Komercijalni popodnevni vid lečenja za građanstvo i strance, koji je tokom kovid pandemije bio obustavljen na Vojno-medicinskoj akademiji (VMA), ponovo će biti moguć za one koji bi da plate preglede u ovoj zdravstvenoj instituciji.

Kako je rekao pukovnik docent dr Nebojša Marić, u svim popodnevnim časovima svakog radnog dana od ponedeljka, 3. aprila, građani će moći da dolaze na preglede o svom trošku.

“Jedini način da se stvori svet bez dima je da društvo počne da edukuje mlade generacije već od rođenja, pa oni, kada napune 18 godina neće kupiti cigarete. Znači, za 18 ili 20 godina možemo da sanjamo o društvu bez duvanskog dima u Evropi. Dobar primer su Norveška i Švedska, koje su počele sa ovom vrstom edukacije dece i omladine kasnih 70-ih i sada imaju 5% do 7% pušača. Ali, trebalo im je 40 godina”, rekao je profesor medicine dr Andžej Fal iz Poljske.

Dok se ne dostigne taj nivo osvešćenosti, postoje brza rešenja kao što su bezdimni duvanski ili nikotinski proizvodi koji mogu da pomognu pušačima, dodao je dr Fal.

Upravo to je put kojim je Švedska išla, nudeći pušačima zamenu za cigarete u obliku duvana ili nikotina za oralnu upotrebu.

Veliki broj učesnika javne rasprave na temu duvanskog dima u EU, smatra da rešenje jeste u upotrebi novih duvanskih proizvoda kao zamene za klasične sa naglaskom da zakonska regulativa treba da bude jasna da su to proizvodi namenjeni punoletnim osobama koje bi inače nastavile sa pušenjem cigareta ili korišćenjem drugih nikotinskih proizvoda.

Sa druge strane Svetska zdravstvena organizacija, koja je podržala povećanje poreza i na duvan i na bezdimne alternative, uverena je da bi to u potpunosti sprečilo ljude da ih koriste.

Nasuprot njihovim tvrdnjama je mišljenje Emanuela Braka, vanrednog profesora ekonomije iz Verone.

“Ako mnogo povećamo cenu novih proizvoda, to će udaljiti ljude od njih i neke od njih vratiti klasičnim cigaretama” smatra profesor Brako.

Zabranom pušenja u zatvorenim prostorima, davanjem tačnih informacija o manje štetnim izborima, pametnim oporezivanjem i edukacijom stanovištva, trasira se put kojim SZO teži – svetu bez duvanskog dima i stvaranju budućih generacija nepušača, zajednički je zaključak svetskih stručnjaka, ali i medijskih analitičara.

Zdravstvene vlasti Novog Zelanda saopštile su danas da je posetilac iz inostranstva umro od besnila, pa je tako ova bolest prvi put otkrivena u toj zemlji.

Osoba, koja je preminula prošle nedelje u bolnici u Oklendu, zaražena je u inostranstvu i dijagnoza joj je postavljena u Novom Zelandu, gde je bila i lečena, navelo je danas Ministarstvo zdravlja, prenosi Blumberg.

Prenos besnila sa osobe na osobu je toliko retko da je skoro nezabeleženo, tako da ne postoji rizik po javnost, dodaje se.

Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić, obišla je kompaniju Hemofarm zajedno sa predstavnicima Vlade i diplomatskim korom i upoznala se sa inovativnim lekom Corpos.

Lek Corpos dostupan je i pacijentima i Srbiji koji su oboleli od multiple skleroze (MS) zahvaljujući saradnji farmaceutske kompanije Hemofarm i najvećom biotehnološkom kompanijom Roche.

“U Srbiji je počela proizvodnja prvog inovativnog leka Corpos, za lečenje pacijenata obolelih od MS, a proizvodnja je počela u kompaniji Hemofarm zajedno sa najvećom biotehnološkom kompanijom na svetu Roche. Corpos je revolucionarni lek koji će značajno promeniti tok bolesti i unaprediti kvalitet života obolelih od MS“, izjavila je predsednica Vlade.

Rekla je da se pregovara sa kompanijom Hemofarm i o široj proizvodnji drugih inovativnih lekova u Srbiji i da je za poslednje 4 godine učetvorostručen broj pacijenata obolelih od MS koji se leče na račun RFZO.

Kako je dodala, 2019. godine bilo ih je 1.000, a 2023. ih ima 4.000 pacijenata. Brnabić je rekla da je budžet vlade Republike Srbije za 10 godina uvećan 33 puta za lečenje pacijenata obolelih od retkih bolesti.

Ministarka zdravlja Danica Grujičić izjavila je danas da će se raditi nova zgrada na Bežanijskoj kosi, pored bolnice, koja će imati veću površinu od sadašnje zgrade porodilišta “Narodni front” gde će mlade porodilje imati uslove kakve treba da imaju.

“U planu je da se relativno brzo radi rekonstrukcija Ginekološko-akušerske klinike u Nišu, jer ta zgrada nije odavno obnavljana. Tamo se svi trude i sve je čisto i uredno, ali je potrebno da i ta zgrada bude u skladu sa standardima 21. veka”, rekla je Grujičić.

Dodala je da je obišla i bolnicu u Kruševcu i da tamo svaka soba ima svoje kupatilo, ali da i tamo možda treba nešto da se promeni.

