ostanimo u kontaktu

Lepota&Zdravlje

Zamena za so može da smanji rizik od visokog pritiska za 40 odsto

Objavljeno

-

Iako je dobro poznato da je previše soli nezdravo, ne treba je potpuno eliminisati. Telu je potreban natrijum, a određene zamene savršeno funkcionišu – hrana ima bolji ukus, a i srce je srećnije.

Zamena obične soli alternativom može da smanji učestalost visokog krvnog pritiska kod starijih osoba bez povećanja rizika od epizoda niskog krvnog pritiska, pokazalo je nedavno istraživanje u časopisu Američkog koledža za kardiologiju.

Ljudi koji su koristili zamene za so, imali su 40 odsto nižu učestalost i verovatnoću da dožive hipertenziju u poređenju sa onima koji su koristili običnu so, prenosi Science Daily.

Prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji, hipertenzija je vodeći faktor rizika za kardiovaskularne bolesti i smrtnost. Pogađa više od 1,4 milijarde odraslih i izaziva 10,8 miliona smrti godišnje širom sveta.

Jedan od najefikasnijih načina za smanjenje rizika od hipertenzije je smanjenje unosa natrijuma. Ovo istraživanje je posmatralo zamene soli kao bolje rešenje za kontrolu i održavanje zdravog krvnog pritiska nego samo smanjenje unosa soli.

Dok prethodna istraživanja pokazuju da smanjenje unosa soli može sprečiti ili odložiti novonastalu hipertenziju, dugoročno smanjenje i izbegavanje soli može biti izazov.

Rezultati istraživanja o zameni za so

Istraživanje DECIDE-Salt obuhvatilo je 611 učesnika starijih od 55 godina iz 48 ustanova za njegu podeljenih u dve grupe: 24 ustanove (313 učesnika) koje su zamenile običnu so zamenom za so i 24 ustanove (298 učesnika) nastavile su da koriste običnu so.

Svi učesnici su imali krvni pritisak <140/90 mmHg i nisu koristili antihipertenzivne lekove na početku. Posle dve godine, incidenca hipertenzije bila je 11,7 na 100 kod učesnika koji su uzimali zamenu za so i 24,3 na 100 kod učesnika koji su uzimali redovnu so.

Ljudi koji su koristili zamenu za so imali su 40% manje šanse da razviju hipertenziju u poređenju sa onima koji su koristili običnu so. Štaviše, zamene za so nisu izazvale hipotenziju, što može biti čest problem kod starijih osoba.

S obzirom na efekat snižavanja krvnog pritiska dokazan u prethodnim studijama, pokazalo se da su zamene za so korisne za sve ljude, bez obzira na probleme sa krvnim pritiskom.

U pratećem uvodniku, Rik Olde Engberink, doktor medicine, istraživač, nefrolog i klinički farmakolog na Odeljenju za internu medicinu Medicinskog centra Univerziteta u Amsterdamu, rekao je da studija pruža atraktivnu alternativu neuspešnoj globalnoj strategiji smanjenja soli, ali pitanja i trud ostaju..

Zamene za so

Zamena kuhinjske soli sa solju smanjenog procenta natrijuma, ali sa dodatkom kalijuma, značajno smanjuje stopu moždanog udara, srčanog udara i smrti, pokazuju rezultati jedne od najvećih studija o intervencijama u ishrani ikada sprovedenih.

Visok nivo unosa natrijuma i nizak unos kalijuma su široko rasprostranjeni, a oba su povezana sa visokim krvnim pritiskom i većim rizikom od moždanog udara, srčanih oboljenja i prerane smrti. Korišćenje zamene za so – gde se deo natrijum hlorida zamenjuje kalijum hloridom – rešava oba problema odjednom. Poznato je da zamene soli snižavaju krvni pritisak, ali njihovi efekti na bolesti srca, moždani udar i smrt do sada nisu bili jasni.

Svetska zdravstvena organizacija preporučuje dnevni unos od 5 grama soli. Prosečna potrošnja soli u srednjoj Evropi je oko 15 grama, a često ide i do 20 grama.

Na sreću, postoje odlične zamene za so koje će hranu održati ukusnom. Jedna od njih su biljke. Bosiljak, origano, majčina dušica, majoran učiniće vaše obroke zanimljivijim, a možete i sami da napravite zamenu za so. Sameljite crvenu papriku, beli luk u prahu i crni biber i po kašičici začinite hranu.

Himalajska so je najčistija vrsta soli na svetu, koja je mnogo zdravija alternativa običnoj soli. Možete ga obogatiti i suvim biljem i belim lukom.

