ostanimo u kontaktu

Srbija

Studenti arhitekture, pobednici konkursa za obnovu Generalštaba: To je bila genijalna zgrada, a nude nam neprimereno rešenje

Forbes Srbija/N1

Objavljeno

-

Reči Živojna Mišića „Ko sme taj može, ko ne zna za strah taj ide napred“ dugo su skrivale krhotine Generalštaba. Izgleda da su bile i podstrek nadležnima da na temeljima ovog zdanja, sa statusom kulturnog dobra, stradalom u NATO bombardovanju, ustupe mesto ambicioznom hotelsko-stambenom kompleksu. Činio bi portfolio firme Džareda Kušnera, zeta bivšeg, a možda i budućeg, predsednika SAD Donalda Trampa.

Dva krila impozantne građevine, u koju je ugrađen crveni peščar iz Kosjerića i beli mermer sa Brača, nadvijaju se nad Nemanjinom ulicom, krijući pregršt simbola. Ozbiljno su urušena u noći između 29. i 30. aprila 1999. godine. Generalštab je bio na meti NATO i nedelju dana kasnije. Do danas odoleva ozbiljnom renoviranju.

Tokom protekle skoro dve i po decenije, nije bilo mnogo jasnih ideja i namera šta sa monumentalnim rešenjem arhitekte Nikole Dobrovića. Najpre se govorilo o rekonstrukciji i vraćanju staroj nameni, a tome je u prilog išao i status kulturnog dobra koji je dodeljen 2005. godine. Godinu kasnije, vidi se iz novinskih izveštaja, Republička direkcija za imovinu je predlagala Vladi da se zgrada proda i već tada je bilo jasno da sa zaštitom investitorima neće biti mnogo atraktivna.

Sami u obnovu nismo krenuli. Sa novom vlašću, češće se čula ideja da bi lokacija mogla biti mamac za investitore. Tako je 2013. godine Ministarstvo odbrane počelo čišćenje. Teren ispred zgrade raščišćavala su dva bagera.

Tri godine kasnije, Vojska je započela rekonstrukciju, u skladu sa finansijskim mogućnostima. Zapravo učvršćena je unutrašnjost potpornim stubovima, kako bi se sprečilo urušavanje. Plan građevinaca je bio da stignu do zdrave konstrukcije i da objekat pripreme za buduće radove. Na desnom delu, izliveni su novi noseći stubovi i plafoni.

Sa margina sporazuma

I onda, na marginama Vašingtonskog sporazuma 2020. godine, skoro kao ponuda koja se ne bi smela odbiti, baš od Ričarda Grenela, stigla je ideja da Generalštab obnovimo – zajedno. Srbija i SAD.

„Ideja specijalnog predstavnika predsednika SAD Ričarda Grenela da zajednički obnovimo zgrade Generalštaba i Ministarstva odbrane, teško oštećene tokom NATO bombardovanja, dobra je inicijativa“, izjavio je tada, septembra 2020. ministar inostranih poslova Srbije Ivica Dačić i naveo da će biti realizovana nakon što se donesu potrebne odluke o nameni objekta.

„Mi smo u svakom našem segmentu, i kada je o NATO-u reč, govorili da bi bilo dobro i simbolički važno da oni (SAD) učestvuju u obnovi“, naveo je tada Dačić. „Ne znamo da li će se obnavljati u vojne namene ili će biti neki hotel ili nešto drugo, ali u svakom slučaju incijativa je dobra i govori o promenjenom načinu razmišljanja“.

A juče smo čuli da je Dačić i sa mesta premijera razgovarao o sudbini Generalštaba.

„Ja kad sam bio premijer dolazili su ljudi Donalda Trampa sa željom da tu prave hotel. To nije moglo da bude realizovano iz više razloga. To je bilo pre nego što je postao predsednik“, rekao je Dačić u Skupštini, odgovarajući na kritike opozicije.