“Negde ima puno ulaganja, negde imamo izgradnja nove ginekološko-akušerske klinike, a negde će samo biti, da kažem, šminkanje. Ideja je došla od predsednika države, a moram da pohvalim i nevladine organizacije koje su signilizirale da mora da se promeni odnos prema trudnicama, da se naprave bolji uslovi. Ostaje na državi da i dalje nađe način da stimuliše mlade žene da rađaju”, rekla je ministarka zdravlja.

Dodala je da je potrebno dati veći broj specijalizacija iz anestezije, a govoreći o trudnicama i situacijama sa kojima se sreću u zdravstvenom sistemu, Grujičić je kazala da to nije razmaženost već da je vrlo individulano ko kako doživljava trudnoću, kao i prag bola koji može da podnese.

“Psihički smo različiti. Nešto što neko doživi kao najnormalniju fiziološku stvar kao što je trudnoća i porođaj, neko drugi doživi kao da je bukvalno bolestan”, rekla je Grujičić i dodala da je potreban individualan pristup svakoj ženi zbog čega je kako je naglasila došlo vreme da se u domove zdravlja zaposle psiholozi.

Istakla je da je mentalno zdravlje veoma važno i da su i lekari u primarnoj zdravstvenoj zaštiti uočili neophodnost uvođenja psihologa u dodomove zdravlja.

“Ono što je dobro kada su trudnice u pitanju jeste da postije savetovališta i ja toplo preporučujem svima njima da se pripreme za taj akt porođaja”, rekla je Grujičić.

Dodala je da je epiduralna anestezija jedan od načina da se ne trpi bol pri porođaju i da se ona daje o trošku fonda, odnosno da je besplatna.

Grujičić je istakla kako je potreban veći broj vrtića i jaslica da se mladim majkama olakša funkcionisanje.

“Moramo zapošljavati mlade žene, stimulisati ih i da rađaju i da grade karijeru. One imaju pravo da budu gospodari svog života “, rekla je Grujičić.

Dodala je da se mentalnom zdravlju se u celom svetu posle kovida posvećuje velika pažnja i da je to potrebno uraditi i kod nas.

“Moramo i psihijatrisjke klinike dovesti u takvo stanje da se ponosimo njima. To je drugi aspekt. Moramo obnoviti Avalu koja pripada Klinici za psihijatriju KC Srbije, obnoviti Padinsku skelu. Obićiću i Toponicu i Vršac, sve te ustanove gde su smešteni psihijatrijski pacijenti. Mislim da ti pacijenti moraju da imaju adekvatne uslove”, rekla je Grujičić.

Govoreći o Zakonu u zabrani pušenja u zatvorenom prostoru, ona je rekla da je tu potrebna podrška vlade da bi zakon ušao u proceduru, ali i da bi trebalo razjasniti kolike će biti kazne.

“Ako kazne ne budu adekvatne nećemo uspeti. Ali definitivno treba u zatvorenim prostorijama zabraniti pušenje “, rekla je Grujičić.

Ona je dodala da u Srbiji godišnje oboleva 7.000 ljudi od karcinoma pluća.

“Ono što mene brine jeste da sve veći broj žena oboleva. S druge strane na desetine i stotine tih ljudi počinje lečenje sa metastazom na mozgu, mi to vidimo po gama nožu, po iks nožu. To je već vreme za alarm. Ne mogu da shvatim da je to pušenje toliko zadovoljstvo i da uopšte postoji zadovoljstvo kog ne možete da se odreknete”, kazala je Grujičić.

Govoreći o osiromašenom uranijumu i riziku koji nosi, Grujičić je rekla da se vidi razlika u odnosu na period od pre 1999. godine što se onkoloških pacijenata tiče.

“Prosto promenila se biologija tumora. I nisam ja prva progovorila o tome. Vinča je organizovala međunarodni simpozijum na kome je bilo dosta stručnjaka koji se bavili ekološkim efektima bombardovanja Srbije. U aprilu 1999. godine ovde je bila inspekcina UNEF-a i zaključak je bio da se radi u regionalnoj ekološkoj katastrofi. To nisu napisali naši stručnjaci, već ljudi iz međunarodne zajednice”, rekla je Grujičić.

Ona je dodala da su neka ispitivanja pokazala da postoje određene promene u strukturama DNK kod vojnika koji su bili izloženi zračenju.

“Problem je u nano česticama uranijuma koje mogu da se rasprše”, rekla je Grujičić i dodala da je jedna italijanska profesorka radila na tome, jer je imala adekvatne instrumente. Kako je navela čestice se udahnu, ili unesu kroz neko povrće ili popiju kroz vodu.

“Sve inspekcije koje su bile na Kosovu su rekle da godinama mora da se prati stanje u vodama. Jug i centralnu Srbiju je očistila Vinča i naša vojska. Pronašli su projektile i skladištili ih onako kako je to propisano međunarodnim pravilima. Ipak, ne možete biti potpuno sigurni da su našli sve projektile. Ovi koji govore da osiromašeni uranijum nije na listi kancerogena, tačno je, on nije. Ali sve one materije koje se oslobađaju prilikom korozije takvog projektila jesu kancerogene”, objasnila je Grujičić.