ostanimo u kontaktu

Intervju

INTERVJU Vanja Macanović: Nasilje treba prijaviti

Objavljeno

-

Promena 16:09:23 u 01:11 pm

Dok je pažnja javnosti uglavnom usmerena na tragične događaje koji su se desili u osnovnoj školi “Vladislav Ribnikar” u Beogradu i Mladenovcu, postoji opravdana bojazan da će podatak, da je od početka godine  ubijena 21 žena ostati nedovoljno primećen.Ponovo se postavlja pitanje odgovornosti institucija i pojedinaca, ali činjenica je da smo kao čitavo društvo zakazali. Da li se i kako može bilo šta promeniti na bolje, za QN portal govori gospođa Vanja Macanović, advokat Autonomnog ženskog centra.

  • Nedavno ste izjavili da je u Srbiji od početka ove godine ubijena 21 žena, a samo četiri od njih je prethodno prijavilo nasilje. Kao razlog ste naveli da suizgubile poverenje da će ih nadležne institucije zaštititi nakon prijave nasilja”. Da li bi bilo manje tragičnih ishoda da je bar većina njih prijavila nasilje? Zašto žene nemaju poverenje u zaštitu nadležnih institucija i da li je to glavni razlog zašto ne prijavljuju nasilje?

Ženske organizacije već godinama unazad zabrinjava veliki broj ubijenih žena, za koje su svi u njihovoj okolini znali da su žrtve nasilja, ali nasilje nije bilo prijavljeno institucijama. Mi vidimo da postoji uzročno posledična veza između femicida u kojima je nasilje bilo ranije prijavljivano i u kojima je bilo jasno da su se desili zbog propusta institucija u kojima niko nije snosio ličnu odgovornost, niti je na bilo koji način preuzeta odgovornost, sa činjenicom da su žene u Srbiji izgubile poverenje da ce ih institucije zaštititi nakon što prijave nasilje. Žene koje nam se javljaju, govore da im nasilnici upravo prete slučajevima o kojima se pisalo i govorilo u medijima tako što im govore da će i one završiti na naslovim stranama, da će proći na isti način kao i ta i ta, da će im deca ostati siročići i dr.

Mi koje svakodnevno pomažemo ženama koje preživljavaju nasilje vidimo žene čiji su životi, i životi njihove dece, spašeni nakon što je nasilje prijavljeno institucijama i ženskim organizacijama. Nama je žao što nikada ne govorimo o tim slučajevima, nego samo o onim koji su se tragično završili. Ali uvek ponavljamo NASILJE TREBA PRIJAVITI, ALI GA TREBA PRIJAVITI TAKO DA ŽENA NAKON PRIJAVE BUDE BEZBEDNA. To je zadatak zenskih organizacija, da sa ženama naprave bezbednosni plan kako ne bi bile ubijene ili teže povređene nakon prijave nasilja.

  • Kakve mere bi trebalo da preduzmu nadležne institucije nakon prijave nasilja?

U zavisnosti od toga o kakvom se obliku i težini nasilja radi (fizičkom, psihičkom, ekonomskom, seksualnom) kao i u zavisnosti od procene rizika od ponavljanja nasilja, odnosno, nastupanja težeg povređivanja ili ubistva.

Institucije će postupati ili po Zakonu o sprečavanju nasilja u porodici kada se radi o takozvanim ‘’početnicima’’ u nasilju odnosno nasilju koje se nije desilo, a može da se desi, odnosno gde je procenjeno da je rizik nizak ili srednji. U tom slučaju policija izriče hitnu meru (udaljenje iz stana ili zabranu prilaska i kontaktiranja žrtve) koja traje 48h. Tokom tih 48h tužilaštvo ponovo procenjuje rizik i može da predloži sudu da produži hitnu meru za još 30 dana. Sud odlučuje o produženju i ako bude produžena, nasilnik ima pravo žalbe na to rešenje. Bitno je znati da se hitne mere izriču bez obzira da li žrtva to želi ili ne želi, kako bi se žrtvi nasilja dalo prostora od 32 dana da donese informisanu odluku o tome da li želi da pokreće postupak za mere zaštite od nasilja u porodici po Porodičnom zakonu, koje mere, kada budu izrečene, mogu da traju jednu godinu.

Ukoliko se radi o slučaju visokog rizika od ponavljanja nasilja, ili ubistva, tuzilastvo može da naloži policije da zadrži nasilnika do 48h, nakon čega tuzilastvo može da predloži sudu da se nasilniku odredi mera pritvora ili mera zabrane prilaska i kontaktiranja u skadu sa Zakonikom o krivičnom postupku. Ta mera može da traje do kraja vođenja krivičnog postupka, ali je sud dužan da na svaka 3 meseca ispituje da li postoji potreba da se i dalje produžava.

