbije. ‘Duboko’ je svakako prioritet, ali je i najkompleksniji projekat koji zahteva obimne radove, posebno imajući u vidu da će se, dok se radovi izvode, i dalje odlagati otpad na ovoj lokaciji“, rekla je ministarka.

pročitaj više

U TRENDU