ostanimo u kontaktu

Region

U toku tehničke pripreme za uspostavljanje platnog prometa između Crne Gore i Srbije

Objavljeno

-

Za uspostavljanje platnog prometa između Crne Gore i Srbije u toku su tehničke pripreme za priključenje crnogorske Centralne banke (CBCG) i Universal Capital banke (UCB), koja je nedavno pokazala interesovanje za obavljanje tog posla.

Iz Narodne banke Srbije (NBS) za Forbes Crna Gora rekli su da je potrebno da Universal Capital banka obezbedi tehničku spremnost svog informacionog sistema za učestvovanje u Međunarodnom kliring (MK) sistemu NBS-a, na čemu banka aktivno radi.

Napominju da su centralne banke Srbije i Crne Gore u okviru svojih nadležnosti obezbedile neophodne preduslove da se ovo uključenje realizuje i, s tim u vezi, izvršile potrebna testiranja.

„Kada banka obezbedi potrebne tehničke preduslove, odnosno nakon što se realizuju potrebna testiranja i potvrdi tehnička spremnost banke za učestvovanje, pristupiće se sledećoj fazi procesa uključenja“, rekli su iz NBS-a.

Iz UCB nisu odgovorili na pitanja Forbes Crna Gora da li su obezbedili tehničke uslove i obavili potrebna testiranja. Vlasnici UCB su kompanije grčkog biznismena Petrosa Statisa (Petros Stathis), Sigma Delta Holding i Sigma Delta Investments. Statis je preko kompanije Adriatic Properties zakupac Svetog Stefana i Miločera, suvlasnik hotela Maestral sa kockarnicom u Pržnu, a kupio je i hotel Durmitor na Žabljaku.

Iz CBCG su za Forbes Crna Gora rekli da su u procesu finalizacije neophodne aktivnosti, u cilju obezbeđivanja pravnih i tehničkih preduslova za uključivanje u kliring međunarodnih plaćanja.

„Da bi proces priključenja u navedeni sistem bio potpun, zainteresovane kreditne institucije treba da ispune potrebne tehničke uslove, obave neophodna testiranja sa CBCG i Narodnom bankom Srbije, potpišu Ugovor o učešću u međunarodnom kliringu, nakon čega se šalje Zahtev za priključenje u kliring međunarodnih plaćanja. Ovaj proces je u toku“, kazali su.

Podsećaju da je pitanje uspostavljanja direktnog platnog prometa između Crne Gore i Srbije aktuelno već deceniju i po, tako da, kako kažu, komunikacija sa NBS-om po ovom pitanju nije ni prekidana.

„Naime, još 13. septembra 2007. godine, guverneri centralnih banaka Crne Gore, Republike Srbije i Bosne i Hercegovine, zaključili su bilateralne sporazume o kliringu međunarodnih plaćanja, sa ciljem da se uspostavi regionalni multilateralni kliring na teritoriji ovih država. Za operatera sistema, odnosno procesora, ovlašćena je Narodna banka Srbije. Što se tiče ovog platnog sistema, od 2007. do danas koristi ga 12 od 21 kreditne institucije u Srbiji i sedam od 23 kreditne institucije u BH“, naveli su.

Potpisani Sporazum između tri centralne banke u vezi sa kliringom međunarodnih plaćanja, omogućava direktan platni promet između fizičkih i pravnih lica sa teritorije Crne Gore, Bosne i Hercegovine i Srbije. Iz CBCG naglašavaju da ovaj kliring podrazumeva međunarodna plaćanja, prenose i naplate po tekućim i kapitalnim poslovima na teret i za račun klijenata banaka u Crnoj Gori, isključivo u evrima.

Iz Centralne banke BiH za Forbes Crna Gora su rekli da do sada nisu dobili zvanično obaveštenje o uključivanju nijedne od banaka iz Crne Gore u platni sistem kliringa međunarodnih plaćanja.

Dodatni podsticaj za unapređenje trgovinske razmjene

Iz NBS-a kažu da se plaćanja između banaka i građana iz zemalja učesnica u MK sistemu obavljaju u toku istog poslovnog dana, uz znatno niže troškove i bez potrebe za realizacijom plaćanja putem korespondentskih banaka iz trećih država za šta je potrebno više vremena, uz veće troškove.

„Učešćem u ovom platnom sistemu obezbeđuje se smanjenje troškova plaćanja za građane i privredu u regionu i skraćuje se vreme realizacije tih plaćanja, što daje dodatni podsticaj za unapređenje trgovinske razmene između naših zemalja. Ovaj potencijal posebno je uočljiv ako se uzme u obzir značajan obim trgovinske razmene između Srbije i Crne Gore, i u uvozu i u izvozu“, podsećaju iz NBS-a.

