ostanimo u kontaktu

Srbija

Vučić: Ekspo je naš cilj da se razvije zemlja, potrebne su i dubinske promene

Objavljeno

-

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je danas da moraju da se urade dubinske i suštinske promene u svim sferama života, kako bi Srbija dalje napredovala.

On je za TV Pink rekao da mora da se nađe novi cilj, nešto oko čega svi moramo da se saglasimo.

„Expo 2027 je naš cilj koji mora da podigne i razvije zemlju da bi neko u budućnosti lakše definisao naše ciljeve. Mi moramo da pronađemo svoj ugao kojim nećemo ugroziti ni evropsku budućnost ni prijateljstvo sa Kinom i Rusijom. I da razvijamo našu zemlju“, rekao je Vučić.

On je najavio da će oko 20. januara izneti kompletne planove i programe za naredne tri godine.

„Sve moramo da završimo do 1. decembra 2026. Moramo da uradimo dubinske i suštinske promene u svim sferama života. Za tri godine mnoge gradove nećemo prepoznati. Samo na uređenje okoline Expa biće uloženo 1,7 milijarde evra“, rekao je on i pojasnio da tu misli na izgradnju stambenih jedinica, železnice i ostalog.

Biću uvek za vojnu neutralnost, da sami čuvamo svoju zemlju i nebo

Predsednik Vučić rekao je danas da Srbija mora da razvija vojsku kako bi sačuvala suverenost i vojnu neutralnost i da će zemlja nastaviti da ulaže u jačanje svojih vojnih kapaciteta.

Vučić je za TV Pink istakao i da država mora da razvija vojsku, a da, iako je danas veoma teško takmičiti se kada je vojska u pitanju, Srbija po ulaganju ne zaostaje za regionom te da je svakako posle Rumunije, Mađarske i Grčke najznačajnija vojna sila.

„Imamo pancire, FK3 (kineski protiv-vazdušni sistem), uzimamo i neke nove sisteme za protivvazduhoplovnu odbranu. Izgradićemo sopstvenu proizvodnju komarca. To je naš važan vojni dron-kamikaza“, naglasio je Vučić.

Predsednik je dodao da je važno imati jaku armiju ukoliko želite suverenost i vojnu neutralnost.

„Ako hoćete u NATO, onda nema potrebe za tim. Ali ja ću biti uvek za vojnu neutralnost i da sami čuvamo svoju zemlju i nebo“, rekao je Vučić.

Predsednik je ocenio da danas ceo svet ulaže u naoružanje i razvijanje vojske , kao što su i Rumunija, Mađarska… i da se na osnovu toga može videti koliko se sve promenilo u svetu.

Vučić je dodao da je Srbiji potrebna i mnogo snažnija vojska.

„Znate li zašto su oni dizali dreku oko prisustva naše vojske blizu administrativne linije? Ne toliko zbog broja. Mi smo u decembru, januaru prošle godine imali tamo 14.000 vojnika, a sada smo imali svega 8.000 vojnika i oni su potpuno poludeli – ceo svet. Zato što smo prvi put pustili složene borbene sisteme. I zato što smo znali da su naoružani ‘bajraktarima’ i zato što smo poslali i mašine kojima ćemo čim ga podignu u vazduh da ga srušimo“, rekao je Vučić.

Dodao je da je Srbija danas tenkovska velesila, da ima ogroman broj tenkova, ali da postoji problem u nedostatku ljudstva.

„Ne može celu zemlju da nam brani jug Srbije. Vojvodina i Beograd, imamo katastrofalan problem tu“, ocenio je Vučić i dodao da problem nije u platama, jer su mnogi u vojsci zadovoljni visinom primanja.

„Kada imaju dežurstva, noćni rad oni zarade do 3000 evra. Ali prosto neće ljudi više da rade rizične poslove, svuda u Evropi i svetu. I mi moramo to ljudima da kažemo da stvari tako stoje. Hoćete li da imamo vojsku ili nećete“, upitao je Vučić.

Kada je u pitanju inicijativa uvođenja obaveznog vojnog roka predsednik je rekao da je za to potrebno da prvo čuje mišljenje njegovog vojnog kabineta.

