ostanimo u kontaktu

Srbija

Više od 70 odsto gradova u Srbiji nema obezbeđen tretman komunalnih otpadnih voda

N1

Objavljeno

pre 4 meseca

-

Iako je zabeležen rast procenta stanovništva čije se komunalnih vode adekvatno tretiraju, i dalje 70 odsto naselja nema obezbeđen tretman, a sprovođenje mera nije moguće bez sveobuhvatnog plana koji nedostaje, navodi se u izveštaju „Efektivnost mera za zaštitu voda od zagađivanja u cilju unapređenja kvaliteta vode“ Državne revizorske institucije (DRI).

Kako navode u DRI, najslabiji rezultati za period od 2021. do 2023. godine zabeleženi su u zaštiti vode od zagađivanja.

Sprovedenom revizijom utvrđeno je da ciljevi zaštite voda od zagađivanja podržavaju ostvarivanje cilja održivog razvoja, ali nije obezbeđeno da se mere i aktivnosti sprovode na osnovu sveobuhvatnog plana i prate preko usklađenih i kvantitativno određenih indikatora kojima se utvrđuje i planirana dinamika ostvarivanja ciljeva.

Realizacija zacrtanih planova izostaje zbog nekoliko razloga – nepostojanja indikatora, efekata realizacije planiranih mera i njihov doprinos ostvarivanju ciljeva održivog razvoja, nedonošenje zakonskih i podzakonskih akata, nedostatak sredstava ali i neiskorišćenost odobrenih sredstava. Osim resornog ministarstva zaštite životne sredine, odgovornost snose republička Direkcija za vode i ministarstvo građevine, saobraćaja i infrastrukture.

Govoreći o ulaganjima u mere zaštite voda od zagađivanja akcionim planom predviđeno je ukupno 6,9 milijardi dinara, od čega se 91% odnosi na mere za smanjenje zagađivanja od komunalnih otpadnih voda. Ipak, prema zvaničnoj statistici više od 70% gradova i opština i dalje ispušta otpadne vode bez prethodnog tretmana, a efekti realizacije planiranih mera izostaju.

Nema sredstava, a nema ni obaveze

U DRI navode da je donošenje podzakonskih akata propisanih Zakonom o vodama, kojima se utvrđuju kriterijumi za određivanje područja na kojima je „potrebno sprovesti pojačane mere zaštite voda od zagađivanja i strože prečišćavanje komunalnih otpadnih voda, uslovljeno je potrebom obezbeđenja značajnih sredstava za njihovu primenu, što utiče na odlaganje njihovog donošenja“.

„Obaveza sprovođenja strožeg prečišćavanja komunalnih otpadnih voda pre ispuštanja u osetljiva područja nije propisana, što u praksi dovodi do različitog tumačenja prilikom određivanja potrebne vrste tretmana komunalnih otpadnih voda“, stoji u izveštaju.

Posledica ovoga je što u oblasti zagađenja nije obezbeđena potpuna, jedinstvena i usaglašena osnova za planiranje mera i aktivnosti zaštite voda od zagađivanja na svim nivoima.

Plan za zaštitu voda još nije donet

Strategija upravljanja vodama na teritoriji Republike Srbije do 2034. godine doneta je u decembru 2016. godine, a prvi akcioni plan za njeno sprovođenje donet je posle više od četiri godine.

„Prvi plan upravljanja vodama na teritoriji Republike Srbije donet je u aprilu 2023. godine, a plan zaštite voda od zagađivanja nije donet, dok su godišnji planovi upravljanja vodama donošeni bez prethodno usvojenog plana upravljanja vodama i ne obuhvataju mere i aktivnosti utvrđene Akcionim planom za sprovođenje Strategije“, saopštava DRI.

Tri od devet

Revizori navode primer da su od ukupno devet aktivnosti koje se tiču smanjenja ispuštanja neprečišćenih otpadnih voda planiranih za period od 2021. do 2023. godine, svega su tri realizovani. Posedice ovog delovanja znači i odlaganje pozitivnih efekata.

Kašnjenje u potpisavanju ugvora dovelo je i do poskupljenja. Tako je cena četiri aktivnosti kod kojih nisu potpisani ugovori u trenutku donošenja Akcionog plana, došlo do uvećanja potrebnih sredstva u odnosu na prvobitno procenjenu vrednost, za 57%.

