ostanimo u kontaktu

Kultura

Univerzitet Oksford objavio koja je reč godine

Objavljeno

-

Univerzitet Oksford u Velikoj Britaniji proglasio je „riz“ (Rizz) za reč godine za koju je, kako je obrazloženo, zaslužna popularnost termina koji Generacija Z koristi da opiše nečiju sposobnost da privuče, zavede i očara druge.

Riz je osvojio prvo mesto u užem izboru u kome su se našle reč „Svifti“ izraz koji označava obožavaoca pevačice Tejlor Sfift, „sitjuejšnšip“ (situationship) koja označava neobaveznu romantičnu ili seksualnu vezu i „prompt“ tj instrukcije kojim se upravlja programima veštačke inteligencije.

„Riz je ;kolokvijalna imenica, definisana kao stil, šarm ili sposobnost privlačenja. Etimološki, veruje se da je termin kraći oblik reči harizma, preuzet iz srednjeg dela reči, što je neobičan obrazac za formiranje reči. Riz se takođe može koristiti kao glagol i ovakva proširenja na druge delove govora ukazuje da reč postaje sve istaknutija u jeziku“, navodi se na internet stranici Pres Univerziteta Oksford.

Pobedničku reč svake godine biraju stručnjaci koji rade sa izdavačima Oksfordskog rečnika engleskog jezika između četiri „finalista“ koje izabere javnost glasanjem.

„Naši jezički stručnjaci izabrali su riz kao zanimljiv primer kako se jezik može formirati, oblikovati i koristiti u zajednicama pre nego što se širi društvom. To govori o tome kako mlađe generacije sada imaju prostor, na mreži ili uživo, da prisvoje i definišu jezik koji koriste“, navodi se na sajtu.

U saopštenju se dodaje da Generacija Z sve više utiče na društvo svojim razlikama u perspektivi i životnom stilu, što se ogleda i u jeziku.

„S obzirom na to da je prošlogodišnja reč ‘goblinski režim’ bila najpopularnija nakon pandemije, zanimljivo je videti da reč koja ima suprotno značenje od toga, kao što je riz, dolazi u prvi plan, što možda govori o tome da u 2023. godini preovlađuje drugo raspoloženje, kada sve veći broj ljudi otvara nakon nekoliko godina izolacije“, navodi se na sajtu Oksforda.

Termin „goblinski režim“ (goblin mode) koji je Oksfordov rečnik proglasio za izraz 2022. godine, podrazmeva vrstu ponašanja poput bezvoljnosti, aljkavosti i hedonizma. Njemu prethodi izraz „cottagecore“ koji označava estetiku slatkog doma u živopisnom seoskom pejzažu i koji se pojavio na interenetu i postao popularan u prvim danima pandemije.

pročitaj više
Kliknite da bi ste komentarisali

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Kultura

Čuvari formule osvojili glasove publike u Pekingu

Objavljeno

-

Film Čuvari formule, reditelja Dragana Bjeloglića, potpuno je fascinirao stručnu javnost u Pekingu, ali i mnogobrojnu publiku. Nakon dve prepune projekcije, Čuvarima je pripalo priznanje publike, baš kao i najveći broj glasova koje dodeljuju filmski kritičari i novinari koji već godinama prate ovaj festival, saopšteno je.

Nakon više od 10 godina koliko nijedan domaći film nije bio uvršten na ovom prestižnom festivalu, Bjelini “Čuvari” su i u Aziji nastavili niz uspeha na međunarodnom planu. Od svetske premijere u Lokarnu, odakle se vratio sa čak dve nagrade, preko Sarajava, Skoplja, pa sve do Palm Springsa, ova jedinstvena priča o nuklearnom akcidentu u Vinči iz 1958, nikoga nije ostavila ravnodušnim, dodaje se u saopštenju.

Paralelno, više od 300.000 gledalaca u Srbiji, učinilo je i ovaj Bjeloglićev film najgledanijim filmom u 2023.godini.

