ostanimo u kontaktu

Svet

Stvari koje smo saznali nakon američkog „super-utorka“: Čime su birači nezadovoljni

Objavljeno

-

Dominacija Bajdena i Trampa na „super-utorku“ se očekivala, ali rezultati pokazuju s čime birači u SAD nisu zadovoljni i oko kojih grupa će kandidati morati posebno da se potrude.

Bio je to najvažniji dan američkih predizbora: u 15 saveznih država birači su odlučivali ko će biti predsednički kandidat na izborima 5. novembra, piše DW.

Moglo se očekivati da neće biti velikih iznenađenja. Džo Bajden i Donald Tramp su znali da će sigurno da pobede zbog nedostatka jakih suparnika. Ali, i oni su naučili nešto o svojim slabostima.

Donald Tramp – može biti samo jedan

Bivši američki predsednik koji ponovo želi da se kandiduje za Republikance uverljivo je pobedio u 14 od 15 saveznih država. Nije samo u Vermontu, što bi toj maloj saveznoj državi moglo da se osveti. Tramp je sada osetno povećao svoju prednost. Nijedan drugi kandidat nije tokom proteklih decenija tako dominirao na predizborima, kažu politički analitičari.

Tramp je u Kaliforniji, Teksasu, Oklahomi, Tenesiju, Alabami, Severnoj Karolini pobedio s prednošću od 50 odsto ispred suparnice Niki Hejli. Analitičari tvrde da je posebno mobilisao ljude bez visokoškolskog obrazovanja.

Ali, jasno je da ima na stotine hiljada republikanskih pristalica koji ne žele da ga vide na izbornom listiću. Jasno je takođe da on bez te grupe ne može da pobedi na izborima 5. novembra. Donald Tramp u izbornoj noći nije pokušao da pridobije te birače, nije im se direktno obraćao. U pobedničkom govoru nijednom jedinom rečju nije spomenuo Niki Hejli, nego je opisivao Sjedinjene Države kao „zemlju Trećeg sveta“ koja ne može da kontroliše svoje granice. Izgleda da njegova izborna strategija ostaje podsticanje straha od imigracije i kriminala.

„Super-utorak“ za Bajdena

Džo Bajden je, istina, izgubio u Američkoj Samoi sa 40 prema 51 glasu protiv preduzetnika Džejson Palmera. Sad mu nedostaje šest delegatskih glasova iz tog američkog područja u južnom Pacifiku. Ali, to Bajden može da podnese, jer on je pobedio u drugim saveznim državama s još većom prednošću nego Tramp. Njegovi protivkandidati, Merijen Vilijamson i Din Filips su ostali znatno ispod deset odsto glasova.

Ipak, i dalje ima mnogo birača Demokrata koji su izrazili nezadovoljstvo, kao što su nedavno u Mičigenu protestovali protiv američke politike u vezi s Pojasom Gaze. U Masačusetsu i Koloradu su mnogi glasali „neutralno“ (uncommitted), a u Minesoti je takvih bilo čak oko 20 procenata. Ono što bi Bajdenov tim trebalo da uznemirava jeste činjenica da Tramp ima sve više pristalica u nekim grupama birača koje su do sada bile čvrsta baza Demokrata – među biračima koji nisu bele boje kože, kao i među mladima.

Bajden se u izbornoj noći nije obraćao. On upravo priprema govor o stanju nacije koji će održati ovog četvrtka.

Niki Hejli se povlači iz trke

Trampova suparnica Niki Hejli ostvarila je dve simbolične, ali beznačajne pobede u dve male države: Vermontu i Vašington Di-Siju. Ona se nadala da će da pobedi bar u nekoj od većih država, kao što su Virdžinija ili Severna Karolina, ali to se nije dogodilo. Birači je ne smatraju pravom kandidatkinjom za predsednicu. Očigledno je pritom da mnogi nisu glasali za Hejli, nego protiv Trampa.

Ali, ona je osvojila veliki broj glasova u izbornim okruzima univerzitetskih gradova, dakle kod mladih, kod dobro obrazovanih ljudi, kao i kod birača koji se smatraju „nezavisnim“. To nije zanemarljivo.

Hejli je u međuvremenu saopštila da se povlači iz trke. Ostaje pitanje da li će svojim biračima da preporuči da ipak glasaju za Trampa, jer ona navodno Bajdena smatra još gorim?

Šta smo naučili za izbore u novembru?

