ostanimo u kontaktu

Svet

Trideset godina Haškog tribunala: Od Miloševića do Putina

Sputnik

Objavljeno

-

Ruskog predsednika traži Međunarodni krivični sud u Hagu. Temelji za to postavljeni su osnivanjem posebnih sudova za bivšu Jugoslaviju i Ruandu.

Odjednom se pojavio: Ratko Mladić pred sudom u Hagu u leto 2011, nakon više od decenije bekstva i skrivanja. Bivši general vojske Republike Srpske kasnije je proglašen krivim za opsadu Sarajeva i genocid u Srebrenici tokom kojeg je u julu 1995. ubijeno više od 8.000 bošnjačkih dečaka i muškaraca.

Tribunal je osnovan pre tačno 30 godina, Rezolucijom Ujedinjenih nacija 827 od 25. maja 1992. Poslednji krivični postupak okončan je 2017. godine. U tom periodu osuđena su 84 od 161 optuženika. Uključujući i Mladića.

Od male dvorane Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju (ICTY) delilo ga je samo neprobojno staklo. Svaki njegov pokret posmatrale su članice Udruženja Žena Srebrenice, čije su muževe i sinove ubili Mladićevi vojnici Vojske RS.

One i ostali rođaci žrtava stalno su dolazili u Hag – zbog suđenja Mladiću, suđenja bivšem predsedniku Republike Srpske Radovanu Karadžiću, suđenja bivšem predsedniku Srbije Slobodanu Miloševiću, protiv kojeg se postupak vodio od 2002. do njegove smrti 2006. godine.

Žrtve i zločinci u sudnici

Susret žrtava s optuženim počiniocima u prostoriji za posetioce ili kao svedoka u sudnici, bio je u centru pravnog procesuiranja zločina počinjenih u ratovima tokom raspada bivše Jugoslavije od 1991. do 1995. „Bilo je pozitivno iznenađenje koliko je ljudi, i žena i muškaraca, na primer u slučaju seksualnih delikata, bilo spremno da dâ precizne izjave u dalekom Hagu“, kaže nemački pravnik Volfgang Šomburg za DW. „I verovatno je za one koji su mogli da svedoče bilo olakšanje što su u tom trenutku mogli u sudu da pogledaju u oči osumnjičenog počinioca“, kaže on.

To se odnosi i na Međunarodni krivični sud za Ruandu, koji je osnovan godinu dana kasnije i na kojem je osuđeno 62 počiniocu Hutu-genocida nad Tutsijima. Od proleća do leta 1994. u Ruandi je ubijeno do milion ljudi.

Osnova za Međunarodni krivični sud

Volfgang Šomburg je bio prvi nemački sudija u Međunarodnom sudu za bivšu Jugoslaviju. On je takođe sudio i na sudu za Ruandu. U razgovoru za DW ukazuje na važnost ta dva ad hok formirana suda, za uspostavljanje Međunarodnog krivičnog suda (MKS), čije je sedište takođe u Hagu.

Međunarodni krivični sud nedavno je izdao nalog za hapšenje ruskog predsednika Vladimira Putina zbog sumnje na nezakonite otmice ukrajinske dece. „Sve što radi MKS ne bi bilo moguće bez prethodnog rada ova dva suda“, kaže Šomburg. „Dva ad hok suda pokazala su da je, uz političku volju, moguće pozvati na odgovornost najodgovornije, uključujući i predsednike i lidere države ili regiona“, kaže nemački sudija.

Putin – „međunarodno traženi ratni zločinac“

To se odnosi i na ruskog predsednika Putina, naglašava Šomburg. „Čini se da su dokazi koji se odnose na otmicu dece dobri“, kaže on, ali i ide korak dalje: „Kada je reč o tome da li odgovorni u Rusiji mogu da odgovaraju za genocid, odnosno uništavanje Ukrajine kao zločina protiv čovečnosti, vidim brojne dokaze zasnovane na javnim izjavama s kojima smo svi upoznati. Ruski agresorski rat protiv Ukrajine odnosi se na uništavanje političke ili etničke grupe i uništavanje čitavog naroda ili čitave nacije“, kaže Šomburg.

