ostanimo u kontaktu

Svet

Zabranjeno, hemijsko oružje u sukobu Ukrajine i Rusije – na obe strane

Objavljeno

-

Vašington optužuje Moskvu da u Ukrajini koristi hemijsko oružje. To ne bi bilo jedino zabranjeno ili sporno oružje u ovome ratu. I to na obe strane, piše DW.

Hlorpikrin je otrovna, gusta tečnost s krajnje penetrantnim mirisom. Ako ljudi dođu u kontakt sa njom, može da izazove plikove na koži, nadraži oči ili da prouzrokuje probleme s disanjem. Naročito je opasno to što isparenja te tečnosti, ako se udahnu, napadaju krvne sudove u plućima, piše DW.

Posledica je otok pluća koji izaziva disajne šumove i iskašljavanje krvi. U krajnjem slučaju to može dovesti i do smrti. Već u Prvom svetskom ratu ljudi su znali kakvo pogubno delovanje ima ta supstanca. Prvobitno je hlorpikrin razvijen kao pesticid. Ali, ruska vojska ga je pretvorila u bojni otrov. I nemačka vojska ga je od 1916. koristila kao bojni otrov u gasnim granatama na francuskom frontu.

Hemijsko oružje u Ukrajini?

Više od stotinu godina kasnije ruska vojska je navodno ponovo upotrebila taj bojni otrov. To Moskvi predbacuje američko ministarstvo spoljnih poslova. Ruske trupe navodno upotrebljavaju i druge bojne otrove. Cilj je, tvrdi Pentagon, da se potisnu ukrajinski vojnici iz utvrđenih rovova kako bi se postigla taktička prednost na bojnom polju.

Ako se potvrdi da je to tačno, to bi bilo kršenje međunarodne konvencije o hemijskom oružju. Ona je stupila na snagu 1997. i zabranjuje razvijanje, proizvodnju, skladištenje i upotrebu hemijskog oružja. Osim toga ta konvencija propisuje da sve postojeće hemijsko oružje mora biti deklarisano i do 2012. uništeno pod međunarodnim nadzorom. Da se to nije svuda učinilo pokazalo se na primer u ratu u Siriji, kad je vojska tamošnjeg vladara Bašara al Asada navodno izvela napad hemijskim oružjem u jednom predgrađu Damaska.

Rusija je svojevremeno posedovala najveće količine hemijskog oružja na svetu, ali je i ona potpisnica Konvencije o zabrani hemijskog oružja. Organizacija za zabranu hemijskog oružja (OPCW) potvrdila je 2017. da su svi ruski bojni otrovi u međuvremenu uništeni. Kremlj je odmah demantovao upotrebu hemijskog oružja u Ukrajini. Ali, atentati na Sergeja Skripalja i Alekseja Navaljnog pokazuju, da u Rusiji i dalje postoji hemijsko oružje – i da se još koristi.

Kasetne bombe na ruskoj i ukrajinskoj strani

Sigurno je dokumentovano da su nakon izbijanja rata u Ukrajini februara 2022. više puta korišćenekasetne bombe. Po navodima organizacije za ljudska prava Hjuman rajts voč (Human Rights Watch) ruske snage su od početka invazije koristile najmanje šest vrsta kasetnih bombi. I ove nedelje Rusija je navodno napala lučki grad Odesu koristeći i kasetne bombe.

Ali, kasetne bombe koristi i ukrajinska vojska. Jula 2023. američki predsednik Džo Bajden je odobrio isporuku kasetnih bombi Kijevu. Te bombe eksplodiraju u vazduhu i onda se na velikom području rasprše stotine manjih bombi, koje ne eksplodiraju sve odmah. Tako one i nakon više godina predstavljaju smrtonosnu opasnost za ljude koji tu žive. I kasetne bombe su zabranjene od 2010. Sporazumom o kasetnim bombama. Ali, ni SAD ni Rusija ni Ukrajina nisu potpisale odgovarajući sporazum.