Ova filmska priča koju kao scenaristi potpisuju Vuk Ršumović, uz Ognjena Sviličića i Dragana Bjelogrlića, rađena je prema romanu „Slučaj Vinča“ profesora Gorana Milašinovića. Autorski tim predvođen Bjelogrlićem kao rediteljem, čine direktor fotografije Ivan Kostić, montažerka Milena Predić, scenografkinje Jelena Sopić i Jovana Cvetković, kostimografkinja Marina Vukasović Medenica, kompozitor Aleksandar Ranđelović, dok izvršnu produkciju potpisuje Goran Bjelogrlić.

Glumačku podelu čine Radivoja Rašu Bukvića, kao i proslavljeni francuski glumci Aleksisa Manenti, Oliviea Bartelemi i Ane Sara. Direktora instituta Vinča Pavla Savića igra Predrag Miki Manojlović, a šefa državne bezbednosti SFRJ Leku Rankovića – Dragan Bjelogrlić. Uloge mladih jugoslovenskih naučnika reditelj je dodelio Jovanu Jovanoviću, Alisi Radaković i Ognjenu Mićoviću.

Iza ovog originalnog projekta stoje produkcijske kuće CobraFilm i United Media, uz podršku Euroimages, Creative Europe Media, Ministarstva kulture Republike Srbije, kao i Filmskih centara Srbije, Crne Gore, Slovenije i Severne Makedonije, a bioskopska distribucija je poverena kompaniji Art Vista.

(Promo)

pročitaj više

Kultura

Upravnik Narodne biblioteke: Mladi ljudi manje čitaju, teško im je da pročitaju knjigu do kraja

Objavljeno

-

Književnik Vladimir Pištalo, upravnik Narodne biblioteke Srbije, na Svetski dan knjige kaže da mladi ljudi danas manje čitaju.

„S jedne strane, kad razgovaram s ljudima, neko je pročitao neku knjigu, pa je neko za neku novu čuo pa preporučuje i tako dalje, i mislim da je to jedan deo društva. A drugi deo društva, mladi ljudi, predavao sam, znate, i jednostavno imaju problem, ja to zovem problem kondicije, da pročitaju velike knjige“, kaže Pištalo za RTS.

Zato je te ljude potrebno navići, dodaje Pištalo, kao i na bilo šta drugo, odnonsno na jedan dobar odnos prema sebi, da puste knjige u svoj život. Zbog toga ovi dani, kao što je današnji Dan knjige, ohrabruju mlade ljude da to učine.

„Pravo da vam kažem, sećam se mnogo ljudi koji nisu mnogo čitali ni u vreme kad sam ja bio u srednjoj školi. Ljudi kreću da, kako je govorio Andrejić, sve bolje bilo što je ranije bilo, a najbolje što nije nikad bilo‘. Tako da ljudi malo idealizuju to kako je bilo ranije, nije svako čitao ni ranije. Ali rekavši to čini mi se da se manje čita zbog poznatih stvari, zbog uloge elektronskih medija, zbog uloge slike. Ja ne mislim da se čitanje može izgubiti, ali zaista, iz srca ne mislim“, napominje upravnik Narodne biblioteke Srbije.

Kao što radio nije nestao kada je došla televizija, neće ni knjiga nestati, ali sigurno će biti nekih promena u načinu čitanja, dodaje Pištalo.

„Knjige su kao bubašvabe“

„Vidite da nema kraja inventivnosti što se tiče novih medija. Znači, čitanje neće nestati. Knjige su kao bubašvabe, to znamo. Ne može ni atomski rat da ih uništi jer mi smo sazdani od priča. A jednostavno ne možemo se odreći sebe.“

Vladimir Pištalo dodaje da mu nije toliko važno šta se čita. Voleo bi da se čita dobra literatura, da se čita poezija jer nas ona uči šta sve reči mogu da urade. Ali sa druge strane, da kada bi se našao na pustom ostrvu, ako ne bi imao dobru literaturu, čitao bi i lošu.

