ostanimo u kontaktu

Svet

Za šta se bore poljoprivrednici širom Evrope, za šta u Srbiji?

Objavljeno

-

Kraj prethodne i početak ove godine obeležili su protesti poljoprivrednika. I dok se građani Zapadne Evrope suočavaju sa blokadama saobraćajnica koje kulminiraju poslednjih dana, stanovnici Srbije to su proživljavali dva meseca ranije. Ipak sličnosti je tu kraj, jer su razlozi i motivi nezadovoljstva, organizovanost, ali i uticaj koji poljoprivredni proizvođači imaju u Srbiji i EU – neuporedivi.

U borbi za bolje plate, manja ograničenja i niže troškove, poljoprivrednici u Francuskoj, Belgiji, Nemačkoj, Italiji blokiraju saobraćajnice, a kako je najavljeno, ovog meseca pridružiće im se i kolege iz Španije.

Najburnije je u Francuskoj gde je zbog najave poljoprivrednih proizvođača da će traktorima ući u Pariz mobilisano je 15.000 policajaca. Iako su poljoprivrednici u toj nameri sprečeni, blokirane su glavne saobraćajnice koje vode ka gradu, pa je prestonica Francuske pod „opsadom“. Poljoprivrednici ne odustaju uprkos tome što su francuske vlasti napravile pojedine ustupke i rekle da nastoje da promene zakone Evropske unije.

Blokade auto-puteva realnost su i u Belgiji. Poljoprivrednici su u Briselu najavili protest u isto vreme kada se održava i Evropski samit. Nacionalni krizni centar saopštio je da se očekuju problemi u saobraćaju, a policija je savetovala da se ne putuje kolima do Brisela, već da ide javnim prevozom – posebno vozovima i metroom, jer će autobusi i tramvaji takođe biti zadržani.

Više nedelja protesti su i na ulicama Nemačke, a nezadovoljstvo se proširilo i na Italiju gde su poljoprivrednici u Lombardiji poslednjih dana traktorima defilovali gradovima širom zemlje.

Iz Španije takođe stižu najave udruženja poljoprivrednika da ovog meseca planiraju da izađu na ulice i da se njihove akcije neće mnogo razlikovati od onoga što se dešava u drugim zemljama EU.

Zašto protestuju poljoprivrednici u EU, a zašto u Srbiji?

Redovna profesorka na Fakultetu političkih nauka Dragana Mitrović za N1 objašnjava da je razlog protesta poljoprivrednika u Evropa odustajanje od tradicionalne politike visokog subvencioniranja poljoprivredne proizvodnje.

„Jedan od uzroka protesta je nastojanje nekih evropskih vlada da po svaku cenu sprovode zelenu agendu nauštrb poljoprivrede, ili određenih grana poljoporivrede, kao što je stočarstvo, koje podrazumeva smanjivanje stočnog fonda, odnosno uništavanje farmi. Sa druge strane, u pojedinim zemljama EU, koja je poznata po visokom nivou zaštite poljoprivredne proizvodnje, došlo je do smanjenja subvencija poljoprivrednicima koje su njima neophodne da bi mogli da izdrže globalnu konkurenciju, na koju su navikli i koja je deo njihove poslovne kalkulacije, da li farma posluje pozitivno ili ne“, objašnjava ona.

Navodi i da su brojni izazovi doveli do recesije, poput inflacije, ogromnih troškova finansiranja rata u Ukrajini, slabljenja mnogih drugih javnih usluga, pritisaka na budžet, poskupljenja energije, te da su se vlade odlučile da povećanjem poreza i smanjenjem subvencija poljoprivrednicima popune neke od tih rupa.

„To je za farmere politički i ekonomski neprihvatljivo i zato protestuju. Ja smatram da je ovo veliki korak unazad. Poljoprivreda mora da bude zaštićena od strane države jer suštinski utiče na bezbrojne sfere postojanja jedne države. Bezbednost prehrane je jedno veliko globalno pitanje i apsurdno je da države koje imaju tako zdrave i dobre temlje, da treba u ime nekih geopolitičkih i ideoloških udeja da uništavaju te zdrave temelje“, kaže Dragana Mitrović.