Masovna upotreba mina u Ukrajini

Ukrajina je trenutno najminiranija zemlja na svetu. U međuvremenu je zakopano više miliona eksplozivnih sredstava na površini koja je dvostruko veća od Austrije. Već više od godinu dana na istoku Ukrajine se vodi rovovski rat. U tom periodu se linija fronta minimalno menjala. Da bi odbranile svoje položaje obe strane koriste protivtenkovske mine koje se postavljaju u širokom pojasu na obe strane linije sukoba. Da bi se otežalo razminiravanje između protivtenkovskih se postavljaju protivpešadijske mine, a one su zabranjene od 1997. godine. Ukrajina je potpisala taj sporazum, zajedno sa još 163 zemlje, ali Rusija nije.

Naročito dramatične posledice je imalo dizanje u vazduh brane Kahovka, istočno od Hersona u leto 2023. Jer, poplava koja je tako nastala odnela je i brojne mine za koje više niko ne zna gde su i koliko ih ima.

Fosforne bombe na Marijupolj i Bahmut

Fosforne bombe se sastoje od belog fosfora i mešavine sirovog benzina i kaučuka i koriste se, između ostalog, kao bombe koje izazivaju požar. Same se zapale u kontaktu sa vazduhom, a temperatura pri sagorevanju dostižei 1300 stepeni. Prilikom eksplozije fosforna bomba se rasprsne na hiljade užarenih kuglica. I najmanje količine mogu izazvati najteže opekotine, a osim toga isparenja belog fosfora su izuzetno otrovna.

Upotrba fosfornih bombi protiv civila i gradskih područja je zabranjena Ženevskom konvencijom, ali ne i u potpunosti. Ukrajina optužuje rusku vojsku da je fosforne bombe koristila u borbama oko Azovske čeličane u Marijupolju kao i u Bahmutu. Moskva to opovrgava.

Od zemalja koje ju podržavaju Ukrajina je zahtevala da joj isporuče i fosforne bombe za odbranu, ali ih nije dobila.

Uranijumska municija za Kijev

Sjedinjene Države su Ukrajini isporučile uranijumsku municiju koje može da probije oklop. Radi se o municiji koje ima omotač od osiromašenog uranijuma i koja zbog njegove čvrstoće može da probije oklop. Uranijumska prašina se oslobađa unutar oklopa i zapali se u kontaktu sa vazduhom, tako da izgori sve što je u kabini. Nema međunarodne konvencije koja bi zabranjivala uranijumsku municiju.

Ipak, stručnjaci upozoravaju na dugoročne posledice za zdravlje ljudi zbog uranijumske prašine koja ima radioaktivnost slabijeg intenziteta. Za vreme rata u Iraku 2003. godine upotrebljene su stotine tona uranijumske municije.

Prema jednom izveštaju Organizacije međunarodnih lekara za sprečavanje atomskog rata (IPPNW) na područjima na kojima je korišćena uranijumska municija uočen je osetan porast deformacija fetusa, oboljenja od raka i drugih zdravstvenih problema. Svetska zdravstvena organizacija (WHO) i Međunarodna agencija za atomsku energiju (IAEO) nisu, međutim, do sada mogle da potvrde povećanu ugroženost civilnog stanovništva.

(DW)

pročitaj više
Kliknite da bi ste komentarisali

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Svet

Otkazano poletanje Starlajnera: Uočena anomalija na ventilu rakete

Objavljeno

-

Poletanje Boingove letelice Starlajner (Starliner), koja je prvi put trebalo da preveze astronaute NASA do Međunarodne svemirske stanice (MSS), otkazano je zbog tehničkog problema.

Lansiranje je otkazano noćas, oko dva sata pre planiranog vremena lansiranja.

Uočena je anomalija na ventilu rakete Atlas V koji je trebalo da izbaci kapsulu u orbitu, saopštio je proizvođač lansera, grupa ULA.

„Prioritet NASA je bezbednost“, napisao je šef američke svemirske agencije Bil Nelson na mreži X.

Boing polaže mnogo na misiju koja bi trebalo da omogući kompaniji da se pridruži „klubu svemirskih brodova“ koji su prevozili posadu na MSS.