Ono što je važno znati, to je da pri svakom tužilaštvu postoje Grupe za koordinaciju i saradnju koje čine predstavnik tužilaštva, policije i centra za socijalni rad. Svi prijavljeni događaji naslija se moraju razmatrati na sastancima Grupe, koji se održavaju najmanje jednom u 15 dana. Na tim sastancima su institucije dužne da iznesu sve što znaju o akterima prijavljenog događaja, a što postoji u evidencijama institucija, da ponovo procene rizik i da naprave Individualni plan zaštite i podrške žrtve. Takođe, žrtve mogu biti pozvane na sastanak Grupe, a mogu i same da traže da budu pozvane. Zadatak Grupa je da spreče da dođe do ubistva ili težeg povređivanja žrtve, te se nekada neki visoko rizični slučajevi i više puta razmatraju na sastancima Grupa u dužem vremenskom periodu, sve dok se ne obezbedi digoročnija zaštita žrtve.

  • Kao advokat Autonomnog ženskog centra, imate li podatke koliko je ukupno žena prijavilo nasilje u toku 2023.godine?

Podatke o broju prijava za 2023.g. još uvek nemamo, ali imamo za 2022.godinu i možete ih videte na infografiku https://www.womenngo.org.rs/images/resurs-centar/INFOGRAFIK_Primena_Zakona_o_sprecavanju_nasilja_u_porodici_2022.pdf

U 2022.godini je izrečen najveći broj hitnih mera, ali je nažalost povećan broj hitnih mera koje su izrečene ženama. Za nas je zabrinjavajući broj izrečenih obostranih hitnih mera, jer to znači da policija nije utvrđivala ko je vršio nasilje, a ko se branio, nego su ih tretirali jednako. Slučajevi u kojima se izriču obostrane hitne mere ili u kojima se žene žrtvama kada se brane izriču hitne mere su takođe uzrok nepoverenja žena u institucije, jer ih odvraća da neki naredni put prijave nasilje.

  • Koje sve vrste pomoći žene mogu da očekuju od Autonomnog ženskog centra?

Autonomni ženski centar ima besplatan SOS telefon za žene koje preživljavaju nasilje 0800 100 007, koji radi svakog radnog dana od 10 do 20 časova. Preko SOS telefona je moguće zakazati individualnu psihosocijalnu podršku. Cilj te podrške je da se ženom prođe kroz listu za prepoznavanje faktora rizika i napravi bezbednosnu plan. Takođe ženama pružamo i besplatnu pravnu pomoć putem telefona 011/2656-178 koji radi svaki dan od 10 do 12 i od 17 do 20 časova.

  • Kako osnažiti žene da prijave nasilje i istraju u toj borbi, koja se nažalost svodi na borbu za “goli život”?

Ženama koje preživljavaju nasilje treba pomoć i podrška, ne samo od institucija, nego i od zenskih organizacija, kao i porodice, rodbine i prijatelja. Nasilnici će činiti sve da žrtve odustanu od prijave i od postupaka, tako što će menjati taktike na koje će pokušavati da vrate žrtvu u vezu, a kada to ne uspeju, onda će se svetiti preko maloletne dece (putem nedavanja izdržavanja, zadržavanjem maloletne dece i zabranom da deca imaju kontakt sa majkom, korišćenjem dece da špijuniraju majku), a u nekim slučajevima, kojih je ove godine bilo više nego prethodnih, ubistvom ili pokušajem ubistva deteta.

Ženske organizacije pružaju pomoć i podršku svima koji pomažu ženama i deci žrtvama nasilja, da razumeju taktike nasilnika i da ih prepoznaju, kako bi i oni kao i žrtva bili bezbedni dok traju postupci.

Ženama treba puno energije, kao i finansijskih sredstava, da izdrže tokom dugotrajnih postupaka koji se vode pred tužilaštvima i sudovima, i pri tome paralelno rade i brinu o maloletnoj deci. Da bi žene uspele u tim postupcima, pomoć svih im je jako potrebna.

  • Postoji li u društvu “politička volja” da se ugroženim ženama zaista pomogne?

Politička volja je postojala kada je donošen Zakon o sprečavanju nasilja u porodici. Međutim, poslednjih godina, ta politička volja je prerasla u retoriku i temu za obračunavanje pozicije i opozicije. Tužno je da u našem društvu ne može da se postigne minimum saglasnosti oko tema koje pogađaju sve, a jedna od tih tema je femicid i sprečavanje istog. Mi smo u maju tražile od Odbora za ljudska i manjinska prava Narodne skupštine da se održi javno slušanje povodom femicida u Pirotu https://docs.google.com/document/d/100RHu7xG0aJWWLa7DGOT44WOAW5VRUNKqMHukdB0_U8/edit, ali i pored obećanja da će predlog biti razmotren, javno slušanje se nije održalo. https://www.womenngo.org.rs/images/trazimo-odgovore_infografik.jpg

  • Koji su razlozi zašto se to ne čini?

