Prema podacima Centra za unapređenje životne sredine, modna industrija je četvrti najveći zagađivač životne sredine, a njihova istraživanja pokazala su da se u Srbiji svake godine proda oko 82.000 tona garderobe, što je oko 12 kilograma garderobe godišnje po građaninu.

Dok u Evropi održiva moda opstaje već dugo zbog Second hand radnji, u Srbiji su tek poslednjih godina sve popularnije, otpor prema kupovini polovne odeće koji je zastupljen na Balkanu izgleda da polako bledi, a tome svedoči sve veća potražnja u radnjama polovne odeće. 

“Primećuje se povećanje broja kupaca kao i raznolikost strukture kupaca oko nas, kupuju svi od radnika do profesora na univerzitetima, u poslednje vreme ljudi gube predrasude pri kupovini polovne garderobe”, ističe Marko Jovanović iz Second hand prodavnice “Economy house”. 

Sociološkinja Ana Pataki objašnjava da otpor prema korišćenoj odeći na Balkanu datira još iz devedesetih godina kada je ona stizala kao pomoć, a veliku ulogu imalo je i decenijsko razvijanje potrošačke svesti da nije važan kvalitet, već kvantitet. Međutim, primećuje promenu u kupovnim navikama u Srbiji.

“Meni se čini da je pre svega podignut nivo svesti mladih ljudi kada razmišljaju o održivom razvoju i zaštiti životne sredine, prosto zato što je modna industrija četvrti po redu najveći zagađivač prirodnih resursa i obnovljivih izvora energije, troši najviše vode u proizvodnji i najviše materijala koji idu posle toga u otpad”, kaže Pataki. 

Na Zapadu trend kupovine polovne odeće popularan decenijama unazad 

U zemljama Zapadne Evrope kupovanje polovne odeće u Second hand radnjama nisu stvar uštede, već predstavljaju mesta na kome se mogu pronaći unikatne stvari dobrog kvaliteta koje privlače ljubitelje mode. 

Za razliku od domaćih Second hand radnji koje ne primaju robu od građana već je uvoze, na Zapadu ona pristiže u vidu donacija, uglavnom od pojedinaca, gde se hemijski treira i sortira a potom završava na našim rafovima. 

Asistent na Geografskom fakultetu Tijana Jakovljević kaže da prema istraživanjima Ujedinjenih nacija i njihovog programa za zaštitu životne sredine oko 60 do 70 procenata celokupne garderobe i tekstila u domaćinstvima jesu sintetičkog porekla, a ovakvi materijali štete životnoj sredini.

“To je samo jedan vid tih štetnih materija, drugi su naravno boje i sve one hemikalije koje se dodaju da naša odeća bude mekša, da se manje gužva, da duže traje i slično, one se pogotovo tokom pranja ispuštaju u vodu i štete životnoj sredini”, objašnjava Jakovljević.  

Jakovljević kaže da kao pojedinci imamo moć da oblikujemo tržište i na taj način modnu industriju usmerimo ka održivijim rešenjima.

Da ovo ima učinka pokazuju neke veće modne industrije koje sada imaju održivije linije, koje se trude da u svoje materijale uključe organski pamuk, za čiju je proizvodnju potrebno manje resursa, te se time manje zagađuje životna sredina. 

Jakovljević za Euronews Srbija zaključuje da iako smo daleko od praksi nekih skandinavskih država, ipak se prepoznaje da ekološka svest povodom ovog problema u Srbiji raste, što je naročito primetno kod mladih ljudi.