Nov datum lansiranja nije saopšten.

(Beta)

pročitaj više

Svet

Treća faza izbora u Indiji: Glasao i premijer Narendra Modi

Objavljeno

-

Indijski premijer Narendra Modi glasao je danas u trećoj fazi opštih izbora u Indiji.

Modi, koji učestvuje na izborima za svoj treći mandat, glasao je na biračkom mestu u zapadnom indijskom gradu Ahmedabadu, u državi Gudžarat.

U poruci na društvenoj mreži X, Modi je pozvao Indijce da glasaju i da tako „osnaže demokratiju“.

Politički analitičari su predvideli pobedu Narendre Modija i pre početka izbora, koji se održavaju od 19. aprila do 1. juna, u ukupno sedam faza.

Modijeva stranka BJP se suprotstavlja širokom opozicionom savezu predvođenom „Indijskim nacionalnim kongresom“ i moćnim regionalnim strankama.

Kritičari premijera kažu da je indijska tradicija različitosti i sekularizma na udaru otkako je pre deset godina BJP osvojila vlast.

Optužuju tu stranku da neguje versku netoleranciju, a ponekad čak i nasilje. Stranka na te optužbe odgovara tvrdnjom da njena politika koristi svim Indijcima.

Skoro 970 miliona glasača – više od 10 odsto stanovnika sveta, bira 543 člana donjeg doma.

Glasovi će se prebrojati 4. juna iz ukupno 28 država u Indiji.

(Beta)

pročitaj više

Svet

Izraelska vojska zauzela palestinsku stranu graničnog prelaza Rafa

Objavljeno

-

Izraelska vojska je potvrdila jutros da je njena 401. oklopna brigada zauzela palestinsku stranu graničnog prelaza Rafa prema Egiptu.

Izraelski mediji navode da je sada prekinuta veza puta Salah al-Din u istočnoj Rafi koju je osvojila brigada Givati u ofanzivi protekle noći.

U toj operaciji ubijeno je oko 20 naoružanih osoba a vojnici su locirali tri otvora u tunele, sudeći po navodima izraelske vojske.

Usred ofanzive pogođeno je i uništeno vozilo puno eksploziva koje se kretalo ka izraelskom tenku, saopštila je vojska. Nijedan izraelski vojnik nije ranjen u toj operaciji.

Vojnici sada pretražuju to područje i, kako je navedeno, spremaju se sa dodatne misije.

U međuvremenu su više od 50 ciljeva Hamasa u Rafi pogodile izraelske vazduhoplovne snage.

Operacija ograničenog obima

Palestinski bezbednosni i egipatski zvaničnik izjavili su ranije jutros da su izraelski tenovi ušli u grad Rafu na jugu Pojasa Gaze i da su samo 200 metara udaljeni od graničnog prelaza sa susednim Egiptom, kao i da je ta vojna operacija ograničenog obima.

Egipatski zvaničnik i TV Hamasa Al-Aksa su objavili da su izraelski zvaničnici najavili povlačenje kada se operacija završi.

Izraelska vojska nije ništa komentarisala. U nedelju su borci Hamasa kraj Rafe ispaljivali mine na jug Izraela, ubivši četiri izraelska vojnika.

Agencija AP nije mogla nezavisno da potvrdi obim najnovije operacije.

Neizvestan prekid vatre

Ranije, u ponedeljak, je izraelski Ratni kabinet je odlučio da izvede vojnu operaciju u Rafi pošto je Hamas objavio da prihvata egipatsko – katarski predlog za sporazum o prekidu vatre.

Izraelska vojska je saopštila da izvodi ciljane u udare na Hamas u Rafi ne ulazeći u detalje.

Granični prelaz Rafa je ključan za ulazak humanitarne pomoći u Gazu.

Prekid vatre bi mogao da okonča sedmomesečni rat Gazi, ali je neizvesno da li bi sporazum mogao biti zaključen jer je Izrael odgovorio da predlog ne ispunjava osnovne zahteve, navodi Asošiejted pres.

