ostanimo u kontaktu

Svet

U Sjedinjenim Državama danas je super utorak, najveći dan ovogodišnje kampanje za predsedničke nominacije

Objavljeno

-

U SAD je danas „super utorak“, najveći dan ovogodišnje kampanje za predsedničke nominacije demokrata i republikanaca, jer se takmičenje održava u 16 saveznih američkih država.

Unutarstranački izbori će se odvijati od Aljaske i Kalifornije do Virdžinije i Vermonta i oni su ključni momenat za aktuelnog predsednika SAD Džozefa Bajdena i njegovog prethodnika Donalda Trampa, koji su glavni kandidati za predsedničke nominacije demokrata i republikanaca, prenosi Glas Amerike.

Više od trećine od ukupnog broja delegata dobija se na izborima na „super utorak“, a kandidat republikanaca može da osvoji 854 od 2.429 delegata, dok kod demokrata može da se osvoji 1.420, što je takođe više od trećine delegata.

Svet

Tramp: Republikanci će podržati pomoć Ukrajini samo u obliku zajma

Objavljeno

-

Bivši američki predsednik Donald Tramp izjavio je da će republikanci podržati pomoć Ukrajini u američkom Kongresu, ali samo „u obliku zajma“.

„Što se tiče zakona o pomoći Ukrajini, mi ga trenutno razmatramo. Razmišljamo da to uradimo u vidu zajma, a ne samo poklona. Nastavljamo da dajemo poklone od milijarde i milijarde dolara“, istakao je Tramp.

On je dodao da su mnogo važniji koraci Evrope.

pročitaj više

Svet

Miroslav Lajčak: EU spremnija nego ikada za proširenje na Zapadni Balkan

Objavljeno

-

Specijalni izaslanik EU za dijalog Beograda i Prištine Miroslav Lajčak izjavio je da se očekuje da će sledeći saziv Evropske komisije posvetiti još veću pažnju proširenju i naglasio da je perspektiva članstva Zapadnog Balkana u EU sada jača i jasnija nego ikada u poslednjih 20 godina, od samita u Solunu.

„Evropska unija je spremnija nego ikada u poslednjih 20 godina i važno je da Balkan ne propusti voz jer će to možda biti jedan jedini za ukrcavanje u članstvo“, rekao je Lajčak na Delfi ekonomskom forumu.

On je, na pitanje šta se očekuje od EU nakon izbora kada je reč o proširenju, naveo da se generalno očekuje da naredna EK posveti još veću pažnju proširenju i podvukao da se u Briselu govori da će glavne agende naredne EK biti proširenje i odbrana.

pročitaj više

Svet

Rusija izvršila probno lansiranje interkontinentalne balističke rakete

Objavljeno

-

Sa poligona Kapustin Jar je uspešno obavljeno probno lansiranje interkontinentalne balističke rakete, saopštilo je rusko Ministarstvo odbrane, dodajući da su rezultati potvrdili njenu visoku pouzdanost.

Sa poligona Kapustin Jar u Astrahanskoj oblasti borbena posada Strateških raketnih snaga je uspešno lansirala interkontinentalnu balističku raketu mobilnog raketnog sistema na kopnu i rezultati potvrđuju njenu visoku pouzdanost u obezbeđivanju strateške bezbednosti Rusije, piše Tass.

Ciljevi lansiranja su u potpunosti ispunjeni, navodi se u saopštenju.

Dodaje se da je lansiranje izvedeno u okviru testiranja perspektivnih raketnih sistema, kao i potvrde stabilnosti raketa koje su već u službi.

pročitaj više

Svet

Havajsko ostrvo na ivici katastrofe: „Uskoro ćemo odlučivati ko dobija vodu, a ko ne“

Objavljeno

-

Na Havajima, jedna od najvažnijih izreka je „ola i ka wai“, što znači „voda je život“ – fraza koja ne samo da sumira ono na čemu počiva ostrvo, već i šta znači živeti.

Ali sada se jedna od najvećih kopnenih masa u lancu ostrva suočava sa trostrukom pretnjom svom jedinom izvoru slatke vode, i ako se uskoro ne reši, kaže jedan član zajednice – „u velikoj su nevolji“, piše CBS News.

Uprkos tome što je okružena naizgled beskrajnim okeanom, slatka voda na Oahuu, trećem po veličini od šest glavnih ostrva Havaja, nije lako dostupna. Ostrvo se za snabdevanje vodom oslanja na podzemni rezervoar.

Dopunjavanje tog vodonosnog sloja je decenijama dug prirodni proces, jer je jednoj kapi vode potrebno otprilike 25 godina da bi tamo dospela sa neba.

A poslednjih godina su se pojavili dodatni problemi: manje kiše, što je dovelo do značajnih suša, kao i curenja avionskog goriva i izlivanja PFAS hemikalija koje zagađuju sisteme za vodu.

Sve to značajno ograničava dostupnost vode za lokalno stanovništvo, od kojih mnogi kažu da turizam samo pogoršava situaciju.

Pre samo nekoliko meseci, na ostrvu se otvorio najveći bazen sa talasima za surfovanje na svetu – ispunjen slatkom vodom.

„Mi smo na ivici veće katastrofe“, naglasila je.

I Vejn Tanaka, direktor organizacije Sierra Club Hawaii rekao je za CBS News da je kriza sa vodom zaista vidljiva.

