ostanimo u kontaktu

Svet

Za šta se bore poljoprivrednici širom Evrope, za šta u Srbiji?

Objavljeno

-

Kraj prethodne i početak ove godine obeležili su protesti poljoprivrednika. I dok se građani Zapadne Evrope suočavaju sa blokadama saobraćajnica koje kulminiraju poslednjih dana, stanovnici Srbije to su proživljavali dva meseca ranije. Ipak sličnosti je tu kraj, jer su razlozi i motivi nezadovoljstva, organizovanost, ali i uticaj koji poljoprivredni proizvođači imaju u Srbiji i EU – neuporedivi.

U borbi za bolje plate, manja ograničenja i niže troškove, poljoprivrednici u Francuskoj, Belgiji, Nemačkoj, Italiji blokiraju saobraćajnice, a kako je najavljeno, ovog meseca pridružiće im se i kolege iz Španije.

Najburnije je u Francuskoj gde je zbog najave poljoprivrednih proizvođača da će traktorima ući u Pariz mobilisano je 15.000 policajaca. Iako su poljoprivrednici u toj nameri sprečeni, blokirane su glavne saobraćajnice koje vode ka gradu, pa je prestonica Francuske pod „opsadom“. Poljoprivrednici ne odustaju uprkos tome što su francuske vlasti napravile pojedine ustupke i rekle da nastoje da promene zakone Evropske unije.

Blokade auto-puteva realnost su i u Belgiji. Poljoprivrednici su u Briselu najavili protest u isto vreme kada se održava i Evropski samit. Nacionalni krizni centar saopštio je da se očekuju problemi u saobraćaju, a policija je savetovala da se ne putuje kolima do Brisela, već da ide javnim prevozom – posebno vozovima i metroom, jer će autobusi i tramvaji takođe biti zadržani.

Više nedelja protesti su i na ulicama Nemačke, a nezadovoljstvo se proširilo i na Italiju gde su poljoprivrednici u Lombardiji poslednjih dana traktorima defilovali gradovima širom zemlje.

Iz Španije takođe stižu najave udruženja poljoprivrednika da ovog meseca planiraju da izađu na ulice i da se njihove akcije neće mnogo razlikovati od onoga što se dešava u drugim zemljama EU.

Zašto protestuju poljoprivrednici u EU, a zašto u Srbiji?

Redovna profesorka na Fakultetu političkih nauka Dragana Mitrović za N1 objašnjava da je razlog protesta poljoprivrednika u Evropa odustajanje od tradicionalne politike visokog subvencioniranja poljoprivredne proizvodnje.

„Jedan od uzroka protesta je nastojanje nekih evropskih vlada da po svaku cenu sprovode zelenu agendu nauštrb poljoprivrede, ili određenih grana poljoporivrede, kao što je stočarstvo, koje podrazumeva smanjivanje stočnog fonda, odnosno uništavanje farmi. Sa druge strane, u pojedinim zemljama EU, koja je poznata po visokom nivou zaštite poljoprivredne proizvodnje, došlo je do smanjenja subvencija poljoprivrednicima koje su njima neophodne da bi mogli da izdrže globalnu konkurenciju, na koju su navikli i koja je deo njihove poslovne kalkulacije, da li farma posluje pozitivno ili ne“, objašnjava ona.

Navodi i da su brojni izazovi doveli do recesije, poput inflacije, ogromnih troškova finansiranja rata u Ukrajini, slabljenja mnogih drugih javnih usluga, pritisaka na budžet, poskupljenja energije, te da su se vlade odlučile da povećanjem poreza i smanjenjem subvencija poljoprivrednicima popune neke od tih rupa.

„To je za farmere politički i ekonomski neprihvatljivo i zato protestuju. Ja smatram da je ovo veliki korak unazad. Poljoprivreda mora da bude zaštićena od strane države jer suštinski utiče na bezbrojne sfere postojanja jedne države. Bezbednost prehrane je jedno veliko globalno pitanje i apsurdno je da države koje imaju tako zdrave i dobre temlje, da treba u ime nekih geopolitičkih i ideoloških udeja da uništavaju te zdrave temelje“, kaže Dragana Mitrović.

Demonstracijama evropskih, prethodili su protesti poljuprivrednika u Srbiji, koji su okončani iako proizvođači nisu u potpunosti zadovoljni dogovorom sa Vladom, uz najavu da će razgovori dve strane biti nastavljeni zbog brojnih problema u ovoj oblasti.

Profesorka Mitrović ističe da se, kada je u pitanju Srbija, nezadovoljstvo poljoprivrednika temelji na tome da podrška poljoprivredi do sada nije bila dovoljna.

