Prva UN konferencija o vodi od 1977. godine počinje danas u Njujorku, a jedan od ciljeva koji će se ovom konferencijom podstaći je i revitalizacija 300.000 kilometara reka širom sveta, u kojoj naš region učestvuje zahvaljujući projektu obnove Evropskog Amazona, saopštila je danas WWF Adrije povodom Svetskog dana voda.

Ovogodišnji Svetski dan voda govori o hitnom rešavanju krize u vezi s vodom i njenom sanitarnom ispravnošću, a na dan kada počinje prva UN Konferencija o vodama u poslednjih 46 godina, sve je jasnije da se šesti Cilj održivog razvoja (SDG 6): voda i sanitarna ispravnost vode za sve do 2030. – neće ostvariti, upozoravaju u saopštenju.

Goran Vreljanski, koji u WWF Adriji sprovodi projekat “Obnova Evropskog Amazona”, kaže da je u toku formiranje operativne grupe u kojoj će se naći stručnjaci iz sektora poljoprivrede, šumarstva, vodoprivrede i zaštite prirode, a koji će zajedno, na nivou zemalja kroz koje se proteže prvi, svetski UNESKO-v petodržavni rezervat biosfere Mura-Drava-Dunav, sarađivati sa lokalnim stanovništvom u cilju obnove reka u Evropskom Amazonu.

Parlament Ugande u utorak je doneo zakon koji kriminalizuje identifikovanje kao pripadnik LGBTQ populacije, dajući vlastima široka ovlašćenja nad Uganđanima koji su već suočeni sa zakonskom diskriminacijom i napadima na ulici.

Više od 30 afričkih zemalja, uključujući Ugandu, već zabranjuju istopolne odnose. Ali novi zakon je prvi koji zabranjuje jednostavno identifikovanje kao lezbieke, gejevi, biseksualne, transrodne i queer osobe, tvrde u organizaciji za ljudska prava Human Rights Watch.

Pristalice novog zakona kažu da je potrebno kazniti širi niz LGBTQ aktivnosti, za koje kažu da prete tradicionalnim vrednostima u konzervativnoj i religioznoj istočnoafričkoj zemlji.

Osim istopolnih odnosa, zakon zabranjuje podsticanje na homoseksualnost i upuštanje u homoseksualne odnose.

Za kršenje zakona slede oštre kazne koje uključuju smrt za takozvanu tešku homoseksualnost i doživotni zatvor za homoseksualne odnose. Teška homoseksualnost uključuje homoseksualne odnose s osobama mlađim od 18 godina ili kada je počinilac pozitivan na HIV.

„Naš stvoritelj Bog je srećan (zbog) onoga što se događa… Podržavam predlog zakona za zaštitu budućnosti naše dece“, rekao je zastupnik David Bahati tokom rasprave o predlogu zakona.

„Ovde se radi o suverenitetu naše nacije, niko nas ne sme ucenjivati, niko nas ne sme zastrašivati.“

Zakon će biti poslat predsedniku Yoweriju Museveniju na potpisivanje. Museveni nije komentarisao trenutni predlog, ali se dugo protivio LGBTQ pravima i 2013. je potpisao zakon protiv LGBTQ koji su zapadne zemlje osudile pre nego što ga je domaći sud odbacio zbog proceduralnih razloga.

Poslednjih nedelja vlasti Ugande su uhvatile LGBTQ osobe nakon što su verski vođe i političari tvrdili da su pojedini studenti regrutovani u homoseksualnost u školama.

Ovog meseca vlasti su uhapsile srednjoškolsku profesorku u Jinji, istočnoj regiji Ugandei, zbog optužbi za „navođenje mladih devojaka na neprirodno praktikovanje seksa“. Nakon toga je optužena za izrazito neprimereno ponašanje i u zatvoru čeka suđenje.

Policija je u ponedeljak saopštila da je uhapsila šest osoba optuženih za vođenje mreže koja je bila „aktivno uključena u navođenje dečaka na sodomiju“.

Ruska mornarica odbila je napad ukrajinskih dronova na luku Sevastopolj na Krimu, objavio je guverner tog grada, koji je Moskva pripojila pre devet godina.

„Crnomorska flota odbila je napad izvršen morskim dronovima na Sevastopolj“, napisao je u sredu ujutru na Telegramu guverner Mihail Razvožajev koga je postavila Moskva.

„Oni (ukrajinski dronovi) su pokušali da prodru u naš zaliv ali mornari su pucali na njih, a delovala je i naša vazduhoplovna odbrana“, dodao je guverner.

Rekao je da ratni brodovi nisu oštećeni u napadu, ali su polomljena stakla na prozorima na nekoliko zgrada. Naveo je da nema povređenih ljudi.

Prema njegovim rečima, vojska je odbila napad dronova i situacija je pod kontrolom, a „sve operativne službe su spremne“.

Od eksplozija bespilotnih letelica izleteli su prozori u Domu Moskve na trgu Nahimov, kao i na jednoj kući, prenosi Ria Novosti.

Ukrajinske snage od jula prošle godine periodično koriste bespilotne letelice za napad na Sevastopolj, kao i na druge objekte na Krimu. Većinu dronova, kako navodi ruska agencija, obara sistem PVO.

Cena zlata je trenutno blizu istorijskog maksimuma, sa cenom od više od 1.980 dolara po unci.

Investiciono društvo “KapitalRS“ iz Beograda, za sve koji su zainteresovani da nauče kako da trguju cenom zlata preko interneta (takozvanim finansijskim ugovorima za razliku, engl. CFD), pripremilo je besplatan vodič “Kako trgovati cenom zlata online”.

Čini se da globalna kriza raste.

Sukob u Ukrajini ne pokazuje znakove jenjavanja.

Bankarski sektor je ugrožen, a nekoliko banaka je već bankrotiralo.

Severna Koreja je prošle godine ispalila više raketa na Južnu Koreju nego u bilo kom prethodnom periodu, kao i na Japan, a američki ratni brodovi patroliraju tim područjem.

Trend ulaganja u zlato je u stalnom porastu. Podatak svetskog saveta za zlato govori da se od 2000. godine do danas taj trend uvećava 12 posto na godišnjem nivou.

Zlato inače postiže veće vrednosti u vreme recesije, ekonomske krize i političke nestabilnosti.

Premijer vlade Grčke Kirijakos Micotakis izjavio je danas u intervjuu za Alfa TV da će u maju biti održani opšti izbori. Četvorogodišnji mandat konzervativne vlade ističe u julu, ali očekivalo se da ce Micotakis raspisati izbore početkom aprila, navodi se u izveštaju Rojtersa.

Istraživanja javnog mnjenja pokazuju da se nakon železničke nesreće 28. februara, najteže u istoriji grčke železnice, smanjuje prednost Micotakisove stranke Nova demokratija u odnosu na levičarsku opozicionu partija Siriza.

Nesreća, u kojoj su se putnički i teretni voz direktno sudarili, odnela je živote 57 ljudi, izazvala bes javnosti i masovne proteste zbog ugrožene bezbednosti železničkog saobraćaja.

“Mogu vam sa sigurnošću reći da će izbori biti održani u maju”, rekao je premijer Micotakis u svom prvom TV intervjuu nakon katastrofalne nesreće kod Larise, administrativnog centra grčke provincije Tesalija.