ostanimo u kontaktu

Društvo

Tri upisna roka, prijemni ispit i skuplje školarine: Sve što treba da znate o upisu na fakultet

Ringier

Objavljeno

pre 4 months

-

Budući brucoši neće imati novina ove godine kada je u pitanju upis na fakultete, pošto je državna matura, kao uslov za upis, odložena barem do leta 2026. godine. A do tada sve ostaje isto, polaže se prijemi ispit, a ostvareni bodovi sabiraju se sa uspehom ostvarenim tokom srednje škole.

Kao i prethodnih godina budući studenti će na raspolaganju imati tri upisna roka, prvi već krajem juna, a druga dva u septembru.

Nema državne mature bar do 2026. godine

Kako je bilo najavljivano, uvođenjem državne mature od naredne godine na nekim fakultetima bili bi ukinuti prijemni ispiti. Budući studenti bi tako polaganjem državne mature uz uspeh ostvarili sve potrebne uslove za upis na fakultet.

Brojni fakulteti u Srbiji prihvatili su ovu odluku Ministarstva prosvete i prihvatili ukidanje prijemnih, međutim, onim fakultetima koji to nisu želeli zbog specifičnosti fakulteta odobreno je da uvedu testove sklonosti, koji su neformalna zamena za prijemni ispit.

Ipak se od državne mature naredne godine odustalo, i sada se će, u najboljem slučaju svetlost dana ugledati u junu 2026. godine.

Najtraženiji fakulteti i smerovi

Među najtraženijim fakultetima na BU za upisnu 2022/23 godinu bili su Filozofski fakultet i to smerovi Psihologija i Logopedija, Stomatološki fakultet, Informatika na Matematičkom fakultetu. Pored toga, među 10 najtraženijih studijskih programa su Politikologija na FPN, Softversko inženjerstvo na ETF-u, IT na FON-u i drugi.

Ipak, najveći broj bodova za upis na studije trebao je za Softversko inženjerstvo na ETF-u (96), potom Međunarodne studije na FPN (86), Logopedija (84,34), Metalurško inženjerstvo na TMF-u (84,16).

Potom slede Agroekonomija na Poljoprivrednom fakultetu (81,70), Stomatologija (79,36), Arhitektura (79,24), Politikologija na FPN (79,08), IT na FON-u (77,80), Fitomedicina (92,16), Prehrambena tehnologija (90,09), Tehnološko inženjerstvo (89,32), Biotehnički i informacioni inženjering (88,68), Zaštita životne sredine u proizvodnji hrane (87,85), Regionalna geologija (87,68), Biljna proizvodnja (86,75).

Među najtraženijim fakultetima na BU za upisnu 2022/23 godinu jesu Filozofski, Stomatološki, Matematički, Fakultet političkih nauka, Elektrotehnički…

Bodovanje: Iz škole 40, sa prijemnog 60

Kandidati mogu da ostvare maksimum 100 bodova i to po osnovu opšteg uspeha u srednjoj školi i rezultata postignutog na prijemnom ispitu.

Opšti uspeh u srednjoj školi računa se zaokruživanjem na dve decimale, a on podrazumeva zbir prosečnih ocena u svakom razredu srednje škole pomnožen sa dva. Prema toj računici, kandidat može steći najmanje 16, a najviše 40 bodova.

Na uspeh iz srednje škole dodaje se uspeh ostvaren na prijemnom ispitu koji se boduje od 0 do 60 poena.

Kandidat je ostvario upis na studijski program ako je ostvario najmanje 30 bodova, i ako se na konačnoj rang-listi nalazi do broja koji je konkursom predviđen za upis. Takođe, budući brucoši mogu upisati studijski program kako budžetski studenti, ako osvoje najmanje 51 bod, i to samo jedanput na istom stepenu studija. To znači da ako student koji upiše osnovne studije na nekom drugom fakultetu više nikada ne može da ostvari status budžetskog studenta.

U slučaju da ne ostvari uslove za budžet, budući brucoš može se upisati kao samofinansirajući student, odnosno plaćati školarinu.

Skuplje školarine na 14 fakulteta

Od 31 fakulteta Univerziteta u Beogradu, njih 14 je podiglo cene školarine. To su Arhitektonski, ETF, FON, Fakultet sporta i fizičkog vaspitanja, Ekonomski, Saobraćajni, Građevinski, Pravni, Učiteljski, Mašinski, Biološki, Geografski, Fizički fakultet i Tehnički fakultet u Boru. Cene školarina na pomenutim fakultetima kreću se od 60.000 do čak 300.000 dinara, koliko je na Arhitektonskom!

