ostanimo u kontaktu

Biznis

Vreme promena u građevinarstvu: Investitor iz Bostona uvodi robote građevinske radnike

Forbes

Objavljeno

-

Džon Fiš je stvorio kompaniju Safolk, najvećeg izvođača radova u Novoj Engleskoj, uz pomoć radnika. Sada se kladi da će budućnost biti ispunjena robotizovanim šlemovima i AI nadzornicima.

Temperatura je daleko ispod nule, a Džon Fiš je napolju, stoji blizu ivice na 33. spratu South Station Tower-a, nedovršenog nebodera u centru Bostona. Pokazuje na svetlocrveni kran ispod dok nosi paletu metalnih panela i objašnjava svoje planove za automatizaciju.

„Na samom kranu postoji kamera koja posmatra krak i prati njegovo kretanje, registrujući sve te informacije“, kaže Fiš karakterističnim bostonskim naglaskom. Obučen je u crne kožne mokasine, plave pantalone, neon prsluk za građevinske radove, zaštitne naočare i šlem. „Kako možemo ostvariti više podizanja po satu na bezbedan način? Moramo biti veoma, veoma pažljivi“.

Na prometnijem 14. spratu, iznad neprekidnih udara pneumatskih pištolja za ekserima i buke brušenja čelika, Fiš opisuje kako robotska revolucija menja njegove gradilište: Safolk uvodi mašine visoke dva metra (zamislite minijaturne tenkove) koje jure i štampaju nacrte i planove za radnike da ih prate, ubrzavajući izgradnju i smanjujući greške. „To ćemo postaviti na sve naše poslove“, kaže on.

Ulaganje u startape

Fiš, 63-godišnji veteran građevinske industrije, stekao je bogatstvo gradeći nebodere od Masačusetsa do Kalifornije. Vredi 2,3 milijarde dolara, zahvaljujući svom udelu od 100% u Safolku, vrednom šest milijardi dolara (prihod), građevinskoj firmi sa sedištem u Bostonu koja je u poslednjih 20 godina izgradila oko 14 miliona kvadratnih metara komercijalnih nekretnina u Sjedinjenim Američkim Državama, uključujući veliki deo bostonskog horizonta i hotele u Los Anđelesu i Majamiju.

Sada želi da poremeti industriju vrednu 2,1 bilion dolara koja ga je učinila tako uspešnim. Njegova divizija Safolk tehnolodžis razvija nove softverske proizvode fokusirane na građevinarstvo, od kojih neke preusmerava u posebne poduhvate, dok je njegova investiciona ruka preuzela udele u desetinama ambicioznih startapa koji se bave građevinskom tehnologijom, a koji rade sve, od 3D štampanja zidova do proizvodnje generatorskih uređaja sa nultom emisijom.

„Naša industrija je jedina industrija na svetu gde je produktivnost opala u poslednjih 50 godina umesto da raste“, kaže Fiš dok Forbes vodi u obilazak ultramodernog sedišta Safolka u Roksberiju, radničkoj četvrti u južnom Bostonu. „Pogledajte Empire State Building. Sagrađen je tridesetih godina i trebalo je 14 meseci da ga izgrade. Danas bi trebalo pet godina“.

Jedan od razloga: Mnogi u industriji ne žele ništa da imaju s robotikom ili veštačkom inteligencijom. Generalni izvođači, podizvođači, sindikati i multibilionske upravljačke firme koje vode gradilišta imaju „ukorenjen analogni način rada“, prema izveštaju Mekinsija. Brent Tilman, analitičar kapitala u D.A. Dejvidsonu koji prati inženjering i građevinarstvo dodaje: „Tehnologija se prihvata veoma sporo u ovoj industriji, i to će verovatno biti isti slučaj u bližoj budućnosti. Na kraju dana, to je tržište rada“.

Tržište rada koje već dugo muči nedostatak radnika. Bilo je više otvorenih radnih mesta u građevinarstvu 2022. godine nego ikada pre u 23 godine koliko Asocijacija graditelja i izvođača (ABC) vodi evidenciju. Plus, troškovi su porasli: Plate u građevinarstvu su porasle 34% između 2012. i 2022. godine, prema statistikama vlade, dok su ulazni troškovi (čelik, cement, drvo) skočili gotovo 40% od početka 2020. godine, prema ABC-u. Fiš je uveren da će roboti biti ključni za rešavanje nedostatka radne snage – i održavanje troškova niskim. Postavljanje robota na gradilišta nije mala stvar: Biće regulatornih pregleda, skepticizma klijenata, finansijskih pritisaka i otpora od strane ljudi radnika. Ali Fiš tvrdi da je to neophodno bez obzira na prepreke.

