ostanimo u kontaktu

Biznis

Sutra počinje jubilarni 30. Kopaonik biznis forum, za četiri dana 200 govornika

Objavljeno

-

Jubilarni 30. Kopaonik biznis forum, koji će okupiti oko 200 govornika, na 34 panela, tri plenarne sesije i četiri specijalna događaja, počeće sutra na Kopaoniku, a predsednik Saveza ekonomista Srbije Aleksandar Vlahović kaže da je centralnu temu ovogodišnjeg foruma – Otpornost ekonomije u neizvesnim vremenima, ključni izazovi za Srbiju i Zapadni Balkan, nametnulo krizno i rizično vreme u kome živimo.

On je rekao Tanjugu da oganizatori nisu morali mnogo da tragaju za glavnom temom o kojoj će, u hotelu Grand na Kopaoniku, četiri dana raspravljati ekonomisti, privrednici, intelektualci, finansijski stručnjaci iz zemlje i sveta, ministri, guverner Narodne banke Srbije i drugi.

„Tema se logično sama nametnula imajući u vidu da živimo u periodu vrlo izraženih rizika koji su posledica produžene agresije Rusije na Ukrajinu i rata koji se vodi na istoku Evrope, zatim problema koji i dalje postoje u globalnim lancima snabdevanja“, rekao je Vlahović.

Tu su i nastavak trgovinskog rata između Kine i Amerike, koji dodatno utiče na usporavanje svetske trgovine i svetskog rasta, zatim neizvesnost u energetskom snabdevanju i cene energenata, kao i inflacija koja je prisutna u gotovo svim razvijenim zemljama sveta“, rekao je Vlahović pred početak srpskog „Davosa“.

Prema njegovim rečima, želja organizatora KBF, Saveza ekonomista Srbije, jeste da se naredna četiri dana na forumu govori o tome koji su ključni rizici na koje naša zemlja, odnosno oni koji vode njenu ekonomsku politiku i region Zapadnog Balkana može da utiče ne bi li se povećala otpornost ukupne privrede.

To će se, istakao je Vlahović, razrađivati na 34 panela, pri čemu su organizatori nastojali da pokriju sve teme koje su u trenutno aktuelne, a s druge strane, govoriće se i o nekim strateškim pitanjima nastavka ekonomske tranzicije.

Posebnu težinu i značaj Kopaonik biznis forumu naravno daju gosti, a kao najvažnije goste ovogodišnjeg foruma sagovornik Tanjuga izdvaja glavnog ekonomistu i višeg potpredsednika Svetske banke Gila Indermita, zatim novog šefa Misije Međunarodnog monetarnog fonda za Srbiju Donalda Mekgetigena, te direktora kancelarije premijera Ujedinjenih Arapskih Emirata (UAE) Nasera Abdula Lotu.

„Od gostiju posebno izdvajam i guvernera Narodne banke Srbije Jorgovanku Tabaković, premijerku Anu Brnabić i gotovo sve ministre iz ekonomskog resora Vlade Srbije. Takođe, želim da istaknem i učešće brojnih privrednika iz Srbije i iz regiona, a imaćemo i jedan zanimljiv razgovor u formi intervjua sa gospodinom Filipom Cepterom, jednim od naših najuglednijih biznismena, koji je ostvario karijeru i u evropskim i svetskim okvirima“, naveo je Vlahović.

Jubilej će biti obeležen i koncertom klasične muzike i filmom o 30 godina Kopaonik biznis foruma, a sam forum počeće omažom ubijenom premijeru Srbije Zoranu Đinđiću, pošto se za nekoliko dana navršava 20 godina od njegovog ubistva.

Osvrćući se na period između dva foruma ocenio je da smo uprkos krizi i rizicima uspeli da sačuvamo relativno dobru fiskalnu poziciju i rast bruto domaćeg proizvoda od 2,3 odsto, koji jeste skoro duplo manji od planiranog ali se s obzirom na okolnosti, odnosno spoljne faktore rizika može smatrati dobrim rezultatom.

