ostanimo u kontaktu

Svet

Švajcarska se pridružila novim EU sankcijama i zabranila uvoz ruskih dijamanata

Objavljeno

-

Švajcarska će zabraniti uvoz ruskih dijamanata u skladu sa najnovijom rundom sankcija Evropske unije u sklopu kažnjavanja Moskve zbog napada na Ukrajinu, saopštila je švajcarska vlada.

Bern je pristao da usvoji 12. rundu sankcija, koje je Evropska unija primenila u decembru, a među tim merama je i fazna zabrana kupovine i uvoza ruskih dijamanata, preneo je Rojters.

„Švajcarska se na taj način pridružuje merama dogovorenim na samitu Grupe 7 od 6. decembra 2023. čime bi se Rusija lišila ovog važnog izvora prihoda“, navodi se u saopštenju vlade.

Svet

Francuski Republikanci neće podržati Fon der Lajen na čelu EK

Objavljeno

-

Kandidat francuskih Republikanaca na evropskim izborima Fransoa Gvazije Belami, saopštio je da ta konzervativna stranka neće glasati za drugi mandat Ursule fon der Lajen na čelu Evropske komisije.

„Nećemo da je podržimo na izborima, jer smatramo da njeni rezultati nisu u skladu sa onim što Evropa danas očekuje“, rekao je Belami, dodavši da Fon der Lajen ni na prethodnim izborima 2019. godine nije bila republikanski, već izbor francuskog predsednika Emanuela Makrona.

Republikanci kritikuju predsednicu EK zbog ekološke politike, za koju tvrde da je uzrokovala nezadovoljstvo širom Evrope.

pročitaj više

Svet

Princ Vilijam: Želim da vidim što pre okončanje borbi u Pojasu Gaze

Objavljeno

-

Britanski princ Vilijam rekao je danas da želi da vidi „kraj borbi u Pojasu Gaze što pre“.

On je govorio o „velikoj ljudskoj ceni konflikta na Bliskom istoku, otkako je Hamas izvršio teroristički napad“, preneo je BBC.

Vilijam kaže da postoji „hitna potreba za povećanom humanitarnom pomoći Gazi“, kao i za oslobađanjem talaca.

pročitaj više

Svet

Čuvar tajni Vatikana otkriva detalje skrivenih dosijea u intervjuu pred penziju

Objavljeno

-

Vatikan godinama pokušava da potisne ideju da je njegov hvaljeni Tajni arhiv baš toliko tajnovit: otvorio je naučnicima dosijee kontroverznog pape Pija Dvanaestog iz Drugog svetskog rata i promenio zvaničan naziva arhiva uklonivši reč „Tajni“.

Ali aura mita i misterije je opstala, mada se sada smanjila jer dugogodišnji upravitelj „Vatikanskog apostolskog arhiva“, nadbiskup Serđo Pagano, prvi put govori otvoreno, otkrivajući neke od tajni koje je našao za 45 godina koliko je radio u jednom od najstarijih, najvažnijih svetskih spremišta dokumenata i jednom od najneobičnijih.

U novom intervjuu dužine knjige, pod nazivom „Secretum“ (latinski: tajna) koji će biti objavljen danas, Pagano otkriva neke od nepoznatih, manje poznatih i zakulisnih detalja dobro poznatih saga Svete Stolice i njenih odnosa sa spoljnim svetom tokom 12 vekova.

U intervjuu kojeg čine razgovori tokom godinu dana sa italijanskim novinarom Masimom Frankom, Pagano ulazi u mnogo šta: od Napoleonove pljačke Arhiva 1810, do slučaja Galileja i neobične konklave – skupštine kardinala za izbor pape 1922, jedva plaćene donacijom američkih rimokatolika.

„Ovo je prvi put da to radim, a biće i poslednji jer se spremam da odem“, rekao je Pagano (75) u intervjuu za Asošiejted pres u svojoj arhivskoj kancelariji uoči penzionisanja ove godine.

Papa Leo Trinaesti je za naučnike 1881. godine prvi put otvorio Arhiv, do tada korišćen još od 8. veka isključivo za potrebe pape lično i za čuvanje dokumentacije papstva, ekumenskih sabora i vatikanskih kancelarija.