Jedino Dobrovićevo zdanje u Beogradu

Prepoznatljiva zgrada koja „grli“ Nemanjinu ulicu delo je arhitekte Nikole Dobrovića. Stručna javnost ga smatra jednim od začetnika modernizma na našim prostorima. Nudio je rešenja za više beogradskih celina. Učestvovao je na konkursu za Terazijsku terasu, razmatrao je Tašmajdan, Dvorsku baštu, Pozorišni trg, njegova ruka je povukla možda i prve, grube, skice Novog Beograda…

U Beogradu je, međutim, sagrađeno samo jedno zdanje po njegovom nacrtu – zgrada Državnog sekretarijata za poslove narodne odbrane – DSZPNO, skraćeno DSNO, a danas poznate pod nazivom Generalštab. Pobedio je na konkursu 1953. godine, a ovaj spomenik kulture je građen od 1956. do 1965. godine.

Arhitektonski fakultet je 2022. godine, u okviru obeležavanja 125 godina od rođenja Nikole Dobrovića, raspisao studentski konkurs za idejno arhitektonsko-urbanističko rešenje rekonstrukcije Generalštaba. Cilj je bila afirmacija vrednosti arhitekture ovog objekta i skretanje pažnje šire javnosti na značaj očuvanja kulturnog dobra.

Važan je istorijski sloj

Autore prvonagrađenog rešenja pitali smo kako vide trenutno najizgledniju transformaciju ovog simbola Beograda.

„To nije dobro rešenje“, veruje Ilija Srdanović, jedan od trojice autora. „Naš rad nije trebalo da bude konkretno rešenje, već da podstakne razmišljanje i ideje. Mi smo razmatrali ideje i odlučili da to programski bude celina koja se koristi kao memorijalni centar, da podseća na bombardovanje i užase rata. Ponudio bi u unutrašnjosti muzejske prostorije koje bi podsećale na strahote“.

Ideja mladih studenata bila je da u osnovi ostane originalno krilo, ali bi ga uokvirila laka čelična konstrukcija.

„To je bila toliko genijalna zgrada iz nekoliko razloga“, dodaje Ilija. „Zato smo zamislili intervenciju, oblikovali smo laku čeličnu strukturu da se zadrži volumen. Ovo rešenje o kome se sada govori u javnosti, duboko verujem, nije prikladno. Zgrada Generalštaba je jedan od najboljih momenata u Beogradu“.

Ilija priznaje da je odavno fasciniran tom građevinom. Otkriva nam simbole koje ona nudi.

„Način na koji se nadvija nad Nemanjinom, kako prelaze lamele preko ulice, simbolizuju prelazak posleratne Jugoslavije u drugi deo istorije„, dodaje Ilija. „Kamen ima svoje simbole. Ona je i urbana predstava Sutjeske, spomenika na Sutjesci. Urbanistički, taj detalj preslikane fasade sa obe strane ulice, to je fenomenalno. Mislim da je bolje rešenje da se objekat rekonstruiše i zadrži primarno Generalštab“.

I drugi član pobedničkog tima, Aleksa Rašić, veruje da se ne sme zaboraviti uloga i istorija zdanja u Nemanjinoj.

„Kada se nešto tako radi, ne bi smeli da se izbrišu istorijski slojevi i ne bismo smeli za zanemarimo istorijski kontekst“, veruje Aleksa Rašić. „ Možda je on u našem rešenju bio prenaglašen, ali je neizostavan. Određeni procenat mora da se zadrži. Mislim da ne bi smeo da bude skrajnut. Jasno je da je stvarnost drugačija, da su investicije u prvom planu, ali ni ovaj ne bi smeo da bude izuzet. Ima smisla graditi nešto novo. Podeljenog sam mišljenja, ali možda bi dobro rešenje bilo postojeća struktura u novom obliku. I u formalnom i u smislu oblika da bude neka asocijacija na original“.

Ni treći član pobedničke ekipe, Aleksa Bogdanović, ne veruje da je ideja hotelsko-stambenog kompleksa primerena.