„Imali smo deficit maltene isti koliko je i planiran i da nije bilo problema u poslovanju Elektroprivrede Srbije, deficit bi bio verovatno oko 1,5 do 1,6 odsto BDP. Veoma je važno što smo zadržali javni dug ispod magične granice od 60 procenata BDP-a, ali se kao posledica rasta cena energenata i problema u poslovanju EPS-a povećao spoljnotrgovinski robni deficit, kao i deficit tekućeg plaćanja“, rekao je Vlahović.

Ocenio je da je dobro što su strane investicije veoma velike, pa se iz njih još može pokrivati deficit tekućeg plaćanja i ukazao da će godina pred nama pokazati u kojoj će meri te investicije u ovoj godini biti realizovane, ali da bi valjalo biti oprezan sa eksternim deficitima i raditi na tome da se oni u narednom periodu smanjuju.

Kopaonik biznis forum ove godine slavi 30 godina postojanja i rezimirajući protekle tri decenije u šali kaže da smo svi postali tri decenije stariji i dodaje da su organizatori naročito ponosni na kontinuitet koji su održali od 1994. godine, kada je skup prvi put održan.

„Ponosni smo na kontinuitet koji nije prekinut svih ovih 30 godina, nisu ga prekidale ni sankcije Ujedinjenih nacija ni ratovi devedesetih, ni finansijska kriza u prvoj deceniji ovog veka, kao ni kovid kriza. Dakle, imamo 30 godina kontinuiteta u zemlji koja se karakteriše diskontinuitetima u gotovo svim sferama društva“, rekao je Vlahović.

Zato će, kako kaže, organizator Savez ekonimista Srbije nastojati da u narednom periodu što više regionalizuje forum, da u njemu učestvuje što je više moguće ljudi iz susednih zemalja, kako onih iz privrede, tako i iz politike.

Ocenio je da su prvi i sadašnji skup dva neuporediva događaja, jer je na prvom bilo samo oko 80 učesnika, sadržao je svega nekoliko panela i plenarnih razgovora, trajao jedan dan, dok sada ima 34 panela, više od 200 panelista i plenarnih govornika i traje četiri dana.

Za proteklih 30 godina kroz forum je prošlo oko 15.000 učesnika, više od 4.000 panelista je učestvovalo u njegovom radu, a održano je više od 400 pojedinačnih događaja, panela i plenarnih sesija.

„Forum je odavno postao mesto dijaloga, susreta, poslovnog povezivanja, jedinstvena prilika gde se na jednom mestu okupljaju i ljudi koji vode vladu, kreiraju monetarnu i fiskalnu politiku, privrednici, ljudi koji dolaze iz akademskih krugova, predstavnici međunarodnih finansijskih institucija, ambasadori, direktori javnih preduzeća, predstavnici lokalnih samouprava“, istakao je Vlahović.

To je prilika koju mnogi iskoriste ne samo da čuju koji su to aktuelni trendovi već i da naprave nova poslovna poznanstva, što je prema oceni sagovornika Tanjuga, jedan od posebnih kvaliteta Kopaonik biznis foruma.

Biznis

Od dronova do celih firmi: Šta stavljamo pod zalogu i kome najviše dugujemo

Objavljeno

-

Više od 100 milijardi evra iznose dugovi zbog kojih su građani i firme u Srbiji stavili pod zalogu automobile, kamione, mašine, lokomotive, dronove, razne dragocenosti, ali i životinje, ugovore koje tek treba da naplate, pa i – cela preduzeća. Najviše zaloga je u registar APR upisano u korist – banaka.

Ono što je hipoteka na stan i drugim nepokretnostima, to je zaloga na pokretnim stvarima i pravima.

Zalogom garantujemo da ćemo dug platiti na vreme – u protivnom, poverilac može da se namiri prodajom predmeta koji je pod zalogom.

U Agenciji za privredne registre za portal N1 navode da je, zaključno sa 31. decembrom 2023. godine, bilo aktivno 196.209 založnih prava, a ukupna vrednost obezbeđenih potraživanja iznosi 100.898.034.811,79 evra.

Pod zalogu se, uobičajeno, stavljaju vozila, mašine, umetničke slike, nakit, ali ima i životinja koje, na primer, poljoprivredna gazdinstva kupuju na kredit.

Tako se u registar proteklih godina upisivala zaloga na kravama, pastuvima, bikovima…

Otplatu duga dužnik može da garantuje i udelom u vlasništvu nad svojim preduzećem, ali i nekim budućim prihodom. Takav je, na primer, slučaj sa ugovorima o sportskim transferima kada sportski klub tek treba da naplati iznos od „prodatog“ igrača.