Sa 85 kilometara polica, velikim delom pod zemljom u dvospratnom armirano-betonskom bunkeru koji može da odoli požaru, Arhiv sadrži i dokumentaciju iz ambasada Vatikana širom sveta, kao i posebne zbirke dokumenata aristokratskih porodica i verskih redova.

Iako je često izvor teorija zavera u stilu romana-misterija Dena Brauna, autora „Da Vinčijevog koda“ koji je razgnevio Katoličku crkvu, Arhiv ipak funkcioniše kao bilo koja državna ili privatna ustanova te vrste: istraživači traže dozvolu da ga posete, a zatim da vide konkretne dokumente koje pregledaju u namenskim čitaonicama.

Pagano ih pomno prati preko ogromnog televizijskog ekrana internog video-sistema, postavljenog kraj njegovog pisaćeg stola, koji mu omogućava uživo video-praćenje čitaonica.

U poslednje vreme naučnici su hrlili u Arhiv da pročitaju dokumente sada obustavljenog proglašenja za sveca pape Pija Dvanaestog, „ratnog pape“, kritikovanog da nije dovoljno govorio o Holokaustu.

Sadašnji papa Franja naredio je da se dokumenti Pijevog pontifikata otvore 2020. godine – pre roka, da bi naučnici konačno mogli da imaju punu sliku o Piju.

Vatikan je dugo branio Pija od kritika da je ćutao dok se odvijao Holokaust, govoreći da je on koristio „tihu diplomatiju“ da spasave živote i da nije javno govorio o nacističkim zločinima jer se plašio odmazde, ne samo protiv sebe, nego i protiv samog Vatikana.

Izaslanik predsednika SAD Harija Trumana Majron Tejlor bio je kod pape Pija Dvanaestog u Kastelgandolfu kod Rima 26. avgusta 1947. i veruje se da su razgovarali upravo o toj temi.

Pulicerovom nagrađeni pisac Dejvid Kercer za knjigu „Papa u ratu“, koja je objavljena 2022. u SAD, citirajući nedavno otvorene vatikanske arhive, sugeriše da je Vatikan najteže radio da od nacista spase Jevreje koji su prešli u katoličanstvo ili su bila deca iz katoličko-jevrejskih „mešovitih brakova“.

Novootkrivena prepiska sugeriše da je papa Pije Dvanaesti tokom Drugog svetskog rata imao detaljne informacije od nemačkog jezuite od poverenja da je do 6.000 Jevreja i Poljaka svakodnevno gušeno u Poljskoj koju je okupirala Nemačka. To potkopava argument Svete Stolice da nije mogla da potvrdi diplomatske izveštaje o nacističkim zločinima i da ih osudi. Dokumentacija iz Vatikanskog arhiva objavljena je i u italijanskom dnevniku „Korijere dela sera“, podstičući debatu o Pijevom nasleđu i obustavljenoj kampanji za njegovu beatifikaciju.

Ali, šef Arhiva Pagano nije Pijev apologeta i među vatikanskim sveštenicima se ističe po spremnosti da Piju zameri ćutanje. Pagano kaže da ne može da se pomiri s Pijevom stalnom nevoljnošću da javno osudi nacističke zločine, čak i posle završetka rata.

„Znamo da je papa tokom rata napravio izbor: nije mogao i nije hteo da govori. Bio je ubeđen da bi se dogodio još gori masakr“, rekao je Pagano. „Ali, posle rata, očekivao bih reč više za sve ove ljude koji su otišli ​​u gasne komore“ – rekao je on.

Pijevo stalno posleratno ćutanje Pagano objašnjava njegovom zabrinutošću zbog stvaranja jevrejske države – Izraela. Vatikan je imao dugu tradiciju podrške palestinskom narodu i bio je zabrinut za sudbinu hrišćanskih verskih objekata u Svetoj zemlji ako se teritorije predaju novostvorenoj državi Izrael.

Bilo koja Pijeva osuda Holokausta, čak i posle rata, „mogla bi da se čita u političkom smislu kao podrška osnivanju nove države“ – Izraela, tumnaši Pagano papin rezon.