„Po meni komercijalni, hotelski sadržaj, nije dobro rešenje za Ulicu kneza Miloša“, kaže nam Aleksa Bogdanović. „Prikladnije je rešenje neki vid memorijalnog centra. Treba da podseća na stvari koje su se dešavale. Makar u nekoj formi bi trebalo zadržati prvobitni izgled zgrade. Možda kroz 3D model, a možda i u celokupnom gabaritu. Mora da postoji način da se vidi kako je izgledala pre bombardovanja“.

Na konkursu su dodeljene tri nagrade i još četiri rada su dobila pohvale:

Biće saopštenje arhitekata

Forbes Srbija je želeo da čuje i mišljenje iskusnijih arhitekata. Nije nam pošlo za rukom.

„Pripremamo institucionalno saopštenje, obraćanje“, odgovorio nam je dekan Arhitektonskog fakulteta Vladimir Lojanica.

Struka će svoje mišljenje, institucionalno, saopštiti narednih dana.

Ne treba smetnuti s uma da ovaj kompleks ne čine samo dva krila, koja prva padaju u oči. Tu je i višespratnica, kula, u kojoj je sada smešteno

Prema komentaru predsednika Srbije, Aleksandra Vučića, da se nada da će imati dovoljno vremena da presele Generalštab i Ministartsvo odbrane, da se naslutiti da će se ona „povući“ pred sobama i apartmanima.

Ni selidba, međutim, nije sasvim nova ideja. Promovisao je i nekadašnji ministra odbrane Dragan Šutanovac. Tada je nova adresa vojnog bloka bila viđena – uz Vojnomedicinsku akademiju na Banjici.

(Forbes Srbija)

pročitaj više
Kliknite da bi ste komentarisali

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Srbija

Telekom Srbija pokrenuo projekat „Dečji svet je veći od ekrana“

Objavljeno

-

Telekom Srbije je, kao regionalni lider u oblasti telekomunikacija i odgovoran akter u zajednicama u kojima posluje, pokrenuo društveno odgovornu kampanju „Dečji svet je veći od ekrana“, saopštila je danas kompanija.

Cilj kampanje je da se obezbedi dodatni prostor i čuje mišljenje stručnjaka na ovu temu i time pruži podrška roditeljima i javnosti o važnosti uravnoteženog korišćenja ekrana i digitalnih uređaja u ranom razvoju dece.

Kako je navedneo, kampanja o preranom i prekomernom izlaganju dece ekranima podiže svest o jednoj od globalnih tema u oblasti dečjeg razvoja.

pročitaj više

Srbija

Konkurs za podršku inovatorima od danas do 31. maja

Objavljeno

-

U Vladi Srbije danas je predstavljen novi StarTech program „Novi krug do zvezda za inovatore: Više od milion razloga za dobre ideje u Srbiji“, koji će biti biti otvoren od danas do 31. maja. 

U periodu od 15. aprila pa do kraja maja 2024. preduzetnici, mikro, mala i srednja preduzeća mogu da konkurišu za bespovratna sredstva u vrednosti do 50.000 dolara, kao i za program ubrzanog razvoja koji ima za cilj da inovatorima olakša put do investicija i tržišta. 

Ovaj četvrti po redu konkurs za podršku inovacijama, kako je rečeno na predstavljanju, deo je šestogodišnjeg projekta koji realizuju NALED, Vlada Srbije i kompanije Philip Morris sa ciljem ubrzanog privrednog rasta i transformacije tradicionalne ekonomije u digitalnu, digitalnu, izvozno orjentisanu ekonominu zasnovanu na znanju i inovacijama.

pročitaj više

Srbija

Srbija prva u Evropi po broju preminulih od karcinoma dojke

Objavljeno

-

Narodna poslanica Tatjana Macura rekla je danas da je imala mnogo sreće nakon što joj je dijagnostifikovan karcinom i istakla da iznošenjem svog iskustva želi da apeluje na žene da odrade određene preglede.