On ocenjuje da nalog za hapšenje koji je izdao glavni tužilac MKS, Britanac Karim Kan, već daje rezultate: „To ima efekta već i zato što Putin najpre jedva da je napuštao zemlju i pojavljivao se samo virtualno. Takođe, tu su i mnoge izjave iz Moskve da nalog za hapšenje ne znači ništa i da sada čak barataju s nalozima za hapšenje Kana i sudija koji su izdali nalog za hapšenje.“ I još, kaže: „Na osnovu naloga za hapšenje koji su izdale nezavisne sudije međunarodne zajednice, svako može da kaže da je gospodin Putin međunarodno traženi ratni zločinac“, kaže nemački sudija.

Ukrajina: spor oko nadležnosti

U intervjuu za DW, Šomburg podržava rad Međunarodnog krivičnog suda. Čini se da za podrškom postoji potreba, jer je politički veoma kontroverzno to da li taj sud treba da preuzme pravno procesuiranje ruskog rata protiv Ukrajine. Recimo, SAD do danas nisu potpisale osnivačku povelju Suda, baš kao ni Rusija.

Ministarka pravosuđa Letonije Inese Libina-Egnere jedna je od onih koji kritikuju MKS. Ona se zalaže za osnivanje specijalnog suda za Ukrajinu, bez učešća međunarodnih sudija u Hagu. „Sada smo na tački u kojoj je svima jasno da nam je to potrebno“, kaže Libina-Egnere za DW. „Više sam nego uverena da ćemo doći do toga.“

Problem je u sledećem: međunarodna podrška MKS je slaba, pogotovo kada je reč o najvažnijoj optužbi, onoj protiv ruskog rukovodstva zbog agresorskog rata koji je u suprotnosti s međunarodnim pravom. Jer, „od 130 država članica MKS, samo je nekoliko, njih oko 45, ratifikovalo proširenje član 8bis, koji se bavi krivičnim delom zločina agresije“, kaže nemački poslanik u Bundestagu Boris Mijatović (Zeleni).

To je tako zbog SAD: Vašington je uvek odbacivao nadležnost suda – u suprotnom bi i o ratu protiv Iraka 2003. moglo da se sudi u Hagu. Mijatović se zalaže za promenu tzv. Rimskog statuta koji reguliše rad MKS. „Trebalo bi ponovo da prilagodimo međunarodno krivično pravo tako da bude dovoljno da napadnuta država bude članica Rimskog statuta, a ne i napadač“, kaže političar nemačkih Zelenih.

Rukovodstvo iz Moskve na sudu u Hagu?

Nemački stručnjak za međunarodno pravo Volfgang Šomburg smatra međutim da se iznošenjem ideja i raspravama o ukrajinskom sudu „stavljaju prepreke na put MKS“. A on je uveren u nadležnost tog suda, već i zbog toga što zemlje tzv. Globalnog juga, od kojih mnoge podržavaju MKS, ne žele da finansiraju neki specijalni sud, ukazuje Šomburg.

On kaže da veruje da će Putin ili ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov jednog dana završiti u Hagu. „To će se dogoditi onako kako se dogodilo i sa drugim liderima koje smo izveli na odgovornost pred sudovima za Jugoslaviju i Ruandu“, smatra nemački sudija. „Oni će završiti na sudu.“

(Izvor: N1)

Svet

Otkazano poletanje Starlajnera: Uočena anomalija na ventilu rakete

Objavljeno

-

Poletanje Boingove letelice Starlajner (Starliner), koja je prvi put trebalo da preveze astronaute NASA do Međunarodne svemirske stanice (MSS), otkazano je zbog tehničkog problema.

Lansiranje je otkazano noćas, oko dva sata pre planiranog vremena lansiranja.

Uočena je anomalija na ventilu rakete Atlas V koji je trebalo da izbaci kapsulu u orbitu, saopštio je proizvođač lansera, grupa ULA.

„Prioritet NASA je bezbednost“, napisao je šef američke svemirske agencije Bil Nelson na mreži X.

