ostanimo u kontaktu

Svet

Zarada Mete: Rekordan profit i prodaja dok oglasi ostaju značajan izvor

Objavljeno

-

Meta je ostvarila najveće prodajne rezultate i profit u svojoj istoriji u prošlom kvartalu, saopštila je kompanija u svom izveštaju o zaradi krajem oktobra, dok imperija društvenih medija Marka Zakerberga (Mark Zuckerberg) nastavlja da menja tok nakon teške 2022. godine. Međutim, vrednost akcija je pala nakon što je kompanija upozorila na potencijalno opadanje potražnje za svojim osnovnim poslovima oglašavanja.

Ključne činjenice

Matična kompanija Fejsbuka (Facebook) prijavila je prodaju od 34,1 milijardu dolara i zaradu od 4,39 dolara po akciji, tokom tromesečnog perioda koji se završio 30. septembra, čime su premašili prosečne procene analitičara od 33,6 milijardi dolara i 3,64 dolara po akciji.

To čini Q3 najprofitabilnijim kvartalom ikada u istoriji Meta kompanije, što takođe donosi najveći kvartalni bruto prihod u istoriji.

Akcije kompanije Meta su porasle za oko 4% posle objavljivanja rezultata, umanjujući gubitak akcija od 4% u uobičajenim satima trgovanja, nakon što je zarada konkurentske kompanije Alfabet (Alphabet) razočarala, iako su kasnije akcije promenile smer na gubitak od 4% nakon što je finansijska direktorka Suzan Li (Susan Li) upozorila na potencijalno smanjenje potražnje na oglasima, što je povezano sa ratom u Izraelu.

Meta, koja generiše više od 95% prihoda od oglašavanja, može da prati veliki deo svog glavnog uspeha u sve većoj spremnosti oglašivača da ponovo troše, pri čemu je Meta prodaja reklama porasla za 24% u odnosu na prethodnu godinu.

Veći deo poboljšanog profita potiče od značajnih mera za smanjenje troškova, pri čemu su troškovi smanjeni za 8% u odnosu na prethodnu godinu, kao deo Zakerbergove „godine efikasnosti“ koja je obuhvatala više od 20.000 otpuštanja.

Ipak, kompanija je prijavila gubitke od 3,7 milijardi dolara u Zakerbergovoj omiljenoj metavers (metaverse) diviziji za kućne ljubimce, čime su ukupni gubici jedinice proširene i virtuelne stvarnosti od njenog osnivanja 2021. godine na više od 35 milijardi dolara.

Tangenta

Meta se suočila sa svojim najznačajnijim pravnim izazovima krajem oktobra, kada su 33 države tužile kompaniju zbog navodnog obmanjivanja Amerikanaca o opasnostima po mentalno zdravlje mladih svojih Fejsbuk i Instagram platformi.

Veliki broj

140% Toliko su porasle akcije Meta kompanije ove godine, što je čini drugom najuspešnijom na S&P 500 indeksu.

Ključna pozadina

Iako su akcije Meta kompanije porasle ove godine, još uvek su 15% niže u odnosu na svoj vrhunac u 2021. godini, zbog pada od 60% prošle godine. Zapanjujući gubici nastali su pošto investitori nisu prihvatili Zakerbergovu promenu fokusa sa društvenih medija na metaversu, što je bilo istaknuto, promenim imena kompanije iz Fejsbuka u Meta u oktobru 2021. godine i smanjenjem prihoda od oglašavanja. Međutim Vol Strit (Wall Street) se ponovo zainteresovao za viziju kompanije, nakon što je kompanija dostavila niz snažnih izveštaja o zaradi ove godine.

(Forbes)

Svet

U Dubaiju usvojena deklaracija o održivoj poljoprivredi i klimatskoj akciji

Objavljeno

-

Svetski lideri usvojili su danas u Dubaiju deklaraciju o transformaciji poljoprivrede i prehrambenih sistema koja obavezuje države da do 2025. uključe hranu i korišćenje zemlje u svoje nacionalne klimatske planove.

Deklaraciju o održivoj poljoprivredi, otpornim prehrambenim sistemima i klimatskoj akciji potpisale su 134 zemlje, uključujući Srbiju, koje pokrivaju 70 odsto svetskog zemljišta.

Među njima su i Brazil, Kina i EU, koje su među zemljama s najvećim emisijama gasova s efektom staklene bašte, koje su povezane sa hranom.

U deklaraciji se naglašava da put ka postizanju dugoročnih ciljeva iz Pariskog sporazuma mora da uključi poljoprivredu i prehrambene sisteme.