Druga polovina jednačine su podaci. Fiš kaže da Safolk već ima svoj „specijalni začin“ nakon desetogodišnjeg ulaganja u analitiku, koju firma koristi da prati napredak i upravlja troškovima na svojih 100-ak aktivnih gradilišta. Da bi začinili taj specijalni sos, Safolk reinvestira svoje prihode u nove tehnologije i proizvode koje razvija pod brendom Safolk Tehnolodžis, koji je osnovan 2019. godine. Fiš je jedan proizvod (softver za procenu troškova nazvan Ediphi) pretočio u svoju sopstvenu kompaniju, sa planovima za drugi (Edge, alat za planiranje gradilišta) ove godine.

Niko više ne gradi komercijalne nekretnine

Istovremeno, Fiš neguje veliki portfelj startapa koji se bave građevinarstvom. Od svog osnivanja, Safolk Tehnolodžis je uložio više od 50 miliona dolara u više od 50 kompanija, poput Rugged Robotics (proizvođača ovih minijaturnih tenkova), Canvas (robota nalik R2-D2 koji ubrzava instalaciju gipsanih ploča), Augmenta (alat za generativnu veštačku inteligenciju koji crta dizajn zgrada) i, najznačajnije, OpenSpace. Taj startap veštačke inteligencije iz San Franciska pretvara video snimke u virtuelna gradilišta koja mogu biti istražena na daljinu i nedavno je procenjen na oko 900 miliona dolara.

Otprilike polovina kompanija u portfelju Safolka učestvovala je u njihovom godišnjem šestonedeljnom programu akceleratora. („Zamislite Shark Tank ali mnogo prijateljskije“, kaže Fiš.) Prošlog leta kompanija je prikupila 85 miliona dolara od spoljnih investitora, plus 25 miliona dolara iz Fišovog džepa, da bi finansirala više startapa i reinvestirala u najperspektivnije.

To je simbiotički odnos. Kompanije iz portfelja dobijaju priliku da eksperimentišu na Safolk gradilištima i razviju radne odnose sa njihovim podizvođačima, dok Safolk dobija kapital i uvid u vrhunsku tehnologiju građevinarstva. „Želimo da budemo organizatori razgovora o tome kako se građevinski svet menja“, kaže Fiš.

To je pametno, jer je ovo očigledno vreme promena u građevinskoj industriji. Procvat rada od kuće uništio je tradicionalne komercijalne nekretnine, obarajući potražnju za vrstom kancelarijskih zgrada u centru grada koje su bile prepandemijski hleb i puter Safolka. (South Station Tower je počeo da se gradi početkom 2020.) „Komercijalni sektor je nekako prevrnut naopako“, kaže Fiš. „Danas niko ne gradi kancelarijsku zgradu“.

Da bi nadoknadio usporavanje, Safolk se prijavljuje na druge vrste projekata, poput centara za podatke, aerodroma, bolnica i istraživačkih medicinskih objekata, kazina i državnih projekata. Fiš se nada da će njegova tehnologija pomoći Safolku da oblikuje ponude s nižim troškovima, koje može da završi brže sa manje prekoračenja.

Fiš je odrastao u građevinarstvu. Njegov pokojni otac, Edvard Fiš, vodio je Peabody Construction sa sedištem u Bostonu, nastao iz lokalnog građevinskog posla, koji je započeo Edvardov deda 1891. Kao tinejdžeri, Fiš i njegov stariji brat, Ted, pratili su oca na gradilišta i učili zanat porodice. „Hteo je da budemo radnici kako bismo učili od temelja“, kaže Fiš. „Moj otac je uvek naglašavao vrednost dolara. To je urezano u zadnji deo mog mozga“.

Rivalitet među braćom

Disleksičan, Fiš je imao problema u školi, ali se isticao u sportu i bio regrutovan da igra fudbal na Baudoinu, gde je stekao diplomu političkih nauka pre nego što se vratio u porodični posao 1982. godine. To je bio povoljan trenutak. Peabody, koji je zapošljavao samo radnike u sindikatu, bio je pritisnut generalnim izvođačima koji su zapošljavali manje plaćene radnike koji nisu bili u sindikatu.

Kao odgovor, Fiš stariji je osnovao Safolk, zasebnu kompaniju koja će zapošljavati radnike koji nisu u sindikatu, i postavio svog mlađeg sina na čelo. Kako je Safolk rastao, počeo je da konkuriše Peabody-u, koji je vodio njegov stariji brat. „Moj otac nas je nekako stavio jednog protiv drugog u jednom trenutku“, kaže Ted Fiš. Dva brata su sada bliska, iako Ted kaže da je Džon bio „uporan konkurent“ dok su se borili za projekte. „Ne želite biti na drugoj strani u odnosu na njega“. (Peabody Construction je raspušten 2007. godine, a Ted sada vodi firmu za građevinske radove sa sedištem u Bostonu koja se zove Roundhill.)