Boing polaže mnogo na misiju koja bi trebalo da omogući kompaniji da se pridruži „klubu svemirskih brodova“ koji su prevozili posadu na MSS.

Nov datum lansiranja nije saopšten.

(Beta)

pročitaj više

Svet

Treća faza izbora u Indiji: Glasao i premijer Narendra Modi

Objavljeno

-

Indijski premijer Narendra Modi glasao je danas u trećoj fazi opštih izbora u Indiji.

Modi, koji učestvuje na izborima za svoj treći mandat, glasao je na biračkom mestu u zapadnom indijskom gradu Ahmedabadu, u državi Gudžarat.

U poruci na društvenoj mreži X, Modi je pozvao Indijce da glasaju i da tako „osnaže demokratiju“.

Politički analitičari su predvideli pobedu Narendre Modija i pre početka izbora, koji se održavaju od 19. aprila do 1. juna, u ukupno sedam faza.

Modijeva stranka BJP se suprotstavlja širokom opozicionom savezu predvođenom „Indijskim nacionalnim kongresom“ i moćnim regionalnim strankama.

Kritičari premijera kažu da je indijska tradicija različitosti i sekularizma na udaru otkako je pre deset godina BJP osvojila vlast.

Optužuju tu stranku da neguje versku netoleranciju, a ponekad čak i nasilje. Stranka na te optužbe odgovara tvrdnjom da njena politika koristi svim Indijcima.

Skoro 970 miliona glasača – više od 10 odsto stanovnika sveta, bira 543 člana donjeg doma.

Glasovi će se prebrojati 4. juna iz ukupno 28 država u Indiji.

(Beta)

pročitaj više

Svet

Izraelska vojska zauzela palestinsku stranu graničnog prelaza Rafa

Objavljeno

-

Izraelska vojska je potvrdila jutros da je njena 401. oklopna brigada zauzela palestinsku stranu graničnog prelaza Rafa prema Egiptu.

Izraelski mediji navode da je sada prekinuta veza puta Salah al-Din u istočnoj Rafi koju je osvojila brigada Givati u ofanzivi protekle noći.

U toj operaciji ubijeno je oko 20 naoružanih osoba a vojnici su locirali tri otvora u tunele, sudeći po navodima izraelske vojske.

Usred ofanzive pogođeno je i uništeno vozilo puno eksploziva koje se kretalo ka izraelskom tenku, saopštila je vojska. Nijedan izraelski vojnik nije ranjen u toj operaciji.

Vojnici sada pretražuju to područje i, kako je navedeno, spremaju se sa dodatne misije.

U međuvremenu su više od 50 ciljeva Hamasa u Rafi pogodile izraelske vazduhoplovne snage.

Operacija ograničenog obima

Palestinski bezbednosni i egipatski zvaničnik izjavili su ranije jutros da su izraelski tenovi ušli u grad Rafu na jugu Pojasa Gaze i da su samo 200 metara udaljeni od graničnog prelaza sa susednim Egiptom, kao i da je ta vojna operacija ograničenog obima.

Egipatski zvaničnik i TV Hamasa Al-Aksa su objavili da su izraelski zvaničnici najavili povlačenje kada se operacija završi.

Izraelska vojska nije ništa komentarisala. U nedelju su borci Hamasa kraj Rafe ispaljivali mine na jug Izraela, ubivši četiri izraelska vojnika.

Agencija AP nije mogla nezavisno da potvrdi obim najnovije operacije.

Neizvestan prekid vatre

Ranije, u ponedeljak, je izraelski Ratni kabinet je odlučio da izvede vojnu operaciju u Rafi pošto je Hamas objavio da prihvata egipatsko – katarski predlog za sporazum o prekidu vatre.

Izraelska vojska je saopštila da izvodi ciljane u udare na Hamas u Rafi ne ulazeći u detalje.

Granični prelaz Rafa je ključan za ulazak humanitarne pomoći u Gazu.

Prekid vatre bi mogao da okonča sedmomesečni rat Gazi, ali je neizvesno da li bi sporazum mogao biti zaključen jer je Izrael odgovorio da predlog ne ispunjava osnovne zahteve, navodi Asošiejted pres.

