Najveća svetska kripto berza Bajnens, objavila je danas da će od 31. januara sledeće godine prestati da podržava rusku valutu u P2P operacijama, odnosno prilikom kupovine i prodaje kripto valuta.

Osobe koji i nadalje žele da trguju kripto valutama uz korišćenje ruskih rubalja će morati da pređu na platformu Kom eks (Comm EX), koja je u septembru kupila celokupno poslovanje Bajnensa u Ruskoj Federaciji, prenosi TASS.

Klijenti kripto berze Bajnens mogu da povuku svoja sredstva u rubljama do poslednjeg dana januara 2024. godine.

Generalni direktor Telekoma Srbije Vladimir Lučić izjavio je da će prihodi te kompanije u ovoj godini biti oko 1,15 milijardi evra, što je u odnosu na 2017. godinu više za preko 400 miliona evra.

“Već 2022. godine operativni profit bio je dva puta veći nego 2018, a ove godine će biti 2,5 puta veći i iznosiće samo u Srbiji preko 500 miliona evra”, rekao je on za današnje Novosti.

Lučić je naveo i da Telekom sada u Srbiji ima 1,2 miliona televizijskih korisnika, što je tri puta više nego pre pet godina i podsetio da je tržišno učešće te kompanije u TV uslugama 2018. bilo manje od jedan odsto u četiri najveća grada zajedno sa Beogradom, dok je u internetu bilo manje od 10 odsto učešća.

“Veoma sam ponosan što smo iskoristili ovo vreme da pripremimo Telekom za digitalnu budućnost. Reformisali smo našu kompaniju da se više okrene prema korisniku i da uz kvalitetan internet i mobilnu telefoniju pružimo i druge servise koji će nam omogućiti prihode u budućnosti. Tu pre svega mislim na digitalne servise i medijskui sadržaj”, kazao je on.

Lučić je naglasio da će Telekom biti operater koji će ostati u budućnosti dominantan u regionu, bez obzira na promene koje će se dešavati na tržištu u narednom periodu. On je naveo i da se Telekom Srbija nalazi među srednje zaduženim opertorima sa 3,5 puta EBITDA dugom iz 2022., a ove godine, kako je naveo taj odnos će biti značajno povoljniji.

“Činjenica je i da su nam sve finansijske institucije od EIB, Bank of Amerika i drugih dale investicione kredite koji imaju i do 3,5 godina grejs period, bez ikakvih garancija”, naglasio je prvi čovek Telekoma.

On je najavio i da će Telekom, kako bi bilo sve transparentno, finansijski izveštaj 2023. javno objaviti, kao i kreditni rejting, koji će uraditi i objaviti dve najveće firme iz ove oblasti.

“Sada ćemo uvesti praksu da godišnje prikažemo kreditni rejting, za koji sam siguran da će biti značajno bolji od nekih naših konkurenata. To će biti dodatni dokaz našeg dobrog poslovanja”, kazao je on.

Lučić je podsetio i da je Telekom Srbija izdvojio stubove za bazne stanice u posebnu kompaniju i na međunarodnoom tenderu ih prodao uglednoj kompaniji iz Velike Britanije uz podršku Svetske banke i EBRD, kao i da je dobio cenu ravnu onoj u Evropskoj uniji, dodavši da će taj proces omogućiti znatno efikasniji i brži rast kompanije.

“Za 70 odsto svojih lokacija Telekom već i nije imao svoje stubove, koristilo smo postojeće zgrade, poslovne objekte ili stubove u tuđem vlasništvu. Samim tim sada sve lokacije stavljamo u istu ravan što će nam pojednostaviti razvoj i smanjiti investiciona ulaganja”, naglasio je Lučić.

Realni bruto domaći proizvod Srbije (BDP) je u trećem tromesečju bio za 3,6 odsto veći u odnosu na isti period 2022. godine, a inflacija je, iako u opadajućoj putanji, u oktobru 2023. godine iznosila 8,5 odsto, koliko su potrošačke cene povećane u odnosu na isti mesec prošle godine, navodi se u najnovijem izdanju Makroekonomskih analiza i trendova.

