ostanimo u kontaktu

Region

Vijesti: DPS softverom uticala na glasače na izborima 2018. godine

N1

Objavljeno

-

Demokratska partija socijalista (DPS) kupila je softver uz pomoć kojeg je uparivala matične brojeve građana sa njihovim profilima na društvenim mrežama ili podacima na internetu, kako bi uticala na njihove političke stavove u vreme predizborne kampanje za predsedničke izbore 2018. godine, prenose Vijesti.

“Vijesti” su u posedu obimne dokumentacije koju su državni revizori izuzeli tokom finansijske kontrole partije 2019. godine, a svedoči o ugovoru sa mađarskom kompanijom “Big data analytics” o nabavci softvera, što im je u testnoj fazi omogućilo da prepoznaju i utiču na političke stavove oko 40.000 građana…

Državna revozorska institucija (DRI), kako je zvanično saopšteno “Vijestima”, sa tim je upoznala i nadležnu Agenciju za zaštitu ličnih podataka (AZLP).

Ta institucija, ipak, nije kontrolisala tada vladajući DPS i moguću zloupotrebu ličnih podataka – matičnih brojeva destina hiljada građana.

U odgovoru redakciji, pozivaju se na mišljenje institucije iz 2015. godine, prema kojem se Zakon o zaštiti podataka o ličnosti “ne primenjuje na obradu ličnih podataka od strane Facebook INC, pa Agencija nije nadležna za tumačenje i primenu stranog zakonodavstva…”.

Tada najjača vladajuća partija, kako pišu u internoj korespondenciji, konstatuje da su softver uspešno testirali u predsedničkoj kampanji 2018. godine, na 40.000 građana.

Tada je na izborima pobedio njihov kandidat Milo Đukanović.

DPS nije odgovarao na pitanja “Vijesti”.

Ugovor vredan 60.000 evra

DPS je, kao naručilac posla, potpisao ugovor sa mađarskom firmom “Big data analytics” iz Budimpešte. Predmet je “izrada i instalacija softvera za bazu podataka o glasačima sa društvenih mreža (Social Voter Database)”, “pružanje konsultantskih usluga naručiocu kako bi ovaj softver mogao da primeni i da počne da ga koristi na pravilan način”.

Ugovor je vredan najmanje 60.000 eura.

Mađarska firma obavezala se i na “dostavljanje podataka opisanih u Aneksu I na osnovu raspoloživih informacija o glasačima iz njihovih aktivnosti na društvenim medijima”.

Prema tom dokumentu u koji “Vijesti” imaju uvid, sistem će se graditi oko “Baze podataka o glasačima sa društvenih mreža”.

“To će biti centralno čvorište koje će sadržati sve podatke koje možemo da skupimo o glasačima. Baza podataka o glasačima sa društvenih mreža predstavljaće Vaš najširi pristup našoj bazi podataka, gde mi pružamo mogućnost da eksportujemo sve naše podatke u Vaše sopstvene sisteme”, navodi se, pored ostalog, u opisu projekta koji je “Big data analytics” ponudila DPS-u kroz ugovor.

Istovremeno, od te partije tražila je da im dostavi ime, godine starosti, mesto ali i matične brojeve birača.

Mađarska firma ugovorom je garantovala da će rezultati (“skorovi”) na dva nivoa “predstavljati tačno ono što želite”.

“Kao prvo, vi ćete editovati, odnosno modifikovati skorove na ‘Interfejsu za editovanje skorova’. To Vam omogućava da izaberete postove i stranice, kao i da definišete njihovu težinu, odnosno značaj u građenju skorova…Druga garancija je Vaš pristup individualnim skorovima u modulu ‘Profili pojedinačnih glasača na više nivoa”, gde možete da kopate duboko, i dobijete sve informacije koje se nalaze u bazi podataka individualnih glasača…Moći ćete da vršite pretragu pojedinaca po imenu, imaćete pristup konkretnim postovima i interakcijama…”, stoji u ugovoru.

“Vijesti” nisu uspele da dođu do kontakta firme ili osoba u “Big data analytics”.

Prema dokumentaciji, IT sektor DPS-a izvestio je poslovnog direktora te partije da su “uslovi iz ugovora sa mađarskom kompanijom ‘Big data analytics’, koji se odnose na plaćanje druge fakture, ispunjeni u potpunosti”.

On u dopisu precizira da je “testna faza novog sistema uspešno okončana”.

“Za predsedničke izbore smo uspeli da pribavimo procenu za oko 40.000 osoba. U narednom periodu se nastavlja rad na poboljšanju sistema i kreće se sa realizacijom sledeće faze ugovora. Molim Vas da na osnovu ugovora isplatite fakturu 2, u iznosu od 21.000 evra…”, navodi se u dopisu.