Dodaju da je prepoznat potencijal koji ovakav vid integracije donosi na polju ekonomske razmene, tako da u ovom platnom sistemu trenutno učestvuje 12 banaka sa sedištem u Srbiji i sedam banaka iz BiH, a sada se priključuje i prva banka iz Crne Gore.

Prema podacima NBS-a, za 10 meseci ove godine, u MK sistemu između Srbije i BiH ostvaren je promet od preko 196 miliona evra.

Iz CBCG navode da kreditne institucije u Crnoj Gori u prethodnom periodu nisu pokazale zainteresovanost za pristupanje kliringu međunarodnih plaćanja sa Srbijom i BiH.

„Centralna banka Crne Gore je nedavno dobila obaveštenje Universal Capital banke, kojim je iskazano interesovanje za učešće u kliringu međunarodnih plaćanja“, kazali su.

Iz NBS-a podsećaju da platni promet između Srbije i Crne Gore trenutno funkcioniše posredstvom korespondentskih banaka.

„Reč je o najskupljem i najsporijem načinu izvršavanja platnog prometa, koji podrazumeva da se plaćanja između naših država vrše preko stranih velikih banaka, što zahteva i dodatno vreme za izvršavanje transakcije i naravno trošak koji će i te banke da naplate, koji se, naravno, uvek prelije na građane i privredu“, kažu iz NBS-a.

Od naknada banke zaradile 3,52 miliona evra u 2022.

Iz CBCG naglašavaju da se već godinama „iz nekompetentnih izvora“ moglo čuti proizvoljno tumačenje da bi se uspostavljanjem kliringa međunarodnih plaćanja sa Srbijom, privredi Crne Gore uštedelo više od 10 miliona evra godišnje.

„Takođe, pretpostavka o nekorišćenju ovog sistema zbog potencijalnog gubitka velikih prihoda banaka po osnovu naknada i kartelskog ponašanja banaka po ovom osnovu je neodrživa, isto kao i konstatacije da nema troškova za krajnjeg korisnika ovog sistema“, tvrde iz CBCG.

CBCG je uradila analizu obračunatih naknada po osnovu platnog prometa sa Srbijom, koje, kako kažu, ukazuju na neutemeljenost ovih procena.

„Ukupna vrednost poslatih i primljenih međunarodnih platnih transakcija prema Srbiji i iz Srbije iznosi 998,2 miliona evra u 2020. godini, 1,48 milijardi evra u 2021. odnosno 2,16 milijardi evra u 2022. Kreditne institucije su prihodovale od naknada po osnovu poslatih i primljenih međunarodnih platnih transakcija prema Srbiji i iz Srbije 1,7 miliona evra u 2020. godini, 2,48 miliona evra u 2021. godini, odnosno 3,52 miliona evra u 2022. godini“, naveli su.

To znači, kako kažu, da su po ovom osnovu kreditne institucije prihodovale 0,16 – 0,17% ukupne vrednosti transakcija, od čega šest od 11 kreditnih institucija je po ovom osnovu prihodovalo manje od 100.000 evra godišnje.

„Samim tim postaje jasnije da se ne može govoriti o sistemskim uštedama za privredu i fizička lica“, rekli su iz CBCG.

Ukazuju da su sve kreditne institucije u Crnoj Gori jako zainteresovane za što skoriji ulazak Crne Gore u jedinstveno područje plaćanja u evrima (SEPA) koje će omogućiti da potrošači, poslovni subjekti i tela izvršne vlasti mogu uplaćivati i primati plaćanja u evrima pod jednakim osnovnim uslovima, pravima i obavezama, kao u zemljama Evropske unije, nezavisno od njihove lokacije.

„Shodno navedenom, Centralna banka Crne Gore je tokom protekle dve godine, prva zemlja EU kandidat koja je u potpunosti usaglasila svoju regulativu u oblasti platnog prometa sa regulativom EU, dok će potpuna usklađenost i sa uslovima SEPA biti obezbeđena do prvog kvartala 2024“, najavili su.

U sistemu kliringa međunarodnih plaćanja sedam banaka iz BiH

Iz Centralne banke BiH kažu da platni sistem kliringa međunarodnih plaćanja od 2007. služi kao alternativa obavljanju platnog prometa u evrima između BIH, Srbije i Crne Gore.

Trenutno u sistemu učestvuje sedam banaka iz Bosne i Hercegovine.

„Sistem kliringa funkcioniše na način da se u radne dane sistema vrši dnevni kliring i poravnanje poslatih naloga od strane banaka, u skladu sa terminskim planom, te ukoliko je obezbeđeno odgovarajuće pokriće“, objašnjavaju.

Naglašavaju da sistem kliringa međunarodnih plaćanja pravilima rada omogućava da banka kao pružalac platnih usluga može naplatiti naknadu klijentu nalogodavcu, dok banka korisnika (primaoca) ne naplaćuje naknadu.