„To nije proces koji se završava za mesec ili dva ili tri. Moramo da pripremimo kasarne, da vidimo da li će to da traje 100 dana ili 120, da vidimo kako da to napravimo, da osavremenimo“, rekao je Vučić.

On je istakao i da Srbija danas ima najveće devizne rezerve i da one iznose više od 25,1 milijardu evra, odnosno da su veće za 15 milijardi evra nego pre 10 godina.

„Mi danas imamo na računu više od 4,5 milijarde evra“, rekao je Vučić i dodao da da će prosečna plata biti 1.000 evra za godinu i nešto, a do kraja 2027. godine biće 1.400 evra.

On je istakao da je ukupan nivo investicija za 2023. godinu bio rekordan i da je iznosio 4,493 milijardi evra.

„To je čak i više nego prethodne 2022. godine u jednoj užasno teškoj godini. Ali nam se promenila struktura investicija. Ogroman deo investicija dolazi sada iz Narodne Republike Kine, čak iz Japana. Povećavali su svoja ulaganja. I Južna Koreja se pojavljuje po prvi put. Verujem da iz azijskih zemalja možemo da imamo mnogo više investicija, iz arapskih zemalja takođe – posebno Emirata“, istakao je Vučić.

Vučić je rekao da će tokom 2024. biti povećanje plata u javnom sektoru od 10 odsto, penzije od 14,8 odsto i minimalca od 17,8 odsto.

Povodom najava predstavnika opozicije da će za Srpsku novu godinu paliti logorsku vatru u Ulici kneza Miloša, Vučić je rekao da mogu da rade šta hoće, samo da nikoga ne tuku i ne pokušavaju da nasilno ulaze u zgrade državnih institucija.

„Uništiće malo asfalta, praviće gužvu, popravićemo i to. Šta sad? Dok nikog ne tuku, dok ne ulaze na silu u institucije, ne kradu šta hoće, pa šta? Ima ljudi koji imaju šta da rade, koji će doći u Beograd na vodi da čekaju novu godinu da slave, koji će doći na drugo mesto da slave. I na protestima ima 30 puta ljudi manje nego što ih je bilo u tržnom centru Galerija“, rekao je predsednik.

Povodom izjave Marinike Tepić da je „Vučić za razliku od Tadića sociopata i sadista“ rekao je da to ne želi da komentariše, a povodom njenog štrajka glađu da se nikome ništa nije dogodilo, niti je bilo moguće da se dogodi.

„Sve ove prazne, patetične priče su bile samo odvratne, ali to o njima govori i nemam šta posebno da kažem. Izbori su bili zaista najčistiji i kada i oni to dobro znaju, bez najmanjih prigovora i žalbi, ne verujem da će se ikada to u budućnosti na tom nivou ponoviti“, rekao je predsednik.

Kada je reč o rezultatu stranke Branimira Nestorović predsednik je rekao da nije u pitanju nikakva misterija i da je uvek postojao deo antisistemskih glasova.

„Ljudi misle da smo mi to kreirali. Ne, uvek imam problem sa antisistemskim partijama i u svojoj glavi i u izbornim kampanjama. Sve drugo je za nas bilo lako jer oni koji misle da su najveći protivnici imaju do 25 odsto, ujedinjeni. Međutim, uvek postoji jedan deo, kao što je za mene u 2017. godini nerešiva enigma bio Preletačević-Beli. Nestorović ima više sadržine i više ideologije, ali antivakcinaške varijante, zemlja je ravna ploča, stvarno ne mogu da podnesem“, rekao je Vučić.

On je komentarišući izjavu lidera Stranke slobode i pravde Dragana Đilasa da neće odbiti mandate ocenio da Đilas dobro zna da je to budalaština.

„Može da odbije, ali onda zna da ih nema četiri godine u sistemu, a onda nema para za njihove stranke, a onda ih nema u TV prenosu. Ja o njemu sve najgore mislim, ali da li je glup za ovakve stvari – daleko od toga. On se ne zaluđuje besmislenim idejama već zna šta je ono što on treba da uradi“, rekao je Vučić.