To bi i mi volele da znamo.

  • Gde vidite ulogu Autonomnog ženskog centra za poboljšanje opšteg stanja u društvu u kom bi se ugroženost žena smanjila na najniži mogući nivo?

Autonomni ženski centar reaguje na sva kršenja prava žena i pokušava da zaustavi urušavanje dostignutog nivoa zenskih prava u svim oblastima, od seksualnih i reproduktivnih, do ekomskih i zaštite od nasilja. U svetu u kome jačaju tradicionalistički  desničarski pokreti koji sada već ozbiljno ugrožavaju sve ono što su žene u prethodnom veku uspele da se izbore, Autonomni ženski centar daje sve od sebe da buduće generacije žena imaju ista prava koja imamo sada.

Intervju

INTERVJU: Naš cilj je da postanemo jedna od najvećih i najboljih fondacija koje podržavaju mlade

Objavljeno

-

Fondacija “Zajedno za mlade” sa višegodišnjim iskustvom sprovodi razne aktivnosti da bi pomogla najtalentovanijim mladim ljudima u oblasti nauke, kulture i sporta. Kako bi detaljnije upoznali naše čitaoce sa ključnim aktivnostima, aktuelnim projektima, dosadašnjim postignutim rezultatima, QN je portal je kontaktirao pomenutu fondaciju u potrazi za odgovorima.

  • Кako i kada je nastala ideja o osnivanju Fondacije “Zajedno za mlade”?

Počev od 2018. godine profesorka Grujičić se obraćala studentima na brojnim studentskim tribinama širom Srbije, bodreći ih da utiču na svoju budućnost i kreiraju je. Inspirisani njenom neposrednošću i pozitivnim stavom, vizijom i pokretačkom energijom, nakon brojnih tribina namenjenih studentima širom Srbije, studenti više studenstkih paralamenata, sa nekoliko Univerziteta iz Srbije, odlučilo je da se obrate profesorki Grujičić sa molbom za pomoć i podršku pri osnivanju fondacije namenjene najboljima među njima. Ideja je prihvaćena od strane profesorke, ali glavni zahtev njen je bio da Fondaciju vode mladi ljudi, a da profesori i javne ličnosti stanu iza njih i da im pomognu u njihovoj ideji.  Predlog imena Fondacije “ZAJEDNO ZA MLADE“ stigao je od studenata širom Republike Srbije. Odlučili smo se za ovo ime jer smo duboko ubeđeni da su mladi jedini koji mogu da okupe i ujedine sve ljude u našoj zemlji. Mladi su oni koji predstavljaju najveći potencijal i bogatsvo našeg naroda u koje moramo svi zajedno da ulažemo.

  • Кo su najčešći korisnici Fondacije?

Кorisnici donacija naše Fondacije su najtalentovaniji mladi u oblasti nauke, kulture i sporta.

  • Кoje su njene ključne aktivnosti?

Fondacija deluje u dva pravca. Strateški i operativno. U strateškom smislu nastojimo da umni i uvaženi ljudi od ugleda i struke, svojim znanjem i iskustvom podstaknu i podrže mlade ljude u realizaciji njihovih ideja i talenata, na način kako vizija, energija i talenti mladih to vide i vode ih. Na operativnom nivou, a zahvaljujući svojim uvaženim Donatorima, Fondacija mladima pomaže finansijski i operativno kako bi svoje talente potvrdili i razvijali kroz brojna takmičenja na regionalnom i međunarodnom nivou. Organizujući brojne tribine i akcije širom Srbije, Fondacija je podstakla mlade i na međusobno povezivanje i saradnju, a u cilju što efikasnije realizacije njihovih ideja. Кao kruna dosadašnjih aktivnosti, a na inicijativu i u organizaciji mladih Fondacije, organizovan je Međunarodni omladinski samit „OTVORENI SVET“ krajem oktobra 2022.godine, na Zlatiboru, uz učešće nekoliko hiljada mladih iz zemlje i sveta.

  • Кoji su trenutno aktuelni projekti?

Aktuelni projekti naše Fondacije jesu organizacija kulturnih manifestija, kao jedan od  načina prikupljanja materijalnih sredstava u cilju omogućavanja talentovanoj deci u oblasti nauke, umetnosti i sporta da nesmetano razvijaju svoje talente.

  • Кako ste zadovoljni dosadašnjim postignutim rezultatima u radu fondacije?