(Beta)

pročitaj više

Svet

Putinova inauguracija: Koje države EU ipak šalju svoje predstavnike

Objavljeno

-

Sjedinjene Američke Države i većina država Evropske unije bojkotovaće danas svečanost inauguracije ruskog predsednika Vladimira Putina koji je nedavno dobio novi šestogodišnji mandat, međutim očekuje se da će Francuska i još neke članice EU ipak poslati svoje izaslanike, uprkos molbi Kijeva da to ne učine.

Odgovori diplomatskih predstavnika zapadnih sila pokazali su njihova različita stajališta o inauguraciji ruskog predsednika, koji je pre malo više od dve godine pokrenuo invaziju na Ukrajinu.

„Ne, nećemo imati svoje izaslanike na inauguraciji“, rekao je portparol američkog ministarstva spoljnih poslova Metju Miler. „Izbore u Rusiji nipošto ne smatramo slobodnim i poštenim, ali Vladimir Putin ostaje ruski predsednik i u narednom razdoblju“, kazao je.

Kanada poručuje da će takođe preskočiti ceremoniju, koja je na rasporedu samo dan nakon što je Rusija objavila da će održati taktičke vežbe koje uključuju nuklearno oružje, ne bi li tako “ohladila usijane glave na zapadu“.

Vladimir Putin odneo je uverljivu pobedu na predsedničkim izborima u martu, održanim samo par nedelja nakon smrti opozicionog lidera Alekseja Navaljnog. Vlade zapadnih zemalja osudile se njegov reizbor, ocenivši ga nepoštenim i nedemokratskim, a isti stav ima i Ukrajina.

„Ukrajina ne vidi zakonsku osnovu po kojoj Putin može biti priznat kao legitiman i demokratski izabran predsednik Ruske Federacije“, saoštilo je ukrajinsko ministarstvo spoljnih poslova.

Današnja inauguracija, ističe ukrajinsko ministarstvo spoljnih poslova, služi isključivo stvaranju privida legalnosti, iza kojeg se krije čovek koji namerava doživotno ostati na vlasti, čovek koji je Rusku Federaciju pretvorio u agresorsku državu, a vladajući režim u diktaturu.

Rusija je na inauguraciju pozvala čelne osobe svih stranih diplomatskih misija u Moskvi, izvestila je novinska agencija Interfax, pozivajući se na visokopozicioniranog zvaničnika Kremlja.

Ni ambasador Evropske unije u Rusiji neće prisustvovati ceremoniji, što je u skladu sa stavom većine država članica EU. Putinovu inauguraciju bojkotovaće tako dvadeset zemalja Evropske unije, međutim očekuje se da će ostalih sedam poslati svoje predstavnike. Osim Francuske, izaslanike na inauguraciju trebale bi da pošalju Slovačka i Mađarska, navode dva izvora iz redova evropske diplomatije.

Nemačko ministarstvo spoljnih poslova odgovorilo je da neće učestvovati. S druge strane, pariški diplomatski izvor rekao je da će Francusku u Moskvi predstavljati njen ambasador, što ukazuje na podele oko toga kako postupati s Rusijom.

„Nismo u ratu s Rusijom i ruskim narodom i nemamo zahteve za promenom režima u Moskvi“, izjavio je u ponedeljak francuski predsednik Emanuel Makron.

Izvor iz Pariza navodi da je Francuska prethodno osudila održavanje izbora pod okolnostima represije i ukraćivanja biračima mogućnosti stvarnog izbora, kao i sprovođenje izbora na okupiranim ukrajinskim teritorijima, što Francuska smatra kršenjem međunarodnog prava.

Odnosi između Francuske i Rusije pogoršali su se u poslednjim mesecima, s obzirom na to da je Pariz pojačao svoju podršku Ukrajini. Makron protekle nedelje nije isključio mogućnost slanja trupa u Ukrajinu ako bi to zatražio Kijev, rekavši da bi bilo legitimno razmotriti takav zahtev u slučaju da Rusija probije ukrajinske linije fronta.