„Ali ono što je najvažnije, molim vas zapamtite, svi ljudi su čitali avanturističke knjige u srednjoj školi, pa su kasnije tražili svoj put prema Balzaku, Mopasanu, Dostojevskom i tako dalje. Meni je važno da ljudi čitaju i jedan veliki broj ljudi ipak čita“, napominje Pištalo.

Vladimir Pištalo je predavao 30 godina na univerzitetu u Americi i ako bi trebalo da povuče paralelu gde se više čita, navodi da mu se čini da se u Americi manje čita nego kod nas.

Posebna specifičnost u Americi je da je literatura svrstana u kategorije i razdvojena u žanrove, što priznaje njemu nije imalo mnogo smisla.

„Ali sam imao utisak da moji studenti imaju i veće probleme, a to je da od prve do zadnje stranice, da ne koriste puškice, da ne koriste neke interpretacije, da pročitaju i da završe knjigu. Mislio sam da je to možda i još veći problem. Ovo o čemu danas govorimo, na Svetski dan knjige, to je globalni fenomen. Samo da znate, da to nije fenomen srpskog društva, to nije fenomen američkog društva, to je nešto zašto se borimo zajedno svuda u svetu“, naglašava Pištalo.

(RTS)

pročitaj više

Kultura

Svetski dan knjige – prilika da se podsetimo na značaj čitanja

Objavljeno

-

Svetski dan knjige i autorskih prava obeležava se 23. aprila svake godine, a Svetska prestonica knjige za ovu godinu je Strazbur.

Odluka o obeležavanju Svetskog dana knjige i autorskih prava doneta je na Generalnoj konferenciji UNESKO-a održanoj u Parizu 1995. godine.

U Španiji je ovaj dan praznik još od 1923. godine u čast pisca Migela de Servantesa koji je umro na taj dan. Na ovaj dan je takođe umro i Vilijam Šekspir. Oni zapravo nisu ovaj svet napustili istog dana, jer Španija i Velika Britanija tada nisu računale vreme po istom kalendaru.

Ovo je takođe i deo proslave dana Svetog Đorđa u Kataloniji, gde je tradicija od Srednjeg veka da muškarci donose ruže svojim voljenim, a od 1925. godine da žene daju knjigu u zamenu.

Polovina godišnje prodaje knjiga u Kataloniji je u ovo vreme preko 400.000 prodatih i razmenjenih primeraka za preko četiri miliona ruža.

Od 2000. godine svake godine se bira grad koji će nositi titulu Svetska prestonica knjige, a UNESKO je za 2024. godinu izabrao Strazbur kao prvi francuski grad sa tom titulom.

Akcija“Svi smo u biblioteci“

Biblioteka grada Beograda, povodom Svetskog dana knjige, organizuje danas akciju „Svi smo u biblioteci“ u okviru koje će poznate ličnosti raditi kao bibliotekari.

Na sajtu Biblioteke grada Beograda navodi se da će akcija biti održana od 12 do 13 časova, a da će u njoj učestvovati glumci Jovan Jovanović, Branka Pujić, Isidora Simijonović, Aleksandra Janković, Jadran Malkovič, Miona Marković, pisci Vesna Kapor, Miomir Petrović, rediteljka Jelena Bajić, novinari Marija Miljević i Vladimir Petrović.

Dodali su i da još traje veliki prolećni popust od 50 odsto na sve individualne članarine.

(Beta,N1)

pročitaj više

Kultura

Kao pre 40 godina: Bajaga i instruktori održali „kopiju“ koncerta iz 1984. godine

Objavljeno

-

„Bajaga i instruktori“ održali su u MTS dvorani koncert povodom obeležavanja tačno 40 godina od prvog beogradskog nastupa na istom mestu, tadašnjem Domu sindikata, 21. aprila 1984. Godine.