Džon Fiš je osvojio ključnog klijenta početkom devedesetih godina: magnata domova za stare Ejba Gosmana (preminuo 2013.), tada člana Forbes 400 koji je imao neto vrednost od skoro 500 miliona dolara 1996. godine (skoro milijardu dolara u današnjim terminima). „Uzeo me je pod svoje krilo“, kaže Fiš, koji je na kraju izgradio više od 100 domova za stare i centara za pomoć u samostalnom životu za Gosmana. Mnogi od tih objekata bili su u Kaliforniji i Floridi, što je pomoglo Safolku da raste nacionalno i otvori nove kancelarije u Los Anđelesu i Majamiju. A onda je došla 2008.

„Izgubili smo više od 50% našeg [posla] u roku od četiri sata“, kaže on. „Dobijao sam pozive za pozivom za pozivom: ‘Posao ne ide dalje; povucite svoje momke sa posla’“. Ekonomski slom bio je „poziv na buđenje. Morali smo da imamo mnogo jasniju ponudu od naših konkurenata“.

Jedan korak koji je preduzeo bio je prikupljanje informacija na gradilištima kako bi bolje merio efikasnost, bezbednosne probleme i prekoračenje troškova. Jit Ki Čin, bivša Mekinsijevka sa doktoratom iz fizike sa MIT-a, pridružila se Safolku 2017. godine da bi protumačila te podatka i stavila ih u upotrebu. „Bila sam prvi direktor za podatke za kojeg znam u građevinarstvu“, kaže ona.

Sada su svi ti brojevi upakovani u ono što Fiš naziva kontrolnom tablom svog tima misije, instrumentom koji u realnom vremenu prati aktivna gradilišta Safolka. Na mestima kao što je South Station Tower, nadzornik unosi informacije u tablete koji prate budžet, raspored, bezbednosne i operativne metrike. „Ono što smo u mogućnosti da uradimo je da vidimo probleme pre nego što se dese“, kaže Kelsi Goudžer, koja nadgleda sedamnaestočlani tim Kontrole misije iz komandnog centra u Roksberiju. „Mi smo u mogućnosti da postavimo resurse tamo, krenemo na projekat [i] pružimo im podršku“.

Sledeći korak: mnogo više robota. Fiš planira da uloži milione dolara u centar za robotiku Safolka, koji će početi sa radom ovog proleća u Roksberiju. Objekat će biti igralište za kompanije iz portfelja Safolka i mesto za razvoj unutrašnjih, vlasničkih tehnologija. „Ako neko dođe sa rešenjem, možemo ga isprobati u tom području i doneti ga na naša gradilišta“, kaže on.

Dok operater krana na South Station Tower-u pažljivo upravlja krakom nekoliko desetina metara ispod, Fiš je opušten dok razmatra budućnost sa mašinama koje zamenjuju bar neke od radnika. „Nešto mora da se promeni“, kaže on. „Mora da postoji više efikasnosti“.

Džon Hajat, novinar Forbes

Biznis

Šta su ortačka i komanditna društva i koliko ih ima u Srbiji

Objavljeno

-

Stvarno su ortaci. Verovatno i u privatnom životu, ali na poslu – garantovano. Tako i rade. Odluke donose zajedno, zaradu dele na ravne časti. Svako ima pravo da zastupa ostale. I pred poverioce izlaze u punoj snazi – ne samo poslovnom, već i ličnom imovinom. I pored mnogih prednosti, a možda baš zbog njih, tek ortačka društva nisu omiljen način organizovanja posla u našoj zemlji.

Oni su u gotovo zanemarljivom broju zastupljeni među više od 138.000 privrednih društava u Srbiji. Ortačkih trenutno posluje 634. Komanditnih je još manje – 113 aktivnih. To pokazuju podaci Agencije za privredne registre.

Nije teško naslutiti zašto je osnivanje društava ograničene odgovornosti znatno lagodniji i poželjniji način poslovanja. Glavni razlog je upravo – ograničena odgovornost.

„Glavni razlog zašto se osnivači češće odlučuju za osnivanje društva kapitala, od kojih je najčešće društvo sa ograničenom odgovornošću – doo, u odnosu na društva lica, ortačko i komanditno društvo, leži u odgovornosti članova“, nema dileme advokat Valentina Stanković (Momčilović) iz Advokatske kancelarije Momčilović Stanković. „Kod ortačkog društva, ortaci su neograničeno solidarno odgovorni za obaveze ortačkog društva i to celokupnom svojom imovinom“.

Kako je u komanditnim društvima

Slično je i od komanditnog društva. To je privredno društvo koje ima najmanje dva člana, od kojih najmanje jedan, koji je naziva komplementarom, odgovara neograničeno solidarno za obaveze društva, a najmanje jedan odgovara ograničeno do visine svog neuplaćenog, odnosno neunetog uloga. To je komanditor.

