ostanimo u kontaktu

Kultura

Univerzitet Oksford objavio koja je reč godine

Objavljeno

-

Univerzitet Oksford u Velikoj Britaniji proglasio je „riz“ (Rizz) za reč godine za koju je, kako je obrazloženo, zaslužna popularnost termina koji Generacija Z koristi da opiše nečiju sposobnost da privuče, zavede i očara druge.

Riz je osvojio prvo mesto u užem izboru u kome su se našle reč „Svifti“ izraz koji označava obožavaoca pevačice Tejlor Sfift, „sitjuejšnšip“ (situationship) koja označava neobaveznu romantičnu ili seksualnu vezu i „prompt“ tj instrukcije kojim se upravlja programima veštačke inteligencije.

„Riz je ;kolokvijalna imenica, definisana kao stil, šarm ili sposobnost privlačenja. Etimološki, veruje se da je termin kraći oblik reči harizma, preuzet iz srednjeg dela reči, što je neobičan obrazac za formiranje reči. Riz se takođe može koristiti kao glagol i ovakva proširenja na druge delove govora ukazuje da reč postaje sve istaknutija u jeziku“, navodi se na internet stranici Pres Univerziteta Oksford.

Pobedničku reč svake godine biraju stručnjaci koji rade sa izdavačima Oksfordskog rečnika engleskog jezika između četiri „finalista“ koje izabere javnost glasanjem.

„Naši jezički stručnjaci izabrali su riz kao zanimljiv primer kako se jezik može formirati, oblikovati i koristiti u zajednicama pre nego što se širi društvom. To govori o tome kako mlađe generacije sada imaju prostor, na mreži ili uživo, da prisvoje i definišu jezik koji koriste“, navodi se na sajtu.

U saopštenju se dodaje da Generacija Z sve više utiče na društvo svojim razlikama u perspektivi i životnom stilu, što se ogleda i u jeziku.

„S obzirom na to da je prošlogodišnja reč ‘goblinski režim’ bila najpopularnija nakon pandemije, zanimljivo je videti da reč koja ima suprotno značenje od toga, kao što je riz, dolazi u prvi plan, što možda govori o tome da u 2023. godini preovlađuje drugo raspoloženje, kada sve veći broj ljudi otvara nakon nekoliko godina izolacije“, navodi se na sajtu Oksforda.

Termin „goblinski režim“ (goblin mode) koji je Oksfordov rečnik proglasio za izraz 2022. godine, podrazmeva vrstu ponašanja poput bezvoljnosti, aljkavosti i hedonizma. Njemu prethodi izraz „cottagecore“ koji označava estetiku slatkog doma u živopisnom seoskom pejzažu i koji se pojavio na interenetu i postao popularan u prvim danima pandemije.

pročitaj više
Kliknite da bi ste komentarisali

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Kultura

Evropski instituti objavili listu najugroženijih baština, jedno u Srbiji

Objavljeno

-

Grupa za očuvanje kulturnog nasleđa „Europa nostra“ i Evropska investiciona banka (EIB) objavile su užu listu najugroženije kulturne baštine na kontinentu za 2024. godinu, od kojih će se sedam naći u programu koji teži da zaštiti evropsko nasleđe od rušenja, zanemarivanja i ratova.

Jedno od tih mesta je Dom JNA u Šapcu, izgrađena 1962. u modernističkom stilu, za koji ove organizacije tvrde da je u riziku od prodaje zgrade investitoru, koji bi mogao da ga sruši i na tom mestu napravi komercijalne ili stambene objekte.

U riziku su i grčka Kikladska ostrva, arhipelag koji uključuje poznate turističke destinacije kao što su Mikonos i Santorini, navodi se na sajtu programa „Seven Most Endangered“.

pročitaj više

Kultura

Navršava se 100 godina od smrti pesnika Alekse Šantića

Objavljeno

-

Pre tačno 100 godina, 2. februara 1924. godine, u Mostaru je umro Aleksa Šantić, pesnik, akademik, kosmopolita i rodoljub, bio je takva ljudska i stvaralačka veličina da i dan danas, vek nakon smrti, važi za jednu od ključnih figura multietničkog Mostara i Hercegovine.

Ovaj, pre sega, srpski, hercegovački, ali i svetski pesnik, živeo je kratko. Umro je u 56 godini. U svojim pesmama ostavio je večni pečat u kojima je opevao svoju zabranjenu Ljubav Anku, koja je bila katolkinja, ali i svoju usamljenost i tugu, pronalazeći na taj način lek i utehu.