U knjizi-intervjuu Pagano se ne uzdržava od prezira prema nepotpunom istraživanju Pija radi proglašenja za sveca, što je sada na čekanju dok naučnici razmatraju novodostupnu dokumentaciju.

Dva jezuitska istraživača koja su sastavila dosije o Piju za beatifikaciju – sveštenici Peter Gumpel i Paolo Molinari, oslanjala su se samo na delimičnu kompilaciju papskih dokumenata od 11 tomova koja je objavljena 1965. – otkrio je Pagano i u intervjuu dodao da „nikada nisu ni kročili u Apostolski arhiv“ jer su „hteli da ga zaobiđu“.

Rekao je da smatra da je proglašenje Pija Dvanaestog za sveca trebalo da sačeka dok se katalogizuje kompletna arhiva njegovog pontifikata i bude dostupna i da verski naučnici dobiju vremena da donesu zaključke.

Pored dobro poznatih priča o vatikanskim intrigama, knjiga otkriva i neke nove, uključujući poreklo važnog finansijskog odnosa Katoličke crkve u SAD i Vatikana koji se nastavlja i danas, a datira od konklave 1922. godine.

Pagano je rekao da je posle smrti pape Benedikta Petnaestog komornik – kardinal zadužen za papsku riznicu i račune, otišao do papinog sefa i otkrio da je „bukvalno prazan: nije bilo papira, novčanica ili novčića“. Ispostavilo se da Benedikt nije bio fiskalno odgovoran i ostavio je Svetu stolicu u minusu kada je umro 22. januara te godine.

Papina kasa je uvek korišćena za finansiranje konklave za izbor novog pape, a Sveta stolica je bila u teškom finansijskom stanju u vreme kada je Evropa još bila skrhana Prvim svetskim ratom.

U knjizi – intervjuu su prvi put objavljeni šifrovani telegrami u kojima je državni sekretar Vatikana tražio od svog ambasadora u Vašingtonu da hitno pošalje „šta god ima u sefu“ da bi moglo da se održi glasanje o novom papi.

Po telegramima, ambasada Vatikana je poslala ono što su njene američke crkve prikupile od vernika, sve do poslednjeg centa: 210.400,09 dolara, te je tako omogućeno glasanje u kojem je na kraju izabran papa Pije Dvanaesti.

Pagano sugeriše da je odluka pape Franje iz 2019. da reč „Tajna“ ukloni iz naziva Arhiva i nazove ga „Vatikanski apostolski arhiv“‚ bila možda još jedan finansijski signal usmeren ka bogatoj Katoličkoj crkvi u SAD – „rebrendiranje“ da bi se uklonile sve negativne stare konotacije i podstakle potencijalne nove donacije, prvenstveno preko nove fondacije „Treasures of History“, sa sedištem u SAD, koja finansijski podržava Arhiv.

Na kraju intervjua za AP, Pagano je posetiocima ponosno pokazao jednu od dragocenosti iz Arhiva, koju čuva u neupadljivom drvenom ormaru kod ulaza u svoju kancelariju. Tamo je, iza staklene ploče i osvetljeno posebnim svetlima, originalno pismo britanskih plemića iz 1530. godine u kojem pozivaju papu Klementa Sedmog da odobri razvod kralja Henrija Osmog od Katarine od Aragona da bi mogao da se oženi Anom Bolejn.

Papa je to odbio, a kralj Henri Osmi se oženio, raskinuo s Rimom i sebe postavio za poglavara svoje crkve, s mogućnošću da se razvodi i ženi s kim god i kad god poželi.

„Može se reći da je to rodni list Anglikanske crkve“, rekao je Pagano pokazujući pečate od crvenog voska nekih od potpisnika.

Pagano sa zadovoljstvom otkriva kako je taj dokument preživeo: Kada je Napoleon Bonaparta neslavno zaplenio vatikanske arhive 1810. i odneo ih u Pariz, Paganov prethodnik – glavni arhivista smotao je to pismo iz 1530. godine i sakrio ga u tajnu fijoku u jednoj stolici u predsoblju Arhiva.

„Francuzi ga nikada nisu našli“, ponosno je rekao Pagano i istakao da je glavni posao arhiviste da čuva Arhiv.