Neiskorišćena sredstava

Iako su za finansiranje aktivnosti u 2021. godini, sredstva budžeta, donacija i finansijske pomoći Evropske unije  obezbeđena i dostupna u skladu sa planom, to se na kraju nije desilo, a zasluge za to ima i Narodna skupština Srbije.

Tako je, primera radi, sporazum o zajmu potpisan u novembru 2021. godine, ali ga je Narodna skupština potvrdila tek u decembru 2022. godine, zbog čega sredstva nisu bila dostupna za realizaciju pojedinačnih projekata u 2021. i 2022. godini. Realizovane su samo dve dve od sedam aktivnosti, a iskorišćeno je samo 12 odsto novca.

Završenim aktivnostima do kraja 2022. godine ostvareno je ukupno uvećanje izgrađenog kapaciteta za prečišćavanje komunalnih otpadnih voda za 172.500 ES, umesto planiranih 474.000 ES.

ES označava ekivalent stanovnika – odnosno jedinicu mere za uporedivo izražavanje kapaciteta postrojenja za prečišćavanje komunalnih otpadnih. Prema odredbama Zakona o vodama, 1 ES odgovara organskom biorazgradivom opterećenju koje ima petodnevnu biohemijsku potrošnju kiseonika od 60 g kiseonika na dan.

„Deo izgrađenih kapaciteta još uvek je u probnom radu, zbog čega je ukupno efektivno ostvareno uvećanje kapaciteta u odnosu na plan na kraju 2022. godine iznosilo 54%“, piše u izveštaju.

Bez informacija o rezultatima

DRI posebno ističe nesaradnju nadležnih institucija koje su koristile različite pokazatelje učinka. Ne odražava se realno stanje stvari u ovoj oblasti. Radi se o Ministarstvu zaštite životne sredine, ministarstvu građevine, saobraćaja i infrastrukture i Republičkoj direkciji za vode.

„Zbog korišćenja različitih pokazatelja učinka, izostanka godišnjih ciljanih vrednosti planiranih aktivnosti i različitog postupanja prilikom ocene ostvarenog rezultata, za deo aktivnosti status iskazan u godišnjem izveštaju o sprovođenju Akcionog plana Strategije ne odražava adekvatno stvarni status realizacije kapitalnih projekata koji su njima obuhvaćeni, odnosno njihov doprinos rezultatu na nivou mere kojoj pripadaju. Zbog toga godišnji izveštaji o sprovođenju Akcionog plana Strategije ne sadrže informacije o ostvarenim rezultatima“, stoji u izveštaju.

Različiti podaci UN i Agencije

DRI navodi da postoje i odstupanja u podacima koje objavljuju Statistička jedinica Ujedinjenih nacija i Republički zavod za statistiku.

„Statistička jedinica Ujedinjenih nacija međusobno se razlikuju po obuhvatu i periodu na koji se odnose, zbog čega i ocena napretka Republike Srbije u ostvarivanju cilja održivog razvoja zavisi od toga koji se podaci koriste. One su najizraženije kada je u pitanju učešće rečnih vodnih tela sa dobrim statusom vode. Ove razlike su najizraženije kada su u pitanju podaci o učešću rečnih vodnih tela sa dobrim statusom vode“, ukazuju revizori.

Prema količini ispuštenih otpadnih voda, najviše otpadnih voda ispušta se u sliv reke Dunav od čega se prečišćava manje od šest odsto. U odnosu na ukupne količine ispuštenih otpadnih voda najviše ispuštenih otpadnih voda u javnu kanalizaciju prečišćava se pre ispuštanja u Tisu (80%) i Veliku Moravu (67%).

„Indikatori potcilja održivog razvoja pokazuju da je od usvajanja Agende 2030 u Republici Srbiji ostvaren napredak, ali usled izostanka nacionalno utvrđenih ciljeva i razlika u obuhvatu i vrednostima indikatora, koje objavljuju Republički zavod za statistiku i Statistička jedinica Ujedinjenih nacija, ocena napretka zavisi od toga koji se indikatori koriste“, navode revizori.

DRI je u izveštaju preporučio da se navedene stvari isprave. Prema zakonu, državne institucije su dužne da podnesu Državnoj revizorskoj instituciji pisani izveštaj o otklanjanju otkrivenih nesvrsishodnosti u roku od 90 dana počev od narednog dana od dana uručenja ovog izveštaja.

(N1)

Tagovi:
pročitaj više
Kliknite da bi ste komentarisali

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Srbija

Aktiviran žuti meteoalarm u celoj Srbiji: Kada nam stižu pljuskovi

Objavljeno

pre 2 sedmice

-

7. maj 2024.