Predizbori nisu predsednički izbori. Iako su Tramp i Bajden suvereno pobedili na ovim predizborima, to još ništa ne govori o ishodu izbora 5. novembra. Obojica će se truditi da pridobiju birače Niki Hejli, jer ta grupa je dovoljno velika da na predsedničkim izborima bude presudna za jednu ili drugu stranu. Oni očigledno ne vole Trampa, ali pitanje je da li će zato svoj glas da daju Bajdenu?

Faktor Tejlor Svift

Popularna pevačica Tejlor Svift, koja je preselila u ultrakonzervativni Tenesi, uoči ovog pozivala je ljude da izađu na izbore – u Tenesiju, ali i širom SAD. Nije rekla za koga da glasaju. „Glasajte za ljude koji vas najviše predstavljaju, da oni dođu na vlast“, poručila je Svift. Teško je reći šta to znači za glasove birača.

(DW)

pročitaj više
Kliknite da bi ste komentarisali

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Svet

Rekordni profit i rast broja pretplatnika Netfliksa

Objavljeno

-

Netfliks je izvestio o rekordnoj dobiti u svom izveštaju o poslovanju u prvom kvartalu. Vladar striminga vraća se eksplozivnom rastu pretplatnika, iako neki sumnjaju koliko će dugo trajati plodovi njegovog obračuna sa deljenjem lozinki.

Prihodi Netfliksa od 9,4 milijarde dolara u prvom kvartalu i profit od 5,28 dolara po akciji značajno su nadmašili procene analitičara.

Možda najimpresivnije, Netfliksovih 9,3 miliona dodatnih pretplatnika bilo je oko 70% iznad prognoza analitičara, što je podiglo globalnu bazu pretplatnika na rekordnih 270 miliona.

Ali Netfliks očekuje sporiji rast prihoda u narednom kvartalu, budući da je 9,5 milijardi dolara prodaje koju je predvideo bilo malo ispod prognoza FactSet-a, a njegovih 4,68 dolara zarade po akciji za drugi kvartal označilo bi primetan pad u odnosu na upravo završeni kvartal.

Akcije Netfliksa pale su oko 3% odmah nakon objavljivanja zarade.

Samo u SAD-u i Kanadi Netfliks je stekao 2,53 miliona pretplatnika tokom prvog kvartala. To je manje od rekordnih 2,8 miliona u prethodnom kvartalu, ali je srušilo procene od 1,1 milion. Ipak, „sve je manje domaćinstava u [SAD-u i Kanadi] koja još nisu pretplaćena na striming platformu“, rekao je analitičar MoffettNathanson Majkl Nejtanson, napominjući da su efekti obračuna sa deljenjem lozinki pokrenutog prošle godine bili „unaprednje rasta“ koji se ne može održavati „neograničeno“.

Akcije Netflixa suočile su se sa „komplikovanom postavkom“ pred objavljivanje zarada, primetio je analitičar Dojče banke Brajan Kraft, jer je cena deonica strimera porasla za više od 75% u poslednjih šest meseci.

Pokazatelji vrednosti sugerišu da je povratak Netfliksa na rast profitabilnosti već snažno ugrađen u njegovim akcijama, s obzirom na to da su njegov odnos cena-prodaja (tržišna kapitalizacija podeljena sa prihodima u poslednjih 12 meseci) i projektovani odnos cena-zarada (cena akcija podeljena sa prosečnim projektovanim profitom po akciji u narednih 12 meseci) blizu najviših nivoa od početka 2022. godine, znatno iznad industrijskog proseka. Ali Netfliks je „nesporan pobednik strimovanja“, prema Nejtansonu, što odražava snažno raspoloženje investitora jer je tržišna dominacija uvek privlačna ponuda.

Poslednjih nekoliko godina bile su divlja vožnja za investitore u Netfliks. Akcije su se više nego udvostručile od svog dna početkom 2020. godine do svog najvišeg nivoa u novembru 2021. od preko 700 dolara, pre nego što su se srušile na 163 dolara do sredine 2022. godine jer je tržište bilo zaprepašćeno prvim kvartalnim gubicima pretplatnika kompanije od 2011. godine. Ali poslednje dve godine predstavljale su postepeni uspon za Netfliks, sa stabilizacijom cena kako je firma beležila svoju najbolju godinu u pogledu rasta pretplatnika, prihoda i profita u 2023. godini, u skladu sa naporima kompanije da ograniči deljenje naloga.

Derek Saul, novinar Forbes

pročitaj više

Svet

Zbog klimatskih promena globalna ekonomija će se do 2050. smanjiti za petinu

Objavljeno

-

Nevezano za to koliko agresivno budemo radili na smanjivanju zagađenja, klimatske promene prouzrokovane ogromnim količinama ugljen-dioksida koji se već nalazi u atmosferi smanjiće do 2050. godine globalni BDP za oko 38 biliona dolara, odnosno za skoro petinu.