Ističu da kontinuirano rade na izgradnji infrastruktura koje omogućavaju brz, jeftin i siguran platni promet u cilju stvaranja nove vrednosti za ekonomiju Bosne i Hercegovine. Jedna od aktivnosti je i izgradnja novog, inovativnog sistema za instant plaćanja (usklađenog sa standardima EU), a koji će ponuditi novu alternativu građanima i privredi BiH.

„Integracija platnih sistema Centralne banke BiH sa platnim sistemima EU, tj. ulazak u SEPA strateški je bitna kako za omogućavanje lakše, brže i jeftinije novčane razmene sa zemljama članicama SEPA, tako i za podsticanje korištenja jeftinih formalnih kanala kao supstituciju za neformalne kanale. Činjenica da doznake iz zemalja SEPA područja imaju značajno učešće u BDP Bosne i Hercegovine, nema dvojbe da integracija sa platnim sistemima EU ima višestruku korist, te će isto biti dodatni most i prema bh dijaspori“, kazali su iz Centralne banke BiH.

Poručuju da zbog toga vrlo predano rade na pripremi izgradnje tehničke infrastrukture za povezivanje sa platnim sistemima EU, gde im je primarni cilj TIPS (Target instant Payment Settlement), ali i aktivno učestvuju sa ostalim relevantnim institucijama u Bosni i Hercegovini u pripremnim aktivnostima za ispunjenje formalnih preduslova integracije.

Biljana Matijašević, urednica Forbes BiH

Region

Milan Knežević: Glasanje Crne Gore za rezoluciju o Srebrenici bio bi katastrofalan potez

Objavljeno

-

Glasanje za rezoluciju o Srebrenici bio bi katastrofalan potez Crne Gore, izjavio je danas lider Demokratske narodne partije (DNP) i poslanik u crnogorskom parlamentu Milan Knežević.

„Smatram da Crna Gora treba da bude protiv rezolucije, jer da glasa za, onda je i Crna Gora zajedno sa Srbijom i Republikom Srpskom genocidna država. Saopštio sam premijeru Milojku Spajiću da bi to bio katastrofalan potez zvanične Crne Gore. Ukoliko se to desi nepovratno ćemo uništiti svoje odnose sa Srbijom i Republikom Srpskom“, naveo je Knežević za Jutarnji program RTRS.

Nakon što je crnogorski premijer Milojko Spajić rekao da će Crna Gora podržati rezoluciju, usledila je najava da će uz posredovanje SAD Crna Gora predati dva amandmana na nemačku rezoluciju o Srebrenici u cilju postizanja što boljih odnosa i smirivanja političke napetosti u regionu.

pročitaj više

Region

Hrvatska je ušla u nedelju odluke ko će formirati vlast

Objavljeno

-

Hrvatska je danas ušla u nedelju odluke o tome ko će formirati parlamentarnu većinu i vladu, a gotovo je izvesno da će to biti HDZ, aktuelnog premijera Andreja Plenkovića i Domovinski pokret Ivana Penave, uz podršku nekih preletača, ali bez Samostalne demokratske srpske stranke (SDS S) Milorada Pupovca.

Domovinski pokret je u kampanji tvrdio da zasigurno neće formirati vlast sa HDZ-om, sa SDS S-om Milorada Pupovca i platformom Možemo!.

Pregovori Plenkovića i Penave o formiranju postizborne koalicije biće nastavljeni danas, pošto su dve opcije približe stavove.

pročitaj više

Region

U Severnoj Makedoniji 8. maja parlamentarni izbori i drugi krug predsedničkih

Objavljeno

-

U Severnoj Makedoniji će u sredu biti održani parlamentarni i drugi krug predsedničkih izbora.

U drugom krugu će se za mesto šefa države boriti kandidati opoziocione VMRO DPMNE Gordana Siljanovska Davkova i vladajućeg SDSM, aktuelni predsednik Severne Makedonije Stevo Pendarovski.

Gordana Siljanovska Davkova je u prvom krugu, održanom u sredu 24. aprila osvojila 363.085 ili 40,09 odsto glasova, a Stevo Pendarovski 180.499 ili 19,93 odsto glasova.

Da bi Severna Makedonija dobila predsednika izlaznost mora biti najmanje 40 odsto od ukupnog broja upisanih birača.

Na parlamentarnim izborima će učestvovati 17 izbornih lista, a pet koalicija i tri partije su predale liste u svih šest izbornih jedinica.

Kandidate u svim izbornim jedinicama imaju koalcija SDSM „Za evropsku budućnost“, VMRO DPMNE „Tvoja Makedonija“, najveće albanske partije DUI „Evropski front“, albanske opozicije „Vredi“ i partije Grom „Hrabro za Makedoniju“, kao i partija „Levica“, „Znam – Za našu Makedoniju“ i „Rodina Makedonija“.