Objavila:

U danu pred nama toplo, sparno, ali i nestabilno, sledi smena sunca, oblaka i pljuskova. Na teritoriji cele Srbije je aktiviran žuti meteoalarm.

Ciklon sa zapada se polako premešta ka istoku i oblaci postepeno prekrivaju Balkan. Kiša se najpre očekuje u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini, a zatim i u Srbiji. Ostajemo i dalje pod uticajem tople vazdušne mase, temeratura u većini gradova preko 25 stepeni.

U utorak u provom delu dana suvo, smena sunca i oblaka. Posle podne će sa zapada početi da naviru kišonosni oblaci. Kišu očkujemo najpre na zapadu, a kako dan bude odmicao i u ostalim krajevima. Kiša neće biti ujednačena, negde će biti obilnijih padavina, dok recimo na krajnjem jugu može ostati suvo bez kiše. Duvaće umeren zapadni vetar. Maksimalna temperautura od 23 do 27 stepeni.

Od srede do kraja nedelje svežije, temperatura ispod 25 stepeni, ponegde i ispod 20.

U sredu i četvrtak će biti vrlo nestabilno, očkejemo česte pljuskove praćene grmljavinom, a biće uslova i za grad i veću količinu padavina tokom pljuskova. Za sutra je pored žutog meteoalarma, u pojedinim krajevima aktiviran i narandžati meteoalarm. U petak i za vikend delimično razvedravanje.

(N1)

pročitaj više

Srbija

Prijave za Program UNDP za podršku zaštiti vazduha do 31. maja

Objavljeno

pre 2 sedmice

-

7. maj 2024.

Objavila:

Opštine i gradovi koji imaju planove kvaliteta vazduha, kratkoročne akcione planove ili su uključili mere zaštite vazduha u svoja strateška dokumenta, mogu se do 31. maja prijaviti na drugi javni poziv za podršku sprovođenju konkretnih mera zaštite vazduha u jedinicama lokalne samouprave koji je objavio Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP), objavilo je Ministarstvo zaštite životne sredine.

Program je objavljen u okviru projekta “EU za Zelenu agendu u Srbiji“, a jedinice lokalne samouprave koje su planskim dokumentima definisale mere unapređenja kvaliteta vazduha mogu da konkurišu za sufinansiranje jedne odabrane mere u visini do najviše 70 odsto ukupne vrednosti njene primene.

Sprovođenje mera koje se prijavljuju na ovaj poziv treba da doprinese i realizaciji nacionalnog Programa zaštite vazduha za period 2022-2030, koji je Srbija usvojila u decembru 2022. godine.

pročitaj više

Srbija

Šta je u Srbiji poskupelo, a šta pojeftinilo od 1. maja?

Objavljeno

pre 2 sedmice

-

6. maj 2024.

Objavila:

Zbog novog obračuna akciza potrošači u Srbiji će se suočiti, ili se pak stvaraju uslovi da se suoče, sa većim cenama goriva, kafe, cigareta i alkohola, a sa druge strane, iako su smanjene cene struje i gasa za privredu, ne mogu da računaju na pojeftinjenje široke palete proizvoda jer preduzetnici tvrde da za to ne postoje uslovi, prenosi Danas.

Kakva takva uteha za građane naše zemlje, čija su primanja inače među najnižima u Evropi, je bar to što su zbog uskršnjih praznika snižene cene kokošijih jaja, piše Danas.

U Srbiji se od 1. maja obračunavaju novi iznosi akciza na gorivo, kafu, cigarete i alkohol, usklađeni sa prošlogodišnjom inflacijom od 7,6 odsto. Akciza sa PDV-om na gorivo je veća za 4,5 do 5,7 dinara.

Akciza na alkoholna pića pak iznosi 26,8 i 30,72 dinara po litri, za kafu od 108,06 dinara do 405,24 dinara po kilogramu, a za tečnosti za punjenje elektronskih cigareta 10,4 dinara po mililitru.

Cigarete su ponovo poskupele, a u Službenom glasniku su objavljene nove cene koje će važiti od 7. maja.

Dilema da li će poskupeti duvan i duvanski proizvodi realno nije ni postojala, već je samo bilo upitno koliko će to poskupljenje iznositi.

Kako je nedavno preneo RTS, sa prosečnom cenom od oko tri evra po paklici, cigarete u Srbiji su i dalje najjeftinije, iako je učešće akciza u ceni 61 odsto, a sa PDV-om, čak 77 procenata.

