Međunarodni dan prava javnosti da zna obeležen je danas u Beogradu, a poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Milan Marinović ocenio je da u našoj zemlji raste svest građana o značaju prava na slobodan pristup informacijama od javnog značaja, ali da raste i zloupotreba tog prava.

Marinović je naveo da od početka primene zakona i zaštite tog prava u Srbiji od 2004. godine, raste značaj prava ali da uporedo raste i zloupotreba tog prava.

“U početku je to išlo stidljivo, ali s godinama raste broj predmeta i kod Poverenika, raste broj zahteva prema svim organima vlasti u Srbiji , samim tim i broj žalbi, a raste i interesovanje i znanje o značaju prava i načinima njegove zaštite”, naveo je on.

(Tanjug)

Izvršni direktor Transparentnosti Srbije Nemanja Nenadić izjavio je da je transparentnost jedan od osnovnih preduslova za efikasnu borbu protiv korupcije.

On je na konferenciji za novinare „Transparentnost na agendi: pristup informacijama, borba protiv korupcije i otvorenost pravosuđa“, koja je organizovana povodom Međunarodnog dana prava javnosti da zna, istakao da su transparentnost i deljenje informacija od javnog značaja u Srbiji na jako lošem nivou.

Objasnio je da se i pored izmena i dopuna Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja koji je donet 2021. godine, stvari nisu promenile nabolje i da je pitanje transparentnosti u javnom diskursu skrajnuto i o njemu se gotovo i ne govori.

„Ono što zabrinjava je činjenica da ovde nije reč o normalnom nedostatku, već o odsustvu volje i želje da se informacije, koje se smatraju osetljivim, učine dostupnim“, rekao je Nenadić.

Dodao je da je veliki problem i taj što ne postoji odgovornost za nedostavljanje traženih informacija.

„Postoje razne tehnike ili taktike za izbegavanje dostavljanja informacija. Jedna od najčešćih je potpuno ignorisanje“, istakao je Nenadić.

Pojasnio je da u takvim slučajevima, onaj od koga je tražena informacija, a reč je o organima javne uprave, ne dostavlja nikakvu povratnu informaciju, pa samim tim ni razlog zašto je određenu informaciju nemoguće podeliti.

„U poslednje vreme sve je više slučajeva, mada je ovaj izgovor dominantan u privatnom sektoru, da se onaj od koga je tražena informacija ograđuje time da je to poslovna tajna i da zbog toga ne može biti obelodanjena javnosti“, podvukao je Nenadić.

V.D. pomoćnica generalnog sekretara, poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Slavoljupka Pavlović rekla je da je glavni problem sa informacijama od javnog značaja bio neizvršenje odluke Poverenika kao i ćutanje organa izvršne vlasti.

„Mislili smo da će novi zakon, odnosno izmene i dopune Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja koje su stupile na snagu 2021. godine ovaj problem biti rešen. Međutim, do toga nije došlo“, naglasila je Pavlović.

Dodala je da je situacija još gora i da se trenutno suočavamo sa sistemskom zloupotrebom prava.

Ona je objasnila da je najveći problem nastao kada je Upravni sud promenio svoj stav o naknadi troškova.

„Pre promene ovog stava u postupku po žalbi, onaj ko traži informaciju sam je snosio troškove čak i ako je žalba bila osnovana. Međutim, sada imamo situaciju da ukoliko je žalba osnovana troškove postupka za advokata snosi organ javne vlasti protiv kojeg je izjavljena žalba kao prvostepeni organ i poverenik, kao drugostepeni organ“, istakla je Pavlović.

Ona je dodala da je ovakav zaokret u promeni stava širom otvorio vrata za sistemsku zloupotrebu prava i izvlačenja para iz budžeta.

(Beta)

Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Milan Marinović izjavio je danas da su mladi najmanje svesni posledica koje mogu nastupiti prilikom podele ličnih podataka na društvenim mrežama.

“Kada vi hoćete neki sadržaj da skinete sa društvene mreže, onda bi morala da se pročita politika privatnosti koju su svi ponuđači dužni da urade, međutim ta politika privatnosti se najčešće ne čita zato što je sitnijim slovima napisana na 15, 20 strana”, rekao je on za Tanjug.

Preporučio je da se politika privatnosti pročita bar prvi put kada se posećuje neka stranica i kada se skida neki sadržaj, zbog toga što će se na taj način preduprediti zloupotreba ličnih podataka.

(Tanjug)

Prosečna julska neto plata, prema poslednjim podacima Republičkog zavoda za statistiku, iznosila je 83.781 dinar, pri čemu je prosek u javnom sektoru iznosio 85.730 dinara, a kod preduzetnika 42.566 dinara.

Kada je reč o javnom sektoru najveće plate imala je državna administracija 97.294 dinara, a sledi pokrajinska administracija sa prosekom od 97.012 dinara.

Sledeći po visini primanja su zaposleni u javnim državnim preduzećima čije plate su u proseku bile po 96.804 dinara.

(Tanjug)

Osnivač fondacije “Tijana Jurić” Igor Jurić izjavio je danas da će sistem za uzbunjivanje u slučajevima nestale dece “Amber alert”, koji će se u Srbiji zvati “Pronađi me”, početi da se primenjuje od 1. novembra ove godine i da veruje da će biti jedan od najboljih u svetu.

“Policija će od tada aktivno uključivati zajednicu u potragu za decom. Brzina je ključna kada su u pitanju nestanci maloletnih lica i zato je važno da se cela zajednica uključi u potragu za detetom i da pomognu policiji da pronađe nestalo dete”, rekao je Jurić u izjavi za Tanjug.

Tada će, dodaje, svako dobiti mogućnost da pomogne policiji u potrazi u skladu sa svojim mogućnostima i svojim položajem.

(Tanjug)