Ankete predviđaju da će najveći broj mandata u parlamenetu sa 120 mesta osvojiti koalicija konzervativne makedonske partije VMRO DPMNE.

Prema Državnoj izbornoj komisiji (DIK), za predsedničke izbore upisano je 1.814.317, a za parmentarne ukupno 1.815.350 birača.

Predsednik Sobranja Severne Makedonije Jovan Mitreski raspisao je polovinom februara sedme predsedničke i 11. parlamentarne izbore.

Datumi tih redovnih predsedničkih i parlamentarnih izbora dogovreni su 4. decembra prošle godine na sastanku lidera parlamentarnih stranaka.

(Beta)

pročitaj više

Region

Mađarska spremna za predsedavanje EU

Objavljeno

-

Mađarska je spremna da preuzme predsedavanje Evropskom unijom 1. jula, poručio je zamenik ministra za EU poslove Pal Barna Žigmond.

On je u objavi na Fejsbuku napomenuo da će u trenutnom političkom i ekonomskom okruženju predsedavanje EU biti “uzbudljiv izazov“, prenosi MTI. ž

Žigmond je citirao predsednika Evropskog saveta Šarla Mišela koji je rekao da je uveren i pun nade u vezi sa mađarskim predsedavanjem i napomenuo da je trenutno premijer Viktor Orban jedini šef vlade u EU koji će po drugi put biti na čelu rotirajućeg predsedništva.

Naglasio je da je predsedavanje Mađarske 2011. bilo uspešno, dodajući da se “na osnovu tih iskustava mađarska vlada sprema za sledeće”.

Dok presedava EU, Mađarska će učiniti sve da “obnovi mir i bezbednost u Evropi u skladu sa voljom očeva osnivača i sa očekivanjima evropskih građana“, što zahteva “jačanje pro-mirovnih, suverenističkih snaga“, istakao je Žigmond.

pročitaj više

Region

Političari u Nemačkoj: Crna Gora u EU do 2026.

Objavljeno

-

Predsednik Evropskog odbora Bundestaga, političar Zelenih Anton Hofrajter, zalaže se za brzo proširenje Evropske unije. On smatra da bi Crna Gora mogla da se pridruži u roku od dve godine.

„Ruski napad na Ukrajinu ljudima je jasno stavio do znanja da odugovlačenje, kao što je praktikovano s državama Zapadnog Balkana, može biti opasno“, rekao je Hofrajter u razgovoru s novinarima povodom 20. godišnjice velikog proširenja Evropske unije na istok, koje je obeleženo u sredu 1. maja, piše DW.

„Zemlje koje ispunjavaju kriterijume iz Kopenhagena trebalo bi da brzo postanu članice EU“, rekao je političar Zelenih i posebno se založio za to da Crna Gora postane članica do 2026. godine.

„Ta zemlja bi mogla veoma brzo da se pridruži i ja mislim da bismo Crnu Goru mogli da iskoristimo kao primer da pokažemo da je EU sposobna da se širi“, rekao je Hofrajter, ujedno naglasivši da bi želeo da vidi „jasnu posvećenost EU, ali i Nemačke“.

Kritike na račun Srbije

Nemački kancelar Olaf Šolc i ministarka spoljnih poslova Analena Berbok takođe se zalažu za brzo prihvatanje, prenosi agencija Rojters i ujedno podseća da je premijer Crne Gore Milojko Spajić, prilikom nedavne posete Berlinu, istakao da je njegova vlada odlučna da nastavi neophodne reforme u oblasti pravosuđa.

Agencija takođe navodi da prema Srbiji, takođe kandidatkinji za članstvo u EU, postoje rezerve. Evropska unija zbog nedostatka reformi već dugo kritikuje vladu u Beogradu, koja demonstrativno održava bliske kontakte s Rusijom i Kinom, uprkos procesu pridruživanja, ukazuje Rojters.

Kriterijumi?

Predsednik Evropskog odbora Bundestaga Anton Hofrajter smatra da je važno poslati signale Rusiji i Kini. „Sada bi trebalo jasno da stavimo do znanja da smo, zbog sve većih pretnji i geopolitičke neophodnosti, shvatili da nešto mora da se promeni u procesu pridruživanja EU“, rekao je Hofrajter.

On je takođe naglasio da kriterijumi za pristupanje neće biti oslabljeni. Građani zemalja EU moraju biti u mogućnosti da se „oslone na činjenicu da će se nove članice pridržavati istih pravila kao i one stare“, zaključio je političar nemačkih Zelenih.

(DW)

pročitaj više

U TRENDU