Demonstracijama evropskih, prethodili su protesti poljuprivrednika u Srbiji, koji su okončani iako proizvođači nisu u potpunosti zadovoljni dogovorom sa Vladom, uz najavu da će razgovori dve strane biti nastavljeni zbog brojnih problema u ovoj oblasti.

Profesorka Mitrović ističe da se, kada je u pitanju Srbija, nezadovoljstvo poljoprivrednika temelji na tome da podrška poljoprivredi do sada nije bila dovoljna.

„Poljoprivrednici traže da ona bude dugoročna, da imaju pristup povoljnom kreditiranju, da se autohtone sorte uvrste u liste koje podrazumevaju subvencije i zaštitu države. Dakle, potrebno je ozbiljnije učešće finansiranja različitih vrsta poljoprivredne proizvodnje u budžet Srbije i jednu kontinuiranu i dugoročnu podršku, jer su i naši poljoprivredni proizvođači suočeni sa nelojalnom konkurencijom koju forsira uvoznički lobi“, kaže profesorka.

Poljoprivrednici u EU organizovaniji i imaju moćniji pritisak na vladu

Osim motiva zbog kojih dolazi do nezadovoljstva, prema rečima profesorke Mitrović, između protesta poljoprivrednika u Srbiji i u EU razlika je vidljiva i u stepenu organizovanja i njihovom uticaju.

„U Srbiji se uglavnom poljoprivrednici organizuju u zavisnosti od vrste proizvodnje. Kada malinari vide da su u problemu zbog otkupa, stočari kada je desetkovan fond svinja zbog svinjske kuge, ratari imaju svoje probleme, dakle to je ipak vezano za konkretne probleme i oni tako i nastupaju prema državi, tražeći da se reše ti konkretni problemi, mada i kod nas ima onih koji su umreženi preko društvenih mreža i na drugi način. Sve su to neke boljke od kojih pati naša poljoprivreda i nedostatak sloge i osnivanja proizvođačkih i drugih zadruga gde bi oni ojačali svoj uticaj i poboljšali poslovanje. Takođe smo svedoci da je npr. u Beogradu vrlo teško kupiti poljoprivredne proizvode koji se proizvode u drugim delovima Srbije, jer i tu postoji nekakav lobi, koji kontroliše šta može doći na tržište prestonice ili nekog drugog grada“, navodi ona.

Dodaje i da su sve to barijere koje je potrebno ukloniti i slomiti monopol, a da se proizvođači tu moraju osloniti na državu.

„Sela u zapadnoj Evropi u velikoj meri su urbanizovana i pristup uslugama i način života na selu je suštinski drugačiji nego kod nas. U tom smislu je njihov nastup daleko organizovaniji i širi i ima moćniji pritisak na vladu“, navela je Mitrović.

Ona ističe i da su njihovi uzroci možda ozbiljniji nego što je kod nas slučaj, al da to ne znači da ne treba na najozbiljni način preispitati poljoprivrednu politiku i znatno povećati dugoročnu podršku poljoprivrednim proizvođačima.

(N1)

pročitaj više
Kliknite da bi ste komentarisali

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Svet

Otkazano poletanje Starlajnera: Uočena anomalija na ventilu rakete

Objavljeno

-

Poletanje Boingove letelice Starlajner (Starliner), koja je prvi put trebalo da preveze astronaute NASA do Međunarodne svemirske stanice (MSS), otkazano je zbog tehničkog problema.

Lansiranje je otkazano noćas, oko dva sata pre planiranog vremena lansiranja.

Uočena je anomalija na ventilu rakete Atlas V koji je trebalo da izbaci kapsulu u orbitu, saopštio je proizvođač lansera, grupa ULA.

„Prioritet NASA je bezbednost“, napisao je šef američke svemirske agencije Bil Nelson na mreži X.

Boing polaže mnogo na misiju koja bi trebalo da omogući kompaniji da se pridruži „klubu svemirskih brodova“ koji su prevozili posadu na MSS.