Macura je u razgovoru za K1 televiziju iznela je svoje iskustvo rekavši da je napipala promenu u pazušnoj jami, dok je intenzivno vežbala za sportske aktivnosti.

„U tom trenutku sam mislila da sam istegla ligamente ili da se nešto dogodilo sa mišićem, pošto sam radila vežbe za gornji deo tela. Međutim, kada sam otišla u Dom zdravlja, doktorka nije mogla da ustanovi na osnovu pregleda o čemu se radi i uputila me je na ultrazvučni pregled mekih tkiva. Taj pregled, osim pregleda pazušnih jama, obuhvatao je i pregled dojke“, rekla je Macura.

pročitaj više

Srbija

Er Srbija uspostavila direktne letove na liniji Beograd – Mostar

Objavljeno

-

Srpska nacionalna avio kompanijia Er Srbija je današnjim letom (JU634) iz Beograda za Mostar uspostavila direktnu liniju između ta dva grada.

Do tog grada u Bosni i Hercegovini, srpski avio prevoznik od danas saobraća tri puta nedeljno, svakog ponedeljka, petka i nedelje. Let traje oko 50 minuta.

„Er Srbija se trudi da bude karika povezivanja Zapadnog Balkana i u tome uspeva zahvaljujući dobroj komunikaciji sa partnerima u regionu. Danas uspostavljena avio veza između Beograda i Mostara rezultat je odlične saradnje i snažne podrške koju nam je pružio aerodrom Mostar. Verujemo da će direktna avio linija doprineti snažnijem i efikasnijem umrežavanju zemalja u regionu, kao i većim mogućnostima za putovanja ka zapadnoj i severnoj Evropi. Ocekujemo veliko interesovanje putnika, naročito onih koji žele da putuju između Mostara i Evrope ili Severne Amerike, preko Beograda, glavnog čvorista nacionalne kompanije Republike Srbije“, rekao je generalni direktor Er Srbije Jirži Marek.

pročitaj više

Srbija

Profit NIS-a više nego prepolovljen, brojke za Telekom još nisu javne: Šta se desilo sa Top 10 kompanija po dobiti

Objavljeno

-

Ukupan rezultat srpske privrede u 2023. godni tek će se sabrati. Finansijski izveštaji koji se uveliko objavljuju daju nagoveštaj. Na prvi pogled, onima koji su se poslovanjem u 2022. probili na sam vrh dobitnika – prošla godina nije bila podjednako dobra.

Forbes Srbija je proverio bilanse uspeha kompanija koje su bile prve po dobitku iz 2022. godine. Za dve od 10 kompanija sa liste dobitnika Agencije za prviredne registre, finansijski izveštaji za prošlu godinu još nisu javno dostupni. Reč je o Telekomu i MK grupi.

Sudeći po brojkama, vrlo je izvesno da se, kada APR bude sumirao rezultate za 2023. godinu, neke od ovih kompanija neće ponovo naći u samom vrhu.

Pad prihoda od prodaje derivata u Srbiji za 80 milijardi

Neto dobit prvog sa liste, Naftne indsutrije Srbije, lane se više nego prepolovila. Dok su 2022. završili sa profitom od 93,4 milijarde dinara, lane su zaradili 41,9 milijardi dinara.

To je posledica pada ukupnih prihoda za više od 100 milijardi dinara, sa 506,5 na 402,7 milijardi, a lošiji rezultat ublažilo je smanjenje ukupnih rashoda za više od 40 milijardi (sa 395,7 na 352,9 milijardi).

Neto prihodi od prodaje su im se lane smanjili za blizu 96 milijardi dinara – sa 486,9 na 391 milijardi dinara. Najviše je trpela domaća prodaja derivata nafte, gde je prihod bio manji za blizu 80 milijardi dinara. S druge strane, prodali su više električne energije – 15,4 milijarde dinara, a godinu pre 9,4 milijarde dinara. Na stranom tržištu su ostvarili prihode oko 23 milijarde dinara manje nego godinu pre.

Stručnjaci objašnjavaju da je niz faktora verovatno uticao na ovakav rezultat NIS-a.