Bajaga i instruktori su publici priredili, kako su sami rekli, „kopiju“ koncerta iz 1984. Repertoar su, uz kompletno odsviran album „Pozitivna geografija“, činile pesme koje je Bajaga napisao za svoj tada matični bend „Riblju čorbu“, kao i neke neobjavljene, a u tom periodu koncertno izvođene numere šaljivog karaktera.

Bend je tokom ovog meseca identično koncipirane koncerte imao u Skoplju i Zagrebu, kao i 1984.

Na sceni MTS dvorane se prvo pojavio klavijaturusta Saša Lokner i zasvirao uvodne taktove „Pustite me, druže“, a zatim i gitarista Žika Milenković, koji je podsetio da je na Loknerovom mestu pre 40 godina bio Kornelije Bata Kovač (1942-2022).

Milenković je redom najavljivao ostale članove. Iz publike su na binu dolazili basista Vladimir Čukić, bubnjar Marko Kuzmanović, gitarista Marko Nježić Kića i, uz ovacije, Momčilo Bajagić.

„Zamislite da je ovo 1984“, kratko je najavio Bajaga ovaj svojevrsni muzički vremeplov, redak koncert gde repertoar nije sastavljen po „best of“ principu.

Bend je u 100 minuta odsvirao hitove sa „Pozitivne geografije“ koje i inače izvodi na koncertima, poput „Berlina“ „Tamare“ i nedavno vraćene “Tekila gerila“, kao i pesme koje se retko izvode – „Poljubi me“, „Mali slonovi“, „Marlena“, „Limene trube“.

Uz „Male slonove“ salom su se razleteli šareni baloni.

Posebnu notu koncertu donele su numere koje „Bajaga i instruktori“ decenijama nisu uživo izvodili – „Kosooka“, „Znam čoveka“ i „Papaline“.

Od pesama iz Bajaginog perioda u Ribljoj čorbi odabrane su „Kad hodaš“ i „Ja sam se ložio na tebe“, koje je kompletno napisao, te „Evo ti za taksi“ i „Dobro jutro“, gde je Bajagić autor, odnosno, koautor muzike.

Za popunu programa poslužile su, kao i 1984, vickaste „Ne daj se za novce“ i „Ne prolazi pored mene“, kao i „Ćibu-ćiba“ iz repertoara Ljupke Dimitrovske, odsvirana na rokerski način uz pevanje Milenkovića.

Bajaga i instruktori će na, kako su najavili, „40 i više koncerata“ izvoditi pesme sa svih albuma. Najveći koncert na turneji zakazan je za 31. avgust na beogradskom Hipodromu.

pročitaj više

Kultura

Užice 21. marta postaje prestonica kulture Srbije

Objavljeno

-

Užice će 21. marta od Čačka preuzeti titulu nacionalne prestonice kulture, a programski sadržaj u okviru kog će biti prikazano više od 200 kulturnih događaja, podeljen je u četiri tematske oblasti.

„Programski sadržaj koji je Grad Užice pripremio kao nacionalna prestonica kulture podeljen je u četiri tematske oblasti koje obuhvataju kulturno istorijsko nasleđe i savremene umetničke prakse i perspektive u duhu strategije razvoja kulture grada Užica“, istakla je sinoć na ceremoniji predstavljanja programskih aktivnosti gradonačelnica Užica Jelena Raković Radivojević.

„Tesla i Teodosije jesu lučonoše i vodeće ličnosti sa kojima smo započeli pisanje apliakcije koja nam je donela ovu prestižnu titulu prestonica kulture Srbije, ali pišući tu aplikaciju i tragajući kroz bogatu istoriju i nasleđe nismo mogli izostaviti ni Mariju Magu Magazinović, prvu modernu balerinu koja se izborila na dobijanje prava na redovno univerzitetsko obrazovanje devojaka, Milutina Uskokovića, utemeljivača građanskog romana i doktora pravnih nauka, Mihaila Milovanovića prvog akademskog slikara iz naših krajheva niti Stiva Tešića, režisera i Oskarovca“, istakla je Raković Radivojević.

pročitaj više

U TRENDU