ostanimo u kontaktu

Svet

Zakerberg i Meta ostvarili rekordni profit u njihovoj ‘Godini efikasnosti’

Objavljeno

-

Meta je upravo završila svoj najprofitabilniji kvartal i godinu, otkrio je vlasnik Fejsbuka u svom izveštaju o prihodima za četvrti kvartal, što impresivno dostignuće s obzirom na to da su ožiljci još vidljivi nakon lošeg rezultata kompanije 2022. godine. To se odrazilo i na rekordni rast njenih akcija u poslednjim mesecima. Ipak, ostali su tragovi od kontroverznog skretanja milijardera i izvršnog direktora Marka Zakerberga u „metaverzum“.

Meta je ostvarila najvišu zabeleženu dobit po akciji od 5,33 dolara u četvrtom kvartalu i godišnji profit od 14,87 dolara po akciji, što su oba najviša iznosa ikada zabeležena u istoriji kompanije. To je iznad procena analitičara koji su očekivali iznose od 4,82 i 14,81 dolara, prema podacima FactSet.

Finansijski rezultati po akciji izgledaju impresivno zbog masovnih otkupa Metinih akcija – neto dobit kompanije od 39,1 milijardu dolara u 2023. godini bila je manja u odnosu na rekordnih 39,4 milijarde dolara ostvarenih u 2021. godini – ali i dalje predstavlja brz oporavak od bolne 2022. godine, s rastom dobiti po akciji od 203% u odnosu na prethodnu godinu tokom tromesečnog perioda koji se završio prošlog meseca.

Rast prihoda Mete takođe je bio snažan, s skokom od 25% na rekordnih 40,1 milijardu dolara u četvrtom kvartalu (prognozirana je brojka od 39,1 milijardu dolara), dok su godišnji prihodi dostigli rekordnih 134,9 milijardi dolara (digitalno oglašavanje čini oko 98% prihoda Mete).

Akcije Mete skočile su više od 10% ubrzo nakon objavljivanja izveštaja o prihodima, pošto je kompanija najavila dodatnih 50 milijardi dolara za otkup akcija i predstavila svoju prvu keš dividendu od 0,50 dolara po akciji, koja će biti isplaćena 26. marta.

Vrednost akcija Mete nakon radnog vremena, od oko 440 dolara, ukazuje na rekordnu tržišnu vrednost kompanije od oko 1,1 biliona dolara.

Iako je došlo do dramatičnog oporavka, finansijski rezultati Mete još uključuju senke iz ružnog perioda od 2021. do 2022. godine, kada su akcije pale više od 75%, dok je Zakerberg promovisao ulazak kompanije u proširenu i virtualnu stvarnost.

Segment „Reality Labs“ Mete, koji obuhvata njene metavers projekte predvođene Oculus headset-om, izgubio je 4,6 milijardi dolara u poslednjem kvartalu, što predstavlja povećanje operativnog gubitka od 7% u odnosu na četvrti kvartal 2022. godine.

Segment proširene i virtuelne stvarnosti prijavio je gubitak od 16,1 milijardu dolara u 2023. godini, što je lošije u odnosu na 13,7 milijardi dolara gubitka u 2022. godini dok je operativni profit Metine društvene medijske grane 62,8 milijardi dolara.

Vol strit uglavnom podržava Zakerbergovu viziju za Metu, čak i dok novac curi iz Reality Labs-a. U nedavnoj belešci klijentima, analitičar Džej Pi Morgana, Dag Anmut, objasnio je da bi za Metu bilo dobro ako može „samo da gubi manje novca“ na metaversu. Džastin Post iz Benk of Amerika primetio je da je racio cene akcije Mete u odnosu na dobit bez Reality Labs-a daleko niži od S&P 500, predstavljajući „privlačnu osnovnu vrednost“ za Metu. I Anmut i Post imaju preporuke za kupovinu akcija Mete, kao i 81% analitičara praćenih od FactSeta.