„Iz navedenog vidimo da u ortačkom društvu svi članovi, odnosno u komanditnom svi članovi-komplementari odgovaraju za obaveze društva svojom imovinom. To dalje u praksi znači da u slučaju prinudne naplate duga ortačkog ili komanditnog društva, poverilac može da traži namirenje iz imovine tog društva, ali i iz lične imovine – sredstva na ličnom računu, nepokretnosti koje ovi članovi poseduju“, pojašnjava Valentina Stanković.

S druge strane, situacija da član društva sa ograničenom odgovornošću ili akcionar akcionarskog društva, odgovara ličnom imovinom je – vrlo retka. Članovi, odnosno akcionari, odgovaraju samo do visine uloženog odnosno unetog udela. Lični posed može da strada samo u izuzetnim situacijama.

„To se dešava u slučajevima koje propisi predviđaju kao osnov za probijanje ove „zaštitne barijere““, kaže Valentina. „To je situacija probijanja pravne ličnosti ili odgovornost kontrolnog člana društva s ograničenom odgovornošću i kontrolnog akcionara akcionarskog društva u slučaju prinudne likvidacije kompanije“.

Poverenje, ali i dobar ugovor

DOO kao forma poslovanja, osim ograničenja odgovornosti članova, popularna je i zbog jednostavnog osnivanja. Sada je to moguće i onlajn. Na ruku ide i izuzetno nizak minimalni prag osnovnog kapitala – 100 dinara.

Pretpostvalja se da između ortaka postoji veliko poverenje. Često su članovi porodice ili prijatelji. Odluke, po pravilu, donose jednoglasno. Uvek postoji mogućnost da su u osnivačkim aktom predvideli i drugačiji scenario. Ortačko društvo nema organe, već svi ortaci upravljaju zajedno. Zastupanje i upravljanje se može poveriti jednom ortaku. Specifična je situacija i u slučaju nasleđivanja. Ukoliko nije aktom predviđeno drugačije, preminulog člana u društvu nasleđuju ostali ortaci.

„Ključ uspešnog poslovanja kod ortačkog i komanditnog društva jeste adekvatan ugovor o osnivanju koji reguliše situacije poput nasleđa udela preminulog ortaka, odnosno komplementara/komanditora“, napominje Valentina Stanković. „U slučaju smrti ortaka ili komplementara, njegov udeo se ne nasleđuje već se raspoređuje srazmerno na preostale ortake, ukoliko nešto drugo nije uređeno ugovorom o osnivanju ortačkog društva“.

Ukoliko je ugovorom određeno da će društvo nastaviti da posluje sa naslednicima preminulog ortaka/komplementara, onda će se primeniti pravilima o nasleđivanju. Naslednici mogu sa time da se ne saglase. Onda se udeo ortaka/komplementara srazmerno raspoređuje na preostale članove društva.

Brže donose odluke

Pa, opet, mora postojati određene prednosti zbog koje poslovni saradnici odlučuju da se organizuju baš kao ortaci.

„Glavna prednost ovih vrsta privrednih društava se ogleda u fleksibilnom upravljanju. Budući da su ortačka i komanditna društva često manja i agilnija od većih korporacija, mogu lakše prilagoditi svoje poslovanje promenama na tržištu i brže reagovati na nove prilike ili izazove, a postupci promena u poslovanju su pojednostavljeni u odnos na recimo doo“, odgovara nam Valentina Stanković.

Kada se sumira, najveći nedostatak je upravo stepen odgovornosti.

Advokati po zakonu

„Takođe je za osnivanje ove vrste društva preporučljiv visok stepen poverenja i povezanosti između članova, jer je i redovno upravljanje društvom jednako podeljeno“, napominje Valentina. „Za određene vrste podsticaja i subvencija, ovi oblici poslovanja nisu podobni, te i to treba imati na umu prilikom donošenja odluke o formi društva. Ipak, veliki broj ovih osetljivih pitanja je moguće regulisati u korist članova, adekvatnim i kvalitetnim ugovorom o osnivanju, koji je temelj uspešnog i dobrog poslovanja“.

Kada se pogleda presek najvećih, gledano po prihodima, ortačkih društava, vidi se da su česta među advokatima. Tako je silom zakon. Zakon o advokaturi predviđa da se više advokata organizuje kroz advokatsku kancelariju ili advokatsko ortačko društvo. Mnoge od većih advokatskih kancelarija su upravo ortačka društva. Među najuspešnijim ortačkim društvima je i dosta uvozno-izvozno orijentisanih trgovaca.

Svega desetak najuspešnijih ortačkih društava ima više od 10 zaposlenih. Ubedljiva većina ih ima manje. Najčešće do pet radnika.