Ceo tim naše Fondacije je veoma zadovoljan dosadašnjim radom, a naravno, naše ambicije su velike i težimo ka tome da budemo još uspešniji, da pomognemo što više mladih talenata, da postanemo jedna od najvećih i najboljih fondacija koje podržavaju mlade.

  • Sa kim ostarujete najbolju saradnju?

Fondacija ima saradnju sa Univerzitetima u Srbiji, Кancelarijom za mlade, brojnim studentskim udruženjima, kao i sa državnim institucijama, ustanovama, jedinicama lokalne samouprave – opštine/gradovi, a sve u cilju podrške mladima i to najboljima među njima -vrednim i talentovanim mladima.

  • Na koji način pojedinci i organizacije mogu da pomognu Vašoj fondaciji?

Mogu da doprinesu učestvovanjem u organizaciji kulturnih događaja, kao jedan od načina povezivanja mladih ljudi, u cilju širenja kulture među mladima, a takođe mogu podržati rad i ciljeve Fondacije kroz uplate donacije na tekući račun Fondacije koji se može naći na našem sajtu.

  • Кo su ambasadori fondacije i kakva je njihova uloga?

Ambasadori Fondacije „Zajedno za mlade“ su javne  ličnosti koje su zapravo prijatelji Fondacije, koji imaju ulogu da promovišu i podrže  humanitarni rad naše Fondacije, a samim tim podignu svest njihovih pratilaca o važnosti humanitarnog angažovanja. Fondacija ima veliki broj ambasadora : Bane Zeremski, Tanja Bošković, Mirjana Bobić Mojsilović,Goca Stijačić, Ana Stamenković, Tijana Malešević, Sloba Stefanović  i mnogi drugi .

  • Na šta ste najponosniji kada je u pitanju fondacija “Zajedno za mlade”?

Naša Fondacija „Zajedno za mlade“ je najponosnija na broj ostvarenih donacija, na to što smo uspeli da pomognemo, podržimo i usrećimo mlade talente, na sve uspešno realizovane projekte među kojima je najveći Samit 2022 „Otvoreni svet“,na niz  organizovananih kulturnih manifestacija, kao i na veliki odziv umetnika i javnih ličnosti koji su prepoznali ovaj način rada Fondacije kao ispravan put prikupljanja donacija, povezivanja mladih i širenja kulture među mladima.

pročitaj više

Intervju

Ekskluzivan razgovor sa Ivicom Dačićem pred izbore (VIDEO)

Objavljeno

-

Dimitrije Bojčić otpočeo je ekskluzivni serijal „Dijalog sa“ u kom će razgovarati o aktuelnim temama sa najuticajnijim ljudima iz sveta politike u regionu. O pomenutim temama, razgovarao je sa prvim potpredsednikom Vlade Srbije i ministrom spoljnih poslova Ivicom Dačićem.

Neke od glavnih tema o kojima se govori u intervjuu su ovogodišnji parlamentarni izbori, očekivanja Ivice Dačiča od njih, borcima “Protiv nasilja”, KiM -u, ZSO, slučaju Banjska, EU, Velikoj Albaniji, ratu u Izraelu, teritorijalnom integritetu Ukrajine, sankcijama Rusiji i ostalim aktuelnim temama.

Ceo intervju pogledajte u videu koji sledi:

pročitaj više

Intervju

INTERVJU Dimitrije Bojčić – dve godine osvajanja medijskog neba

Objavljeno

-

U velikoj konkurenciji mnoštva postojećih portala, QN je uspeo da se izbori za svoje mesto na medijskoj sceni i proslavi dve godine. Pored informativnog, nedavno je dobio i zabavni format. Zašto je pokrenut, po čemu se razlikuje od ostalih portala, šta da očekujemo od njega u budućnosti, govori za QN osnivač i direktor Quicknews grupacije, Dimitrije Bojčić.

  • Portal QN slavi dve godine. Šta Vas je motivisalo da ga pokrenete pored postojanja velikog broja već postojećih portala i medija u Srbiji?

U školi nas uče da je najjača sila na svetu atomska ili gravitaciona sila, ne znam tačno, imao sam 2 iz fizike (smeh), ali ja se ne bih složio. Želja je najjača sila. Želja i jaka vizija su me održale na ovom putu. Svaki početak je težak, ali sam često u šali umeo da kažem da je moj bio najteži. Bio sam 4. godina Pravnog fakulteta u Beogradu, 2 ispita do diplome i logičan sled bio je da započnem karijeru pravnika u nekoj od beogradskih advokatskih kancelarija. Porodica me je tako savetovala. Isto su rekli “postoji veliki broj portala, nećeš uspeti, ulažeš novac u nešto što nije isplativo”. Možda njima to tako jeste izgledalo, ali niko od njih nije mogao da vidi moju viziju. Priznajem da deo toga možda i jeste tačan. Moj biznis plan većina ne može da isprati i sprovede. Ogromna ulaganja, a lova se ne vraća tako brzo. Ali nije sve u lovi, što mnogi ne razumeju. 

