Udruženje građanki “Femplatz” saopštilo je da je u selu Repince kod Vladičinog Hana ubijena još jedna žena i da je to 25. femicid u Srbiji od početka godine.

„Kako mediji prenose, ubica je njen suprug. Ovo je 25. femicid u Srbiji ove godine, a institucije i dalje ne uspostavljaju mehanizme za sprečavanje femicida“, navelo je to udruženje na svom nalogu na društvenoj mreži X.

U Srbiji se 2022. godine, prema podacima Koordinacionog tela Vlade Srbije za rodnu ravnopravnost, ubijeno 26 žena, a njih 300 ubijeno je u proteklih 10 godina.

(Beta)

Popis poljoprivrede u Srbiji počinje sutra i trajaće do 15. decembra, objavio je Republički zavod za statistiku koji priprema, organizuje i sprovodi ovaj popis.

Biće popisana porodična poljoprivredna gazdinstva, privredna društva, zemljoradničke zadruge, drugi oblici organizovanja sa statusom pravnog lica i preduzetnici registrovani da pretežno obavljaju delatnosti poljoprivredne proizvodnje, te privredna društva, zemljoradničke zadruge, drugi oblici organizovanja sa statusom pravnog lica i preduzetnici registrovani u drugoj delatnosti koji imaju organizacione delove u kojima se obavlja delatnost poljoprivredne proizvodnje.

Na popisu će raditi 253 opštinska koordinatora i 2.842 popisivača.

Za vreme trajanja popisa za sva pitanja i nedoumice biće, i to besplatno, dostupan broj telefona 0800 444 005 u info-centru zavoda.

Ministar finansija Siniša Mali izjavio je da sutrašnji 1. oktobar Međunarodni dan starih donosi dve lepe vesti za penzionere u Srbiji, – penzije će biti veće za 5,5 odsto, a počinje i primena Penzionerskih kartica, koje će najstarijima doneti brojne pogodnosti pri plaćanju roba i usluga.

Mali je, nakon potpisivanja sporazuma između Fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje (PIO) i Banke Poštanska štedionica, koja se uključila u ovu akciju, rekao da se do sada za karticu prijavilo 920.000 penzionera, a da se u projekat uključilo više od 650 firmi i institucija.

(Tanjug)

Još jedan protest “Srbija protiv nasilja”, 22. po redu u Beogradu, biće održan danas.

Protest će početi u 18 sati ispred Narodne skupštine, a kako je ranije najavljeno, ići će takozvanom medijskom trasom, ali će se završiti kod zgrade Predsedništva Srbije.

Lider Pokreta slobodnih građana Pavle Grbović najavio je ranije da će se na protestu obratiti Nebojša Zelenović i Radomir Lazović.

„Politička situacija je takva da politički akteri moraju da preduzmu mnogo važniju i odvažniju ulogu. Zato smo Aleksandru Vučiću nedavno uputili zahtev za raspisivanje i održavanje vanrednih parlamentarnih i beogradskih izbora do kraja 2023“, izjavio je Grbović.

Grbović je najavio i da će okupljeni na protestu ići ponovo „medijskom rutom“, ali će otići i do Predsedništva Srbije.

„Idemo medijskom rutom prema RTS-u, kako bismo podsetili javni servis na zahteve predate njima, ali i na njihovu obavezu za koju ih građani plaćaju – da izveštavaju objektivno, pravovremeno, da dozvole pristup medijima i političkim oponentima vlasti, ali i svima koji imaju šta da kažu“, kazao je Grbović.

Pojašnjavajući zašto se ide do zgrade Predsedništva Srbije, kaže:

„Razlog je taj što je Vučić više puta javno obećao da će po povratku iz Njujorka odgovoriti opoziciji na zahtev za raspisivanje izbora do kraja meseca. Pošto subota pada tačno na 30. septembar, smatramo da, ukoliko tada ne dobijemo odgovor, da taj odgovor potražimo na adresi Predsedništva“.

Među zahtevima protesta koji su istaknuti nakon masovnih ubistava u Beogradu i selima u okolini Mladenovca u kojima je stradalo 20 osoba, su smene ministra unutrašnjih poslova Bratislava Gašića i direktora Bezbednosno-informativne agencije Aleksandra Vulina.

Učesnici protesta, čiji su tehnički organizatori stranke iz dela proevropske opozicije, traže i smenu svih članova saveta Regulatornog tela za elektronske medije (REM), gašenje štampanih medija i tabloida koji objavljuju lažne vesti i kontinuirano krše novinarski kodeks, oduzimanje nacionalnih frekvencija televizijama Pink i Hepi uz obrazloženje da „promovišu nasilje“, kao i smenu rukovodstva Radio televizije Srbije.

(N1)

U Srbiji, prema rezultatima poslednjeg popisa, živi 675 ljudi bez državljanstva, dok 99,5 odsto stanovništva ima državljanstvo Srbije, navodi se na sajtu Republičkog zavoda za statistiku.

Stranih državljana je u Srbiji, kako se navodi u rezultatima popisa je 33.509, dok gotovo 400.000 građana ima dvojno državljanstvo, preciznije – 396.075.

Najviše građana bez državljanstva je u Vojvodini – 270, potom u Beogradu – 145. Što se tiča regiona Južne i Istočne Srbije, 173 građana je bez državljanstva, dok u regionu Šumadije i Zapadne Srbije ta cifra iznosi 87.

Oko 90 odsto stanovništva rođeno je na teritoriji Srbije. U inostranstvu je rođeno oko 10 odsto, od čega je 88 odsto rođeno na teritoriji neke od bivših republika SFRJ, a 12 odsto u drugim državama.