„Potvrđujemo da se poljoprivreda i prehrambeni sistemi moraju hitno prilagoditi i transformisati kako bi se odgovorilo na imperative klimatskih promena“, navodi se u dokumentu.

Prehrambeni sistemi su odgovorni za najmanje trećinu globalnih emisija gasova s efektom staklene bašte, a većina gasova dolazi iz industrijalizovane poljoprivrede, posebno od stoke i đubriva.

Taj sektor ima udeo od 15 odsto u upotrebi fosilnih goriva.

Klimatske promene već ostavljaju posledice u poljoprivredi i bezbednosti hrane, jer poplave, suše, toplotni talasi i požari, ali i podizanje nivoa mora i degradacija zemljišta koji imaju sporije efekte, utiču na poskupljenje i nestašice hrane u zemljama širom sveta.

U deklaraciji se priznaje da „nezabeleženi negativni klimatski uticaji sve više ugrožavaju otpornost poljoprivrede i prehrambenih sistema, kao i sposobnost mnogih, posebno najugroženijih, da proizvode i imaju pristup hrani suočeni sa sve većom glađu, neuhranjenošću i ekonomskim stresovima.

„Prepoznajemo dubok potencijal poljoprivrede i prehrambenih sistema da pokrenu moćne i inovativne odgovore na klimatske promene i da otključaju zajednički prosperitet za sve“, navodi se u dokumentu.

Pored zaštite prirodnih ekosistema, očuvanja biodiverziteta i prelaska na održivije proizvodne i potrošačke prakse, u dokumentu se ukazuje i na važnost smanjenja otpada od hrane.

(Beta)

pročitaj više

Svet

Čomski: Politika širenja teritorije Izraela uz podršku SAD uzrok sukoba s Palestincima

Objavljeno

-

Američki mislilac jervejskog porekla, profesor Noam Čomski (94), izjavio je da su hronična politika širenja Izraela koji je jako skrenuo udesno i podrška SAD toj državi uzrok sukoba s Palestincima, te i sadašnjeg rata u pojasu Gaze.

U široko prenetom nedavnom snimku izjave za stranicu „Free Willl Library“ na „Jutjubu“ Čomski je podsetio da su se „ključnim problemom između Izraela i Palestinaca“ pre 120 godina bavile vodeće ličnosti jevrejske zajednice, stvaraoci savremenog hebrejskog jezika i kulture.

Naveo je da je tada mislilac Ahad Ha’am (pseudonim Ašera Zvija Hirša Ginsberga 1856-1927), poosle posete Palestini rekao da „to nije zemlja bez ljudi, ljudi su tamo naseljeni i ne žele invaziju“ – doseljavanje Jevreja.

Ha’am je zato predložio „Cionizam kulture“ – da Jevreji u Palestini uspostave centar kulture koji bi oživeo njihovu dijasporu širom sveta, da ožive i jevrejsku kulturu i jezik i tako stvore „novu civilizaciju“, naveo je Čomski.

Džava Izrael je nastala 1948, a odnosi SAD sa Izraelom su bili prijateljski, ali sasvim uobičajeni, ne posebni. Vojna podrška Izraelu je dolazila iz Francuske, a SAD ga nisu podržavale.

Tako je bilo sve do Trećeg arapsko-izraelskog rata 1967, kada je Izrael osvojio Pojas Gaze, Zapadnu obalu, Golansku visoravan, time je počeo „potpuno nov period“ – „skoro trenutno su se odnosi SAD s Izraelom radikalno promenili… i SAD od tada imaju tamo odlučujuću ulogu“, naveo je Čomski.

Tada je „Izrael učinio ogromnu ulogu SAD uništivši sekularni arapski nacionalizam“, rekao je Čomski i naveo da od tada ;“SAD dozvoljavalju sve što Izrael radi“ i stavljaju veto u Savetu bezbednosti UN na rezolucije koje pozivaju na okončanje izraelske ilegalne okupacije arapskih teritorija.

Podsetio je da su SAD 1945. godine preuzele od Velike Britanije ;dominantnu ulogu na Bliskom istoku i da je Velika Britanija „bila sklona da radikalni islam, suprotstavljen sekularnom nacionalizmu podržava iz jednog dobrog razloga: Britanci nisu mogli da kontrolišu sekularni nacionalizam, a radikalni islam je to mogao“.

Čomski je rekao da su SAD preuzele taj stav i da je Izrael od 1967. uništio sekularni nacionalizam, podržao radikalni islam i „počeo ljubavnu vezu sa SAD kojima je to bio ogrman poklon“.

Izrael je tada počeo program svog sistematskog širenja na okupirane teritorije „s osnovnim ciljem da preuzme sve vredno što je tamo našao i da protera palestinsko stanovništvo, a da opkoli i ignoriše ono stanovništvo koje ne može da protera“, rekao je Čomski i ukazao da su „SAD podržavale Izrael na svakom koraku“ te politike.