Dosadašnja praksa je bila da proizvođači uglavnom podižu cene za 10 dinara po paklici cigareta, što je, čini se, i ovoga puta slučaj.

Cilj izmena akciza na cigarete je usklađivanje sa standardima Evropske unije, po kojima bi do 2025. država trebalo da prihoduje najmanje 90 evra na 1.000 komada cigareta, što je 1,8 evra po paklici, tako da će nakon poskupljenja u narednoj godini biti iste cene kao u državama EU.

U oktobru prošle godine Vlada Srbije je povećala akcize na cigarete za osam odsto, što je uticalo da proizvođači podignu cene za 10 dinara, a u 2023. cene cigareta su podizane tri puta.

Sa druge strane, odlukom nadležnih od 1. maja su pojeftinile cene električne energije za privredu u iznosu od 25 i gasa za 15 odsto.

Iako je ekonomska logika veoma jednostavna, a to je da kada raste cena energenata rastu i cene svih drugih proizvoda i usluga dok kad je taj proces obrnut i sve druge cene padaju, privreda u Srbiji je gotovo nikada ne sledi, već pod raznim izgovorima odbija da snizi svoje cene.

Po svemu sudeći, tako će biti i ovog puta jer već sada preduzetnici iznose različite razloge zbog čega je, kako tvrde, nemoguće da njihovi proizvodi i usluge pojeftine.

Tako se, između ostalog, navodi da je stopa inflacije još uvek veoma visoka, da je struja u okruženju za privredu i dalje jeftinija nego kod nas kao i da se u međuvremenu povećala minimalna zarada koja, bar u teoriji, utiče i na povećanje svih drugih ličnih dohodaka.

Potrošačka udruženja pak ističu da su preduzetnici po tom pitanju cinični, odnosno da imaju dvostruke aršine kojima se rukovode u svom poslovanju.

Ipak, pojedini proizvodi su pojeftinili kao što je primera radi, slučaj sa kokošijim jajima.

Naime, zbog hiperprodukcije uoči uskršnjih praznika koji su se spojili sa prvomajskim te je značajan broj građana otišao na odmor, par meseci unazad već beleži se kontinuirani pad cena te namirnice. Cene jaja pak nisu iste, već variraju od mesta i objekta gde se kupuju.

(Danas)

pročitaj više

Srbija

Povratak sa praznika: Očekuje se pojačan saobraćaj

Objavljeno

pre 2 sedmice

-

6. maj 2024.

Objavila:

N1

Vozače u Srbiji danas očekuje pojačan saobraćaj u toku dana zbog povratka sa praznika.

Očekuje se i veći broj vozila na graničnim prelazima gde će tokom dana stanje i vreme zadržavanja biti promenljivo sa mogućim zadržavanjima, saopštio je jutros Auto-moto savez Srbije.

Na naplatnim stanicama nema zadržavanja.

Nema zadržavanja ni na putničkim, ni na teretnim terminalima graničnih prelaza.

(Beta)

pročitaj više

Srbija

Vujović: Čini se sve da se požar na deponiji Duboko što pre lokalizuje i ugasi

Objavljeno

pre 2 sedmice

-

6. maj 2024.

Objavila:

Potpredsednica Vlade Srbije i ministarka zaštite životne sredine Irena Vujović obišla je deponiju „Duboko“ u Užicu, gde pripadnici štaba za vanredne situacije uz pomoć vatrogasaca čine sve kako bi se lokalizovao i ugasio požar, zbog koga je Užice proglasilo vanrednu situaciju na tom delu teritorije, saopštilo je resorno ministarstvo. 

Ona je lokaciju obišla sinoć zajedno sa načelnikom Sektora za vanredne situacije MUP-a Lukom Čaušićem i gradonačelnicom Užica Jelenom Raković Radivojević, nakon čega je prisustvovala sednici štaba za vanredne situacije da bi se utvrdili naredni koraci. 

„Trudimo se da svi budemo maksimalno angažovani kako bi se požar što pre lokalizovao. Ovakve scene i situacije moraju da postanu prošlost u Srbiji. Vlada Srbije intenzivno radi na tome da što pre modernizujemo regionalne i reciklažne centre širom Srbije. ‘Duboko’ je svakako prioritet, ali je i najkompleksniji projekat koji zahteva obimne radove, posebno imajući u vidu da će se, dok se radovi izvode, i dalje odlagati otpad na ovoj lokaciji“, rekla je ministarka.

pročitaj više

U TRENDU