(Forbes Srbija)

pročitaj više

Biznis

Da li će nam od kraja godine biti jeftiniji krediti u evrima: Kada bi kamatne stope mogle da padnu

Objavljeno

-

Evropska centralna banka mogla bi već u junu, prema mišljenju finansijskog konsultanta Vladimira Vasića, da “popusti kaiš” i spusti kamatnu stopu, zbog značajnog usporavanja privrednog rasta u EU, “bez obzira šta se bude dešavalo u svetu”. „Očekujem da se taj talas na naše tržište prelije pred kraj ove godine ili početkom sledeće, u smislu obaranja kamatnih stopa kada je reč o evrima“, kaže Vasić. Profesor ekonomije Veroljub Dugalić, pak, smatra da su prognoze, zbog situacije na Bliskom istoku, kao i rusko-ukrajinskog rata – neizvesne. “Ekonomija ne može da bude izolovana od političkih događanja, veoma zavisi od političke situacije”, ukazuje Dugalić.

I Evropska centralna banka i Narodna banka Srbije zadržale su protekle nedelje svoje kamatne stope na istom nivou. NBS najavljuje skoro vraćanje inflacije u okvire cilja. Istovremeno, raste cena nafte i zlata na svetskom tržištu, imamo nove sukobe na Bliskom istoku, rat u Ukrajini ne jenjava…

Sagovornici portala N1 saglasni su da na inflaciju u Srbiji značajno utiču spoljni faktori koji su van naše kontrole, ali ne dele mišljenje kada je reč o prognozi početka smanjenja kamatnih stopa.

“Mnogo je toga što utiče na nas, a da mi nismo u prilici da utičemo na te situacije, događaje i promene”, kaže za portal N1 profesor ekonomije Veroljub Dugalić.

Činjenicu da se Iran uključio u rat na Bliskom istoku Dugalić ocenjuje veoma ozbiljnom.

“Ne možemo da predvidimo u kom smeru će sukob Izraela i Palestine ići. S druge strane, ne jenjava ni rat u Ukrajini, a Ukrajina je bila žitnica Evrope sa nepreglednim poljima pšenice, suncokreta i kukuruza – rat je izazvao poremećaj na tržištu hrane”, ukazuje Dugalić.

On pominje da ne treba zaboraviti ni “velike pare koje se daju za naoružanje u Srbiji sa nejasnim ciljem”.

“Ako bismo mogli da predvidimo sa sigurnošću šta će se tamo dešavati, onda bismo sa velikom izvesnošću mogli da predvidimo i šta će se ovde dešavati sa inflacijom. Inflacija se u Evropi smiruje, to je tačno. Ali, naša privreda je vrlo osetljiva na promene koje se dešavaju u Evropi, ali i van nje. Prognoza je vrlo neizvesna. Mi u velikoj meri zavisimo od toga. Ne možemo da budemo izolovano ostrvo. Tako da je prognoza o kretanju inflacije, a time i kretanju kamatnih stopa – neizvesna”, navodi Dugalić.

Uz to, on ističe i političku situaciju u Srbiji i problem sa izborima, ali i pitanje usvajanja Rezolucije o Srebrenici, što će potencijalno uticati na pogoršanje odnosa sa državama u regionu.

“Ekonomija ne može da bude izolovana od političkih događanja, veoma zavisi od političke situacije”, navodi on.

Iz svega ovoga, kaže, proističe pitanje kretanja inflacije i kamatnih stopa.

„Torba para za kesu namirnica“

“Znate kako se kaže: Inflacija je kad poneseš veliku torbu para a kupiš namirnice koje stanu u jednu kesu. To je inflacija – vidi se po džepu”, kaže Dugalić.

Sagovornik portala N1 se osvrnuo i na trošak za EXPO 2027, koji je za sada 17 milijardi evra.

“Tih 17 milijardi evra je trećina našeg spoljnog duga, a utrošiće se bez ikakve kontrole, po leks specijalisu”, naveo je on.

Finansijski konsultant Vladimir Vasić takođe ukazuje da, kada je reč o kretanju inflacije i pitanju pada kamatnih stopa – mnogo toga ne zavisi od nas.

„I onda je suština procenjivanja daleko nezvesnija, nego kada imamo neku mirniju situaciju u svetskim okvirima. Ali, kada pričamo o evru i evropskoj ekonomskoj politici – sve zavisi od brojnih faktora. U Evropi imaju značajno usporavanje privredne aktivnosti na 0,3 odsto za ovu godinu projektovano, eventualno 0,4 procenta, što je jako malo za privredu kao što je EU. Tu postoje brojni faktori, nije to od juče – starosna struktura, populacija, procenat investicija itd. Vidite da je Folksvagen, koji je izvozio u Kinu, sad počeo iz Kine da uvozi osnovu za proizvodnju električnih vozila. Tu su i sukobi na relaciji Rusija-Ukrajina što znači da nema više jeftinih energenata”, nabraja Vasić.