Pošto je anektirao Golansku visoravan, Jerusalim, Zapadnu obalu i Pojas Gaze kršeći naređenja Saveta bezbednosti UN i zbog toga „skoro postao međunarodni parija“, Izrael je početkom 1970-ih „imao izbor između svog širenja i bezbednosti, a odabrao je širenje uz pomoć SAD“.

Tako je u Savetu bezbednosti UN vetom SAD tada odbačen predlog rezolucije s pozivom na rešenje izraelsko-palestinskog sukoba koje podrazumeva dve države s međusobno međunarodno priznatom granicom, uz priznavanje prava obeju država da postoje u miru i bezbednosti.

Čomski smatra da je to u velikoj meri postavilo scenu za sve što se dešavalo od tada i što se dešava sada.

Rekao je da su on i drugi još 1967. predviđali, jer je to bilo očigledno, da će, ako Izrael nastavi okupaciju, ona „postati sve stroža, brutalnija“.

Tada je „u samom Izraelu je jedna od najpoštovanijih ličnosti, skoro tradicionalni jevrejski mudrac, profesor Ješajahu Lejbovic (1903-1994) rekao da će Izrael, ako nastavi okupaciju, postati ‘zemlja Jevrejo-nacista’ „, podsetio je Čomski.

„To se i dogodilo jer je dinamika tog procesa prilično direktna: ako je vaša čizma na nečijem vratu, morate naći način da to opravdate, a to utiče i na vas“, objasnio je on.

Izrael je, rekao je Čomski, „veoma srenuo udesno i postao jedna od vrlo malo zemalja u kojima su mladi ljudi reakcionarniji od svojih roditelja, ekstreminiji su nacionalisti od roditelja koji pamte stare dane kada je društvo bilo socijaldemokratsko i slobodoumno, ali takvo društvo je do sada skoro nestalo“ u Izraelu.

Sadašnja vlada Izrela je „religijsko-nacionalistička“ i ima „obilnu podršku javnosti“, rekao je Čomski i naveo da je uticajni iIzraelski list „Harec“ nedavno po tome uporedio Tursku i Izrael u kojima je „većina religiozno-nacionalistička što je suprotnost demokratije“, i dodao da je tako i u Iranu.

„To može da nam se ne sviđa, ali takav svet neće nestati“, zaključio je Čomski i ponovio da je i dalje ključno pitanje ono koje je pre 120 godina konstatovao mislilac Ahad Ha’am: da Palestina ni tada nije bila zemlja bez ljudi, i da oni ne žele naseljavanje Jevreja.

(Beta)

pročitaj više

Svet

Izraelski general: Oslobađanje talaca kroz pregovore ili “na druge načine”

Objavljeno

-

Izrael bi oslobađanje talaca koji su u zatočeništvu Hamasa mogao da obezbedi pregovorima, “ili na druge načine”, izjavio je danas jedan izraelski zvaničnik za Rojters.

Govoreći u Dubaiju, na samitu COP28, nakon što su se posle sedmodnevnog primirja borbe nastavile u Pojasu Gaze, zamenik šefa izraelske diplomatije general Džozef rekao je da Izrael ne odustaje od namere da obezbedi oslobađanje svih talaca i uništi Hamas. Tokom pauze u borbama, nekoliko desetina talaca je zamenjeno za stotine palestinskih zatvorenika, a humanitarna pomoć je stigla u Pojas Gaze.

– Prirodno, došli smo do tačke gde bismo želeli da nađemo način da osiguramo da se svi kidnapovani puste. Deo toga bi mogli da budu pregovori, ali i neke druge metode – rekao je on, ne pružajući više detalja.

Izraelska vojska prethodno je saopštila da je obnovila borbena dejstva protiv Hamasa u Pojasu Gaze i da njeni avioni izvode niz vazdušnih napada na ciljeve te militantne grupe.

Izraelska vojska tvrdi da je Hamas prekršio uslove privremenog prekida vatre i da je ispalio raketu prema izraelskoj teritoriji neposredno pred isticanje primirja jutros u 6:00 sati po lokalnom vremenu, zbog čega primirje nije produženo.

“Hamas i dalje drži u zatočeništvu 137 talaca”

Izrael veruje da u zatočeništvu i dalje ima 137 ljudi koje je oteo militantni Hamas prilikom smrtonosnog napada na jug Izraela 7. oktobra, saopšteno je danas iz kancelarije izraelskog premijera Benjamina Netanijahua.

Među otetima je 117 muškaraca i 20 žena, dodaje se u saopštenju koje je preneo CNN.