Smanjivanje emisija štetnih gasova, međutim, ključno je da bi se izbegle dalje katastrofalne ekonomske posledice posle 2050. godine, navodi se u studiji objavljenoj u časopisu Nature.
Ukoliko se prosečna globalna temperatura značajnije poveća preko dva stepena Celzijusa iznad predindustrijskog proseka, ekonomska šteta od klimatskih promena bi svake godine rasla čak desetine biliona dolara.

Prosečna temperatura na planeti se već popela za 1,2 stepena u odnosu na sredinu 19. veka, period koji se uzima za početak industrijske proizvodnje i korišćenja fosilnih goriva. Zbog toga su se širom planete pojačali toplotni talasi, suše, poplave i tropske oluje.

Godišnje ulaganje potrebno da se zadržimo ispod granice od dva stepena je tek deo štete koja bi bila izbegnuta.

„Ostajući ispod porasta od dva stepena Celzijusa mogli bismo da ograničimo gubitak prihoda na 20 odsto u odnosu na 60 odsto, koliko će iznositi ukoliko ne preduzmemo ništa“, naveo je vođa studije Maks Koc sa Instituta za istraživanje uticaje klimatskih promena u Potsdamu.

Ekonomisti se ne slažu s time koliko bi trebalo da bude potrošeno da bi se izbegla šteta od klimatskih promena. Neki pozivaju na ogromne investicije, dok drugi kažu da bi bilo efikasnije da se sačeka dok društva ne postanu bogatija i tehnologija naprednija.

Siromašne zemlje najviše pogođene

Uprkos tome što se novo istraživanje ne bavi direktno ovim pitanjem, procena o ogromnoj ekonomskoj šteti logično ukazuje na to da bi najsiromašniji bili najteže pogođeni.

„Naša računica je izuzetno važna za analize procene troškova i benefita“, navela je koautorka Leoni Venc.

Ovakva studija trebalo bi da utiče na strategije država za prilagođavanje uticajima klimatskih promena, procene ekonomskih rizika i pregovore koje UN vodi oko kompenzacije zemljama u razvoju koje su jedva doprinele globalnom zagrevanju.

Tropske zemlje, čije se ekonomije već smanjuju zbog klimatskih promena, biće najteže pogođene.

„Države najmanje odgovorne za klimatske promene pretrpeće pad BDP-a 60 odsto veći od bogatih zemalja i 40 odsto veći od onih sa velikim emisijama ugljen-dioksida“, istakao je učesnik istraživanja Anders Leverman.

(RTS)

pročitaj više

Svet

Odluka o deportaciji Asanža 20. maja – koliko vrede američke garancije, ima li prostora za nagodbu

Objavljeno

-

Posle više od pet godina u londonskom zatvoru, osnivač „Vikiliksa“ Džulijan Asanž će za oko mesec dana biti bliži saznanju da li je Velika Britanija zaista spremna da ga izruči u SAD. U tom slučaju će se obratiti Evropskom sudu za ljudska prava u Strazburu ne bi li zaustavio ekstradiciju.

Ročište, na kojem će biti konačno odlučeno da li pravni tim osnivača Vikiliksa ima pravo da uloži žalbu na postupak Asanžovog izručenja iz Velike Britanije u SAD, zakazano je za 20. maj.

Ročište je zakazano pošto je američko ministarstvo pravosuđa odgovorilo na zahtev Višeg suda u Londonu i dostavilo tražene garancije, koje omogućavaju da se nastavi proces izručenja osnivača Vikiliksa Džilijana Asanža Sjedinjenim Državama.

Američke garancije

Proces je privremeno obustavljen 27. marta kada su sudije dejm Viktorija Šarp i Džastis Džonson od američke strane zatražili da im pruži garancije da će Asanžu biti omogućeno pravedno suđenje, kao i da mu neće biti izrečena smrtna kazna, suprotna britanskom zakonu.

Američka strana garantuje britanskom sudu da, na osnovu Prvog amandmana američkog Ustava, Asanž može da govori slobodno, kao i da protiv njega neće biti podizane nikakve nove optužnice, koje bi mogle da dovedu do izricanja smrtne kazne.

Američki tužioci bivšeg australijskog hakera terete po osamnaest tačaka, među kojima je kršenje Zakona o špijunaži.

Kao strani državljanin Australije, Asanž teoretski nema prava da govori na potencijalnom suđenju u Americi.