„Najpre, treba znati da se rezultati onih kriznih godina neće ponoviti. Tada su energetske firme imale rekordne godine“, kaže Miloš Zdravković, stručnjak za energetiku. „Moraju da uvoze naftu. U našem uvoznom miksu nikada nije dominirala ruska nafta, već kazahstanska i iračka. Pitanje je kako se sada dovijaju zbog sankcija. Cene nafte na svetskom tržištu su prošle godine bile dosta niže“.

Deo objašnjenja daje sama Naftna industrija Srbije u Napomenama uz finansijski izveštaj. Pozivaju se na pogoršanu geopolitičku situaciju, kao posledicu događaja u Ukrajini, što je doprinelo promenjivim cenama.

„Prosečna cena nafte u 2023. godini je 82,62 dolara za barel, odnosno 18% manje nego u istom periodu 2022. godine, što je uslovilo da Vlada Republike Srbije uvede kratkoročna ograničenja na prodajne cene naftnih derivata“, navodi NIS. „Nemoguće je utvrditi koliko će dugo trajati ova pojačana volatilnost. Najavljene su brojne sankcije kako bi se ograničilo poslovanje ruskih subjekata, a u takvoj situaciji, to bi moglo dodatno da utiče na poslovanje Društva“.

Zlato donelo dobar rezultat

Srbija Ziđin majning je u 2022. godini ostvario neto dobit vrednu 75 milijardi dinara. Lane su bili još bolji. Zaradili su neto 82,3 milijarde dinara. Ukupni prihodi brže su rasli od rashoda tako da su povećani sa 122 na 136,1 milijardi dinara dok su rashodi bili veći za šest milijardi.

Ovo preduzeće se bavi pre svega prodajom koncentrata bakra sa sadržajem zlata. Reklo bi se da se na njihovo poslovanje preslikala sudbina zlata.

Od prodaje proizvoda i usluga su naplatili 129,5 milijardi dinara. Njihov glavni priliv je od prodaje proizvoda i usluga zavisnim preduzećima i povezanim licima u inostranstvu – 109,4 milijarde dinara (oko 5,5 milijardi dinara manje nego godinu pre). Porastao im je, međutim, prihod od prodaje na inostranom tržištu, očigledno nepovezanim kupcima. Dostigao je 20 milijardi dinara, dok je godinu pre iznosio 4,1 milijardu dinara.

Lane su povećali i broj radnika. Došli su do ukupno 1.127 zaposlenih, a bilo ih je 846.

„Zlato je berzanska roba kojoj je cena u usponu konstantno od 2014. godine“, pojašnjava Miloš Zdravković. „Cena je rasla, nije bilo oscilacija. Nije ni stagnirala. Zlato je manje osetljivo na oscilacije. Verovatno u tome leži rezultat ove kompanije“.

Drugi Ziđin manje uspešan

Ziđin koper, s druge strane, i dalje ima značajnu dobit, ali je manja nego što je bila. Lane su ostvarili profit od 19,2 milijarde dinara, a godinu pre – 35 milijardi dinara.

Za razliku od Majninga, ovde je kretanje ukupnih prihoda i rashoda išlo drugačijom dinamikom. Rashodi su skočili za više od 30 milijardi, sa 75,3 na 108,2 milijarde dok su prihodi rasli upola brže – samo 15 milijardi.

Poslovni prihodi su im porasli 17 milijardi dinara i dostigli 119 milijardi dinara, iako su prihodi od prodaje proizvoda i usluga – pali. Računovodstveno ih je nadomestilo povećanje zaliha – za 17 milijardi dinara.

Prihodi od prodaje na domaćem tržištu su iznosili 22,8 milijardi i bili su 4,8 milijardi dinara veći. Prodaja na stranim tržištima je, međutim, pala sa 98 na 77 milijardi dinara.