(Beta)

pročitaj više

Svet

Putinova inauguracija: Koje države EU ipak šalju svoje predstavnike

Objavljeno

-

Sjedinjene Američke Države i većina država Evropske unije bojkotovaće danas svečanost inauguracije ruskog predsednika Vladimira Putina koji je nedavno dobio novi šestogodišnji mandat, međutim očekuje se da će Francuska i još neke članice EU ipak poslati svoje izaslanike, uprkos molbi Kijeva da to ne učine.

Odgovori diplomatskih predstavnika zapadnih sila pokazali su njihova različita stajališta o inauguraciji ruskog predsednika, koji je pre malo više od dve godine pokrenuo invaziju na Ukrajinu.

„Ne, nećemo imati svoje izaslanike na inauguraciji“, rekao je portparol američkog ministarstva spoljnih poslova Metju Miler. „Izbore u Rusiji nipošto ne smatramo slobodnim i poštenim, ali Vladimir Putin ostaje ruski predsednik i u narednom razdoblju“, kazao je.

Kanada poručuje da će takođe preskočiti ceremoniju, koja je na rasporedu samo dan nakon što je Rusija objavila da će održati taktičke vežbe koje uključuju nuklearno oružje, ne bi li tako “ohladila usijane glave na zapadu“.

Vladimir Putin odneo je uverljivu pobedu na predsedničkim izborima u martu, održanim samo par nedelja nakon smrti opozicionog lidera Alekseja Navaljnog. Vlade zapadnih zemalja osudile se njegov reizbor, ocenivši ga nepoštenim i nedemokratskim, a isti stav ima i Ukrajina.

„Ukrajina ne vidi zakonsku osnovu po kojoj Putin može biti priznat kao legitiman i demokratski izabran predsednik Ruske Federacije“, saoštilo je ukrajinsko ministarstvo spoljnih poslova.

Današnja inauguracija, ističe ukrajinsko ministarstvo spoljnih poslova, služi isključivo stvaranju privida legalnosti, iza kojeg se krije čovek koji namerava doživotno ostati na vlasti, čovek koji je Rusku Federaciju pretvorio u agresorsku državu, a vladajući režim u diktaturu.

Rusija je na inauguraciju pozvala čelne osobe svih stranih diplomatskih misija u Moskvi, izvestila je novinska agencija Interfax, pozivajući se na visokopozicioniranog zvaničnika Kremlja.

Ni ambasador Evropske unije u Rusiji neće prisustvovati ceremoniji, što je u skladu sa stavom većine država članica EU. Putinovu inauguraciju bojkotovaće tako dvadeset zemalja Evropske unije, međutim očekuje se da će ostalih sedam poslati svoje predstavnike. Osim Francuske, izaslanike na inauguraciju trebale bi da pošalju Slovačka i Mađarska, navode dva izvora iz redova evropske diplomatije.

Nemačko ministarstvo spoljnih poslova odgovorilo je da neće učestvovati. S druge strane, pariški diplomatski izvor rekao je da će Francusku u Moskvi predstavljati njen ambasador, što ukazuje na podele oko toga kako postupati s Rusijom.

„Nismo u ratu s Rusijom i ruskim narodom i nemamo zahteve za promenom režima u Moskvi“, izjavio je u ponedeljak francuski predsednik Emanuel Makron.

Izvor iz Pariza navodi da je Francuska prethodno osudila održavanje izbora pod okolnostima represije i ukraćivanja biračima mogućnosti stvarnog izbora, kao i sprovođenje izbora na okupiranim ukrajinskim teritorijima, što Francuska smatra kršenjem međunarodnog prava.

Odnosi između Francuske i Rusije pogoršali su se u poslednjim mesecima, s obzirom na to da je Pariz pojačao svoju podršku Ukrajini. Makron protekle nedelje nije isključio mogućnost slanja trupa u Ukrajinu ako bi to zatražio Kijev, rekavši da bi bilo legitimno razmotriti takav zahtev u slučaju da Rusija probije ukrajinske linije fronta.