Ipak, kaže da mu se čini da će EU morati da “popusti kaiš”.

„Verovatno u junu će Evropska centralna banka spustiti kamatnu stopu da bi narod počeo da troši, da bi se nešto desilo, jer – privreda staje, a sutra ćete biti na kolenima”, objašnjava Vasić.

A to je, dodaje, problem recesije.

“Kad padnete na kolena je jedno, a kad se pružite po podu celom težinom to je druga priča – tada ne možete da se vratite tako lako. Mislim da je to jedan od ključnih razloga zbog kojih će Evropa morati da popusti kaiš, bez obzira šta se dešavalo u svetu. Moraće, takođe, da rešavaju druge strukturne probleme – Kinezi će nas ‘pojesti sve’ u smislu konkurencije, ako se ne probudimo, a dubok nam je san, uključujući EU”, upozorava Vasić.

On navodi da Kina tehnološki “brzo trči” i da je to realnost.

Hrana i energenti

“U tom smislu je poruka da mi jesmo mala ekonomija sa 6,5 miliona stanovnika. Ako možemo da smanjimo zavisnost od energenata – što je jako teško u kratkom roku i zato se pominje ta nuklearna energija, pošto je potrebno neko vreme da se elektrane naprave. Nama EU jeste najveći spoljno-trgovinski partner sa kojim imamo najveći uvoz i izvoz i dosta zavisimo od toga šta se zbiva kod njih“, kaže on.

On bi, dodaje, mnogo toga u Srbiji posvetio poljoprivredi.

“Uvek pominjem Holandiju, koja je od mora ‘otela’ 18 odsto teritorije, a druga su zemlja na svetu po izvozu poljoprivrednih proizvoda, a mi svi na Balkanu imamo dovoljno zemlje, ali nešto nam fali da primenimo to što oni primenjuju. Da sam ‘negde neko’ – ja bih ‘prepisivao’ upravo od njih. Sve se vrti oko energetike i poljoprivrede, odnosno hrane”, ističe Vasić.

Kamatne stope na evre i dinare

Vladimir Vasić kaže da bi zaduženi u evrima mogli da očekuju umanjenje kamatnih stopa već na leto.

“Mislim da bi u junu, julu ECB mogla u prvoj tranši da spusti vrednost kamatne stope za 0,25, a do kraja godine još jednom za 0,25, a da smanjenje u 2025. bude još 1,5 tokom cele godine, ukoliko se ne desi ništa drastično”, ističe on.

Za dužnike u Srbiji je to značajno, pošto je više od 90 odsto stambenih kredita u Srbiji indeksirano u evrima.

“Očekujem da se taj talas na naše tržište prelije pred kraj ove godine ili početkom sledeće, u smislu obaranja kamatnih stopa kada je reč o evrima. Siguran sam da će i NBS da prati ovaj ritam smanjenja referentnih kamatnih stopa ECB, jer nam je EU najveći spoljno-trgovinski partner. I naša inflacija ide na dole“, navodi Vasić.

(N1)

pročitaj više

Biznis

Evropski investicioni fond zaključio ugovore sa bankama, 250 miliona evra za Srbiju

Objavljeno

-

Evropski investicioni fond (EIF), deo Grupacije EIB, zaključio je ugovore o portfolio garancijama sa 11 banaka i finansijskih posrednika u privredama Zapadnog Balkana i garancije EU će omogućiti mobilizaciju oko 750 miliona evra za male biznise na ZB i 250 miliona evra za Srbiju.

Ovi ugovori finansirani u okviru inicijative Evropske unije WB EDIF „Garancije za otpornost MSP“ omogućiće lokalnim bankama i finansijskim institucijama da sačine portfolio kredita za MSP u vrednosti preko 750 miliona evra, uključujući i one koji će tek biti potpisani u prvoj polovini 2024. godine, saopštila je danas Delegacija EU u Srbiji.

Ta sredstva olakšaće pristup finansijama za male biznise i poboljšati njihovu otpornost na aktuelne ekonomske poteškoće, omogućujući proširenje poslovanja, zapošljavanje i razvoj inovacija.

pročitaj više

Biznis

Kako je Beograd na vodi poslovao u 2023: Nebo je granica s ovakvom zaradom

Objavljeno

-

Verovatno osokoljen dobrim poslovnim rezultatima, Beograd na vodi se oseća spremnim da zagrize još veći zalogaj i možda baš zato ne mora da čudi da je doneta odluka kojom se ovom grandioznom građevinskom projektu omogućava širenje na tri puta veću površinu nego što sada pokriva.