Prosečna bruto zarada za septembar 2023. godine iznosila je 117.472 dinara, dok je prosečna zarada bez poreza i doprinosa, odnosno neto, iznosila 85.066 dinara.

Bruto i neto zarade u periodu januar–septembar 2023. godine, u odnosu na isti period prošle godine, nominalno su veće za 15 odsto, a realno za jedan odsto.

U poređenju sa istim mesecom prošle godine, prosečne bruto i neto zarade za septembar 2023. godine nominalno su veće za 13,5 odsto, a realno za tri odsto.

Usporavanje inflacije očito daje pozitivne efekte na međugodišnji obračun realne zarade, dok visok nominalni rast zarada potiče od primanja zaposlenih van javnog sektora.

Medijalna neto zarada za jul 2023. godine iznosila je 65.727 dinara, što znači da je 50 odsto zaposlenih ostvarilo zaradu do navedenog iznosa.

Inflacija u oktobru 2023. godine nije promenjena na mesečnom, a smanjena je na međugodišnjem nivou.

U septembru i oktobru registrovana je je mesečna inflacija od po 0,3 odsto, te međugodišnja inflacija od 10,2 odsto i 8,5 odsto.

Tako je u oktobru nastavljeno smanjivanje međugodišnje inflacije koje je započeto u aprilu 2023. godine.

Obim industrijske proizvodnje u odnosu na oktobar prošle godine bio je veći za tri odsto i najvećim delom je rezultat nastavka rasta prerađivačkog sektora, koji je započeo sredinom godine.

Niža globalna tražnja kumovala je nastavku redukcije dinamike u spoljnotrgovinskoj razmeni, s tim što je u septembru i oktobru, prvi put posle eskalacije pandemije, međugodišnji pad robnog uvoza praćen i redukcijom robnog izvoza.

Za deset meseci ove godine približno četiri petine robnog uvoza pokriveno je izvozom, navodi MAT.

Analiza pokazuje da inflacija u evrozoni naglo usporava, pa je u novembru međugodišnji rast cena iznosio 2,4 odsto.

Opadajuća putanja inflacije izražena je i u Srbiji, potrošačke cene u oktobru 2023. godine, u poređenju sa istim mesecom prethodne godine, povećane su za 8,5 odsto.

To daje pozitivne efekte na međugodišnji obračun realne zarade i prometa u trgovini na malo koji je u oktobru vraćen na lanjski nivo, dodaje MAT.

(FoNet)

U Srbiji je u trećem tromesečju ove godine zaključeno 43.318 ugovora na daljinu između banaka i korisnika finansijskih usluga, što je za 9,68 odsto više nego u istom tromesečju prethodne godine, objavila je Narodna banka Srbije (NBS).

Od pomenutog broja, 35.862 ugovora zaključeno je elektronskim putem, za 2,13 odsto više nego u istom tromesečju 2022. godine.

U odnosu na isti period prethodne godine zabeležen je znatan rast ugovora zaključenih putem video-identifikacije i to za 70,27 odsto i ima ih 7.456.

Izvršni odbor Narodne banke Srbije (NBS) odlučio je na današnjoj sednici da referentnu kamatnu stopu zadrži na nivou od 6,50 odsto, saopštila je NBS i navela da su na nepromenjenim nivoima zadržane i kamatne stope na depozitne, 5,25 odsto i kreditne olakšice, 7,75 odsto.

Iz NBS su objasnili da je odluku o zadržavanju referentne kamatne stope na nepromenjenom nivou opredelio nastavak popuštanja globalnih inflatornih pritisaka, kao i uspostavljena opadajuća putanja domaće inflacije i njen očekivan povratak u granice cilja sredinom naredne godine.

Prilikom donošenja odluke uvažena je i činjenica da su u prethodnom periodu pooštravani monetarni uslovi putem osnovnog instrumenta, kamatne stope, a u septembru i povećanjem stope obavezne rezerve, kao i da je sada potrebno da se sagledaju puni efekti donetih mera, navedeno je u saopštenju.