Morske alge, posebno alge, često se koriste kao zamena za so. Takođe će služiti soja sos ili tamari sos – tradicionalni japanski slani začin napravljen od soje, vode i morske soli.

Miso je fermentisana pasta od soje i ječma sa dodatkom morske soli i kulture, takođe iz japanske kuhinje. Najčešće se koristi za supe, variva i povrće i prelive.

Možete dodati semenke suncokreta i bundeve u rižoto, testeninu ili salate kako biste poboljšali njihov ukus, prenosi ordinacija.hr.

(ordinacija.hr)

Lepota&Zdravlje

SZO: Nigerija prva na svetu uvodi revolucionarnu vakcinu protiv meningitisa

Objavljeno

-

Nigerija je postala prva zemlja na svetu koja je uvela „revolucionarnu“ novu vakcinu Men5CV protiv meningitisa, saopštila je Svetska zdravstvena organizacija (SZO).

„Primena (vakcine) u Nigeriju dovodi nas korak bliže našem cilju da eliminišemo meningitis do 2023.“, naveo je u saopštenju Tedros Adhanom Gebrejesus, generalni direktor SZO, preneo je Rojters.

U periodu od prošlog oktobra do sredine marta ove godine, prema podacima SZO, sumnja se da postoji 1.742 slučaja meningitisa, dok je 153 slučaja imalo smrtni ishod u sedam nigerijskih država.

pročitaj više

Lepota&Zdravlje

Nema dokaza koji povezuju Ozempik i suicidalne misli, tvrdi Evropska unija

Objavljeno

-

Evropska agencija za lekove saopštila je danas da ne postoji dokaz koji povezuje dijabetes i lekove za mršavljenje poput Ozempika i Vegovija sa povećanim brojem suicidalnih misli. To su pokazala najnovija istraživanja koja dovode u pitanje tu vezu nakon što su američki regulatori u svojoj istrazi naveli da „mali rizik“ ne može biti isključen.

Komitet za bezbednost Evropske agencije za lekove zaključio je da nema dokaza koji ukazuju na vezu između dva istraživanja i grupe lekova koja uključuje Ozempic, Wegovy i Rybelsus, i misli o samoubistvu ili samopovređivanju, saopštila je agencija.

Agencija je pregledala studiju koja je istraživala stopu suicidalnih misli kod pacijenata sa dijabetesom tipa 2 koji su lečeni semaglutidom, generičkim nazivom za Ozempic, Wegovy i Rybelsus.

Još jedno slično istraživanje – sprovedeno od EMA – analizirano je, kao i druga klinička ispitivanja, nekliničke studije i podaci iz praćenja nakon puštanja leka u promet.

Nema potrebe za ažuriranjem informacija o proizvodu za bilo koji GLP-1 lek, navodi agencija, koja je istakla da proizvođači lekova – uključujući Eli Lilly, Novo Nordisk i AstraZeneca – moraju nastaviti pažljivo da prate povezane događaje.

Lekovi GLP-1 poput Wegovy i Ozempic-a u poslednjih nekoliko godina postali su veoma popularni i za dijabetes i za mršavljenje – iako Ozempic nije odobren za mršavljenje, neki lekari ga prepisuju van indikacija u tu svrhu.

Devetomesečno istraživanje Evropske unije o GLP-1 lekovima usledilo je nakon što je islandski regulator za zdravlje u julu prošle godine alarmirao da je uočio tri slučaja pacijenata koji su razmišljali o samoubistvu. Oko 150 drugih prijava mogućih slučajeva suicidalnih misli i samopovređivanja takođe su dobili zdravstveni službenici, navela je agencija.

FDA je ranije ove godine saopštila da preliminarna evaluacija GLP-1 lekova „nije pronašla dokaze“ koji ih povezuju sa suicidalnim mislima ili postupcima. Agencija je istakla da ne može „definitivno isključiti mogućnost da postoji mali rizik“ jer je „mali broj“ slučajeva suicidalnih misli ili postupaka primećen kod osoba koje koriste ove lekove.

Drugo istraživanje objavljeno u časopisu Nature Medicine utvrdilo je da nema dokaza da lek semaglutid povećava rizik od suicidalnih misli. Istraživači su rekli da su nakon šest meseci lečenja pacijenti koji su koristili semaglutid imali manji rizik od suicidalnih ideja.

EMA je prošle godine saopštila da dostupni dokazi ne podržavaju vezu između GLP-1 lekova i karcinoma štitaste žlezde, nakon što je ranije studija ukazala na povećan rizik. Ranije ove nedelje, jedno od najvećih istraživanja o mogućoj vezi – uključujući zdravstvene podatke za više od 145.000 ljudi – utvrdilo je da GLP-1 lekovi nisu izazvali značajan porast rizika od razvoja karcinoma štitaste žlezde. Novo Nordisk, koji proizvodi Ozempic, Wegovy, Saxenda i Victozu, navodi karcinom štitaste žlezde kao moguću nuspojavu svakog od tih lekova.

