Predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić ocenila je danas u Obrenovcu, gde je posetila Digitalnu ekspediciju, da je digitalna pismenost najmlađih i najstarijih sugrađana veoma važna, jer sticanjem novih veština i znanja svi zajedno kao društvo idemo napred.

Brnabić je izrazila zadovoljstvo što se Digitalna ekspedicija – Digitalni karavan nastavlja kroz gradove i opšitne Srbije.

(Tanjug)

Ministar finansija Siniša Mali izjavio je da sutrašnji 1. oktobar Međunarodni dan starih donosi dve lepe vesti za penzionere u Srbiji, – penzije će biti veće za 5,5 odsto, a počinje i primena Penzionerskih kartica, koje će najstarijima doneti brojne pogodnosti pri plaćanju roba i usluga.

Mali je, nakon potpisivanja sporazuma između Fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje (PIO) i Banke Poštanska štedionica, koja se uključila u ovu akciju, rekao da se do sada za karticu prijavilo 920.000 penzionera, a da se u projekat uključilo više od 650 firmi i institucija.

(Tanjug)

U Srbiji, prema rezultatima poslednjeg popisa, živi 675 ljudi bez državljanstva, dok 99,5 odsto stanovništva ima državljanstvo Srbije, navodi se na sajtu Republičkog zavoda za statistiku.

Stranih državljana je u Srbiji, kako se navodi u rezultatima popisa je 33.509, dok gotovo 400.000 građana ima dvojno državljanstvo, preciznije – 396.075.

Najviše građana bez državljanstva je u Vojvodini – 270, potom u Beogradu – 145. Što se tiča regiona Južne i Istočne Srbije, 173 građana je bez državljanstva, dok u regionu Šumadije i Zapadne Srbije ta cifra iznosi 87.

Oko 90 odsto stanovništva rođeno je na teritoriji Srbije. U inostranstvu je rođeno oko 10 odsto, od čega je 88 odsto rođeno na teritoriji neke od bivših republika SFRJ, a 12 odsto u drugim državama.

Međunarodni dan prava javnosti da zna obeležen je danas u Beogradu, a poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Milan Marinović ocenio je da u našoj zemlji raste svest građana o značaju prava na slobodan pristup informacijama od javnog značaja, ali da raste i zloupotreba tog prava.

Marinović je naveo da od početka primene zakona i zaštite tog prava u Srbiji od 2004. godine, raste značaj prava ali da uporedo raste i zloupotreba tog prava.

“U početku je to išlo stidljivo, ali s godinama raste broj predmeta i kod Poverenika, raste broj zahteva prema svim organima vlasti u Srbiji , samim tim i broj žalbi, a raste i interesovanje i znanje o značaju prava i načinima njegove zaštite”, naveo je on.

(Tanjug)

Izvršni direktor Transparentnosti Srbije Nemanja Nenadić izjavio je da je transparentnost jedan od osnovnih preduslova za efikasnu borbu protiv korupcije.

On je na konferenciji za novinare „Transparentnost na agendi: pristup informacijama, borba protiv korupcije i otvorenost pravosuđa“, koja je organizovana povodom Međunarodnog dana prava javnosti da zna, istakao da su transparentnost i deljenje informacija od javnog značaja u Srbiji na jako lošem nivou.

Objasnio je da se i pored izmena i dopuna Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja koji je donet 2021. godine, stvari nisu promenile nabolje i da je pitanje transparentnosti u javnom diskursu skrajnuto i o njemu se gotovo i ne govori.

„Ono što zabrinjava je činjenica da ovde nije reč o normalnom nedostatku, već o odsustvu volje i želje da se informacije, koje se smatraju osetljivim, učine dostupnim“, rekao je Nenadić.

Dodao je da je veliki problem i taj što ne postoji odgovornost za nedostavljanje traženih informacija.

„Postoje razne tehnike ili taktike za izbegavanje dostavljanja informacija. Jedna od najčešćih je potpuno ignorisanje“, istakao je Nenadić.

Pojasnio je da u takvim slučajevima, onaj od koga je tražena informacija, a reč je o organima javne uprave, ne dostavlja nikakvu povratnu informaciju, pa samim tim ni razlog zašto je određenu informaciju nemoguće podeliti.

„U poslednje vreme sve je više slučajeva, mada je ovaj izgovor dominantan u privatnom sektoru, da se onaj od koga je tražena informacija ograđuje time da je to poslovna tajna i da zbog toga ne može biti obelodanjena javnosti“, podvukao je Nenadić.

V.D. pomoćnica generalnog sekretara, poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Slavoljupka Pavlović rekla je da je glavni problem sa informacijama od javnog značaja bio neizvršenje odluke Poverenika kao i ćutanje organa izvršne vlasti.

„Mislili smo da će novi zakon, odnosno izmene i dopune Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja koje su stupile na snagu 2021. godine ovaj problem biti rešen. Međutim, do toga nije došlo“, naglasila je Pavlović.

Dodala je da je situacija još gora i da se trenutno suočavamo sa sistemskom zloupotrebom prava.

Ona je objasnila da je najveći problem nastao kada je Upravni sud promenio svoj stav o naknadi troškova.

„Pre promene ovog stava u postupku po žalbi, onaj ko traži informaciju sam je snosio troškove čak i ako je žalba bila osnovana. Međutim, sada imamo situaciju da ukoliko je žalba osnovana troškove postupka za advokata snosi organ javne vlasti protiv kojeg je izjavljena žalba kao prvostepeni organ i poverenik, kao drugostepeni organ“, istakla je Pavlović.

Ona je dodala da je ovakav zaokret u promeni stava širom otvorio vrata za sistemsku zloupotrebu prava i izvlačenja para iz budžeta.

(Beta)