Kembridž analitika, firma za analizu podataka, koja je radila sa izbornim timom Donalda Trampa za 2016. godine i pobedničkom kampanjom za Bregzit, prikupila je podatke sa miliona profila američkih glasača sa Fejsbuka, u jednom od najvećih slučajeva curenja podataka tog tehnološkog giganta, i koristila ih kako bi izgradila moćan softverski program za predviđanje i uticanje na izbore, navode Vijesti.

Firma je koristila lične podatke uzete bez odobrenja početkom 2014. godine da bi izgradila sistem koji može profilisati pojedinačne glasače, kako bi ih targetirala personalizovanim političkim reklamama.

U decembru 2022. godine, Meta, matična kompanija Fejsbuka, pristala je da plati 725 miliona dolara kako bi rešila sudski spor u okviru grupne tužbe koja je optuživala da je dozvolila Kembridž analitici i ostalim trećim stranama pristup privatnim informacijama korisnika i obmanjivala korisnike o svojim praksama privatnosti.

Godine 2018. prvi put testiran je softver, kako tvrde iz Demokratske partije socijalista. To je učinjeno, piše, u susret predsedničkim izborima na kojima je pobedio Milo Đukanović.

Iz DPS-a dopisom obaveštavaju da su “testirali” oko 40.000 građana

DPS ćuti o potencijalnom kršenju prava na privatnost

Kako navode Vijesti, iz DPS-a nisu odgovorili na pitanja kada su potpisali ugovor sa mađarskom firmom “Big data analytics”, šta je predmet tog ugovora i koliko dugo su bili u ugovornom odnosu sa tom kompanijom.

Bez odgovora su i pitanja u vezi sa projektom mađarske firme za DPS, specifikcijom i performansama softvera, podacima koje je uparivao, tokom kojih izbornih ciklusa…

Nisu odgovorili ni da li su podaci crnogorskih birača izlazili van Crne Gore i da li je DPS time kršio pravo na privatnost birača.

(Vijesti)

Region

Milan Knežević: Glasanje Crne Gore za rezoluciju o Srebrenici bio bi katastrofalan potez

Objavljeno

-

Glasanje za rezoluciju o Srebrenici bio bi katastrofalan potez Crne Gore, izjavio je danas lider Demokratske narodne partije (DNP) i poslanik u crnogorskom parlamentu Milan Knežević.

„Smatram da Crna Gora treba da bude protiv rezolucije, jer da glasa za, onda je i Crna Gora zajedno sa Srbijom i Republikom Srpskom genocidna država. Saopštio sam premijeru Milojku Spajiću da bi to bio katastrofalan potez zvanične Crne Gore. Ukoliko se to desi nepovratno ćemo uništiti svoje odnose sa Srbijom i Republikom Srpskom“, naveo je Knežević za Jutarnji program RTRS.

Nakon što je crnogorski premijer Milojko Spajić rekao da će Crna Gora podržati rezoluciju, usledila je najava da će uz posredovanje SAD Crna Gora predati dva amandmana na nemačku rezoluciju o Srebrenici u cilju postizanja što boljih odnosa i smirivanja političke napetosti u regionu.

pročitaj više

Region

Hrvatska je ušla u nedelju odluke ko će formirati vlast

Objavljeno

-

Hrvatska je danas ušla u nedelju odluke o tome ko će formirati parlamentarnu većinu i vladu, a gotovo je izvesno da će to biti HDZ, aktuelnog premijera Andreja Plenkovića i Domovinski pokret Ivana Penave, uz podršku nekih preletača, ali bez Samostalne demokratske srpske stranke (SDS S) Milorada Pupovca.

Domovinski pokret je u kampanji tvrdio da zasigurno neće formirati vlast sa HDZ-om, sa SDS S-om Milorada Pupovca i platformom Možemo!.

Pregovori Plenkovića i Penave o formiranju postizborne koalicije biće nastavljeni danas, pošto su dve opcije približe stavove.

pročitaj više

Region

U Severnoj Makedoniji 8. maja parlamentarni izbori i drugi krug predsedničkih

Objavljeno

-

U Severnoj Makedoniji će u sredu biti održani parlamentarni i drugi krug predsedničkih izbora.

U drugom krugu će se za mesto šefa države boriti kandidati opoziocione VMRO DPMNE Gordana Siljanovska Davkova i vladajućeg SDSM, aktuelni predsednik Severne Makedonije Stevo Pendarovski.

Gordana Siljanovska Davkova je u prvom krugu, održanom u sredu 24. aprila osvojila 363.085 ili 40,09 odsto glasova, a Stevo Pendarovski 180.499 ili 19,93 odsto glasova.

Da bi Severna Makedonija dobila predsednika izlaznost mora biti najmanje 40 odsto od ukupnog broja upisanih birača.

Na parlamentarnim izborima će učestvovati 17 izbornih lista, a pet koalicija i tri partije su predale liste u svih šest izbornih jedinica.