Asanžovi advokati smatraju da američke garancije „ne vrede ni koliko papir na kojem su napisane“.

Njegova supruga Stela opisala je američka uveravanja kao „flagrantno izvrtanje reči“.

„Ta diplomatska nota ni na koji način ne umanjuje izuzetnu rastrojenost i zabrinutost porodice za Džulijanovu budućnost. Njegovo mračno očekivanje je da će provesti ostatak života u samici američkog zatvora zbog nagrađivanog novinarskog rada“, tvrdi Stela Asanž.

Jedanaestog aprila navršilo se pet godina kako se osnivač Vikiliksa nalazi u zatvoru Belmarš u južnom Londonu.

Australija posreduje u slučaju Asanž

Pre nedelju dana američki predsednik Bajden potvrdio je da njegova administracija „razmatra“ predlog Kambere da se Vašington nagodi sa osnivačem Vikiliksa i odustane od suđenja.

Prema tom predlogu, o kojem je prvi izvestio Volstrit džurnal, Asanž trebalo da prizna krivicu za manje prestupe „nedozvoljenog rukovanja poverljivim dokumentima“ u zamenu za brisanje tačaka optužnice koje se odnose na navodnu špijunažu.

Prema pisanju tog lista, Asanž bi krivicu mogao da prizna putem video-linka iz Londona, posle čega bi navodno bio pušten na slobodu uz obrazloženje da je već odslužio petogodišnju zatvorsku kaznu.

Australijski premijer Antoni Albaneze ocenjuje Bajdenovu potvrdu kao „ohrabrujuću“.

„Izuzetan sam optimista kada je reč o ishodu, ali do njega još nije došlo i mi koristimo svaku priliku da se zalažemo za takav rasplet“ rekao je predsednik australijske vlade.

Izvori bliski Bajdenovoj administraciji navode da bi suđenje Asanžu u izbornoj godini moglo da se pokaže kao „politički izuzetno otrovno“.

Asanžov pravni tim i supruga nedavno su izjavili da, u slučaju da eventualna žalba pred britanskim sudom bude odbačena, ostaje žalba Evropskom sudu za ljudska prava, ali da je proces i dalje „daleko od te poslednje instance“.

(RTS)

pročitaj više

Svet

UNICEF: Više od 13.800 dece ubijeno u Gazi od početka rata

Objavljeno

-

Više od 13.800 dece ubijeno je u Gazi od početka rata, saopštila je izvršna direktorka Dečjeg fonda Ujedinjenih nacija (UNICEF) Ketrin Rasel.

„Pored toga, na hiljade dece je povređeno, a hiljade su na ivici gladi“, rekla je Rasel na konferenciji za novinare u Njujorku, prenosi CNN.

U posebnom saopštenju, Komitet UN za rodnu ravnopravnost i osnaživanje žena naveo je da „na svakih 10 minuta u Gazi jedno dete bude ubijeno ili povređeno“ i da je više od 10.000 žena ubijeno u Gazi od početka rata, a 19.000 dece ostalo je bez roditelja.

Specijalista za komunikacije UNICEF-a Tes Ingram, koja je nedavno posetila Gazu, rekla je da ju je najviše pogodio broj ranjene dece koju je videla.

„Što je najgore, nisam ih videla samo u bolnicama, već i na ulicama i u njihovim improvizovanim skloništima“, kazala je Ingram.

Užasna statistika iz dana u dan je sve gora, pa je tako danas objavljeno da je najmanje 10 članova jedne porodice, uključujući petoro dece starosti između tri i 16 godina, ubijeno tokom noći u vazdušnom napadu na naselje u Rafi.

Majka Ajad se i dalje vodi kao nestala, prema rečima novinara CNN-a koji se javio iz bolnice Abu Jusef Al-Nadžar, a na snimcima CNN-a se vidi kako rođaci plaču nad telima pokojnika.

Tragično stradala porodica više puta se selila bežeći od izraelske vojske i na kraju je utočište našla u Rafi, ali su ih i ovde stigle bombe, rekao je jedan od rođaka.

(FoNet)

pročitaj više

Svet

CNN: Izrael izveo napad na Iran

Objavljeno

-

 Izrael je jutros izveo napad na teritoriju Irana, rekao je neimenovani američki zvaničnik za CNN.

Meta nije nuklearna, prema tvrdnjama ovog zvaničnika.

Opseg ciljeva nije preciziran, ali „nuklearne i civilne lokacije očigledno nisu bile u toj kategoriji“, dodao je drugi zvaničnik, navodi američka televizija.

pročitaj više

U TRENDU