Sa medicinske grupacije nijedan fakultet nije podigao cenu školarine. To nisu uradili ni Pravoslavni bogoslovski fakultet, Fakultet političkih nauka, Fakultet za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju, Filozofski fakultet i Filološki fakultet nisu podigli školarine za akademsku 2023/2024. godinu. Ista cena ostaje i za pojedine prirodne fakultete među kojima su Matematički, Fakultet za fizičku hemiju i Hemijski fakultet.

Ukoliko ne upadnu na budžet, budući studenti najviše novca moraće da izdvoje za Arhitektonski fakultet, i to 300.000 dinara kako bi platili prvu godinu studiranja, dok će za studente viših godina studija cena biti 276.000 dinara. Do sada akademci na ovom fakultetu plaćali su 240.000 dinara.

Odmah iza Arhitektonskog po ceni studiranja ističe se Elektrotehnički fakultet, smer za Softverski inženjering gde će godina koštati 282.000 dinara. Ranije ona je iznosila 243.500 dinara. Fakultet organizacionih nauka, koji je jedan među najpopularnijih podigao je cenu studiranja po godini na 159.000 dinara za osnovne studije.

Na Pravnom fakultetu u Beogradu godina će koštati 114.000 dinara. I Ekonomski fakultet na kome je školarina bila između 97.175 i 121.863 dinara podignuta je na iznos od 106.212 do 139.754 dinara.

Tri upisna roka

Prvi upisni rok

  • prijavljivanje kandidata od 21. do 24. juna
  • polaganje prijemnog ispita od 26. do 30. juna
  • objavljivanje rezultata do 3. jula, do 16 sati
  • objavljivanje konačnih rang-lista fakulteta do 10. jula
  • upis kreće od 10. i traje do 14. jula

Drugi upisni rok

  • prijavljivanje kandidata 31. avgusta i 1. septembra
  • polaganje prijemnog ispita 4. i 5. septembra
  • objavljivanje rezultata do 6. septembra, 12 sati
  • objavljivanje konačnih rang lista fakulteta do 11. septembra u 16 sati
  • upis će se izvršiti do 14. septembra

Treći upisni rok

  • prijavljivanje kandidata 18. i 19 septembra
  • polaganje prijemnog ispita 20. i 21. septembra
  • objavljivanje rezultata do 22. septembra
  • objavljivanje konačnih rang lista fakulteta do 28. septembra
  • upis u trećem upisnom roku počinje 29. septembra

Potrebna dokumentacija za konkurs

  • svedočanstvo za sve razrede srednjoškolskog obrazovanja
  • diploma o položenom završnom, odnosno maturskom ispitu
  • diplome sa republičkog ili međunarodnog takmičenja
  • dokaz o uplati naknade za polaganje prijemnog ispita

Tagovi:
pročitaj više
Kliknite da bi ste komentarisali

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Obavezna polja su označena *

Društvo

Poverenik za informacije od javnog značaja: Raste značaj prava na slobodan pristup informacijama, ali i zloupotreba

Objavljeno

pre 2 h

-

28. septembar 2023.

Objavila:

Međunarodni dan prava javnosti da zna obeležen je danas u Beogradu, a poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Milan Marinović ocenio je da u našoj zemlji raste svest građana o značaju prava na slobodan pristup informacijama od javnog značaja, ali da raste i zloupotreba tog prava.

Marinović je naveo da od početka primene zakona i zaštite tog prava u Srbiji od 2004. godine, raste značaj prava ali da uporedo raste i zloupotreba tog prava.

“U početku je to išlo stidljivo, ali s godinama raste broj predmeta i kod Poverenika, raste broj zahteva prema svim organima vlasti u Srbiji , samim tim i broj žalbi, a raste i interesovanje i znanje o značaju prava i načinima njegove zaštite”, naveo je on.

(Tanjug)

pročitaj više

Društvo

Nenadić: Pristup informacijama od javnog značaja na niskom nivou

Objavljeno

pre 23 h

-

27. septembar 2023.

Objavila:

Izvršni direktor Transparentnosti Srbije Nemanja Nenadić izjavio je da je transparentnost jedan od osnovnih preduslova za efikasnu borbu protiv korupcije.

On je na konferenciji za novinare „Transparentnost na agendi: pristup informacijama, borba protiv korupcije i otvorenost pravosuđa“, koja je organizovana povodom Međunarodnog dana prava javnosti da zna, istakao da su transparentnost i deljenje informacija od javnog značaja u Srbiji na jako lošem nivou.

Objasnio je da se i pored izmena i dopuna Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja koji je donet 2021. godine, stvari nisu promenile nabolje i da je pitanje transparentnosti u javnom diskursu skrajnuto i o njemu se gotovo i ne govori.

„Ono što zabrinjava je činjenica da ovde nije reč o normalnom nedostatku, već o odsustvu volje i želje da se informacije, koje se smatraju osetljivim, učine dostupnim“, rekao je Nenadić.

