Izvršni direktor Transparentnosti Srbije Nemanja Nenadić izjavio je da je transparentnost jedan od osnovnih preduslova za efikasnu borbu protiv korupcije.

On je na konferenciji za novinare „Transparentnost na agendi: pristup informacijama, borba protiv korupcije i otvorenost pravosuđa“, koja je organizovana povodom Međunarodnog dana prava javnosti da zna, istakao da su transparentnost i deljenje informacija od javnog značaja u Srbiji na jako lošem nivou.

Objasnio je da se i pored izmena i dopuna Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja koji je donet 2021. godine, stvari nisu promenile nabolje i da je pitanje transparentnosti u javnom diskursu skrajnuto i o njemu se gotovo i ne govori.

„Ono što zabrinjava je činjenica da ovde nije reč o normalnom nedostatku, već o odsustvu volje i želje da se informacije, koje se smatraju osetljivim, učine dostupnim“, rekao je Nenadić.

Dodao je da je veliki problem i taj što ne postoji odgovornost za nedostavljanje traženih informacija.

„Postoje razne tehnike ili taktike za izbegavanje dostavljanja informacija. Jedna od najčešćih je potpuno ignorisanje“, istakao je Nenadić.

Pojasnio je da u takvim slučajevima, onaj od koga je tražena informacija, a reč je o organima javne uprave, ne dostavlja nikakvu povratnu informaciju, pa samim tim ni razlog zašto je određenu informaciju nemoguće podeliti.

„U poslednje vreme sve je više slučajeva, mada je ovaj izgovor dominantan u privatnom sektoru, da se onaj od koga je tražena informacija ograđuje time da je to poslovna tajna i da zbog toga ne može biti obelodanjena javnosti“, podvukao je Nenadić.

V.D. pomoćnica generalnog sekretara, poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Slavoljupka Pavlović rekla je da je glavni problem sa informacijama od javnog značaja bio neizvršenje odluke Poverenika kao i ćutanje organa izvršne vlasti.

„Mislili smo da će novi zakon, odnosno izmene i dopune Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja koje su stupile na snagu 2021. godine ovaj problem biti rešen. Međutim, do toga nije došlo“, naglasila je Pavlović.

Dodala je da je situacija još gora i da se trenutno suočavamo sa sistemskom zloupotrebom prava.

Ona je objasnila da je najveći problem nastao kada je Upravni sud promenio svoj stav o naknadi troškova.

„Pre promene ovog stava u postupku po žalbi, onaj ko traži informaciju sam je snosio troškove čak i ako je žalba bila osnovana. Međutim, sada imamo situaciju da ukoliko je žalba osnovana troškove postupka za advokata snosi organ javne vlasti protiv kojeg je izjavljena žalba kao prvostepeni organ i poverenik, kao drugostepeni organ“, istakla je Pavlović.

Ona je dodala da je ovakav zaokret u promeni stava širom otvorio vrata za sistemsku zloupotrebu prava i izvlačenja para iz budžeta.

(Beta)

Ministar odbrane Miloš Vučević stigao je danas, zajedno sa načelnikom Generalštaba Vojske Srbije generalom Milanom Mojsilovićem, u rejon razmeštaja dela jedinica Vojske Srbije.

Kako se navodi u saopštenju Ministarstva odbrane Vučević i Mojsilović održaće sastanak na kome će biti razmatrana aktuelna bezbednosna situacija.

Vučević je ranije danas izjavio da je ovo je trenutak kada treba da se čuvaju životi Srba na KiM i Srbija.

(Tanjug)

Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Milan Marinović izjavio je danas da su mladi najmanje svesni posledica koje mogu nastupiti prilikom podele ličnih podataka na društvenim mrežama.

“Kada vi hoćete neki sadržaj da skinete sa društvene mreže, onda bi morala da se pročita politika privatnosti koju su svi ponuđači dužni da urade, međutim ta politika privatnosti se najčešće ne čita zato što je sitnijim slovima napisana na 15, 20 strana”, rekao je on za Tanjug.

Preporučio je da se politika privatnosti pročita bar prvi put kada se posećuje neka stranica i kada se skida neki sadržaj, zbog toga što će se na taj način preduprediti zloupotreba ličnih podataka.