Kompanija Beograd na vodi doo iza sebe ima još jednu veoma profitabilnu godinu. Prema podacima novog finansijskog izveštaja za 2023. neto dobitak preduzeća koje gradi najveći stambeno-poslovni kompleks u glavnom gradu iznosio je 5,23 milijardi dinara ili gotovo 45 miliona evra.

Istina, reč je o osetnom padu profitabilnosti imajući u vidu da su u 2022. zaradili 6,97 milijardi dinara (oko 60 miliona evra), ali je i dalje veoma značajno ostvarenje. Trebalo bi imati u vidu i da je 2022. bila jedna od boljih godina za tržište nekretnina, između ostalog, zbog rata u Ukrajini.

Ako se posmatra još duži vremenski horizont, može se videti da je Beograd na vodi za poslednjih pet godina zaradio više od 145 miliona evra i upravo su prethodne dve godine ključne za ovakav rezultat.

Slabija prodaja – samo 220 miliona evra

Ukupni prihodi kompanije nisu se mnogo povećali tokom godinu dana – sa 32 na 32,7 milijardi dinara – dok su rashodi uvećani sa 23,8 na 26,5 miljardi dinara.

Najveći deo prihoda ostvaren je prodajom stanova i drugih nepokretnosti. Doduše, ta prodaja je bila manja za oko pet milijardi dinara u odnosu na 2022. ali je ipak prodato stanova i drugih nepokretnosti za 25,9 milijardi dinara (više od 220 miliona evra).

Ipak, treba imati u vidu da ova cifra sadrži vrednost prodatih nekretnina koje su završene i predate dok su na drugoj stavci evidentirani stanovi prodati u još nezavršenim objektima. Tu je slika još povoljnija. Avansi za unapred prodate stanove su prošle godine dostigli 41,7 milijardi dinara ili gotovo 360 miliona evra (značajno bolje nego u 2022. kada su primljeni avansi u iznosu od 30 milijardi).

Iz dokumentacije koja čini finansijski izveštaj može se videti i da je prošle godine Beograd na vodi povećao ulaganja u izgradnju, sa 20,1 na 22,3 milijardi dinara dok je završio nekretnine u vrednosti od 16,8 milijardi dinara.

Čime raspolaže Beograd na vodi

Ukupna imovina kojom ovaj investitor raspolaže je zabeležila osetan skok i povećana je sa 68,1 na 89,8 milijardi dinara (gotovo 770 miliona evra).

Najveći deo imovine čini obrtna imovina, posebno zalihe (ukupno 57 milijardi dinara). Najvećim delom reč je o ulaganjima u građevinske objekte namenjene prodaji koji su u fazi izgradnje (28 milijardi dinara) i avansi dati izvođačima radova od gotovo 7,5 milijardi dinara.

Najznačajniju imovinu u ovom delu zatvara gotovina. Beograd na vodi je ima u iznosu od 14,8 milijardi dinara ili 126,5 miliona evra.

Sledi stalna imovina vredna 32,5 milijardi dinara (uvećanje oko šest milijardi za godinu dana) gde je značajno izdvojiti nekretnine.

Poslednjeg dana prošle godine vrednost nekretnina u pripremi iznosila je 5,28 milijardi dinara od čega se 2,22 milijarde odnose na zemljište u pripremi, a takođe vrednost investicionih nekretnina bila je 1,42 milijarde dinara odnosno zajedno više od 6,7 milijardi (oko 57,4 miliona evra).


S druge strane, mnogo veći udeo u stalnoj imovini imaju dugoročni plasmani i potraživanja kompanije odnosno novac koji je u vidu pozajmica dat najvećim delom povezanim licima.

Ovde je pre svega reč o povezanim firmama BW Galerija i BW Kula kojima je plasirano 10 milijardi dinara. Pozajmice ovim dvema firmama u prošloj godini povećane su za gotovo tri milijarde dinara.

Od povezanih lica potražuje 7,6 milijardi dinara, a kada se tome doda i potraživanje od 7,9 milijardi dinara po osnovu finansiranja nedostajuće infrastrukture, Beograd na vodi na ovoj stavci ukupno računa na 25,6 milijardi dinara (gotovo 220 miliona evra).

Kratkoročna potraživanja su manja, ali ne i zanemarljiva – 5,68 milijardi dinara.

Dugovanja

Druga strana bilansa Beograda na vodi, ona gde se zbrajaju obaveze, možda je još interesantnija.

Na stavci dugoročna rezervisanja i obaveze stoji da Beograd na vodi duguje 14,8 milijardi dinara ili oko 126 miliona evra. I to ne bi bilo ništa neobično za jednog investitora, pogotovo u nekretnine, da zapravo ovde nije reč o dugovima za kredite.