Akcije Mete su skočile više od 300% od najnižeg iznosa u novembru 2022. godine, prestigavši sve akcije koje se nalaze na S&P, osim omiljene kompanije u oblasti veštačke inteligencije – Envidije.

Meta nije zaostala ni u oblasti veštačke inteligencije: Njen veliki jezički model „Llama“ takmiči se sa onima koje podržava Majkrosoftov OpenAI i Gugl, i navodno unapređuje upotrebu svojih sopstvenih poluprovodničkih čipova za napajanje AI sistema – rešenje dizajnirano da smanji Metino oslanjanje na AI čip lidera tržišta, Envidiju. „Veštačka inteligencija će obuhvatiti sve“, rekao je Zakerberg za Forbes prošle jeseni.

Prema procenama Forbes, Zakerberg je peti najbogatiji čovek na svetu s neto vrednošću od oko 140 milijardi dolara, uglavnom zahvaljujući svom udelu od 13% u Meti.

Derek Saul, novinar Forbes

Svet

Katarsko ministarstvo: Lekovi stigli taocima u Gazi

Objavljeno

-

Lekovi poslati u Gazu, u okviru sporazuma postignutog uz posredstvo Katara i Francuske, stigli su taocima koje drži islamistički pokret Hamas, rekao je portparol ministarstva spoljnih poslova Katara.

Katar je dobio potvrdu od Hamasa o prijemu isporuke lekova i o početku njihove raspodele taocima kojima treba da stignu, rekao je portparol ministarstva Madžed al Ansari.

Isporuka lekova i humanitarne pomoći za civile u pojasu Gaze ušla je na palestinsku teritoriju u zamenu za dostavljanje potrebnih lekova taocima, rekao je portparol u izjavi za zvaničnu katarsku novinsku agenciju QNA.

Iz kancelarije izraelskog premijera Benjamina Netanjahua saopšteno je da je ta objava direktan rezultat insistiranja Netanjahua da dobije dokaz da su lekovi stvarno stigli do talaca.

Francuska i Katar koji su vodili pregovore Izraela i Hamasa objavili su prošlog meseca da je postignut dogovor o isporuci lekova taocima i humanitarne pomoći pojasu Gaze koja je pod opsadom.

Tada je rečeno da 45 talaca treba da dobije lekove, posle njihove isporuke u bolnicu u Rafi, gde će biti predati Crvenom krstu.

Katar sa Egiptom i SAD, glavnim saveznikom Izraela, vodi napore posredovanja od početka rata 7. oktobra prošle godine.

Tokom jednonedeljnog primirja krajem novembra oslobođene su desetine talaca u zamenu za oslobađanje palestinskih zatvorenika koji su držani u Izraelu.

Portparol je dao uveravanja da Katar namerava da nastavi „napore posredovanja sa regionalnim i međunarodnim partnerima“ posebno oko „razmene zatvorenika i talaca, humanitarnih aspekata i medicinske evakuacije“.

U Kataru, koji ima najveću američku vojnu bazu na Bliskom istoku, se nalazi poitički biro Hamasa i vođa tog islamističkog palestinskog pokreta Ismail Hanijeh.

(Beta)

pročitaj više

Svet

Svetski program za hranu UN obustavlja dostavljanje pomoći zbog haosa na severu Gaze

Objavljeno

-

Svetski program za hranu Ujedinjenih nacija objavio je da pauzira isporuke hrane i pomoći na severu Gaze nakon što su stanovnici pucali na vozače kamiona i nasilno pokušali da preuzmu teret.

„Konvoji su se suočili sa potpunim haosom i nasiljem zbog kolapsa građanskog poretka“, navodi se u saopštenju WFP.

WFP je pokušao da nastavi isporuku pomoći u severnoj Gazi nakon tronedeljne pauze nakon napada na konvoj pomoći izraelske vojske.

Navodi i da je 1 od 6 dece mlađe od 2 godine akutno neuhranjeno i da ljudi umiru od slučajeva povezanih sa glađu, i da je situacija još teža na severu Gaze.