Nov datum lansiranja nije saopšten.

(Beta)

pročitaj više

Svet

Treća faza izbora u Indiji: Glasao i premijer Narendra Modi

Objavljeno

-

Indijski premijer Narendra Modi glasao je danas u trećoj fazi opštih izbora u Indiji.

Modi, koji učestvuje na izborima za svoj treći mandat, glasao je na biračkom mestu u zapadnom indijskom gradu Ahmedabadu, u državi Gudžarat.

U poruci na društvenoj mreži X, Modi je pozvao Indijce da glasaju i da tako „osnaže demokratiju“.

Politički analitičari su predvideli pobedu Narendre Modija i pre početka izbora, koji se održavaju od 19. aprila do 1. juna, u ukupno sedam faza.

Modijeva stranka BJP se suprotstavlja širokom opozicionom savezu predvođenom „Indijskim nacionalnim kongresom“ i moćnim regionalnim strankama.

Kritičari premijera kažu da je indijska tradicija različitosti i sekularizma na udaru otkako je pre deset godina BJP osvojila vlast.

Optužuju tu stranku da neguje versku netoleranciju, a ponekad čak i nasilje. Stranka na te optužbe odgovara tvrdnjom da njena politika koristi svim Indijcima.

Skoro 970 miliona glasača – više od 10 odsto stanovnika sveta, bira 543 člana donjeg doma.

Glasovi će se prebrojati 4. juna iz ukupno 28 država u Indiji.

(Beta)

pročitaj više

Svet

Izraelska vojska zauzela palestinsku stranu graničnog prelaza Rafa

Objavljeno

-

Izraelska vojska je potvrdila jutros da je njena 401. oklopna brigada zauzela palestinsku stranu graničnog prelaza Rafa prema Egiptu.

Izraelski mediji navode da je sada prekinuta veza puta Salah al-Din u istočnoj Rafi koju je osvojila brigada Givati u ofanzivi protekle noći.

U toj operaciji ubijeno je oko 20 naoružanih osoba a vojnici su locirali tri otvora u tunele, sudeći po navodima izraelske vojske.

Usred ofanzive pogođeno je i uništeno vozilo puno eksploziva koje se kretalo ka izraelskom tenku, saopštila je vojska. Nijedan izraelski vojnik nije ranjen u toj operaciji.

Vojnici sada pretražuju to područje i, kako je navedeno, spremaju se sa dodatne misije.

U međuvremenu su više od 50 ciljeva Hamasa u Rafi pogodile izraelske vazduhoplovne snage.

Operacija ograničenog obima

Palestinski bezbednosni i egipatski zvaničnik izjavili su ranije jutros da su izraelski tenovi ušli u grad Rafu na jugu Pojasa Gaze i da su samo 200 metara udaljeni od graničnog prelaza sa susednim Egiptom, kao i da je ta vojna operacija ograničenog obima.

Egipatski zvaničnik i TV Hamasa Al-Aksa su objavili da su izraelski zvaničnici najavili povlačenje kada se operacija završi.

Izraelska vojska nije ništa komentarisala. U nedelju su borci Hamasa kraj Rafe ispaljivali mine na jug Izraela, ubivši četiri izraelska vojnika.

Agencija AP nije mogla nezavisno da potvrdi obim najnovije operacije.

Neizvestan prekid vatre

Ranije, u ponedeljak, je izraelski Ratni kabinet je odlučio da izvede vojnu operaciju u Rafi pošto je Hamas objavio da prihvata egipatsko – katarski predlog za sporazum o prekidu vatre.

Izraelska vojska je saopštila da izvodi ciljane u udare na Hamas u Rafi ne ulazeći u detalje.

Granični prelaz Rafa je ključan za ulazak humanitarne pomoći u Gazu.

Prekid vatre bi mogao da okonča sedmomesečni rat Gazi, ali je neizvesno da li bi sporazum mogao biti zaključen jer je Izrael odgovorio da predlog ne ispunjava osnovne zahteve, navodi Asošiejted pres.