„Poljoprivrednici traže da ona bude dugoročna, da imaju pristup povoljnom kreditiranju, da se autohtone sorte uvrste u liste koje podrazumevaju subvencije i zaštitu države. Dakle, potrebno je ozbiljnije učešće finansiranja različitih vrsta poljoprivredne proizvodnje u budžet Srbije i jednu kontinuiranu i dugoročnu podršku, jer su i naši poljoprivredni proizvođači suočeni sa nelojalnom konkurencijom koju forsira uvoznički lobi“, kaže profesorka.

Poljoprivrednici u EU organizovaniji i imaju moćniji pritisak na vladu

Osim motiva zbog kojih dolazi do nezadovoljstva, prema rečima profesorke Mitrović, između protesta poljoprivrednika u Srbiji i u EU razlika je vidljiva i u stepenu organizovanja i njihovom uticaju.

„U Srbiji se uglavnom poljoprivrednici organizuju u zavisnosti od vrste proizvodnje. Kada malinari vide da su u problemu zbog otkupa, stočari kada je desetkovan fond svinja zbog svinjske kuge, ratari imaju svoje probleme, dakle to je ipak vezano za konkretne probleme i oni tako i nastupaju prema državi, tražeći da se reše ti konkretni problemi, mada i kod nas ima onih koji su umreženi preko društvenih mreža i na drugi način. Sve su to neke boljke od kojih pati naša poljoprivreda i nedostatak sloge i osnivanja proizvođačkih i drugih zadruga gde bi oni ojačali svoj uticaj i poboljšali poslovanje. Takođe smo svedoci da je npr. u Beogradu vrlo teško kupiti poljoprivredne proizvode koji se proizvode u drugim delovima Srbije, jer i tu postoji nekakav lobi, koji kontroliše šta može doći na tržište prestonice ili nekog drugog grada“, navodi ona.

Dodaje i da su sve to barijere koje je potrebno ukloniti i slomiti monopol, a da se proizvođači tu moraju osloniti na državu.

„Sela u zapadnoj Evropi u velikoj meri su urbanizovana i pristup uslugama i način života na selu je suštinski drugačiji nego kod nas. U tom smislu je njihov nastup daleko organizovaniji i širi i ima moćniji pritisak na vladu“, navela je Mitrović.

Ona ističe i da su njihovi uzroci možda ozbiljniji nego što je kod nas slučaj, al da to ne znači da ne treba na najozbiljni način preispitati poljoprivrednu politiku i znatno povećati dugoročnu podršku poljoprivrednim proizvođačima.

(N1)

Svet

Katarsko ministarstvo: Lekovi stigli taocima u Gazi

Objavljeno

-

Lekovi poslati u Gazu, u okviru sporazuma postignutog uz posredstvo Katara i Francuske, stigli su taocima koje drži islamistički pokret Hamas, rekao je portparol ministarstva spoljnih poslova Katara.

Katar je dobio potvrdu od Hamasa o prijemu isporuke lekova i o početku njihove raspodele taocima kojima treba da stignu, rekao je portparol ministarstva Madžed al Ansari.

Isporuka lekova i humanitarne pomoći za civile u pojasu Gaze ušla je na palestinsku teritoriju u zamenu za dostavljanje potrebnih lekova taocima, rekao je portparol u izjavi za zvaničnu katarsku novinsku agenciju QNA.

Iz kancelarije izraelskog premijera Benjamina Netanjahua saopšteno je da je ta objava direktan rezultat insistiranja Netanjahua da dobije dokaz da su lekovi stvarno stigli do talaca.

Francuska i Katar koji su vodili pregovore Izraela i Hamasa objavili su prošlog meseca da je postignut dogovor o isporuci lekova taocima i humanitarne pomoći pojasu Gaze koja je pod opsadom.

Tada je rečeno da 45 talaca treba da dobije lekove, posle njihove isporuke u bolnicu u Rafi, gde će biti predati Crvenom krstu.

Katar sa Egiptom i SAD, glavnim saveznikom Izraela, vodi napore posredovanja od početka rata 7. oktobra prošle godine.

Tokom jednonedeljnog primirja krajem novembra oslobođene su desetine talaca u zamenu za oslobađanje palestinskih zatvorenika koji su držani u Izraelu.

Portparol je dao uveravanja da Katar namerava da nastavi „napore posredovanja sa regionalnim i međunarodnim partnerima“ posebno oko „razmene zatvorenika i talaca, humanitarnih aspekata i medicinske evakuacije“.

U Kataru, koji ima najveću američku vojnu bazu na Bliskom istoku, se nalazi poitički biro Hamasa i vođa tog islamističkog palestinskog pokreta Ismail Hanijeh.