Taj Raš, novinar Forbes

pročitaj više

Lepota&Zdravlje

Nove studije ukazale na moguće uzroke Alchajmerove bolesti kod žena

Objavljeno

-

Alchajmerova bolest je neverovatno složena i izazovna za proučavanje.

Alchajmerova bolest nije bezazlena bolest koju prate dugotrajni simptomi, kao što su problemi s koncentracijom, zbunjenost, teskoba, pa konačno i gubitak pamćenja. U proseku više pogađa žene.

Iako tu činjenicu možemo pripisati dužem životnom veku, istraživači su otišli korak dalje. Čak dve nove studije ukazuju na mogućnost složenih interakcija između hormona i promenjene crevne mikroflore kao mogućih faktora koji doprinose razvoju Alchajmerove bolesti, prenosi Živim.hr.

Studija na miševima

U studiji koju su vodili istraživači sa Univerziteta u Čikagu, eksperimenti na miševima otkrili su da je ženski hormon estrogen značajno povezan s akumulacijom amiloidnih beta proteinskih naslaga u mozgu, što je ključan simptom Alchajmerove bolesti.

Kad je ženkama miševa uzgojenim da razviju bolest sličnu Alchajmerovoj crevna mikroflora poremećena antibioticima, nivo estrogena u krvi im je skočio. Kada je proizvodnja estrogena bila sprečena kod miševa je primećeno manje naslaga amiloida u njihovom moždanom tkivu. Promene u sastavu crevnih bakterija takođe su primećene kada su miševi bez jajnika dobili dodatak estrogena za vraćanje nivoa hormona.

S obzirom na prethodni rad tima koji je pokazao da antibiotici imaju efekat samo na smanjenje amiloidnih beta naslaga muških miševa, čini se da estrogen igra značajnu ulogu u mehanizmima koji stoje iza patologije. Najverovatnije, u kombinaciji s crevnim mikrobiomom i mešavinom mikroorganizama u želucu.

„Čini se da je estrogen pokretač promena koje vidimo u Alchajmerovoj patologiji, ali takođe znamo da se mikrobiom menja. Stoga, postoji međusobna povezanost,“ kaže Sangram Sisodia, neurobiolog Univerziteta u Čikagu.

Druga studija

Druga studija objavljena u magazinu „Molecular Neurodegeneration“ bila je pokrenuta od strane naučnika i u njoj je kandidat za lek za Alchajmerovu bolest, nazvan natrijum oligomanat (GV-971), testiran takođe na miševima.

On je uticao ne samo na smanjenje naslaga beta amiloida i promenu crevnog mikrobioma muških životinja, što podrazumeva da nešto kod ženki miševa, možda povezano sa crevnim mikrobiomom i estrogenom, utiče na biološke markere povezane sa Alchajmerovom bolešću.

„Ova je bolest neverovatno složena i izazovna za proučavanje. Nismo sigurni da li su naslage amiloida beta uzrok ili posledica ove bolesti. Zato, ovakva istraživanja mogu pomoći u otkrivanju nekih sitnijih detalja“, kaže Sisodia i dodaje kako se u trenutnoj studiji vidi da nivo estrogena uvek utiču na taloženje amiloida, međutim, ako se izuzme izvor estrogena kod miševa u vrlo ranoj fazi, taloženje nestaje.

Potrebe za daljim ispitivanjima

„Sa više istraživanja, nalazi iz ovakvih studija mogli bi pomoći da efikasnije lečimo Alchajmerovu bolest ili da preispitamo postojeće prakse“, kažu naučnici ističući pritom kako zaustavljanje proizvodnje estrogena nije zdrava opcija zbog čega žele detaljnije da prouče kako su Alchajmerova bolest i creva zapravo međusobno povezani.

(zivim.hr)

pročitaj više

Lepota&Zdravlje

Parkinsonova bolest se najčešće javlja od 45 do 65 godine života

Objavljeno

-

Svetski dan Parkinsonove bolesti obeležava se 11. aprila.

Ova bolest nosi naziv po doktoru iz Londona Džejmsu Parkinsu koji je 1817. godine opisao prve simptome ove bolesti.

Parkinsonova bolest je oboljenje nervnog sistema koje dovodi do poremećaja pokretljivosti i motornih aktivnosti a najčešće se javlja od 45 do 65 godine života.