Vučić je prokomentarisao i izjavu Đilasa koji je potvrdio da je šefu Posmatračke misije Kancelarije OEBS za demokratske institucije i ljudska prava (ODIHR) rekao da neće priznati rezultate izbora, navodeći da to samo dokazuje da je sve bilo pripremano ranije i da se zbog toga, kako je rekao, mali broj okuplja na protestima.

Dodao je da on ima nepisani ugovor sa Srbijom i da je to negov život, a da opozicija ima nepisani ugovor o mržnji prema njemu i ništa više od toga.

„Da idemo da radimo i gradimo i ono što nemamo u budžetu. Naši budžeti za 2025. i 2026 moraju da se sada pripremaju. Da gledamo kako da nam stopa javnog duga bude ispod 55, 60 odsto“, rekao je on.

Dodao je da će u narednom periodu morati da se grade naftovode i novi gasovodi, takozvani projekti integalnog razvoja.

Vučić je rekao da će se razgovarati i o posebnim podsticajima i nagradama za one koji na Olimpijadi u Parizu i Los Anđelesu osvoje odličja.

„Zlatna medalja da bude 200.000 evra, da uđemo u prvih 15 zemalja u svetu po nagradama koje dajemo, da im omogućimo dodatne pare za pripreme. Da uradimo sve što može da se učiniti da dobijemo što više medalja“, rekao je Vučić.

Kada je u pitanju kultura Vučić je istakao da je potrebno uraditi još najmanje deset pozorišta širom Srbije.

pročitaj više
Kliknite da bi ste komentarisali

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Srbija

Vučević položio venac na Spomenik Neznanom junaku na Avali i čestitao Dan Vojske Srbije

Objavljeno

-

Izaslanik predsednika Republike i vrhovnog komandanta Vojske Srbije Aleksandra Vučića ministar odbrane Miloš Vučević, u pratnji načelnika Generalštaba Vojske Srbije generala Milana Mojsilovića, položio je danas, povodom Dana Vojske Srbije, venac na Spomenik Neznanom junaku na Avali.

Ministar odbrane venac je položio uz intoniranje himne Republike Srbije i svečani stroj Garde Vojske Srbije, nakon čega je u spomen-knjigu upisao: „Kultura sećanja nas obavezuje da se večno klanjamo senima junaka za oslobođenje Srbije. Zahvaljujući njima, mi dostojanstveno čuvamo slobodu i mir i stremimo budućnosti bez ratova. Nastavljamo da gradimo Srbiju na temeljima u koje su kamen ugradili naši slavni preci. Živela Vojska Srbije! Živela Srbija“, saopštilo je Ministarstvo odbrane Srbije.

Vojska Srbije proslavlja svoj praznik 23. aprila, u spomen na dan kada je 1815. godine podignut Drugi srpski ustanak, koji je bio prekretnica u stvaranju moderne srpske države i vojske.

pročitaj više

Srbija

U apotekama i savetnici za hipertenziju i za novouvedeni lek

Objavljeno

-

Farmaceutska komora Srbije pokrenula je aplikaciju „Pronađi savetnika“, kao i dva nova savetovališta u apotekama širom naše zemlje – savetnik za hiperteniziju i savetnik za novouvedeni lek.

Generalna sekretarka Farmaceutske komore Srbije Dragana Rajković izjavila je za Tanjug da je Farmaceutska komora Srbije uspešno realizovala aplikaciju za farmaceutske usluge i da je zahvaljujući tome od marta u funkciji poseban deo na sajtu Komore „Pronađi Savetnika“, koji je, pre svega, namenjen pacijentima da bi na lakši način došli do savetnika.

„Omogućeno je pretraživanje po uslugama, gradovima i imenima savetnika. Nakon odabira savetnika dostupni su sledeći podaci: slika, zvanje, specijalizacija (ukoliko postoji), vrsta usluge koju savetnik pruža, naziv i adresa apoteke, kontakt mejl i telefon“, rekla je Rajković.

pročitaj više

Srbija

Grujičić: Treba pooštriti uslove za dobijanje dozvole za otvaranje ambulante

Objavljeno

-

N1

Ministarka zdravlja Danica Grujičić rekla je da je u beogradski Institut za virusologiju, vakcine i serume „Torlak“ ove godine dosta uloženo, kao i da se javljaju mnoge firme koje žele da sarađuju.

