Nemačka je najveći proizvođač sladoleda u Evropi, pokazuju najnoviji zvanični podaci.

Agencija EU za statistiku saopštila je da je prošle godine u Nemačkoj proizvedeno 620 miliona litara sladoleda, čime se ona našla na šampionskoj poziciji, odmah iznad Francuske (591 milion) i Italije (571 milion).

Na te tri države odlazi polovina ukupne proizvodnje u EU od 3,2 milijarde litara, što je povećanje od 5% u odnosu na 2021. godinu.

Iako je Nemačka najveći proizvođač sladoleda u EU, Francuska je najveći izvoznik – sa 53 miliona litara izvezenih van teritorije Unije, na tu državu odlazi 21% ukupnog izvoza sladoleda iz EU, a slede je Holandija, Italija, Nemačka i Belgija.

U Nemačkoj je sladoled i najjeftiniji i prosečno košta 1,5 evra po litri, što je neznatno više od Francuske (1,9 evra) ili Italije 2,3 evra), dok je najskuplji u Austriji (7 evra po litri), Danskoj (4,4 evra) i Finskoj (2,8 evra po litri sladoleda).

(N1)

Evo šta veštačka inteligencija kaže, koja jela u Srbiji su najukusnija, pogledajte listu….

Srpska kuhinja je poznata po izdašnim i ukusnim jelima, koja često sadrže kombinaciju mesa, povrća i začina.

Pitali smo veštačku inteligenciju da napravi listu najukusnijih jela iz Srbije i evo njenog odabira.

• Ćevapi: Napravljeni su od mlevenog mesa, koje je sačinjeno od mešavine svinjskog, junećeg i ponekad jagnjećeg mesa. Često se služe uz somun, seckani luk i začin na bazi crvene paprike koji se zove ajvar.
• Pljeskavica: Slično pljeskavici za hamburger, pljeskavica se pravi od mlevenog mesa na žaru, često od mešavine govedine i svinjetine. Obično se služi u lepinji sa raznim prelivima i začinima.
• Sarma: Jelo od kiselog kupusa punjenog mešavinom mlevenog mesa (obično svinjskog ili mešavine svinjskog i junećeg mesa) i pirinča, začinjenog začinskim biljem.
• Gibanica: Ovo je tradicionalno srpsko pecivo koje se pravi od slojeva tankog testa i raznih nadeva poput sira, jaja, ponekad i spanaća. Peče se do zlatne boje i ukusna je kako za doručak, tako i za večeru.
• Ajvar: Iako nije glavno jelo, ajvar je popularan srpski začin koji se pravi od crvene paprike, patlidžana, belog luka i ulja. Ima bogat, dimljeni ukus i često se konzumira uz hleb, meso ili kao namaz.
• Kajmak: Kremasti mlečni proizvod koji se često upoređuje sa kremastom pavlakom ili bogatijom verzijom pavlake. Obično se maže na hleb ili služi kao prilog.
• Punjene paprike: Ovo su paprike punjene mešavinom mlevenog mesa i pirinča, često kuvane u sosu na bazi paradajza.
• Prebranac: Jelo od belog pasulja kuvanog sa lukom, crvenom paprikom, ponekad i dimljenim mesom. Odličan je i ukusan, često se služi kao prilog.
• Rakija: Iako nije hrana, rakija je tradicionalno srpsko piće napravljeno od voća, najčešće šljiva. To je jako alkoholno piće koje se često konzuira kao aperitiv ili digestiv.
• Burek: Dok se burek može naći u raznim zemljama Balkana, popularan je i u Srbiji. To je pecivo punjeno mlevenim mesom, sirom ili drugim nadevima, obično umotano u tanke slojeve testa.

Kompanija Chips Way d.o.o. je u petak 28. jula 2023. dobila obaveštenje od svog kupca, kompanije Plodine, da je pošiljka od 33 palete rebrastog čipsa paprika od 150 grama, prilikom carinjenja, na analizi pokazala neusklađenost, odnosno da je nivo akrilamida viši od dozvoljenog, saopštila je ova čačanska kompanija.

„Odmah po prijemu informacije smo kontaktirali kupca, obavestili ga da će celokupna pošiljka biti preventivno uništena i da će zamenska roba biti poslata u najkraćem roku. Redovna isporuka je krenula već od ove nedelje. Napominjemo da je ovaj proizvod bio namenjen isključivo kao robna marka za tržište Hrvatske, za jednog kupca“, navodi se u saopštenju.

Kompanija, kako se dodaje, „radi redovne analize svojih proizvoda i u kontinuitetu je podvrgnuta kontroli nadležnih organa“.

Podsetimo, Evropski sistem za brzo uzbunjivanje RASFF, objavio je da je visok nivo akrilamida pronađen u čipsu sa ukusom paprike proizvedenom u Srbiji.Državni inspektorat Hrvatske potvrdio je za N1 da se radi o proizvođaču Chips way d.o.o. iz Čačka i proizvodu ‘CHIPS bits&bytes rebrasti paprika’ u pakovanju od 150 grama.

Čips koji se iz Srbije izvozio u Hrvatsku, gde je zbog nedozvoljene količine akrilamida uništen, imao je rok trajanja do 25. decembra 2023. godine.

Bar kod ovog proizvoda je 3 856025 853261, serija L28062023 (L280623 A09:31).

Iz odgovora hrvatskog Državnog inspektorata vidi se – po bar kodu i nazivu čipsa – da je reč o čipsu proizvedenom kao „robna marka“ za određeni trgovinski lanac u Hrvatskoj („Plodine“).