Praktično ceo ovaj iznos je knjižen na stavci „Ostale dugoročne obaveze“, a iz dokumentacije se može saznati da se od tog iznosa 14,7 milijardi dinara odnosi na dug za obračunati doprinos za uređivanje građevinskog zemljišta tj. dug koji investitor ima prema Gradu Beogradu.

Nije neobičan samo visok iznos duga već i činjenica da je u odnosu na prethodnu godinu stavka „ostale dugoročne obaveze“ – duplirana.

Kada je reč o kratkoročnim obavezama (do godinu dana), uočava se da su one značajno veće – 55 milijardi dinara – ali su najveći deo toga već pomenuti avansi od 41,7 milijardi dinara primljeni od kupaca stanova.

Od preostalog iznosa ističe se dugovanje ka dobavljaču iz inostranstva koji je povezano lice, a prema kojem obaveza iznosi 4,1 milijardi dinara i obaveze po osnovu kredita prema povezanom licu u inostranstvu od 2,9 milijardi dinara.

Obaveze prema dobavljačima u zemlji koji nisu povezani sa Beogradom na vodi su „samo“ 400 miliona dinara, a prema dobavljačima u inostranstvu tek 6,9 miliona.

Poslovanje s povezanim licima

U svom poslovanju, Beograd na vodi pruža usluge povezanim preduzećima i istovremeno je korisnik njihovih usluga, navodi se u dokumentaciji i dodaje da su ti odnosi regulisani ugovorima, po tržišnim uslovima.

Firme kojima pruža usluge su BW Galerija i BW Kula dok je korisnik usluga razvoja projekta koje mu pruža firma Eagle Hills Properties LLC iz Abu Dabija.

Kakvi su rezultati tog odnosa? Od pružanja usluga firmama Galerija i Kula, Beograd na vodi je prošle godine imao prihode od 401,1 milion dinara dok je na poslovanju sa Eagle Hills Properties, ali i sa majkom firmom Eagle Hills Waterfront Investment imao rashode malo veće od jedne milijarde dinara tako da je iz ovih odnosa izašao s minusom od 614,9 miliona dinara.

Što dugoročno, što kratkoročno, Beograd na vodi od Galerije i Kule potražuje čak 22 milijarde dinara dok su obaveze prema Eagle Hills 8,13 milijardi dinara.

Ovde su uračunate i obaveze prema firmi Eagle Hills Properties, ali i prema firmi Eagle Hills Waterfront Investment koja je većinski vlasnik Beograda na vodi. Iz podataka se može videti da Beograd na vodi svojoj majci firmi duguje 2,9 milijardi dinara po osnovu dugoročnog zajma koji je uzet, a koji dospeva na kraju ove godine.

Šta je dobila država

Kako je država Srbija vlasnik trećine firme Beograd na vodi, učestvuje i u raspodeli dobiti. Tako su dva partnera u 2022. podelili 1,18 milijardi dinara dobiti u odnosu dva prema jedan tako da je državi pripala trećina ovog iznosa odnosno oko 3,3 miliona evra.

I prošle godine isplaćen je isti iznos tako da praktično država od projekta Beograd na vodi ima direktnu korist za budžet u vidu dividende od 3,3 miliona evra godišnje.

Drugi benefiti su prihodi od poreza, kao i od pratećih dažbina u procesu gradnje. Od poreza na dodatu vrednost prošle godine dobijeno je 271,9 miliona dinara (2,3 miliona evra) i taj prihod je gotovo upola manji nego u 2022. kada je iznosio 508,9 miliona.

Po osnovu poreza na dobitak knjižena je obaveza od 961,3 miliona dinara ili 8,2 miliona evra, ali je i ovaj prihod manji u odnosu na godinu pre kada je iznosi 1,24 milijardi dinara.

(Forbes Srbija)

pročitaj više

Biznis

NBS: Bruto devizne rezerve na kraju marta 24,94 milijarde evra

Objavljeno

-

Bruto devizne rezerve Narodne banke Srbije bile su na kraju marta na nivou od 24.942,1 milion evra (24,94 milijarde), što je u odnosu na kraj prethodnog meseca smanjenje za 89,3 miliona evra, objavila je centralna banka.

Ovaj iznos deviznih rezervi obezbeđuje pokrivenost novčane mase M1 od 171,1 odsto i 6,7 meseci uvoza robe i usluga, što je više nego dvostruko iznad standarda kojim se utvrđuje adekvatan nivo pokrivenosti uvoza robe i usluga deviznim rezervama.

Neto devizne rezerve (bruto devizne rezerve umanjene za devizna sredstva banaka po osnovu obavezne rezerve, obaveze prema Međunarodnom monetarnom fondu po osnovu aranžmana i drugim osnovima) iznosile su 20.679,0 miliona evra, i u odnosu na kraj februara smanjene su za 127,2 miliona evra.

pročitaj više

U TRENDU