Grujičić je za TV Pink kazala da će se „Torlak“ povezati sa više zemlja, sa Kinom, Rusijom i Zapadom, kao i da će vratiti sve vakcine u proizvodnju.

Govoreći o „lažnim lekarima“ ona je pozvala građane, u čijoj se zgradi otvara „bilo šta što liči na nešto gde se rade zdravstvene intervencije“ da prijave inspekciji ili Komunalnoj policiji kako bi se proverilo za šta imaju dozvolu. Grujičić je rekla da bi pre bilo kakve intervencije pacijent trebalo da traži savet lekara, kao i da treba pooštriti uslove za dobijanje dozvole za otvaranje ambulante.

Ona je, govoreći o vakcini protiv humanog papiloma virusa, ukazala da je bezbedna i da se zna da deluje, te da je u Australiji rak grlića materice iskorenjen pomoću nje.

Grujičić je komentarišući lekare koji negativno govore o toj vakcini, rekla da oni moraju da shvate da imaju posebnu odgovornost kad izlaze u javnost, jer njihova reč ima posebnu težinu. Rekla je i da je odluka države da regeneriše taj institut veoma dobra, a da priče da je on privatizovan i da nema ko da radi nisu tačne.

(Beta)

pročitaj više

Srbija

Svetski fintech trendovi za 2024. i njihova primena na srpskom tržištu

Objavljeno

-

Primena digitalnih tehnologija na finansijske usluge (fintech) nastavlja da oblikuje budućnost finansijskog sektora.

Digitalna transformacija koje se trenutno odigrava u skoro svim industrijama direktno utiče i na transformaciju finansijskih usluga i novca. Tako da se sada stvaraju prilike za izgradnju inkluzivnijih i efikasnijih finansijskih usluga koje će podstaći dalji ekonomski razvoj. Ove transformacije ne pomeraju granice samo u poslovanjima finansijskih firmi, već i celokupnog finansijskog sektora. Upravo zato ne smemo da zanemarimo finansijsku revoluciju u kojoj se nalazimo.

Embedded finance nastavlja svoj razvoj i u narednom periodu

Embeddedfinance, predstavlja usluge koje su “ugrađene” u ponudu kompanija koje nude različite usluge i proizvode koje se mogu kupiti, a da pri tome korisnici ne moraju da napuštaju njihov vebsajt ili mobilnu aplikaciju. Neki od embedded finance primera je kupovina putnog osiguranja na platformama poput Booking.com i Expedia prilikom kupovine putnih aranžmana. Ove usluge su već ustaljene u potrošačkim transakcijama na razvijenijim zapadnim tržištima, a kao naredni korak u ovoj embedded finance revoluciji je primena od strane malih i srednjih preduzeća, kao i primena u B2B kontekstu, to jest u transakcijama između privrednih subjekata.

Iako su donedavno startapi imali primat u embedded finance sektoru, banke su prepoznale ovu priliku i rešile su da kroz akvizicije, kao i sopstvena ulaganja postanu sve značajniji igrači na ovom polju. Tradicionalne finansijske institucije svojom veličinom uspevaju da stvore šire ekosisteme i partnerstva koja donose mnogo veću vrednost klijentima nego individualne ponude. Ovakva “partnerska” ekonomija se proširila iz sveta tehnologije u svet finansija.

Prema istraživanju Boston Consulting Group, 100 najvećih globalnih finansijskih institucija po kapitalizaciji su u različitom obimu uključene u razvoj embedded finance ekosistema. Ono što vidimo jeste da 27% tih institucija (mahom banaka) koje imaju najveća ulaganja u embedded finance imaju veći rast godišnjih neto prihoda (annualized net income growth), kao i veću ukupnu zaradu za vlasnike njihovih akcija (total shareholder return). Ovde je bitno naglasiti da se tu ne radi samo o spekulaciji i očekivanju veće buduće zarade, već generalno boljim fudamentalnim finansijskim metrikama. Iz toga možemo da zaključimo da banke sa inovativnijim rukovodstvom više ulažu u embedded finance ekosisteme i time dodatno unapređuju svoju ponudu.