(Beta)

pročitaj više

Svet

Četiri zemlje sprečile donošenje evropske direktive o platformskim kompanijama

Objavljeno

-

Milioni radnika i dalje su primorani na lažno samozapošljavanje zato što su vlade Nemačke, Francuske, Grčke i Estonije sprečile dogovor o evropskoj direktivi o platformskom radu, objavila je Evropska konfederacija sindikata (EKS).

Kako je preneo sajt Sindikata Nezavisnost, 16. februara nije postignut dogovor u institucijama Evropske unije o dugo najavljivanoj direktivi o radu na digitalnim platformama zato što ga nisu podržale četiri članice.

Nemačka, Francuska, Grčka i Estonija formirale su blokirajuću manjinu, sprečavajući da se postigne kvalifikovana većina za usvajanje konačnog teksta deklaracije. Time je predlog direktive o radu platformi, posle više od dve godine pregovora, praktično odložen za posle izbora novog sastava Evropskog parlamenta.

„Milioni radnika će i dalje biti primorani na lažno samozapošljavanje nakon što je mali broj nacionalnih vlada uskratio šansu da pronađu dogovor o radnoj direktivi platforme. Tačno 799 dana od predloga Evropske komisije, predstavnici francuske, nemačke, grčke i estonske vlade uložili su veto na sporazum pronađen u pregovorima između institucija EU prošle nedelje“, ukazuje se u saopštenju EKS-a.

Evropska sindikalna cetrala pozvala je 23 zemlje koje su se izjasnile za direktivu „da ne odugovlače, već da rade sa sindikatima i preduzmu mere kako bi na nacionalnom nivou okončale lažno samozapošljavanje“.

Iz EKS-a ukazuju da Evropska komisija ne može zanemariti postojeće radno-pravne praznine samo zato što je ova direktiva sprečena, već mora da obezbedi da svi radnici, uključujući i radnike na platformama, budu zaštićeni propisima EU.

„Direktiva je bila preko potrebna kako bi se sprečilo da se milioni radnika pogrešno klasifikuju kao samozaposleni, što omogućava platformskim kompanijama da izbegnu plaćanje minimalne plate, naknade za godišnji odmor ili bolovanje i doprinosa za socijalno osiguranje“, ističe EKS.

Pored toga, direktiva bi konačno donela transparentnost u korišćenju algoritamskih sistema upravljanja koji su korišćeni za kažnjavanje sindikalno organizovanih radnika.

EKS ukazuje da protivljenje francuske vlade direktivi treba posmatrati u kontekstu sa skandalom koji je otkrio veze kompanije sa predsednikom Francuske (aludira se na lanjske medijske objave o tajnoj saradnji predsednika Emanuela Makrona u vreme dok je bio ministar finansija 2014 – 2016. sa kompanijom Uber).

Takođe, EKS navodi da je dokazano da je savetnik stranke FDP, članice koalicione vlade Nemačke koja se takođe protivi evropskoj direktivi, aktivni lobista jedne platformske kompanije (EKS ovde misli na Juliu Bosman, savetnicu za poresku politiku poslaničke grupe Stanke slobodnih demokrata – FDP koja je bila direktno uključena u zakonodavne i druge veoma poverljive parlamentarne procese a koja je, kako su objavili nemački mediji, u registru lobija Bundestaga navedena kao direktni zastupnik interesa kompanije Deliveri Hero).

Reagujući povodom neuspeha institucija EU da donesu direktivu, konfederalni sekretar EKS-a Ludovik Voet izjavio je da Evropska komisija i države članice sada moraju da preduzmu mere kako bi izbegle da milioni vrednih ljudi budu izloženi eksploataciji.

„Napredak u donošenju čak i najslabijih mogućih pravila zaustavile su vlade sa dokazanim vezama sa platformskim lobistima. Milioneri čiji je eksploatatorski poslovni model danas zaštićen ne bi trebalo da slave predugo. Sindikati će nastaviti da organizuju svoje radnike, razotkrivaju njihove nezakonite prakse pred nacionalnim sudovima i grade podršku za snažnu direktivu o platformama“, istakao je Voet.