Kandidate u svim izbornim jedinicama imaju koalcija SDSM „Za evropsku budućnost“, VMRO DPMNE „Tvoja Makedonija“, najveće albanske partije DUI „Evropski front“, albanske opozicije „Vredi“ i partije Grom „Hrabro za Makedoniju“, kao i partija „Levica“, „Znam – Za našu Makedoniju“ i „Rodina Makedonija“.

Ankete predviđaju da će najveći broj mandata u parlamenetu sa 120 mesta osvojiti koalicija konzervativne makedonske partije VMRO DPMNE.

Prema Državnoj izbornoj komisiji (DIK), za predsedničke izbore upisano je 1.814.317, a za parmentarne ukupno 1.815.350 birača.

Predsednik Sobranja Severne Makedonije Jovan Mitreski raspisao je polovinom februara sedme predsedničke i 11. parlamentarne izbore.

Datumi tih redovnih predsedničkih i parlamentarnih izbora dogovreni su 4. decembra prošle godine na sastanku lidera parlamentarnih stranaka.

(Beta)

pročitaj više

Region

Mađarska spremna za predsedavanje EU

Objavljeno

-

Mađarska je spremna da preuzme predsedavanje Evropskom unijom 1. jula, poručio je zamenik ministra za EU poslove Pal Barna Žigmond.

On je u objavi na Fejsbuku napomenuo da će u trenutnom političkom i ekonomskom okruženju predsedavanje EU biti “uzbudljiv izazov“, prenosi MTI. ž

Žigmond je citirao predsednika Evropskog saveta Šarla Mišela koji je rekao da je uveren i pun nade u vezi sa mađarskim predsedavanjem i napomenuo da je trenutno premijer Viktor Orban jedini šef vlade u EU koji će po drugi put biti na čelu rotirajućeg predsedništva.

Naglasio je da je predsedavanje Mađarske 2011. bilo uspešno, dodajući da se “na osnovu tih iskustava mađarska vlada sprema za sledeće”.

Dok presedava EU, Mađarska će učiniti sve da “obnovi mir i bezbednost u Evropi u skladu sa voljom očeva osnivača i sa očekivanjima evropskih građana“, što zahteva “jačanje pro-mirovnih, suverenističkih snaga“, istakao je Žigmond.

pročitaj više

Region

Političari u Nemačkoj: Crna Gora u EU do 2026.

Objavljeno

-

Predsednik Evropskog odbora Bundestaga, političar Zelenih Anton Hofrajter, zalaže se za brzo proširenje Evropske unije. On smatra da bi Crna Gora mogla da se pridruži u roku od dve godine.

„Ruski napad na Ukrajinu ljudima je jasno stavio do znanja da odugovlačenje, kao što je praktikovano s državama Zapadnog Balkana, može biti opasno“, rekao je Hofrajter u razgovoru s novinarima povodom 20. godišnjice velikog proširenja Evropske unije na istok, koje je obeleženo u sredu 1. maja, piše DW.

„Zemlje koje ispunjavaju kriterijume iz Kopenhagena trebalo bi da brzo postanu članice EU“, rekao je političar Zelenih i posebno se založio za to da Crna Gora postane članica do 2026. godine.

„Ta zemlja bi mogla veoma brzo da se pridruži i ja mislim da bismo Crnu Goru mogli da iskoristimo kao primer da pokažemo da je EU sposobna da se širi“, rekao je Hofrajter, ujedno naglasivši da bi želeo da vidi „jasnu posvećenost EU, ali i Nemačke“.

Kritike na račun Srbije

Nemački kancelar Olaf Šolc i ministarka spoljnih poslova Analena Berbok takođe se zalažu za brzo prihvatanje, prenosi agencija Rojters i ujedno podseća da je premijer Crne Gore Milojko Spajić, prilikom nedavne posete Berlinu, istakao da je njegova vlada odlučna da nastavi neophodne reforme u oblasti pravosuđa.

Agencija takođe navodi da prema Srbiji, takođe kandidatkinji za članstvo u EU, postoje rezerve. Evropska unija zbog nedostatka reformi već dugo kritikuje vladu u Beogradu, koja demonstrativno održava bliske kontakte s Rusijom i Kinom, uprkos procesu pridruživanja, ukazuje Rojters.

Kriterijumi?

Predsednik Evropskog odbora Bundestaga Anton Hofrajter smatra da je važno poslati signale Rusiji i Kini. „Sada bi trebalo jasno da stavimo do znanja da smo, zbog sve većih pretnji i geopolitičke neophodnosti, shvatili da nešto mora da se promeni u procesu pridruživanja EU“, rekao je Hofrajter.

On je takođe naglasio da kriterijumi za pristupanje neće biti oslabljeni. Građani zemalja EU moraju biti u mogućnosti da se „oslone na činjenicu da će se nove članice pridržavati istih pravila kao i one stare“, zaključio je političar nemačkih Zelenih.

(DW)

pročitaj više

U TRENDU