Lekari ističu da uz primenu adekvatne terapije oboleli od ove neizlečive bolesti mogu ostvariti normalan život.

Simptomi Parkinsonove bolesti su drhtavica, bolovi u vratu i ramenima, ukočenost mišića, problemi sa ravnotežom, poteškoće u obavljanju svakodnevnih aktivnosti.

Cilj obeležavanja Svetskog dana Parkinsonove bolesti je da se podigne svest o ovoj bolesti kao i da se pomognu napori svih svetskih organizacija da se ova bolest iskoreni.

(N1)

pročitaj više

Lepota&Zdravlje

Dva nova leka za multipla sklerozu o troškudržave, terapija već mesec dana od dobijanja dijagnoze

Objavljeno

-

Na novoj listi lekova koji se izdaju o trošku države i koju je nedavno usvojila Vlada Srbije, nalaze se i dva najsavremenija leka za multipla sklerozu. Profesorka Jelena Drulović iz UKC za RTS objašnjava da se lekar, kada se postavi dijagnoza multipla skleroze, dogovora sa pacijentom koji bi lek bio najadekvatniji.

Broj obolelih je u porastu, a procenjuje se da je u ovom trenutku u Srbiji oko 9.000 obolelih.

Na novoj listi lekova našla su se još dva koja će o trošku države biti dostupna za lečenje multiple skleroze, a neurološkinja Univerzitetskog kliničkog centra Srbije, profesorka Jelena Drulović ocenjuje da je lečenje tog oboljenja danas znatno unapređeno.

„Posebno ako poredimo sa prethodnim periodom i mi sada stalno ponavljamo da se sada leči pet puta više pacijenata nego pre četiri godine, što je zaista ogroman napredak“, rekla je profesorka Jelena Drulović gostujući u Dnevniku RTS-a.

Procena je, dodaje, da se leči blizu 60 odsto osoba sa dijagnozom multiple skleroze, odnosno oko 5.000 od ukupno 9.000 obolelih.

„Činjenica je da su lekovi praktično dostupni svima. To što se ne leče svi posledica je činjenice da, nažalost, ne postoji mogućnost da se određene osobe s ovom bolešću leče jer mi ovim lekovima, koliko god su oni dobri i efektivni, ne možemo da popravimo stanje“, objašnjava profesorka Drulović.

Visokoefektivne terapije

Za lečenje multipla skleroze postoje različite terapije.

Profesorka Drulović kaže da možemo biti zadovoljni jer se povećava broj pacijenata koji se leče visokoefektivnim terapijama.

„Nije visokoefektivna terapija neophodna za sve pacijente, ali za jedan dobar broj jeste. I mi sada lečimo više od 40 odsto pacijenata tim visokoefektivnim terapijama“, navodi Drulović za RTS.

Objašnjava da se u lečenju slede svetske strategije – kojim lekovima treba započeti terapiju, kada treba zameniti terapiju i započeti lečenje tim visokoefektivnom.

Tretmani multipla skleroze su se ranije započinjali samo u univerzitetskim kliničko-bolničkim centrima, a profesorka Drulović kaže da se sada tretmani otpočinju u čitavom nizu opštih bolnica i zdravstvenih centara.

„Donedavno, tih centara je bilo još 21, a sada prema preporuci Republičke stručne komisije za neurologiju, koja je usvojena od strane i Ministarstva zdravlja, Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, taj će se broj centara proširiti na još pet, tako da se očekuje da će sada još u 26 centara biti moguće započinjanje lečenja“, kaže profesorka.

Postavljanje dijagnoze

Multipla skleroza se dva puta češće javlja kod žena nego kod muškaraca, a najčešće u periodu između 20. i 40. godine, što je radno aktivno stanovništvo.

Simptomi su nespecifični i podsećaju na druga oboljenja, piše RTS.

„Pri postavljanju dijagnoze, osim kliničke prezentacije, izuzetno je značajan određeni broj dijagnostičkih pregleda, pre svega pregledi magnetnom rezonancom“, objašnjava Drulović.

Osim godina u kojima se najčešće javlja, objašnjava profesorka, na mogućnost da je neko oboleo od ove bolesti upozorava i pojava smetnji sa vidom.

„U smislu oslabljenog vida, obično jednim okom, zamagljenog vida, razlikovanja boja tim okom, pojavi bolova pri pokretima očiju. Takođe, to mogu da budu vrtoglavice, trnjenje bilo kog dela tela, slabost u rukama i nogama, nestabilnost pri hodu. Dakle, bilo kakva neurološka manifestacija“, pojašnjava Drulović.

(RTS)

pročitaj više

U TRENDU