(Beta)

pročitaj više

Svet

Svetski program za hranu UN obustavlja dostavljanje pomoći zbog haosa na severu Gaze

Objavljeno

-

Svetski program za hranu Ujedinjenih nacija objavio je da pauzira isporuke hrane i pomoći na severu Gaze nakon što su stanovnici pucali na vozače kamiona i nasilno pokušali da preuzmu teret.

„Konvoji su se suočili sa potpunim haosom i nasiljem zbog kolapsa građanskog poretka“, navodi se u saopštenju WFP.

WFP je pokušao da nastavi isporuku pomoći u severnoj Gazi nakon tronedeljne pauze nakon napada na konvoj pomoći izraelske vojske.

Navodi i da je 1 od 6 dece mlađe od 2 godine akutno neuhranjeno i da ljudi umiru od slučajeva povezanih sa glađu, i da je situacija još teža na severu Gaze.

„U protekla dva dana naši timovi su bili svedoci nivoa očaja bez presedana“, saopštio je WFP.

(Beta)

pročitaj više

Svet

Satelit večeras pada na zemlju, delovi mogu da završe bilo gde

Objavljeno

-

Revolucionarni evropski satelit za daljinsko ispitivanje ERS-2, lansiran 1995. godine, trebalo bi da padne na Zemlju danas u večernjim satima.

Evropska svemirska agencija (ESA) tvrdi da će većina ovog satelita izgoreti na putu prema Zemlji. Međutim, moguće je da pojedini delovi izdrže visoku temperaturu koja će nastati tokom spuštanja velikom brzinom, mada su male da šanse da ti fragmenti padnu na naseljena mesta i izazovu štetu.

Delovi satelita bi mogli pasti skoro bilo gde u svetu, a najverovatnije će nestati negde u moru, prenosi BBC.

ESA je lansirala dva skoro identična satelita za daljinsko ispitivanje Zemlje 1990-ih. Oni su bili najsofisticiraniji planetarni posmatrači svog vremena, sa skupom instrumenata za praćenje promena na kopnu, u okeanima i u vazduhu.

ERS-2, koji se prvi vraća na Zemlju, prvobitno je bio postavljen 780 kilometara iznad planete, a inženjeri su iskoristili njegove rezerve goriva 2011. da ga spuste na visinu od 570 kilometara.

pročitaj više

Svet

Sud će u martu odlučiti da li će majci Navaljnog biti predato telo

Objavljeno

-

Sud u ruskom gradu Salehardu je saopštio da će 4. marta, iza zatvorenih vrata, odlučivati o zahtevu Ljudmile Navaljnaje (69), majke ruskog opozicionog lidera Alekseja Navaljnog, da joj se preda telo sina, koji je u petak 16. februara preminuo u zatvoru.

Ljudmila Navaljnaja od subote pokušava da dođe do tela, za koje tvrdi da ne zna gde se nalazi. Ona je od ruskog predsednika Vladimira Putina zatražila da joj preda telo, kako bi mogla da dostojanstveno sahrani sina.

“Peti dan nisam u mogućnosti da ga vidim. Ne žele da mi predaju njegovo telo. Ne kažu mi ni gde je. Rešenje ovog problema zavisi isključivo od vas. Dozvilite mi da konačno vidim sina. Tražim da mi se Aleksejevo telo odmah preda, kako bih mogla da ga sahranim kao ljudsko biće”, navela je Ljudmila Navaljnaja u video poruci Putinu.

Vlasti tvrde da je uzrok smrti Navaljnog i dalje nepoznat i odbijaju da predaju telo u naredne dve nedelje, pošto se vodi istraga.

(FoNet)

pročitaj više

Svet

Anketa: Jedva 10 odsto Evropljana veruje da Ukrajina može da pobedi Rusiju

Objavljeno

-

Ukrajina među Evropljanima i dalje uživa široku podršku, ali skoro dve godine nakon ruske invazije jedva 10 odsto njih sada veruje da ona može pobediti Rusiju, dok se najizglednijim ishodom rata smatra neki oblik „kompromisnog rešenja“, pokazalo je istraživanje širom Evropske unije

Kako navodi „Gardijan“, ova promena stava – pošto je u ovo vreme prošle godine među Evropljanima preovlađivalo mišljenje stav da Ukrajina mora da povrati svu svoju izgubljenu teritoriju – zahtevaće da političari zauzmu realističniji pristup, koji se fokusira na definisanje šta prihvatljiv mir zapravo mora značiti, tvrde autori izveštaja.

„Da bi opravdali nastavak evropske podrške Ukrajini, lideri EU će morati da promene način na koji govore o ratu“, rekao je koautor Mark Leonard iz Evropskog saveta za spoljne odnose (ECFR), koji je naručio anketu.

pročitaj više

U TRENDU