Veštačka inteligencija i big data analitika postaju kritični prioriteti

Eksponencijalni tehnološki napredak je sa sobom doneo i povećane rizike u vidu prevara i ugrožavanja bezbednosti klijenata koji koriste finansijske usluge. Upravo zbog toga porasla su i očekivanja korisnika kada su u pitanju korisnička podrška i usluge koje im finansijske institucije pružaju. Dok u isto vreme, jaka konkurencija na tržištu primorava sve igrače u ekosistemu da uporedo rade i na smanjivanju ukupnih troškova.

Stoga smo već svedoci sve većeg korišćenja veštačke inteligencije i mašinskog učenja za procenu rizika, otkrivanje prevare, automatizaciju korisničke podrške, kao i za davanje finansijskih saveta klijentima.

Stručnjaci za usaglašavanje sa regulativama (compliance) koriste procese zasnovane na jasno definisanim pravilima i ručnom obradom informacija. Ovde veštačka inteligencija može biti ključna u stvaranju veće efikasnosti i smanjenju troškova vezanih za automatizaciju KYC/AML procesa, kao i praćenja transakcija.

Neke od inovativnih kompanija, kao što su Resistant.AI iz Praga i HAWK:AI iz Minhena, već uveliko primenjuju veštačku inteligenciju na compliance funkcije, to jest na usaglašavanje sa kompleksnim regulativama, što je izuzetno značajno za visoko regulisani svet finansija. Krajem 2023. godine, Evropska unija je donela zakon o veštačkoj inteligenciji, što predstavlja prvi pravni okvir koji se bavi rizicima veštačke inteligencije, i samim tim Evropa zasluženo ima vodeću ulogu na globalnom nivou.

Veštačka inteligencija može biti blagoslov i kletva za kompanije koje se bore protiv prevara. S jedne strane, prevaranti mogu da iskoriste veštačku inteligenciju za finansijske zločine i prevare generisanjem lažnih identiteta i podataka. Tu mislimo na generisanje lažnih fotografija ili simulacija glasa – svega što banke koriste za identifikaciju korisnika. Dok sa druge strane već imamo kompanije poput Duck Duck Goose i Sensity koje razvijaju rešenja za zaštitu kompanija pomoću identifikovanja uverljivo lažnih (“deep fake) sadržaja. Koristeći veštačku inteligenciju mogu da otkriju lažne fotografije i glasove, i time pomognu u borbi protiv zloupotrebe ove napredne tehnologije.

Iako postoji mogućnost da je buka oko veštačke inteligencije samo pompa, videli smo da je Džejmi Dajmon iz JP Morgan izjavio da njegova banka ima više od 300 aktivnih primena veštačke inteligencije u svom poslovanju, kao i da 2.500 njihovih zaposlenih već uveliko koristi veštačku inteligenciju u svakodnevnom radu. Isto tako, istraživanje američkog biroa za popis (Census Bureau) pokazuje da je procenat kompanija u finansijskom sektoru koje su u prethodne dve nedelje koristile veštačku inteligenciju u svojim proizvodima i uslugama porastao sa 4% krajem septembra 2023. na 6% krajem februara 2024. Kada uzmemo ove činjenice u obzir, ako ništa drugo, treba da ozbiljno shvatimo i razmotrimo mogućnosti veštačke inteligencije koje su nam na dohvat ruke. Uzmimo za primer big data analitiku, ona je već sada postala ključni deo svakodnevnog poslovanja u svim industrijama, a primena veštačke inteligencije će samo učvrstiti i ubrzati ovaj trend.