  • Kakvu koncepciju portala ste imali u vidu prilikom njegovog pokretanja? Po čemu bi se on razlikovao od ostalih?

Kao što ste rekli, postoji veliki broj portala. Ali koncept QN-a je u mnogo čemu drugačiji. Nezavisni i profesionalni. Sa proverenim i pouzdanim izvorima, poštujući novinarsku etiku, donosili smo vesti sa lica mesta. Informisali građane o svim bitnim društvenim, političkim, poslovnim i sportskim dešavanjima. QN ima elemente Forbsa, GQ i CNN-a. Namenjen je onima koji razmišljaju svojom glavom. Isto tako, sama redakcija se razlikuje od drugih. Quicknews okuplja mlade ljude, studente, gde imaju slobodu da se izraze i ponude čitateljima neizmenjenu sliku stvarnosti. 

  • Da li ste zadovoljni radom portala i šta biste promenili u ovom trenutku?

Naravno, ja sam od onih koji misle da uvek može bolje, ali smatram da je u ovom trenutku baš onako kako treba da bude. Postali smo prepoznatljivi u medijskom svetu i to je dovoljan razlog da nastavimo dalje

  • Pokrenuli ste i zabavni portal FLEX. Kako se on uklapa u koncept QN portala?

Kao što sam rekao, QN je informativno-poslovno-politički portal i u njega samog se showbiznis nikako nije uklapao. Zato smo odlučili da lansiramo FLEX portal, koji je za jako kratko vreme ostvario neverovatnu posećenost. Sa ekskluzivnim vestima, behind-the-scenes pričama i najnovijim tračevima, flexportal.rs je postao saveznik čitateljima u otkrivanju sveta slavnih. Naš tim posvećenih novinara donosi najnovije informacije iz sveta zabave, a uz ekskluzivne intervjue i intrigantne priče, obećavamo nezaboravno iskustvo praćenja omiljenih javnih ličnosti.

  • Nedavno ste se oprobali u ulozi voditelja i razgovarali sa kandidatom za premijera Ivicom Dačićem. Šta nam možete reći o tome?

Prvo bih iskoristio priliku da se zahvalim njegovom kabinetu i Dijani, na gostoprimstvu. Gospodin Dačić je idealan sagovornik, intervju je vrlo zanimljiv i verujem da će svi uživati dok ga budu gledali. Uskoro će biti objavljen na našem YouTube kanalu. Ovim intervjuom započinjemo ekskluzivni politički serijal „Dijalog“ u kojem ću razgovarati sa svim bitnim političkim akterima u zemlji, regionu i svetu.

  • Kakva je Vaša vizija za budućnost Quicknews grupacije?

Moja vizija je vrlo jasna – biti najveći. Prepoznatljivost nije dovoljna. Projekte koje pripremamo pozicioniraće nas u sam vrh medijskog neba i to ne Srbije, već regiona. Neću mnogo da otkrivam. Uvek sam govorio sve ili ništa i bio spreman na rizik, a svaki rizik mi je doneo upravo – sve. 

  • Mediji, pravo, inostrani biznis, juvelirstvo. Kako sve postižete?

Kada oko sebe imate pravi tim ljudi, sve je moguće. Moje poslovne projekte, medijske i pravne gledam kao posao. Juvelirstvo ne. Ljubav prema tom zanatu sam nasledio od oca koji je poznati beogradski zlatar. Učim veštinu juvelirstva i to je nešto što morate voleti da bi ste mogli raditi i biti uspešni u istom. Juvelirstvu tek planiram da se posvetim, kada budem preuzeo porodičnu zlataru – „zlataru Bojčić” i predstavim klijentima kolekciju nakita u koji će se zaljubiti na prvi pogled, baš kao što se sve instant zaljubljuju u mene (smeh).

Za kraj ovog intervjua želim da se zahvalim mom timu na bezuslovnoj podršci. Hvala vam što ste ostali uz mene, ponosan sam na vas i na vaš profesionalni razvoj. Zahvalan sam poslovnim partnerima što nam ukazuju poverenje, kao i prijateljima kuće što nam obezbeđuje sigurno poslovno okruženje, ali i konkurenciji koja nas stalno drži budnima. 