Baltičke države, koje više nemaju svoje izaslanike u ruskoj prestolnici, kategorički su odbile učestvovanje na inauguraciji.

„Smatramo da se izolacija Rusije i njenog kriminalnog lidera moraju nastaviti“, rekao je litvanski ministar spoljnih poslova Gabrielius Landsbergis. „Učestvovanje na Putinovoj inauguraciji nije prihvatljivo za Litvaniju. Podrška ukrajinskom narodu koji se bori protiv ruske agresije, ostaje naš prioritet“, poručio je.

(Hina)

pročitaj više

Svet

Proglašeni dobitnici Pulicerove nagrade

Objavljeno

-

Prestižna Pulicerova nagrada za novinarstvo u javnom interesu dodeljena je istraživačkom mediju Pro publika (ProPublica) za „inovativno“ izveštavanje o tome kako su se milijarderi udvarali sudijama Vrhovnog suda SAD dajući im poklone i obezbeđujući putovanja, dok je agencija Asošijeted pres je nagrađena u kategoriji foto-reportaže za izveštavanje o imigraciji u SAD kroz Latinsku Ameriku.

Nagrade su dodeljene za najbolje u novinarstvu iz 2023. godine u 15 kategorija, kao i u osam umetničkih kategorija koje su fokusirane na knjige, muziku i pozorište. Pobednik za izveštavanje u javnom interesu dobija zlatnu medalju. Svi ostali pobednici dobijaju 15.000 dolara, piše Gardijan.

Asošiejted pres je osvojio Pulicerovu nagradu za dugometražnu fotografiju za izveštavanje o globalnoj migraciji kroz Latinsku Ameriku u SAD, dok su Njujork Tajms i Rojters dobili Pulicera za izveštavanje o napadu Hamasa na Izrael 7. oktobra i njegovim posledicama.

Prestižna nagrada Pulicerove za izveštavanje u javnom interesu pripala je ProPublici (ProPublica) zbog izveštaja koji je „probio debeli zid tajne“ oko američkog Vrhovnog suda i pokazao kako su milijarderi davali poklone i plaćali putovanja sudijama.

Puliceri su takođe dati novinarima i piscima koji su izveštavali o ratu u Gazi, kao i pokojnom hip-hop kritičaru Gregu Tejtu.

Osoblje Njujork Tajmsa pobedilo je za „široko izveštavanje“ o Hamasovom napadu na Izrael 7. oktobra, neuspesima obaveštajnih službi Izraela i odgovoru Izraela u Gazi.

Hana Drajer iz Tajmsa osvojila je Pulicera za istraživačko novinarstvo za svoje priče o radu dece migranata širom Sjedinjenih Država.

Spisateljica Kejti Engelhart osvojila je treći Pulicera za pisanje dugometražnih filmova, za portret porodice koja se bori sa demencijom majke.

Osoblje Vašington posta pobedilo je u nacionalnom izveštavanju vezanim za poluautomatske puške AR-15.

Dejvid I. Hofman iz Posta pobedio za „ubedljivu i dobro istraženu” seriju o tome kako autoritarni režimi potiskuju suprotno mišljenje u digitalnom dobu.

Treću nagradu dobio je saradnik ovog medija, ruski opozicionar Vladimir Kara-Murza, za komentare napisane iz ruske zatvorske ćelije.

Nagrada javnog servisa dodeljena je novinarima ProPublica Džošuu Kaplanu, Džastinu Eliotu, Bretu Marfiju, Aleksu Mierjeskiju i Kirsten Berg, čije su priče podstakle Vrhovni sud da usvoji svoj prvi kodeks ponašanja.

Magazin Njujorker osvojio je dva Pulicera, a dobitnici su Sara Stilman i Medar de la Kruz.

Nagrada za fikciju data je Džen En Filips za roman „Noćna straža“,

„Noćna straža“ Džejn En Filips nagrađena je Pulicerovom nagradom za fikciju, a Eboni But za dramu „Primary Trust“.

(Gardian)

pročitaj više

U TRENDU