Šantić je bio jedan od osnoviča srpskog kulturnog društva Prosvjeta, srpskog pevačkog društva „Gusle, časopisa „Zora“ i upravo na tim temeljima srpska zajednica u Mostaru i danas gradi svoj identitet.

pročitaj više

Kultura

Završen Kustendorf, „Zlatno jaje“ pripalo Mihailu Gorobčuku iz Rusije – autoru filma „Ljubičasta zemlja“

Objavljeno

-

Svečanom dodelom nagrada na Mećavniku je završen 17. Međunarodni filmski festival Kustendorf, a „Zlatno jaje“ pripalo je Mihailu Gorobčuku iz Rusije, autoru filma “Ljubičasta zemlja”.

Film govori o devojčici koja, izolovana od spoljašnjeg sveta, crtežima donosi unutrašnji svet – slike raja koji isčezava kako odrasta.

Žiri je saopštio da ovaj film podseća na Tarkovskog i da sadrži usamljenost i prazninu koja “napada svu decu sveta kada se roditeljska pažnja skrene sa njih dolaskom na svet mlađeg brata ili sestre“ i da je, po njihovom mišljenju, najpoetičniji i sadrži sve elemente sedme umetnosti.

pročitaj više

Kultura

Savindan: Verovanja i običaji koji se vezuju za ovaj praznik

Objavljeno

-

Savindan (ili Dan svetog Save) je praznik Srpske pravoslavne crkve koji se slavi 27. januara (14. januara po starom kalendaru), kojim se obeležava uspomena na svetog Savu, srpskog prosvetitelja i prvog arhieposkopa srpskog.

Praznik Savindan je u crkvenom kalendaru upisan crvenim slovima: Sveti Sava, prvi arhiepiskop srpski.

Praznik svetog Save je jedan od najvećih hramovnih i porodičnih praznika u srpskom narodu, svetkuju ga mnoge zanatlije.

Dan svetog Save postao je i školska slava odlukom Sovjeta Knjažestva Srbskog 2. januara 1840. godine, na predlog Atanasija Nikolića, rektora Liceja iz Kragujevca.

Praznik se proslavljao kao školska slava sve do 1945. godine, kada je ukinut odlukom vlasti. Posle poluvekovne zabrane u komunističkom režimu, ponovo se nastavilo sa proslavljanjem svetog Save kao školskog patrona.

Poreklo praznika

Na ovaj dan, život svetog Save se okončao i crkva je ustanovila da se ovog dana obeležava uspomena na život i delo svetog Save. Upokojio se u ponedeljak 14. januara 1236. godine, u gradu Trnovu u Bugarskoj.

Do procvata svetosavskog kulta je došlo stvaranjem nove srpske države. Još početkom XIX veka je nastala poznata Himna svetom Savi, a zakonom iz 1840. godine njegov praznik postaje školska slava u Srbiji.

Narodni običaji i simbolika

Naročito revnosno Svetog Savu praznuju stočari iz raznih krajeva. Poput svetog Mrate i svetog Aranđela, sveti Sava se smatra vučjim pastirom.

Mnogi srpski narodni običaji oko Svetog Save vezani su za stoku i za strah od vukova. Pred Savindan se stoka nije smela puštati u šumu, iz straha od vukova, jer bi to za nju bilo pogubno.

Ovih dana ništa nije smelo da se radi. Britve nisu otvarane da bi vukovima čeljusti ostale sklopljene. A žene nisu smele ništa da boje u crveno da vukovi ne bi klali stoku.

Da bi umolili sveca da vukove okrene od njihovog stada, u mnogim krajevima se ovaj praznik proslavlja vrlo svečano i pre njega se postilo sedam dana.

Postoji mnogo srpskih narodnih verovanja vezanih za Savindan, među kojima i to da ako na Svetog Savu grmi, desiće se važni događaji u zemlji.

(N1)

pročitaj više

Kultura

Madlenianum je svečano proslavio 25 godina postojanja

Objavljeno

-

Opera i teatar Madlenianum u Zemunu je svečano obeležio jubilej od 25 godina postojanja izvodjenjem svoje za sada poslednje dramske predstave “Godišnjica” na Velikoj sceni.

Na prvom spratu ove ustanove kulture “Bell Etage“ dodeljene su zahvalnice i priznanja istaknutim radnicima koji su tu od osnivanja i onima koji su obeležili svoje jubileje od 10, 15 i 20 godina u Madlenianumu.

Pre tačno 25 godina, 26. januara 1999. godine Madlenianum, tadašnja Kamerna Opera, imao je svoju prvu premijeru, operu “Tajni brak” kompozitora Domenika Čimaroze.

pročitaj više

U TRENDU