Sekretar EKS-a istakao je da lobisti koji tvrde da će direktiva dovesti do smanjenja prava samozaposlenih zapravo štite profit platformskih kompanija. Ocenio je da te kompanije i njihovi lobisti dobro znaju da neće moći da pobiju nacionalne pravne definicije rada i radnika, te da pretpostavke o radnom odnosu platfomskih radnika treba hitno primeniti u nacionalnim okvirima.

Prema podacima Evropske komisije, 2022. godine više od 28 miliona ljudi u EU radilo je preko jedne ili više digitalnih platformi, a procena je da će 2025. broj platformskih radnika dostići 43 miliona, ukazuje se u tekstu na sajtu Nezavisnost.org. ​

(Beta)

pročitaj više

Svet

Australija planira da izgradi najveću mornaricu koji je imala od Drugog svetskog rata

Objavljeno

-

Australija je objavila decenijski plan da udvostruči svoju flotu ratnih brodova i poveća troškove odbrane za dodatnih 11,1 milijardu australijskih dolara (7,25 milijardi američkih dolara).

Ministar odbrane Ričard Marls rekao je u utorak da će vladin plan povećati broj površinskih ratnih brodova sa 11 na 26, što je najveći broj od kraja Drugog svetskog rata, piše Al Džazira, pozivajući se na svetske agencije.

On je naveo zabrinutost zbog rastućih geopolitičkih tenzija jer se konkurencija između Sjedinjenih Država, njihovih saveznika i Кine zahuktava u azijsko-pacifičkom regionu.

Prema ovom planu, Marls je rekao da će Australija dobiti šest fregata klase Hunter, 11 fregata opšte namene, tri vazdušna ratna razarača i šest najsavremenijih površinskih ratnih brodova koji ne moraju imati posadu.

Najmanje deo flote će biti naoružan Tomahavk projektilima sposobnim za udare dugog dometa na ciljeve duboko unutar neprijateljske teritorije..

„To je najveća flota koju ćemo imati od kraja Drugog svetskog rata. Ono što je kritično važno razumeti je da ćemo, dok gledamo u budućnost, neizvesnu zbog takmičenja velikih sila, imati dramatično drugačije vojne sposobnosti sredinom 2030-ih od onih koje imamo sada“, rekao je Marls novinarima.

Australijski ministar je rekao da će veliki površinski brodovi sa opcionom posadom (LSOV), kojima se može upravljati na daljinu i koje razvijaju SAD, značajno povećati kapacitet mornarice za dalekosežne udare.

Brodovi bi mogli biti uvedeni u rad sredinom 2030-ih godina.

Australija će takođe preduzeti korake da ubrza nabavku 11 fregata opšte namene koje će zameniti zastarele brodove klase ANZAC, pri čemu će prve tri biti izgrađene u inostranstvu i očekuje se da će ući u službu pre 2030. godine.

„Odluka pokazuje značajno povećanje naših troškova za odbranu… i potrebna je s obzirom na složenost strateških okolnosti sa kojima se naša zemlja suočava“, rekao je Marls.

Australija već planira da nabavi najmanje tri nuklearne podmornice, a uz ovu odluku, to bi značilo da će 2,4 odsto BDP-a dati na odbranu. Njeni NATO saveznici od nje su tražili da izdvaje najmanje dva procenta.

U Australiji su, piše AFP, odbrambeni projekti dugo bili na čekanju zbog prevelikih troškova, predomišljanjima vlada, promenama politike i stavovima da više smisla ima u otvaranju novih radnih mesta nego jačanju vojne snage.

Majkl Šobridž, bivši visoki bezbednosni zvaničnik, rekao je novinskoj agenciji AFP da vlada mora da prevaziđe greške iz prošlosti i da „nema više vremena za gubljenje“ kako se konkurencija u regionu zahuktava.

Šubridž je rekao da mora da postoji skraćeni proces nabavke, inače će to biti „poznat put koji vodi ka kašnjenjima, problemima u izgradnji, uzaludnim troškovima – i na kraju, brodovima koji prekasno uđu u upotrebu, sa sistemima koji su već prevaziđeni”.

(Al Jazeera)

pročitaj više

U TRENDU