U suštini, svedoci smo početka moguće trke između kompanija u primeni veštačke inteligencije, ali isto tako i trke između legitimnih biznisa i kriminalaca u primeni iste

Kripto proleće i tokenizacija digitalne imovine kao nove investicione prilike

Američki regulatori su odobrili Bitcoin ETF-ove (Exchange traded funds), gde očekujemo da će to dodatno ubrzati institucionalnu aktivnost kripto investicija.

BlackRock, najveći svetski investicioni menadžer, lansirao je svoj prvi tokenizovani investicioni fond “The BlackRock USD Institutional Digital Liquidity fund” na javnom blokčejnu (u ovom slučaju Ethereum-u). To znači da je blokčejn praktično preživeo krah svoje inicijalne pompe i postao deo svetske realnosti.

Tradicionalne finansijske institucije, kao i državni fondovi, prihvatili su da ova tehnologija neće postati deo prošlosti, i zato moramo da ozbiljno razmotrimo investicione prilike u ovoj oblasti. Samim tim, očekujemo sve veći fokus na korišćenje tokenizacije kao načina obezbeđivanja novih investicionih prilika, kao i da “stablecoins” nastave da privlače pažnju investitora.

Razvoj fintech ponuda usmerenih ka kompanijama, i sve značajnija uloga tradicionalnih finansijskih institucija

Do skoro smo imali priliku da vidimo da su fintech kompanije više usmeravale svoju ponudu ka potrošačima nego ka drugim biznisima. Međutim, kao posledica svetske ekonomske krize, javio se trend da se kompanije sve više fokusiraju na smanjivanje troškova i povećanje profitabilnosti, što znači da sada i B2B tržište postaje plodno tlo za inovacije. To, naravno, neće ostati neprimećeno od fintech startapa, ali isto tako i od strane tradicionalnih finansijskih institucija koje postaju sve prisutnije u fintech areni.

U prethodnom periodu izvršena je modernizacija i digitalizacija infrastrukture u velikim bankama, tako da sada i one mogu biti agilne i igrati na istom nivou kao startapi, ali sa mnogo većim resursima.

Zamislite sveobuhvatna rešenja koja će zameniti pojedinačne programe za računovodstvo, upravljanje podacima, planiranje likvidnosti i kontrolu resursa. A onda zamislite rezultate koje u tim rešenjima, zajedničkim snagama, mogu postići veštačka inteligencija i ljudska ekspertiza. Ukoliko vaša banka nudi takvo superiorno rešenje, sigurno ćete biti dugoročni i verni klijent jer nemate razlog zbog kog biste prebacili svoje poslovanje u drugu banku.

Fintech kompanije su svojim rešenjima već revolucionarizovale potrošačke transakcije, a sada imaju priliku da ostave još veći trag na poslovanje privrednih subjekata.

Šta nam fintech trendovi donose na srpskom tržištu

Trendovi koje smo spomenuli će sigurno imati uticaj i na srpsko tržište, ali su svakako drugačiji u skladu sa veličinom tržišta, regulatornim okvirima, potrošačkim mentalitetom i razvijenosti ekonomije.

Slabija perspektiva za B2C fintech igrače

U poređenju sa Evropskom unijom, zakonska regulativa u Srbiji je znatno manje pogodna za fintech kompanije koje usmeravaju svoju ponudu ka potrošačima, što je u kombinaciji sa malim tržištem izuzetno nepovoljno tlo za inovacije u ovom segmentu.

Zamislite da ste fintech kompanija iz Srbije – umesto da razvijate proizvod za tržište od svega šest miliona ljudi i gde regulativa ne podržava otvoreno bankarstvo (open banking), verovatno ćete se pre odlučiti da razvijate proizvod za evropsko tržište od 450 miliona ljudi i testirati ga u obližnjim državama poput Slovenije ili Bugarske.

Pored veličine tržišta i regulative, dodatni izazov sa kojim se fintech kompanije suočavaju je i indolentnost srpskih potrošača, kada je usvajanje novih tehnologija iz oblasti finansija u pitanju. Ono što je bitno da naglasimo jeste da se ovde ne radi nužno o nedostatku infrastrukture. Srpska internet i telekomunikaciona infrastruktura je relativno nova, i samim tim je sposobna da podrži moderne tehnologije. U ovom slučaju, radi se o navikama (ili nedostku navika) potrošača. S jedne strane društvene mreže, podkasti, YouTube uveliko su deo svakodnevnog života ljudi u Srbiji, što se ne može reći i za online/mobilno bankarstvo kao metode plaćanja.