Bilo je i primera da se pod zalogu stavljaju i potraživanja iz ugovora o doživotnoj renti.

Šta smo založili

U 2023. godini prava (prava potraživanja, udeli i druga imovinska prava) čine 32,65 odsto registrovanih predmeta. Vozila čine 30,79 odsto predmeta zaloge, mašine i oprema 19,89 odsto, dok su životinje zastupljene u 6,74 odsto slučajeva.

Preostalih 9,93 odsto, kako ističu u APR, čine pokretne stvari koje ne spadaju ni u jednu od navedenih kategorija.

Kome dugujemo

Najviše zaloga je upisano u korist – banaka.

„U 2023. godini među založnim poveriocima najzastupljenije su banke koje čine 77,15 odsto svih registrovanih. Ostala privredna društva zastupljena su u 11,1 odsto, Republika Srbija – Poreska uprava čini 4,06 odsto, fizička lica 2,29 odsto, preduzetnici 0,05 odsto, dok su lica koja ne spadaju ni u jednu od navedenih kategorija zastupljena u 5,35 odsto slučajeva“, navode u APR.

Pretragom Registra založnih prava, tako, pronalazimo zalogu nad zlatnom ogrlicom u korist Javnog komunalnog preduzeća „Čistoća“ iz Sombora.

Dužnik je zlatarska radnja, a zaloga je još 2010. godine uspostavljena po rešenju Privrednog suda u ovom gradu.

Za razliku od ove ogrlice, za koju je sud u Somboru procenio da je pre 14 godina vredela nešto više od 20.000 dinara, zaloga nad 240 komada ogrlica sa poludragim kamenom u vlasništvu jedne kraljevačke firme, prema proceni Poreske uprave Srbije, bila je 2009. godine vredna 1,2 miliona dinara.

Firma može da garantuje plaćanje svojih obaveza stavljajući pod zalogu vlasničke udele.

Nekada je reč o – celim preduzećima.

Tako je nedavno, podsetimo, Telekom Srbija prodao antenske stubove i prateću infrastukturu kojom je upravljala firma Sky Towers Infrastructure (u Telekomovom vlasništvu). Krajem decembra 2023. novi vlasnik te firme postalo preduzeće registrovano u Srbiji – Actis Luna Telecom Tower.

Novo preduzeće je odmah po preuzimanju uspostavilo zalogu na 100 odsto vlasništva u firmi Sky Towers Infrastructure u korist Telekoma, a po osnovu obezbeđenog potraživanja od 420,4 miliona evra.

Kad krene prinudna naplata

Kada dužnik ne plati na vreme poveriocu – on može da se namiri iz prodaje predmeta pod zalogom.

U Agenciji za privredne registre navode da relativno mali broj upisanih zabeležbi upućuje na zaključak da dužnici u najvećem broju slučajeva uredno izmiruju svoje obaveze i da su prinudna izvršenja obaveza obezbeđenih registrovanom zalogom u praksi – relativno retka.

„Procenatualna zastupljenost zabeležbi namirenja se kreće između 0,5 odsto i jedna odsto u odnosu na broj registrovanih založnih prava“, ukazuje APR.

Podaci APR pokazuju da je u poslednjih pet godina registrovano je 300 zabeležbi namirenja, a ukupna vrednost obezbeđenih potraživanja u tim predmetima bila je oko 108 miliona evra.

(N1)

pročitaj više

Biznis

Bitkoin stabilan na 47.257 evra, itirijum porastao za 1,48 odsto na 2.720 evra

Objavljeno

-

Bitkoin je danas u 15.00 časova na najvećoj svetskoj berzi kripto valuta Bajnens imao vrednost od 47.257,50 evra, što je otprilike isto kao u sredu.

Ukupan obim trgovine bitkoinima u poslednja 24 sata je bio 25,89 milijardi evra.