Baltičke države, koje više nemaju svoje izaslanike u ruskoj prestolnici, kategorički su odbile učestvovanje na inauguraciji.

„Smatramo da se izolacija Rusije i njenog kriminalnog lidera moraju nastaviti“, rekao je litvanski ministar spoljnih poslova Gabrielius Landsbergis. „Učestvovanje na Putinovoj inauguraciji nije prihvatljivo za Litvaniju. Podrška ukrajinskom narodu koji se bori protiv ruske agresije, ostaje naš prioritet“, poručio je.

(Hina)

pročitaj više

Svet

Proglašeni dobitnici Pulicerove nagrade

Objavljeno

-

Prestižna Pulicerova nagrada za novinarstvo u javnom interesu dodeljena je istraživačkom mediju Pro publika (ProPublica) za „inovativno“ izveštavanje o tome kako su se milijarderi udvarali sudijama Vrhovnog suda SAD dajući im poklone i obezbeđujući putovanja, dok je agencija Asošijeted pres je nagrađena u kategoriji foto-reportaže za izveštavanje o imigraciji u SAD kroz Latinsku Ameriku.

Nagrade su dodeljene za najbolje u novinarstvu iz 2023. godine u 15 kategorija, kao i u osam umetničkih kategorija koje su fokusirane na knjige, muziku i pozorište. Pobednik za izveštavanje u javnom interesu dobija zlatnu medalju. Svi ostali pobednici dobijaju 15.000 dolara, piše Gardijan.

Asošiejted pres je osvojio Pulicerovu nagradu za dugometražnu fotografiju za izveštavanje o globalnoj migraciji kroz Latinsku Ameriku u SAD, dok su Njujork Tajms i Rojters dobili Pulicera za izveštavanje o napadu Hamasa na Izrael 7. oktobra i njegovim posledicama.

Prestižna nagrada Pulicerove za izveštavanje u javnom interesu pripala je ProPublici (ProPublica) zbog izveštaja koji je „probio debeli zid tajne“ oko američkog Vrhovnog suda i pokazao kako su milijarderi davali poklone i plaćali putovanja sudijama.

Puliceri su takođe dati novinarima i piscima koji su izveštavali o ratu u Gazi, kao i pokojnom hip-hop kritičaru Gregu Tejtu.

Osoblje Njujork Tajmsa pobedilo je za „široko izveštavanje“ o Hamasovom napadu na Izrael 7. oktobra, neuspesima obaveštajnih službi Izraela i odgovoru Izraela u Gazi.

Hana Drajer iz Tajmsa osvojila je Pulicera za istraživačko novinarstvo za svoje priče o radu dece migranata širom Sjedinjenih Država.

Spisateljica Kejti Engelhart osvojila je treći Pulicera za pisanje dugometražnih filmova, za portret porodice koja se bori sa demencijom majke.

Osoblje Vašington posta pobedilo je u nacionalnom izveštavanju vezanim za poluautomatske puške AR-15.

Dejvid I. Hofman iz Posta pobedio za „ubedljivu i dobro istraženu” seriju o tome kako autoritarni režimi potiskuju suprotno mišljenje u digitalnom dobu.

Treću nagradu dobio je saradnik ovog medija, ruski opozicionar Vladimir Kara-Murza, za komentare napisane iz ruske zatvorske ćelije.

Nagrada javnog servisa dodeljena je novinarima ProPublica Džošuu Kaplanu, Džastinu Eliotu, Bretu Marfiju, Aleksu Mierjeskiju i Kirsten Berg, čije su priče podstakle Vrhovni sud da usvoji svoj prvi kodeks ponašanja.

Magazin Njujorker osvojio je dva Pulicera, a dobitnici su Sara Stilman i Medar de la Kruz.

Nagrada za fikciju data je Džen En Filips za roman „Noćna straža“,

„Noćna straža“ Džejn En Filips nagrađena je Pulicerovom nagradom za fikciju, a Eboni But za dramu „Primary Trust“.

(Gardian)

pročitaj više

U TRENDU