Vidimo se u finalu. 

pročitaj više

Intervju

INTERVJU: Jasmina Andrić: Da nije osude svetske javnosti, Izrael bi bio daleko suroviji nego što jeste

Objavljeno

-

Izraelsko-palestinski sukob počeo je 7.oktobra 2023.godine, a svakim danom se povećava njegov intenzitet i broj žrtava. Kako bismo detaljnije informisali svoje čitaoce o suštini i mogućim ishodima, QN portal je kontaktirao urednicu časopisa “Odbrana i bezbednost” i stručnjaka za bezbednost Jasminu Andrić.

  • Jednom prilikom ste izjavili da se svaka država nalazi u nekoj vrsti rata. Da li je rat u Izraelu bio nužan u sadašnjem trenutku?

Da ne napravimo zabunu, ta izjava se odnosila na razičite oblike hibridnih dejstava, a ne na konvencionalne (čitajte oružane) sukobe. Dok bukti rat u Ukrajini, Evropa se suočava sa izbegličkim izazovima, a svetska ekonomija posrće, svakako je poslednja stvar koja nam je bila potrebna još jedan rat. Da li je moralo da dođe do ovog sukoba i da li je situacija u međunarodnim odnosima tome pogodovala, mislim da jeste. Sukob između Izraela i Palestine i posredno Hamasa je višedecenijski i epizodan. Što znači da imamo periode mirovanja i periode otvorenog konfrotiranja i taj ciklus se ponavlja, a osnova sukoba se ne rešava. U momentu kada je pažnja svetske javnosti i velikih sila usmerena na Ukrajinu, a protok naoružanja olakšan, bilo je samo pitanje vremena kada ćemo imati novo žarište. Na neki način bilo je i za očekivati da se ovako nešto desi. I bojim se da ovde nije kraj…

  • Kako je moguće da čuvene izraelske službe nisu mogle da predvide Hamasov napad?

Iako je Hamas prerastao u politički pokret, u osnovi to je teroristička organizacija. Metode koje koriste su terorističke, a upravo na njima često obaveštajni rad zataji. Izraelske obaveštajne službe su među najboljima na svetu, osim toga na ovim prostorima deluju i službe velikih sila. Ipak došlo je do propusta i desio se napad koji je pokazao da ni službe nisu svemoćne jer da jesu, pojas Gaze ne bi ni postojao. Po meni je u svakom sukobu motivacija boraca ključna, jer ona pokreće i domišljatost i daje snagu da se obračunate i sa nadmoćnijim neprijateljem. A Palestinci je svakako imaju. Opet postoji i druga teorija, a to je da službe naprave propust kada im to odgovara.

  • Hamas je palestinska militatna grupa, ali ko stoji finansijski i strateški iza njega?

Hamas je teroristička organizacija koja je prerasla u politički pokret sa svojim oružanim krilom. Ovo navodim s obzirom na činjenicu da su osvojii podršku na izborima i iz igre izbacili Fatah. Od tada postaju politički pokret uprkos terorističkim aktivnostima koje su ih do toga dovele.

Smatra se da Hamas ima podršku u pokretu koji deluje na prostoru Egipta, koji se graniči sa pojasom Gaze, ali zapravo i iza tog pokreta i indirektno iza Hamasa stoji Iran koji je najveći neprijatelj Izraela.

  • Ministarstvo Palestine saopštilo je da je u izraelskim napadima na Pojas Gaze ubijeno do sada oko 4.000 ljudi, a povređeno 12.500. Svetska javnost nije preterano uznemirena zbog toga, kao da su palestinci drugorazredne žrtve. Da li se to može smatrati nekim vidom genocida kojim ta ista svetska javnost ponekad i manipuliše?

Ja se ne bih složila da svetska javnost nije uznemirena. Dogodio se niz protesta povodom napada na bolnicu u Gazi. Ljudi širom sveta su se okupljali ispred ambasada zapadnih zemalja tražeći pravdu za Palestince. Društvene mreže su takođe preplavljene podrškom za Palestince. Koliko je loš publicitet izraelskih aktivnosti govori i činjenica da je i sam Izrael negirao bombardovanje bolnice.  Da nije osude svetske javnosti, Izrael bi bio daleko suroviji nego što jeste.

  • Nedavno je u poseti Izraelu bio i američki predsednik Džozef Bajden, koji je pružio punu podršku Izraelu i stiče se utisak da mu je dao “dozvolu” da ratuje po svojim pravilima, ne pridržavajući se međunarodnih konvencija o ratovima. Kakvo je Vaše mišljenje po tom pitanju?

Zvanično, Amerika je pozvala Izrael da se pridržava zakona rata, što je po meni bio neki vid opomene za Izrael uprkos svoj podršci. Izraelska vojska je jedna od najsofisticiranijih na svetu upravo zahvaljujući američkim finansijama. Moje mišljenje je da SAD ovaj sukob u ovom momentu ne ide u prilog. Pažnja SAD i finansije su usmerene na Ukrajinu, svaki novi sukob u kome bi indirektno učestvovali olakšaće posao Rusima u Ukrajini, pa verujem da će SAD težiti smirivanju sukoba u Izraelu.