Indeks straha i pohlepe (Fear and Greed Index) u vezi sa bitkoinom danas se nalazi na nivou 74 u kategoriji „pohlepa“, što znači da su investitori optimisti povodom daljeg rasta bitkoina.

pročitaj više

Biznis

NBS: Sve popularnije plaćanje mobilnim telefonom

Objavljeno

-

Broj plaćanja koja su fizička i pravna lica i preduzetnici realizovali mobilnim telefonom u 2023. bio je 87 miliona, što je za 29,2 odsto više nego godinu dana ranije kada je bilo 67,3 miliona plaćanja, saopštila je Narodna banka Srbije (NBS).

Kako se navodi, broj plaćanja korišćenjem aplikacije na računaru, odnosno elektronskog bankarstva, u prošloj godini bio je 145 miliona, a to je manje za 8,4 odsto nego 2022. godine kada je zabeleženo 158,3 miliona plaćanja.

Dodaje se da ugovaranje navedenih usluga ipak i dalje raste, budući da je više od po četiri miliona korisnika imalo ugovorenu uslugu mobilnog bankarstva i elektronskog bankarstva, pojedinačno posmatrano.

pročitaj više

Biznis

Beleks15 na najvišem nivou od maja prošle godine

Objavljeno

-

Beleks15 porastao je prošle nedelje 2,6 odsto, najviše od maja 2023. godine, saopštila je danas brokerska kuća Momentum Securities.
Ukupan promet u skraćenoj trgovačkoj sedmici zbog praznika iznosio je 204,1 milion dinara ili 1,7 miliona evra.
Reperni indeks tržišta, Belex15 pogurao je nastavak uzlaznog trenda akcija Messer Tehnogasa čija je cena skočila skoro 20 odsto, nakon što su investitori nastavili da kupuju tu hartiju na bazi špekulacije o mogućnoj konsolidaciji vlasništva.
Akcija Tehnogasa je na kraju nedelje vredela 21.871 dinar, što je najviša vrednost ove akcije od 2007. godine. Cena te akcija je od početka godine porasla 38 odsto i dostigla posle dužeg vremena 80 odsto njene knjigovodstvene vrednosti i tržišnu kapitalizaciju od 22,7 milijardi dinara ili 193,5 miliona evra.

Cena akcije Dunav osiguranja je posle dužeg vremena pala ispod nivoa od 900 dinara, uz promet od 7,2 miliona dinara. Od početka godine cena te akcije je u minusu skoro pet odsto, nakon što je prošle godine oslabila 12 odsto.
Među akcijama sa najvećim prometom bila je akcija Metalca, realizovan je promet od 6,2 miliona dinara, na nepromenjenoj ceni od 1.550 dinara.
Cena akcije Naftne industrije Srbije se spustila na psihološku granicu od 800 dinara, uz promet od šest miliona dinara.
Akcijama Jedinstva iz Sevojna ostvaren je promet od 5,8 miliona dinara, uglavnom po ceni od 7.010 dinara. Ta kompanija je izvestila o prilično dobrim rezultatima u četvrtom kvartalu i poslovnoj 2023. godini. Nekonsolidovani neto dobitak porastao je prošle godine 31 odsto na 312,7 miliona dinara, dok je samo u četvrtom tromesečju kompanija zabeležila profit od 126,7 miliona dinara.

Beta

pročitaj više

Biznis

Mirjana Miletić: Očekuje se da ECB od sredine godine smanjuje referentnu kamatnu stopu

Objavljeno

-

Zamenik generalnog direktora Sektora za ekonomska istraživanja i statistiku Narodne banke Srbije (NBS) Mirjana Miletić izjavila je danas da se očekuje da kamate na evroindeksirane kredite slede politiku Evropske centralne banke, za koju se predviđa da će sredinom ove godine ući u ciklus smanjenja referentne kamatne stope, što bi prema sadašnjim procenama moglo da iznosi 75 baznih poena.

„Očekujemo da će se to preliti i na evroindeksirane kredite, odnosno smanjenje kamatne stope na ovu vrstu kredita“, rekla je ona odgovarajući na novinarska pitanja na predstavljanju izveštaja o inflaciji.

Dodala je da se, kada je reč o našoj monetarnoj politici, primenjuje princip opreznosti, koji podrazumeva da će se sve odluke dobro odmeravati i navela da je dobro što se inflacija smanjuje u skladu sa očekivanjima, pa čak i brže nego što se očekivalo.

pročitaj više

U TRENDU