(Beta)

pročitaj više

Svet

Putinova inauguracija: Koje države EU ipak šalju svoje predstavnike

Objavljeno

-

Sjedinjene Američke Države i većina država Evropske unije bojkotovaće danas svečanost inauguracije ruskog predsednika Vladimira Putina koji je nedavno dobio novi šestogodišnji mandat, međutim očekuje se da će Francuska i još neke članice EU ipak poslati svoje izaslanike, uprkos molbi Kijeva da to ne učine.

Odgovori diplomatskih predstavnika zapadnih sila pokazali su njihova različita stajališta o inauguraciji ruskog predsednika, koji je pre malo više od dve godine pokrenuo invaziju na Ukrajinu.

„Ne, nećemo imati svoje izaslanike na inauguraciji“, rekao je portparol američkog ministarstva spoljnih poslova Metju Miler. „Izbore u Rusiji nipošto ne smatramo slobodnim i poštenim, ali Vladimir Putin ostaje ruski predsednik i u narednom razdoblju“, kazao je.

Kanada poručuje da će takođe preskočiti ceremoniju, koja je na rasporedu samo dan nakon što je Rusija objavila da će održati taktičke vežbe koje uključuju nuklearno oružje, ne bi li tako “ohladila usijane glave na zapadu“.

Vladimir Putin odneo je uverljivu pobedu na predsedničkim izborima u martu, održanim samo par nedelja nakon smrti opozicionog lidera Alekseja Navaljnog. Vlade zapadnih zemalja osudile se njegov reizbor, ocenivši ga nepoštenim i nedemokratskim, a isti stav ima i Ukrajina.

„Ukrajina ne vidi zakonsku osnovu po kojoj Putin može biti priznat kao legitiman i demokratski izabran predsednik Ruske Federacije“, saoštilo je ukrajinsko ministarstvo spoljnih poslova.

Današnja inauguracija, ističe ukrajinsko ministarstvo spoljnih poslova, služi isključivo stvaranju privida legalnosti, iza kojeg se krije čovek koji namerava doživotno ostati na vlasti, čovek koji je Rusku Federaciju pretvorio u agresorsku državu, a vladajući režim u diktaturu.

Rusija je na inauguraciju pozvala čelne osobe svih stranih diplomatskih misija u Moskvi, izvestila je novinska agencija Interfax, pozivajući se na visokopozicioniranog zvaničnika Kremlja.

Ni ambasador Evropske unije u Rusiji neće prisustvovati ceremoniji, što je u skladu sa stavom većine država članica EU. Putinovu inauguraciju bojkotovaće tako dvadeset zemalja Evropske unije, međutim očekuje se da će ostalih sedam poslati svoje predstavnike. Osim Francuske, izaslanike na inauguraciju trebale bi da pošalju Slovačka i Mađarska, navode dva izvora iz redova evropske diplomatije.

Nemačko ministarstvo spoljnih poslova odgovorilo je da neće učestvovati. S druge strane, pariški diplomatski izvor rekao je da će Francusku u Moskvi predstavljati njen ambasador, što ukazuje na podele oko toga kako postupati s Rusijom.

„Nismo u ratu s Rusijom i ruskim narodom i nemamo zahteve za promenom režima u Moskvi“, izjavio je u ponedeljak francuski predsednik Emanuel Makron.

Izvor iz Pariza navodi da je Francuska prethodno osudila održavanje izbora pod okolnostima represije i ukraćivanja biračima mogućnosti stvarnog izbora, kao i sprovođenje izbora na okupiranim ukrajinskim teritorijima, što Francuska smatra kršenjem međunarodnog prava.

Odnosi između Francuske i Rusije pogoršali su se u poslednjim mesecima, s obzirom na to da je Pariz pojačao svoju podršku Ukrajini. Makron protekle nedelje nije isključio mogućnost slanja trupa u Ukrajinu ako bi to zatražio Kijev, rekavši da bi bilo legitimno razmotriti takav zahtev u slučaju da Rusija probije ukrajinske linije fronta.