„U protekla dva dana naši timovi su bili svedoci nivoa očaja bez presedana“, saopštio je WFP.

(Beta)

pročitaj više

Svet

Satelit večeras pada na zemlju, delovi mogu da završe bilo gde

Objavljeno

-

Revolucionarni evropski satelit za daljinsko ispitivanje ERS-2, lansiran 1995. godine, trebalo bi da padne na Zemlju danas u večernjim satima.

Evropska svemirska agencija (ESA) tvrdi da će većina ovog satelita izgoreti na putu prema Zemlji. Međutim, moguće je da pojedini delovi izdrže visoku temperaturu koja će nastati tokom spuštanja velikom brzinom, mada su male da šanse da ti fragmenti padnu na naseljena mesta i izazovu štetu.

Delovi satelita bi mogli pasti skoro bilo gde u svetu, a najverovatnije će nestati negde u moru, prenosi BBC.

ESA je lansirala dva skoro identična satelita za daljinsko ispitivanje Zemlje 1990-ih. Oni su bili najsofisticiraniji planetarni posmatrači svog vremena, sa skupom instrumenata za praćenje promena na kopnu, u okeanima i u vazduhu.

ERS-2, koji se prvi vraća na Zemlju, prvobitno je bio postavljen 780 kilometara iznad planete, a inženjeri su iskoristili njegove rezerve goriva 2011. da ga spuste na visinu od 570 kilometara.

pročitaj više

Svet

Sud će u martu odlučiti da li će majci Navaljnog biti predato telo

Objavljeno

-

Sud u ruskom gradu Salehardu je saopštio da će 4. marta, iza zatvorenih vrata, odlučivati o zahtevu Ljudmile Navaljnaje (69), majke ruskog opozicionog lidera Alekseja Navaljnog, da joj se preda telo sina, koji je u petak 16. februara preminuo u zatvoru.

Ljudmila Navaljnaja od subote pokušava da dođe do tela, za koje tvrdi da ne zna gde se nalazi. Ona je od ruskog predsednika Vladimira Putina zatražila da joj preda telo, kako bi mogla da dostojanstveno sahrani sina.

“Peti dan nisam u mogućnosti da ga vidim. Ne žele da mi predaju njegovo telo. Ne kažu mi ni gde je. Rešenje ovog problema zavisi isključivo od vas. Dozvilite mi da konačno vidim sina. Tražim da mi se Aleksejevo telo odmah preda, kako bih mogla da ga sahranim kao ljudsko biće”, navela je Ljudmila Navaljnaja u video poruci Putinu.

Vlasti tvrde da je uzrok smrti Navaljnog i dalje nepoznat i odbijaju da predaju telo u naredne dve nedelje, pošto se vodi istraga.

(FoNet)

pročitaj više

Svet

Anketa: Jedva 10 odsto Evropljana veruje da Ukrajina može da pobedi Rusiju

Objavljeno

-

Ukrajina među Evropljanima i dalje uživa široku podršku, ali skoro dve godine nakon ruske invazije jedva 10 odsto njih sada veruje da ona može pobediti Rusiju, dok se najizglednijim ishodom rata smatra neki oblik „kompromisnog rešenja“, pokazalo je istraživanje širom Evropske unije

Kako navodi „Gardijan“, ova promena stava – pošto je u ovo vreme prošle godine među Evropljanima preovlađivalo mišljenje stav da Ukrajina mora da povrati svu svoju izgubljenu teritoriju – zahtevaće da političari zauzmu realističniji pristup, koji se fokusira na definisanje šta prihvatljiv mir zapravo mora značiti, tvrde autori izveštaja.

„Da bi opravdali nastavak evropske podrške Ukrajini, lideri EU će morati da promene način na koji govore o ratu“, rekao je koautor Mark Leonard iz Evropskog saveta za spoljne odnose (ECFR), koji je naručio anketu.

pročitaj više

U TRENDU