Od toga, 126 osoba su izraelski državljani, a ima i 11 stranaca: osam iz Tajlanda, jedan iz Nepala, jedan iz Tanzanije i jedna osoba sa francusko-meksičkim državljanstvom.

U zarobljeništvu je i dvoje maloletnika, kao i 10 ljudi starih 75 godina ili više, prema proceni izraelskih službi. Dodaje se da su tela dvoje otetih, koji su ubijeni, pronašli izraelski vojnici. Sedam ljudi se trenutno vodi kao nestalo, ističu iz Netanijahuove kancelarije.

Od početka privremenog sedmodnevnog primirja, okončanog danas, 110 ljudi je oslobođeno iz Hamasovog zarobljeništva, među kojima su 86 Izraelaca i 24 stranca.

Izraelska vojska prethodno je saopštila da je obnovila borbena dejstva protiv Hamasa u Pojasu Gaze i da njeni avioni izvode niz vazdušnih napada na ciljeve te militantne grupe. Izraelska vojska tvrdi da je Hamas prekršio uslove privremenog prekida vatre i da je ispalio raketu prema izraelskoj teritoriji neposredno pred isticanje primirja jutros u 6:00 sati po lokalnom vremenu, zbog čega primirje nije produženo.

pročitaj više

Svet

“Nijedan kamion sa pomoći nije ušao u Gazu posle isteka primirja”

Objavljeno

-

Nijedan kamion sa humanitarnom pomoci nije prešao danas u Pojas Gaze nakon što je sedmodnevno primirje između Izraela i Hamasa isteklo i nakon što je izraelska vojska obnovila borbena dejstva, rekao je očevidac na prelazu Rafa za Si-En-En (CNN).

Desetine kamiona, koji su prošli izraelsku inspekciju na prelazu Nicana u Izraelu, čekaju na prelazu Rafa, rekao je svedok.

On je naveo da kamion sa gorivom, koji je ranije jutros prošao kroz granični prelaz Rafa sa egipatske strane takođe čeka i da nije prešao u Gazu. CNN je ranije ove sedmice javio da stotine kamiona sa humanitarnom pomoci čekaju na inspekciju u blizini prelaza Nicana.

Prema sporazumu o privremenom primirju, bilo je dozvoljeno da do 200 kamiona uđe u Gazu svakog dana. Nakon što je primirje isteklo jutros, čulo se nekoliko artiljerijskih granatiranja koje su pogodile Rafu u Gazi, rekao je svedok, navodeći da su eksplozije potresle tle na egipatskoj strani granice.

OCHA: Prelaz Rafa zatvoren, humanitarna pomoć ne može da uđe u Gazu

Portparol Kancelarije Ujedinjenih nacija za koordinaciju humanitarnih pitanja (OCHA) Jens Lerke izjavio je danas da je prelaz Rafa na granici između Egipta i Pojasa Gaze trenutno zatvoren, što znači da humanitarna pomoć ne može da uđe u tu palestinsku enklavu.

– Usled nastavka rata strahujemo da je nastavak isporuke humanitarne pomoći sada doveden u pitanje. Kontrolni punkt Rafa je trenutno zatvoren. Potreban nam je nastavak humanitarne pauze, a na povratak u rat – rekao je Lerke na konferenciji za medije, prenosi RIA.

On je naveo da je tokom humanitarne pauze prebačeno hiljade tona hrane, đebadi, duševa, flaširane vode, lekova i gorica. Dodao je da je skoro 90 odsto te pomoći obezbedilo Palestinsko društvo Crvenog polumeseca, u koordinaciji sa Ujedinjenim nacijama.

pročitaj više

Svet

Meta: Ugašeno hiljade lažnih Fejsbuk naloga iz Kine čiji je cilj polarizacija SAD

Objavljeno

-

Stručnjaci kompanije Meta, u čijem su vlasništvu Fejsbuk i Instagram, identifikovali su i eliminisali hiljade lažnih naloga iz Kine na društvenim mrežama čiji je cilj bio polarizacija SAD, saopštila je kompanija.

Neko je u Kini je napravio hiljade lažnih naloga na društvenim mrežama dizajniranih da izgledaju kao da se radi o Amerikancima i koristio ih za širenje spornog političkog sadržaja u očiglednom nastojanju da podeli SAD uoči izbora sledeće godine, saopštila je kompanija Meta.

Mreža od skoro 4.800 lažnih naloga pokušavala je da izgradi stabilnu publiku, ali su je stručnjaci kompanije u čijem su vlasništvu Fejsbuk i Instagram, identifikovali i eliminisali, prenosi Glas Amerike.

pročitaj više

U TRENDU