  • Da li Izrael ovakvim brutalnim akcijama rešava pitanje taoca koje je Hamas zarobio? Šta će biti sa njima?

Kao što sam već navela, mislim da bi Izrael bio daleko brutalniji da nije osude svetske javnosti. Brutalan odgovor uvek služi zastrašivanju. Međutim, kako da zastrašite ljude koji već žive u enklavi bez pijaće vode, struje i dovoljno hrane, mogućnosti za kretanje i lečenje u najgušće naseljenom mestu na svetu. Oni nemaju više šta da izgube. Tako da brutalnost u ovom slučaju mislim da neće biti od pomoći. Taoci će preživeti jedino ako Hamas nešto dobije za njih i ta ponuda mora biti dobra.

  • Iz dana u dan rat u Izraelu poprima sve veće razmere. Kakve su vase prognoze za dalje? Šta je presudno za njegov kraj i koji modaliteti su na raspolaganju da se konflikt razreši?

Sukob Izraela i Palestine dugo traje i ne može se sada rešiti. Jedino može doći do smirivanja situacije koja će ponovo da eskalira kroz neko vreme. Međutim, zbog svih dešavanja u svetu koja sam već pominjala i zbog mogućnosti da dođe do odmazde terorističkih organizacija na tlu Evrope i daljeg involviranja Irana u ovakve akcije, ključno je da se sada ove tenzije smire. Ukoliko Izrael ne napravi ustupak, ceo svet može da se suoči sa talasom nasilja. Takođe sukob može da se prošiti i na Liban. Na ovo je upozorila i podrška Hamasu od strane Hezbolaha koji operiše u Libanu, a koji je ratovao sa Izraelom poprilično krvavo. Smirivanje sukoba u Izraelu je možda i ključni momenat koji bi mogao da zaustavi dodatne konflikte na drugim područjima širom sveta.

pročitaj više

Intervju

INTERVJU: Ljubomir Stanojković: Vešta igra tajnih službi

Objavljeno

-

Ljubomir Stanojković, diplomirani politikolog iz Šilova (Gnjilane), za QN portal govori o svemu onome što se događa na Kosovu i Metohiji poslednjih dana iz ugla analitičara i  građanina koji tamo živi.

  • Sve su nas zatekli nemili događaji na KiM-u od pre sedam dana. Kakva je trenutna situacija na Kosovu i Metohiji?

Situacija na Kosovu je trenutno teška i mučna. Teška, jer organizacija života je otežana i to i iz više razloga, od otežanog snabdevanja određenim namirnicama do bezbednosnih rizika sa kojima se suočava običan narod. Mučna, jer vlada totalna neizvesnost u svakom smislu, od političkih do ekonomskih. Šta če se desiti, sutra, prekosutra, za mesec, godinu dana. Ima li perspektive planirati budućnost za duži vremenski period, za sebe, decu, porodicu. Stalno neki događaji, incidenti, pretnje, ograničen prostor za slobodno kretanje. Dolazak različitih misija, dogovori, razgovori, sporazumi. Stalna iščekivanja, nadanja, a opet sve ispočetka.

  • Srbi su se opet našli na udaru po ko zna koji put. U kakvoj poziciji je sada posle svega srpsko stanovništvo?

Srpsko stanovništvo na Kosovu i Metohiju živi u uslovima, slobodno se može reći, jednog geta. Međutim, opet to zavisi od mesta do mesta, tj. kolika je koncentracija Srba na nekom prostoru, tamo gde nas je više, donekle je život podnošljiv, narod se kreće, privređuje, obrazovni i zdravstveni sistem, kakvi takvi funkcionišu. Sve to se dešava u ruralnim delovima, urbanost je totalno zamrla. Po gradovima, Srba nema, osim nekih pojedinaca koji iz nekih svojih razloga su još uvek tamo. A, opet najteže je u onim mešovitim sredinama gde je koncetracija Srba u manjim procentima, tako da je tamo uslova za podnošljiv život skoro nemoguć. Ipak, interesantno je da su se ljudi na sve navikli i da su i takvi teški uslovi, za njih donekle normalni. Doduše onih katastrofalnih i teških napada više nema, ali čestih provokacija i bojazan da ipak može doći do istih uvek postoji. Nepoverenje prema kosovskim vlastima je izrazito i veoma često s pravom. U kontaktu sa organima vlasti, prema Srbima se striktno sprovodi zakon, dokazati da ponekad nije tako je jako teško ili čak neizvodljivo. Ravnopravnost jezika koja je Ustavom zagarantovana je na veoma niskom nivou. Česti su problemi koji se iz tih razloga dešavaju.