U međuvremenu je saopštenjem reagovala i Poljoprivredna inspekcija Ministarstva poljoprivrede Srbije, navodeći  na svom sajtu da je izdala nalog za vanrednu kontrolu pogona za proizvodnju spornog proizvoda (na navodeći o kojem proizvođaču je reč).

„Kontrola je u toku i nakon dobijanja rezultata analiza, objavićemo detaljnije informacije i mere koje će poljoprivredna inspekcija preduzeti“, navodi se u saopštenju inspekcije.

Kako kažu iz Državnog inspektorata Hrvatske, za čips “CHIPS BITS&BYTES REBRASTI PAPRIKA 150 g.” proizvođača “Chips way d.o.o. iz Čačka” iz Srbije je utvrđeno da sadrži visok nivo kancerogenog akrilamida, piše N1.

Podsetimo, na hrvatskoj granici utvrđen je visok nivo kancerogenog akrilamida u čipsu sa ukusom paprike proizvedenom u Srbiji, a objavljeno je na sajtu Evropske komisije.

Zemlja prijave je Hrvatska, a obaveštenje se odnosi na Hrvatsku i Srbiju, navodi se na sajtu evropskog sistema za brzo uzbunjivanje. Čips nije ušao na tržište Hrvatske, te je bezbedno uništen.

Vanredna inspekcija proizvođača u Srbiji

Kako piše u saopštenju na sajtu Ministarstva poljoprivrede Srbije, po dobijanju RASFF notifikacije o povišenom nivou akrilamida u prehrambenom proizvodu čips sa ukusom paprike proizvedenom u Srbiji, poljoprivredna inspekcija je izdala nalog za vanrednu kontrolu pogona za proizvodnju spornog proizvoda.

– Kontrola je u toku i nakon dobijanja rezultata analiza, objavićemo detaljnije informacije i mere koje će poljoprivredna inspekcija preduzeti, kažu iz ministarstva.

Bonus video:

Na hrvatskoj granici utvrđen je visok nivo kancerogenog akrilamida u čipsu sa ukusom paprike proizvedenim u Srbiji, a kako se ovo jedinjenje ne može naći u svežoj hrani, jer nastaje tokom obrade hrane na temperaturama većoj od 120 stepeni očekivano je naći ga u prženoj.

Ono nastaje uglavnom usled pečenja i prženja, te se može naći u hlebu, prženom krompiru, čipsu, krekerima ali i u kafi. O štetnosti pržene hrane stručnjaci često upozoravaju, ali bojazan gotovo da ne postoji ukoliko je prisustvo ovih štetnih materija u granicama.

Naime, studije sa laboratorijski zagrejanom hranom otkrile su temperaturnu zavisnost formiranja akrilamida, a umereni nivoi akrilamida su izmereni u zagrejanoj hrani bogatoj proteinima i viši sadržaj u hrani bogatoj ugljenim hidratima, kao što su krompir, cvekla, kao i određeni zagrejani komercijalni proizvodi od krompira i preprženog hleba.

Takođe, treba imati na umu da epidemiološke studije o akrilamidu nije lako uraditi. Teško je pratiti koliko mnogo akrilamida osoba proguta tokom vremena, a mogu proći godine dok se ne pojavi rak.

Šta je akrilamid?

Akrilamid je hemijsko jedinjenje za koje se smatra da može povećati rizik od razvoja kancera, zbog čega treba biti posebno oprezan što i stručnjaci stalno upozoravaju da treba izbegavati prženu hranu.

Ovo jedinjenje se formira od šećera i aminokiselina i prirodno je prisutno u mnogim namirnicama.

Koliko je potencijalno karcinogenom akrilamid na ljudsko zdravlje govori se godinama unazad, tako je istraživanje koje je sprovedeno u Švedskoj pokazalo da se prženjem i pečenjem krompira i proizvoda od žitarice on stvara u samoj hrani.

– Pretpostavlja se da je akrilamid nastao na povišenim temperaturama prilikom obrade hrane, misli se na pečenje i prženje iznad 120 stepeni Celzijusa uz smanjeno prisustvo vlage, što je ukazano u ranijim studijama na pacovima hranjenim prženom hranom za životinje. U radu je prikazana analiza akrilamida nastalog pri zagrevanju različitih ljudskih namirnica. Nivoi akrilamida u namirnicama analizirani su različitim metodama, a dobijeni rezultati se smatraju dokazom da ovo jedinjenje nastaje prženjem – navedeno je u studiji.

Gde se sve može naći akrilamid?

Kao izvori akrilamida mogu biti prženi krompir,hleb, keks, grickalice…

Kako je saopštila Hrvatska agencija za hranu, procenjuje se da prisustvo akrilamida u hrani može povećati rizik od razvoja kancera svim starosnim grupama.

Kako piše u saopštenju na sajtu Ministarstva poljoprivrede Srbije, po dobijanju RASFF notifikacije o povišenom nivou akrilamida u prehrambenom proizvodu čips sa ukusom paprike proizvedenom u Srbiji, poljoprivredna inspekcija je izdala nalog za vanrednu kontrolu pogona za proizvodnju spornog proizvoda.

– Kontrola je u toku i nakon dobijanja rezultata analiza, objavićemo detaljnije informacije i mere koje će poljoprivredna inspekcija preduzeti, navode iz resornog ministarstva.