Dodao je da ako se razlozi za tu krizu uskoro ne otklone…

„Možda ćemo doći do tačke u kojoj moramo da odlučimo…ko dobija vodu, a ko ne“, kazao je.

Okružen vodom, a suša

Na ostrvu je kiša neophodna.

Proseci padavina širom države se kreću u širokom rasponu, od svega 203 mm do oko 10.160mm godišnje, rekao je za CBS Tomas Đambeluka, direktor Univerziteta Havaji u Centru za istraživanje vodenih resursa Manoa. Postoji ogromna razlika na teritorijama u razmaku od samo nekoliko minuta. Neka područja su izuzetno suva, dok druga imaju najvlažniju klimu u SAD.

U univerzitetskom kampusu gde je CBS News razgovarao sa Đambelukom, prosečna godišnja količina padavina je oko 1.500mm godišnje, dok obližnji Vaikiki, udaljen dve milje, ima 500mm godišnje.

Snabdevanje vodom zavisi od te količine padavina, pri čemu suva područja imaju manje zaliha. Ali ta sušnija područja su takođe suočena sa većom potražnjom, jer su to mesta gde je turista sve više i gde žive mnogi lokalni stanovnici.

A pošto se snabdevanje pitkom vodom skoro u potpunosti odvija iz podzemnih voda, promena vremenskih obrazaca može predstavljati veliki problem.

„Imamo problem da dovedemo vodu tamo gde je potrebna, sa mesta gde se može naći“, rekao je Đambeluka.

„Kada ne padne kiša, nemamo nikakvu drugu šansu, nemamo drugi način da nabavimo vodu. Ne možemo da je dopremimo iz obližnje države“, pojasnio je.

Trenutno se čitavo ostrvo Oahu smatra „abnormalno suvim“, prema američkom Monitoru suše.

„Iako bi zvaničnici mogli da rade na desalinizaciji okeanske vode, to nije poželjan način da se dobije voda za piće“, dodao je Đambeluka.

Taj način je, kaže, veoma energetski intenzivan. „Pa bi to bilo u suprotnosti sa našim ciljevima smanjenja zavisnosti od fosilnih goriva na Havajima, smanjenjem naših emisija“, rekao je.

I kako globalne temperature nastavljaju da rastu, to će se samo pogoršavati – ne samo na Oahuu, već i širom Havaja.

„Havaji postaju sve sušniji, posebno od 1980-ih“, rekao je državni klimatolog Pao-Šin Ču. „…Uzastopni sušni dani postaju sve duži i duži. To je vrlo jasno“, dodao je.

Ali suša nije jedini problem. Toplije globalne temperature takođe podstiču ekstremnije padavine, donoseći više kiše za kraće vreme. Prema Đambeluki, to neće nužno pomoći u održavanju vodosnabdevanja, jer će ta voda praviti poplave i oticati u more, a porast nivoa mora sprečiće kišnicu da ide tamo gde treba – u rezervoare vode.

Podizanje mora već izaziva značajnu eroziju na obalama.

Đambeluka je objasnio da će se, kako se nivo mora povećava, okean infiltrirati u podzemni slatkovodni sistem, fizički istiskujući taj resurs, a istovremeno će se infiltrirati u bunare i druge komponente sistema vodosnabdevanja koje će morati da se prilagode.

„To već utiče na te vodovodne sisteme“, rekao je Đambeluka. „…Nema sumnje da će klimatske promene pogoršati probleme uzrokovane drugim faktorima“, dodao je.

Neki dokazi sugerišu i da će posle 2030. biti manje podzemne vode za izvlačenje, rekao je Ču, dodajući: „To će biti problem“.

(N1)

pročitaj više

Svet

UN: Nakon potonuća broda u Sredozemlju nestalo 45 migranata

Objavljeno

-

Četrdeset pet migranata nestalo je i smatra se mrtvima nakon što je njihov brod potonuo u središnjem Sredozemlju u pokušaju dolaska u Evropu iz Tunisa, objavila je UN-ova agencija za migracije pozivajući se na preživele, a četiri ženska tela za koje se veruje da su migrantkinje pronađena su na brodu blizu Španije.

Italijanska obalska straža saopštila je u sredu da je u odvojenom brodolomu pronašla tela devet ljudi i spasila 22 osobe, a 15 ih se vodi kao nestalo. Preživeli su prevezeni na obližnje italijansko ostrvo Lampeduzu, prvu luku migranata koji nastoje da se domognu do Evropske unije.

UN-ova organizacija za migracije objavila je u petak na društvenoj mreži X da je njihovo osoblje na Lampeduzi saznalo od preživelih da je i drugi brod koji je krenuo iz Tunisa takođe potonuo u sredu i da se svih 45 putnika iz toga broda vodi kao nestalo.

U odvojenom incidentu, mali brod s telima četiri žene za koje se veruje da su migrantkinje pronađen je pored obale Kartagine na jugu Španije, objavile su spasilačke službe u petak.

Brod je otkriven u četvrtak oko 11,5 nautičkih milja od obale.

Alžir je udaljen od Kartagine više od 200 kilometara i relativno mali broj migranata pokušao je da dođe do Evrope tim delom mora. Više ljudi pokušava da dođe do Španije iz Zapadne Afrike prelaskom Atlantika do španskih Kanarskih ostrva.

(Hina)

pročitaj više

U TRENDU