(Tanjug)

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić gostovaće večeras na RTS-u u 21 sat.

Predsednik će govoriti o situaciji na Kosovu i Metohiji, ali i o drugim aktuelnim temama.

Srbija je treća u Evropi po Globalnom indeksu organizovanog kriminala za 2023. godinu.

Od 193 države u svetu, Srbija je na 40. mestu.

Globalna inicijativa za borbu protiv transnacionalnog organizovanog kriminala (GI-TOC) predstavila je na svom sajtu Indeks transnacionalnog organizovanog kriminala u svetu.

Kako su naveli, nastavljen je trend rasta organizovanog kriminala na globalnom nivou, a 83 odsto svetske populacije živi u uslovima visoke stope kriminaliteta.

Nasuprot tome, broj ljudi koji žive u uslovima niske otpornosti na organizovani kriminal značajno je opao – na 62 odsto svetske populacije u poređenju sa 79,4 odsto iz 2021.

U Srbiji najzastupljeniji trgovina ljudima, prinudni rad i krijumčarenje ljudi

U izveštaju GI-TOC se ističe da Srbija nastavlja da bude izvor, tranzit i odredište za žrtve trgovine ljudima.

„Srpske žene i deca su izloženi seksualnoj trgovini, uključujući i dečje brakove u susednim zemljama, dok se muškarcima najčešće trguje radi prinudnog rada, uglavnom u građevinskoj industriji“, navode.

Dodaju da se strani radnici, uglavnom iz Vijetnama i Indije, navodno susreću sa prinudnim radom u Srbiji.

„Onlajn seksualna eksploatacija, posebno dece, uobičajen je metod trgovine ljudima u Srbiji, a učestalost se povećala tokom i nakon pandemije koronavirusa, pošto su trgovci ljudima prilagodili svoje operacije i prešli na metode onlajn regrutacije, kao što su društvene mreže“, ukazali su u izveštaju.

Naglašavaju da je krijumčarenje ljudi dugotrajan problem u Srbiji, zbog položaja zemlje na balkanskoj migrantskoj ruti.

„Nedavno povećanje broja iregularnih migranata u Srbiji dovelo je do naknadnog povećanja krijumčarenja ljudi i broja kriminalnih grupa uključenih u ove aktivnosti. Shodno tome, oružani sukobi među grupama za krijumčarenje ljudi su eskalirali. Pooštrene kontrole na granicama sa Hrvatskom i Mađarskom dovele su do pojave novih neformalnih ruta, koje preko Srbije i Crne Gore idu u BiH ili iz Srbije u Bugarsku i Rumuniju. Žrtve krijumčarenja ljudi u Srbiji uglavnom potiču iz Avganistana, Pakistana, Bangladeša i Sirije. Organizatori kriminalnih grupa obično upravljaju operacijama izvan zemlje i dok većina krijumčara deli nacionalnost svojih žrtava, lokalni kriminalci se često bave unutrašnjim transportom i neregularnim graničnim prelazima“, ističe se.

Kažu i da je iznuda rasprostranjena, ali potcenjena pojava u Srbiji.

„Uobičajeno je da pojedinci iznuđuju relativno male svote novca od ljudi u teškoj finansijskoj situaciji kroz zelenaše. U mnogim slučajevima, takozvane ‘huliganske kriminalne grupe’, koje upravljaju privatnim kompanijama za obezbeđenje, iznuđuju restorane ili klubove za novac u zamenu za zaštitu. Žrtve uglavnom ne obaveštavaju nadležne o ovakvim zločinima, iz straha od posledica, a taj fenomen se uglavnom ne prijavljuje“, zaključeno je u izveštaju o Srbiji Globalne inicijative za borbu protiv transnacionalnog organizovanog kriminala.

Države regiona

Od zemalja regiona, Srbiju na Globalnom indeksu organizovanog kriminala za 2023. prati Crna Gora, koja se nalazi na 5. mestu u Evropi (od 44 zemlje), a 54. u svetu.

Slede BiH (8. u Evropi, 57. u svetu), Hrvatska (16. u Evropi, 88. u svetu), Severna Makedonija (18. u Evropi, 93. u svetu) i Slovenija (31. u Evropi, 138. u svetu).

(N1)