U ponedeljak, 3. aprila počinje testiranje đaka pred polazak u prvi razred osnovne škole.

U prvi razred može da bude upisano svako dete koje do 1. septembra ima najmanje šest i po godina, a najviše sedam i po godina, izjavio je za Tanjug direktor OŠ “Filip Kljajić Fića” Aleksandar Đukić.

Predstojeća školska godina je četvrta za koju je upis đaka omogućen putem portala eUprava, gde postoji usluga eZakazivanje termina za upis i testiranje.

Skupština Srpske akademije nauka i umetnosti izabrala je danas astronoma Zorana Kneževića za novog predsednika akademije.

Knežević je dobio glasova 75 u odnosu na 33 svog protiv kandidata kompozitora Svetislava Božića.

Knežević je astronomiju diplomirao Prirodno-matematičkom fakultetu u Beogradu 1972, magistrirao 1976. i doktorirao 1989. godine.

Na sastanku štrajkačkog odbora i Izvršnog odbora valjevske fabrike “Krušik”, održanom u sredu, 29. aprila, povodom jednočasovnog štrajka upozorenja u ovoj vojnoj fabrici i zahteva radnika da im se zarade u neto iznosu povećaju za 10.000 dinara, predloženo je da se zarade zaposlenih u Radnoj jedinici 1 povećaju, u aprilu, za radne grupe od 8. do 11. za 5.000 dinara, a za radne grupe od 12. do 13. za 2.000 dinara, stoji u zapisniku sa ovog skupa.

O ovim predlozima danas treba da se izjasne radnici vojnog dela fabrike koji su juče štrajkovali. U slučaju da radnici ne podrže ponuđeno rešenje, nezadvoljni radnici Krušika su, ranije, najavljivali celodnevnu obustavu rada.

Postignuta je saglasnost obe strane u pregovorima da je osnovni cilj da se sačuva stabilnost fabrike.

Na osnovu trenutnih mogućnosti i ostvarene realizacije u prvom kvartalu koja je, kako piše u zapisniku, ispod planirane, rukovodstvo predlaže povećanja zarade zaposlenih za najugroženije, za one koji imaju najniže grupe složenosti i to da se aprilska zarada za radne grupe od 8. do 11. poveća za 5.000 dinara i radnoj grupi od 12. do 13. za po 2.000 dinara.

U zapisniku sa ovog sastanka stoji da u „u narednom periodu treba povećati zadovoljstvo zaposlenih kroz podizanje zarade kroz povećanje vrednosti boda, iznosa toplog obroka i jednokratne naknade u kombinaciji koja je predmet dogovora. Rast zarada je neophodno uskladjivati sa ostvarenom realizacijom u predhodnom kvartalu“.

Kako N1 saznaje iz svojih izvora, sindikati koji su parafirali Odluku o pristupanju štrajku upozorenja, nisu zadovoljni zaključcima sa ovog sastanka, na koji nisu ni pozvani, jer su dogovorima obuhvaćeni samo radnici RJ 1 (595 zaposlenih) dok su u štrajku učestvovali nezadovoljni radnici i iz drugih radnih jedinica.

Naš izvor navodi i da se Štrajkački odbor radnika Krušika ovoga puta distancira od sindikata, a da je po Zakonu o štrajku sindikat nezaobilazna karika u procesu pregovora.

Šta su razlozi navodnog „razilaženja“ štrajkačkog odbora i sindikata za sada nema pouzdanih informacija.

Srednjoškolci koji budu upisivali fakultet školske 2024/2025 polagaće državnu maturu, koja bi trebalo da istovremeno bude i kvalifikacioni ispit. Gosti Novog dana profesor Medicinskog fakulteta Petar Bulat, profesor Elektrotehničkog fakulteta Milo Tomašević i srednjoškolac Luka Babić iz udruženja “I mi se pitamo” upozoravaju da je mnogo nepoznanica i problema u tom konceptu, a od buduće državne mature strahuju svi – od učenika do profesora.

Luka Babić kaže da se za sada znaju samo okviri državne mature, ali ne i njeni detalji, iako je Ministarstvo obrazovanja bilo dužno da ih objavi do 31. avgusta prošle godine.