Zbog svega toga, srpsko stanovništvo na Kosovu i Metohiji i dalje je okrenuto svojoj matici Srbiji. Kako iz razloga što ipak svoju perspektivu vide u centralnom delu Srbije, kao i zato što Beograd materijalno veoma pomaže srpski narod.

  • Kako Vi, kao građanin i analitičar, gledate na dešavanja u Banjskoj?

Dešavanja u Banjskoj, tj ubistvo kosovskog policijca, ali i krajnji epilog pri čemu je ubijeno još tri napadača srpske nacionalnosti, je događaj koji po meni predstavlja jednu veliku igru tajnih službi, ali u najvećoj meri stranih, sa nenadoknadivim ljudskim žrtvama. Mnogo toga je rečeno, mnogo toga je analizirano, a opet mnogo nepoznanica će na kraju i ostati, tj. zašto je do ovoga uopšte moralo doći.Ono o čemu se veoma malo priča, a moglo je da ima uticaja na ovakav način reakcije srpskih mladića, ne znam kako bih drugačije mogao da formulišem, a to je zabrana uvoza robe iz Srbije na Kosovu. U takvim uslovima ljudi se na različite načine snalaze i dovijaju kako da dođu do odgovarajućih namirnica. Takvi uslovi su veoma povoljni za pojavu raznih grupa koje pribegavaju švercu i ilegalnom uvozu. Da bi se to što bolje delovalo, stvara se odgovarajuća logistika i nabavka vatrenog oružja. Kada na to dodamo ogromno prisustvo kosovske policije sa dugim cevima koje provocira narod, desilo se što se desilo. Na kraju pala je i krv.

  • Koje su Vaše prognoze što se tiče daljih dešavanja na Kosovu i Metohiji?

Kakve su prognoze za dalje. Pitanje od milion dolara. Desila su se ubistva, mladi ljudi stanovnici tog područja su poginuli. Svi oni imaju svoje porodice, rodbinu, prijatelje. Poginuo je nažalost i kosovski policajac. Zvanični organi će nakon nekog vremenskog perioda reći da se situacija smirila. Međutim, ako ostanu oni uslovi koji su uslovili pojavu ovog, a imamo i dodatna ubistva, mogućnost pojave novih sličnih događaja je sigurno prisutna. Napomenuo sam i mišljenja sam da je sve ovo vešta igra tajnih službi i da se ništa ne dešava slućajno i da sve ovo isplaniralo i predvidelo u nekim laboratorijama za ove namene. Učinjeno je tako da bi se odlučnije krenulo u rešavanje kosovskog čvora. Na ovaj ili onaj način. Ovi događaji kod Banjske će uticati da se svima stavi do znanja da dugi i česti razgovori, dogovori, sporazumi bez konkretnog sprovođenja i konkretnih rezultata više se neće organizovati.Verujem s pravom da će međunarodna organizacija, kao glavni medijator u ovom dijalogu, mnogo ozbiljnije pristupiti istom i ići po svemu sudeći možda nekom drugom formatu susreta koji će biti plodotvorniji. Jedan od oblika tog formata po svemu sudeći je već u igri i predložili su ga neke diplomate, a to je Međunarodna konferencija tj. nešto slično Dejtonu.

  •   Da li je posle svega uopšte moguć bilo kakav nastavak dijaloga između Prištine i Beograda?

Kada je u pitanju dijalog između Beograda i Prištine u ovom momentu, pogotovu susret na najvišem nivou, mislim da je neizvodljiv i nemoguć. Zato će tzv. šatl diplomatija biti mnogo prisutnija i aktivnija. Bilateralni susreti gospodina Lajčaka, Borelja i Ekobara sa g-dinom Kurtijem i g-dinom Vučićem će se pojačati, ali opet izgovora za odugovlačenje pogotovu od strane Kurtija će sve više dolaziti do izražaja jer će ova dešavanja iz Banjske pokušati da zloupotrebljava. Takav stil rada sigurno neće dati nekih konkretnih rezultata. Ne verujem da će Kurti tek sada pristati da povuče policijske snage i učiniti iskorak u smislu da gradonačelnici podnesu ostavke kako bi došlo što pre do vanrednih izbora na severu Kosova. Još manje će pristati na obavezu iz Briselskog sporazuma da izradi Nacrt Zajednice srpskih opština.Tako da će se ići u pravcu onoga što sam već u prthodnom odgovoru najavio, a to je drugi oblik razgovora, drugi format, najverovatnije Međunarodna konferencija o Kosovu.

pročitaj više

U TRENDU