Dodao je da je veliki problem i taj što ne postoji odgovornost za nedostavljanje traženih informacija.

„Postoje razne tehnike ili taktike za izbegavanje dostavljanja informacija. Jedna od najčešćih je potpuno ignorisanje“, istakao je Nenadić.

Pojasnio je da u takvim slučajevima, onaj od koga je tražena informacija, a reč je o organima javne uprave, ne dostavlja nikakvu povratnu informaciju, pa samim tim ni razlog zašto je određenu informaciju nemoguće podeliti.

„U poslednje vreme sve je više slučajeva, mada je ovaj izgovor dominantan u privatnom sektoru, da se onaj od koga je tražena informacija ograđuje time da je to poslovna tajna i da zbog toga ne može biti obelodanjena javnosti“, podvukao je Nenadić.

V.D. pomoćnica generalnog sekretara, poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Slavoljupka Pavlović rekla je da je glavni problem sa informacijama od javnog značaja bio neizvršenje odluke Poverenika kao i ćutanje organa izvršne vlasti.

„Mislili smo da će novi zakon, odnosno izmene i dopune Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja koje su stupile na snagu 2021. godine ovaj problem biti rešen. Međutim, do toga nije došlo“, naglasila je Pavlović.

Dodala je da je situacija još gora i da se trenutno suočavamo sa sistemskom zloupotrebom prava.

Ona je objasnila da je najveći problem nastao kada je Upravni sud promenio svoj stav o naknadi troškova.

„Pre promene ovog stava u postupku po žalbi, onaj ko traži informaciju sam je snosio troškove čak i ako je žalba bila osnovana. Međutim, sada imamo situaciju da ukoliko je žalba osnovana troškove postupka za advokata snosi organ javne vlasti protiv kojeg je izjavljena žalba kao prvostepeni organ i poverenik, kao drugostepeni organ“, istakla je Pavlović.

Ona je dodala da je ovakav zaokret u promeni stava širom otvorio vrata za sistemsku zloupotrebu prava i izvlačenja para iz budžeta.

(Beta)

pročitaj više

Društvo

Poverenik za informacije od javnog značaja: Mladi su najmanje svesni posledica podele ličnih podataka na internetu

Objavljeno

pre 1 d

-

27. septembar 2023.

Objavila:

Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Milan Marinović izjavio je danas da su mladi najmanje svesni posledica koje mogu nastupiti prilikom podele ličnih podataka na društvenim mrežama.

“Kada vi hoćete neki sadržaj da skinete sa društvene mreže, onda bi morala da se pročita politika privatnosti koju su svi ponuđači dužni da urade, međutim ta politika privatnosti se najčešće ne čita zato što je sitnijim slovima napisana na 15, 20 strana”, rekao je on za Tanjug.

Preporučio je da se politika privatnosti pročita bar prvi put kada se posećuje neka stranica i kada se skida neki sadržaj, zbog toga što će se na taj način preduprediti zloupotreba ličnih podataka.

(Tanjug)

pročitaj više

Društvo

Prosečna plata u javnom sektoru u julu iznosila 85.730 dinara, kod preduzetnika 42.566

Objavljeno

pre 2 d

-

26. septembar 2023.

Objavila:

Prosečna julska neto plata, prema poslednjim podacima Republičkog zavoda za statistiku, iznosila je 83.781 dinar, pri čemu je prosek u javnom sektoru iznosio 85.730 dinara, a kod preduzetnika 42.566 dinara.

Kada je reč o javnom sektoru najveće plate imala je državna administracija 97.294 dinara, a sledi pokrajinska administracija sa prosekom od 97.012 dinara.

Sledeći po visini primanja su zaposleni u javnim državnim preduzećima čije plate su u proseku bile po 96.804 dinara.

(Tanjug)

pročitaj više

Društvo

Igor Jurić: Sistem “Pronađi me” počinje sa radom 1. novembra i biće najbolji na svetu

Objavljeno

pre 2 d

-

26. septembar 2023.

Objavila:

Osnivač fondacije “Tijana Jurić” Igor Jurić izjavio je danas da će sistem za uzbunjivanje u slučajevima nestale dece “Amber alert”, koji će se u Srbiji zvati “Pronađi me”, početi da se primenjuje od 1. novembra ove godine i da veruje da će biti jedan od najboljih u svetu.

“Policija će od tada aktivno uključivati zajednicu u potragu za decom. Brzina je ključna kada su u pitanju nestanci maloletnih lica i zato je važno da se cela zajednica uključi u potragu za detetom i da pomognu policiji da pronađe nestalo dete”, rekao je Jurić u izjavi za Tanjug.

Tada će, dodaje, svako dobiti mogućnost da pomogne policiji u potrazi u skladu sa svojim mogućnostima i svojim položajem.

(Tanjug)

pročitaj više

U TRENDU