On ističe da koncept državne mature, ovakav kakav je, tera fakultete da zadrže prijemne ispite kako bi se obavila adekvatna selekcija.

„Prvi problem je da visokih znanja na maturi ima malo, prošle godine svi su komentarisali da je matematika prelaka. Kako na osnovu toga ETF da filtrira učenike? Drugi bitan problem je to što je model kontrole isti kao na maloj maturi – apsolutna anarhija i prepisivanje. Tu su fakulteti primorani da uvedu prijemne“, kazao je gimnazijalac Luka Babić.

Profesor Bulat sa Medicinskog fakulteta navodi da je problem nastao kada se postavilo pitanje da li je državna matura sertifikacioni ili klasifikacioni ispit. Odnosno, da li je ona potvrda da je neko završio srednju školu i spreman da obavlja posao za koji je edukovan.

S druge strane, kvalifikacioni ispit zahteva drugačiji pristup, odnosno teža pitanja kako biste napravili što veću filtraciju kandidata i izabrali najbolje, objašnjava profesor Bulat i dodaje da su ta dva koncepta u koliziji.

Profesor Tomašević zastupa ideju da se uvede paralelan proces, koji bi trajao tri do pet godina, a u kojem bi se polagala i državna matura i prijemni ispit. Liste kandidata proizašle iz ova dva testa bi se poredile, kako bi se videlo da li test mature valja i da li razultati daju iste kandidate.

„Ovakav nivo nedefinisanosti i nametnutih ograničenja donosi razne rizike. Da sam roditelj srednjoškolca koji treba iduće godine da polaže bio bih, u najmanju ruku, veoma zabrinut. Pogotovo ako sam roditelj dobrog đaka“, upozorava profesor Tomašević.

On objašnjava da se testom iz matematike ne može adektvatno ispitati znanje i napraviti klasifikacija učenika koji su imali različiti plan i program i fond časova u svojim srednjim školama.

Ministarstvo je fakultetima dozvolilo da radi bolje selekcije organizuju takozvani test posebnih sposobnosti i sklonosti. Međutim, na tom testu ne mogu da se proveravaju znanja koja su ispitivana u okviru državne mature.

Profesor Bulat ukazuje na još jedan problem, a to su takozvana otvorena ili esejska pitanja. On upozorava da se ona različito ocenjuju od strane različitih ocenjivača, a da državna matura mora imati centralizovan način ocenjivanja, bez ikakve subjektivnosti.

Luka Babić kaže da srednjoškolce uskoro čekaju probni testovi, a da nešto više od mesec dana uoči njih i dalje ništa ne znaju. Dodaje da ne znaju ni nastavnici, niti uprave škola, a da su nastavnici uplašeni pitajući se kako će to da sprovedu i da li će uspeti da spreme učenike za polaganje državne mature.

Gosti Novog dana upozoravaju i na mnoštvo drugih problema koji se javljaju. Tu je pitanje učenika iz inostranstva koji bi da upišu fakultet u Srbiji. Oni kažu da se na jedan način tretiraju đaci iz Republike Srpske, koji će državnu maturu polagati u Srbiji, a na drugi budući studenti iz ostalih zemalja, za koje će i dalje važiti prijemni ispiti. Profesori se pitaju kako da bodove sa dva različita ujednače i stave na jednu listu.

Pitanje je i šta će biti sa osobama koje ove godine završe srednju školu, a za godinu ili dve odluče da upišu fakultet. Kako će se oni upisivati? Ili oni koji sledeće godine polože državnu maturu, a za recimo pet godina odluče da nastave školovanje. Da li će pri upisu na fakultet njima važiti državna matura, ili će morati da ponovo polažu neki test.

„Ja bih bio zabinut i da rukovodim Ministarstvom obrazovanja, bio bih veoma zabrinut. Išao bih na ideju koja je kolega ponovio, paralelnu tri do pet godina koliko je potrebno da se sistem uštima“, ponovio je profesor Bulat.

Izvršna direktorka organizacije Partneri Srbija Ana Toskić Cvetinović savetovala je građane, gostujući u Danu uživo, koje lične podatke nikad ne bi trebalo da ostavljaju, kao i da uvek pitaju zbog čega im neko traži određene lične podatke.