Najviše novca im donosi bakar – 66,7 milijardi dinara. Godinu pre taj prihod je bio čak 40 milijardi manji. Od zlata je stiglo 10 milijardi, tri više nego u 2022. S druge strane, značajno je pala prodaja koncentrata bakra – slilo se 21,8 milijardi dinara, a godinu pre – 80 milijardi dinara.

„Cena bakra je mnogo promenjivija od zlata“, dodaje Zdravković. „To je ruda koja se koristi u industriji, građevinarstvu i zavisi od ponude i potražnje. Čim je recesija, pada mu vrednost“.

Struja u Srbiji i dalje dobar posao za Rumune

U 2022. godini su bili pravo iznenađenje u privredi Srbije. SCM Power, ćerka firma rumunske kompanije Energy Distribution Services, iako novajlija, ušla je u TOP 5 po neto dobitku. Registrovani su kao snadbevači strujom, prirodnim gasom i klimatizacijom i tada su za nepunih pola godine rada uspeli da dođu do profita od skoro 11 milijardi dinara.

I dalje imaju dvoje zaposlenih, ali su uspeli da povećaju dobit. U 2023. godini su zaradili 12,2 milijarde dinara.

Ono što je ove godine nedostajalo SCM-u je novac na stavci „ostali prihodi“. Godinu pre tu je bilo gotovo tri milijarde dinara, a prošle ništa, pa je ukupan rezultat „zavisio“ isključivo od poslovnih prihoda.

Prihodi od prodaje roba i usluga su ukupno iznosili 42,2 milijarde dinara, od čega je 35 milijardi dinara od prodaje matičnom preduzeću. Na domaćem tržištu su ostvarili prihod od 5,2 milijarde dinara. Na stranom tržištu, mimo matične firme, prodali su struju za dve milijarde dinara.

Graditelji u blagom padu

Behtel Enka ogranku Beograd je i prošla godina bila uspešna, ali značajno manje od 2022. Završili su je sa neto dobitkom 3,2 milijarde dinara, dok su godinu pre zaradili 8,9 milijardi dinara.

Društvo je angažovano na izgradnji Moravskog koridora, auto-puta u dužini od 112 kilometara, na relaciji Pojate-Preljina. U prošloj godini su imali 2.801 zaposlenog radnika, a u 2022. – 2.432 zaposlena.

Finansijski izveštaj pokazuje da su im ukupni rashodi porasli nešto brže od prihoda. Dok je priliv pao sa 44,4 na 42,1 milijardi dinara, rashodi su skočili sa 33,8 na 38,2 milijarde dinara.

Stabilan energetski sistem, manja zarada

Tigar tajers je godinu završio sa profitom od 5,2 milijardi dinara, dok je godinu pre zarada bila 8,84 milijardi veća. Prihodi su im bili za šest milijardi dinara manji, ali su uspeli da smanje i rashode za skoro 3,5 milijarde dinara. Smanjen je malo i broj radnika. Lane ih je bilo 3.512, što je za 83 manje nego u 2022.

Kada je reč o telekomunikacijama, tu je zarada veća od prethodne. Jetel je dostigao neto dobitak od devet milijardi dinara, a godinu pre je iznosio 8,4 milijarde.

Zarada Elektromreže Srbije je manje nego u 2022. godini i to pre svega zahvaljujući stabilnosti sistema. U 2023. su dostigli neto dobit od tri milijarde dinara, a godinu pre – 8,1 milijardu dinara.

Prihodi kompanije su pali za više od 15 milijardi dinara (sa 58,8 na 43,1 milijardi) dok su oboreni i rashodi ali za 10 milijardi dinara.

U prihode od prodaje EMS-a najvećim delom ulaze prihodi od balansnog mehanizma i balansne odgovornosti. Iznosili su ukupno 11,3 milijardi dinara, a godinu pre 26,3 milijardi dinara. Prihodi od balansne odgovornosti zavise koliko su učesnici na tržištu bili u debalansu i svake godine se menjaju, vidi se iz pojašnjenja uz finansijski izveštaj.

(Forbes Srbija)

pročitaj više

U TRENDU