Poslovni subjekti su sve plodnije tlo za fintech kompanije

Kada pričamo o domenu privrednih subjekata, stvari već postaju mnogo zanimljivije jer generalno rešenja koja se nude u inostranstvu imaju veliki potencijal i u Srbiji.

Konkretno, već imamo postojeća rešenja za klijente u smislu vođenja poslovanja, to jest administracije i finansija. Tako da baš kao i u svetu, i ovde mali i srednji privrednici mogu da se oslone na fintech rešenja koja su im isplativija u odnosu na rešenja koja su usmerena na velike organizacije, ali i prilagođena njihovim očekivanjima. Tu imamo recimo mini-ERP rešenja, to jest rešenja za planiranje poslovnih resursa, koja su ranije bila nedostupna manjim kompanijama zbog izuzetno velikih troškova.

Veliki setovi podataka (big data) i veštačka inteligencija u bankarstvu

Tržište bankarstva u Srbiji je dosta konkurentno, stoga ne čudi da banke prednjače u primeni inovacija u finansijskom ekosistemu. Treba i ovde ponoviti da je kod nas bankarska, kao i telekomunikaciona infrastruktura novija i zbog toga predstavlja značajnu prednost u primeni inovacija, čak i prema nekim zemljama Evropske unije kao što su Rumunija i Bugarska.

Kod nas su uveliko u primeni čet botovi, i to u više segmenata. Koriste se kako eksterno, u vidu korisničke podrške, ali i interno kao sredstvo za obuku, pronalaženje relevantnih informacija, kao i opšte unapređenje efikasnosti poslovanja kroz čitavu organizaciju.

U bitkama za potrošače u Srbiji, konkurencija između banaka je prilično oštra. Stoga, analitika velikih setova podataka uveliko predstavlja realnost. Banke koriste rezultate ovih analiza kao uvide u korisnička ponašanja i potrebe, te mogu efikasnije da prilagode svoje ponude, kao i procese tako da odgovaraju potrebama naših potrošača.

Iz svega ovoga možemo zaključiti da postoje neki delovi fintech ekonomije koji su na gotovo istom nivou kao u svetu, ali i da su nejednakosti u smislu primene svetskih trendova velike. Delom se to može ispraviti modernizacijom zakonske regulative, koja bi onda rezultirala bogatijom ponudom za srpske potrošače, a samim tim i promeni same potrošačke kulture tako da Srbija postane plodnije podneblje za inovacije.

Samim tim bismo zatvorili krug, jer bi otvorenost potrošača podstakla dalji razvoj inovativnih fintech rešenja koja bi mogla da pariraju konkurentima i na svetskom nivou.

Nebojša Đurđević, partner i izvršni direktor za strategiju i inovacije u kompaniji Vega IT

(Forbes Srbija)

pročitaj više

Srbija

Građani mogu do 5. maja da prijave inovacije za takmičenje tehnoloških inovacija

Objavljeno

-

Građani koji mogu da naprave tim koji će stati iza određene inovacije u obliku proizvoda ili usluge, koja se može naći na tržištu, mogu do 5. maja konkurisati u kategoriji realizovane inovacije u okviru takmičenja za najbolju tehnološku inovaciju u Srbiji, rečeno je na prezentaciji ovog takmičenja u Regionalnoj Privrednoj komori (RPK) Kruševac, objavila je RPK.

Organizator takmičenja za najbolju tehnološku inovaciju u Srbiji (NTI 23) je resorno Ministarstvo nauke Srbije, a realizuje ga organizacioni tim sa Tehnološko-metalurškog fakulteta u Beogradu i Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu.

Takmičenje se svake godine odvija po već ustaljenom modelu, što znači da je rok za prijavu u kategoriji inovativne ideje srednjoškolaca i studenata istekao u martu.

pročitaj više

U TRENDU