Baltičke države, koje više nemaju svoje izaslanike u ruskoj prestolnici, kategorički su odbile učestvovanje na inauguraciji.

„Smatramo da se izolacija Rusije i njenog kriminalnog lidera moraju nastaviti“, rekao je litvanski ministar spoljnih poslova Gabrielius Landsbergis. „Učestvovanje na Putinovoj inauguraciji nije prihvatljivo za Litvaniju. Podrška ukrajinskom narodu koji se bori protiv ruske agresije, ostaje naš prioritet“, poručio je.

(Hina)

pročitaj više

Svet

Proglašeni dobitnici Pulicerove nagrade

Objavljeno

-

Prestižna Pulicerova nagrada za novinarstvo u javnom interesu dodeljena je istraživačkom mediju Pro publika (ProPublica) za „inovativno“ izveštavanje o tome kako su se milijarderi udvarali sudijama Vrhovnog suda SAD dajući im poklone i obezbeđujući putovanja, dok je agencija Asošijeted pres je nagrađena u kategoriji foto-reportaže za izveštavanje o imigraciji u SAD kroz Latinsku Ameriku.

Nagrade su dodeljene za najbolje u novinarstvu iz 2023. godine u 15 kategorija, kao i u osam umetničkih kategorija koje su fokusirane na knjige, muziku i pozorište. Pobednik za izveštavanje u javnom interesu dobija zlatnu medalju. Svi ostali pobednici dobijaju 15.000 dolara, piše Gardijan.

Asošiejted pres je osvojio Pulicerovu nagradu za dugometražnu fotografiju za izveštavanje o globalnoj migraciji kroz Latinsku Ameriku u SAD, dok su Njujork Tajms i Rojters dobili Pulicera za izveštavanje o napadu Hamasa na Izrael 7. oktobra i njegovim posledicama.

Prestižna nagrada Pulicerove za izveštavanje u javnom interesu pripala je ProPublici (ProPublica) zbog izveštaja koji je „probio debeli zid tajne“ oko američkog Vrhovnog suda i pokazao kako su milijarderi davali poklone i plaćali putovanja sudijama.

Puliceri su takođe dati novinarima i piscima koji su izveštavali o ratu u Gazi, kao i pokojnom hip-hop kritičaru Gregu Tejtu.

Osoblje Njujork Tajmsa pobedilo je za „široko izveštavanje“ o Hamasovom napadu na Izrael 7. oktobra, neuspesima obaveštajnih službi Izraela i odgovoru Izraela u Gazi.

Hana Drajer iz Tajmsa osvojila je Pulicera za istraživačko novinarstvo za svoje priče o radu dece migranata širom Sjedinjenih Država.

Spisateljica Kejti Engelhart osvojila je treći Pulicera za pisanje dugometražnih filmova, za portret porodice koja se bori sa demencijom majke.

Osoblje Vašington posta pobedilo je u nacionalnom izveštavanju vezanim za poluautomatske puške AR-15.

Dejvid I. Hofman iz Posta pobedio za „ubedljivu i dobro istraženu” seriju o tome kako autoritarni režimi potiskuju suprotno mišljenje u digitalnom dobu.

Treću nagradu dobio je saradnik ovog medija, ruski opozicionar Vladimir Kara-Murza, za komentare napisane iz ruske zatvorske ćelije.

Nagrada javnog servisa dodeljena je novinarima ProPublica Džošuu Kaplanu, Džastinu Eliotu, Bretu Marfiju, Aleksu Mierjeskiju i Kirsten Berg, čije su priče podstakle Vrhovni sud da usvoji svoj prvi kodeks ponašanja.

Magazin Njujorker osvojio je dva Pulicera, a dobitnici su Sara Stilman i Medar de la Kruz.

Nagrada za fikciju data je Džen En Filips za roman „Noćna straža“,

„Noćna straža“ Džejn En Filips nagrađena je Pulicerovom nagradom za fikciju, a Eboni But za dramu „Primary Trust“.

(Gardian)

pročitaj više

U TRENDU