Građani Beograda do skoro su između ostalog i na društvenoj mreži Tviter preko naloga Prijavi problem mogli da prijave komunalne probleme koje primećuju u gradu. I dalje to mogu da učine, ali – uz obaveznu registraciju, gde je neohodno da ostave svoje lične podatke.

Prema rečima Toskić Cvetinović, već nekoliko godina unazad je funkcionisao taj nalog.

„Čini mi se da je to bila jedna od retkih prilika da su građani imali direktnu vezu sa nosiocima funkcija u gradu, bilo je verovatno i lažnih i zlonamernih prijava, a sad se menja taj način komunikacije“, kaže.

Ističe da, sa aspekta zaštite podataka o ličnosti, to može biti problematično.

„Možemo analizirati da li je to u skladu sa zakonom. To pokazuje i celokupni odnos našeg društva, a posebno vlasti, prema podacima o ličnosti“, kaže ona.

Kako je podsetila, prvo je najavljeno da je sad neophodno da se nalog, odnosno korisnik, registruje na servis Prijavi problem i pošalje svoje podatke.

„Sada je rečeno da su to ime, prezime i broj telefona, ali pre nego što je konkretno rečeno, građani su ostavljali i druge podatke. Ko zna koliko je nekih nepotrebnih ppodataka već skupljeno, jer neko nije rekao koji su podaci neophodni, a pitanje je da li su uopšte neophodni da bi se ostvarila svrha, a svrha je da se reši neki problem“, kaže.

Verifikacija, kaže ona, podrazumeva da neko proverava vaš profil i podatke koje ste vi ostavili.

„Ne znamo ni ko ima pristup podacima, kako se vrši verifikacija, da li će se svako zvati telefonom, to je malo beskorisno trošenje resursa, za nešto što bi trebalo da ima potpuno drugu svrhu. Uskraćene su informacije kako se ti podaci čuvaju“, kaže ona.

Misli da je najveći problem postavljanje granice u komunikaciji između nosilaca vlasti i građana.

„Ono što je do sada bilo iskustvo tog servisa je da je on bio način da se izvrši dodatni pritisak na komunalne službe. I ja sam imala situacije da sam imala probleme zvanjem telefona raznih službi, i tek kad se na javnom mestu ukaže da problem postoji, onda se i reši“, kaže ona.

Toskić Cvetinović je govorila i o tome koje podatke nikad ne bi trebalo da dajemo.

„JMBG nikako. To nije neophodno, ali nisu ni ovi podaci neophodni. Ja bih sačekala da nama gradske službe objasne zašto su ti podaci neophodni. Ukoliko prijavljujete, koristite broj telefona ili da ostanete neregistrovani korisnik“, kaže.

Ističe da je onaj ko obrađuje vaše lične podatke dužan da vam kaže po kom osnovu i zašto su mu potrebni, kao i da li su neophodni da bi se svrha ostvarila.

„Treba biti obazriv, baš zbog curenja podataka, sve i da rizici ne postoje, onaj ko obrađuje podatke je dužan da nam pruži razloge zašto, u koje svrhe, i po kom pravnom osnovu. Zavisi od situacije, imate slučajeve kad neko ima pravni osnov, pre svega zakon, poslodavci, zdravstvene službe, ali i u tim situacijama treba da pitamo da li su neophodni“, kaže ona.

Dodaje da često olako dajemo i saglasnost da se naši podaci obrađuju.

„Nekad vidimo dobit i tu treba razmišljati o posledicama. Ljudima su uzimani lični dokumenti, otvarane lažne firme, matični broj na stotine puta zloupotrebljavan, dostavljani podaci tabloidima, objavljivali bez osnova, uvek treba da se zapitamo da li kad neko traži pdoatke od nas, ti podaci mu jesu neophodni ili kada govorimo osaglasnosti, da li smo spremni da ih se odreknemo“, kaže.

Ističe da „mi imamo prava po zakonu“.

„Treba se obraćati povereniku i organizacijama, i treba da se zapitamo da li je to deo naše ličnosti koje smo spremni da se u određenom momentu i zbog određene dobiti odreknemo“, kaže Toskić Cvetinović.