ostanimo u kontaktu

Lifestyle

Zašto pčele bodu samo jednom?

Objavljeno

-

Ako se matici nešto dogodi i ona ne preživi, pčele radilice stvaraju novu. Odaberu mladu larvu i hrane je posebnom hranom kako bi izrasla u novu ‘“kraljicu“.

Ubola vas je pčela? Nije baš prijatan osećaj. Boli i svrbi, a to se događa jer pčela kroz svoju zaoku ispušta malo otrova. Taj otrov sadrži proteine koji uzrokuju bol i mogu da utiču na imuni sistem i ćelije kože.

Ali to nije ništa u porođenju s onim što pčela mora da prođe.

Bićete dobro nakon nekoliko sati, ali pčela neće biti te sreće. Pčele obično ne bodu ljude osim ako se ne osećaju ugroženo ili ako slučajno stanete na njih.

Problem je što nakon što vas ubode, ona ne može da izvuče svoju žaoku iz vaše kože. Ta žaoka ipak nije samo obrambeni mehanizam, ona sadrži i delove pčelinjeg sistema za varenje, živce i mišiće koji su, nažalost, neophodni za normalno funkcionisanje pčele.

Dakle, nakon što je sve to izgubila, ona ne može da preživi.

Pčele imaju 5 očiju, dva para krila i 6 nogu. Imaju izvrsne instinkte za preživljavanje i postoje jako dugo, 130 miliona godina i više… Većina pčela u košnici su radilice, a ‘glavna’ je matica. Dnevno snese oko 2000 jaja. Prosečna košnica sadrži 50.000 pčela, a one nestaju nakon samo jednog uboda.

Može da vam se čini da pčele samo besciljno lete unaokolo ili koriste svoj vid da odluče gde će ići. Ipak, ovi insekti prilično su organizovani i oslanjaju se na super složen transportni sistem. Radi se u osnovi o nizu ‘puteva insekata’ koje pčele obično slede kroz ljudske gradove ili sela. Ovi putevi povezuju sva postojeća područja divljih životinja.

Iz porodice pčela dolazi bumbar. Ima ovalno telo obraslo gustom dlakom i mozak veličine makova zrna. Naučnici su napravili eksperiment u kojem su ih istrenirali da igraju ‘bumbarski fudbal’. Čak su naučili kako da daju gol u zamenu za slatkiš. Te iste pčele imaju još jednu neverovatnu sposobnost. Koriste svoje ‘smrdljive otiske’ kako bi razlikovale mirise stranaca i sopstvenih pčelinjih rođaka… čak mogu da prepoznaju i sopstveni miris.

A tu je i pčela matica. Ona je jedinstvena u svojoj koloniji i njen glavni zadatak je polaganje jaja. Ljudi često pretpostavljaju da je ‘kraljica’ tu da govori svim drugim pčelama šta tačno treba da rade – ali, nije baš tako. Ona ima određeni uticaj, ali i bez nje košnica zapravo funkcioniše prilično dobro.

Svaka pčela ima posao i zna svoje dnevne funkcije i zadatke zahvaljujući svojim instinktima i hemijskim signalima koje oseća i koristi. Ti hemijski signali su njihov način komunikacije – određeno vreme mrdaju telima pod određenim uglovima i na taj način šalju poruke jedni drugima.

Ako se pčelinjoj matici nešto dogodi i ona ne preživi, pčele radilice stvaraju novu. Ne nađu jednu, nego “podignu” novu. Biraju mladu larvu i hrane je posebnom hranom koja se zove “matični mleč”. Ta srećna larva sada može izrasti u novu “kraljicu”.

Pčele su brze, zamahnu krilima gotovo 200 puta u sekundi. Svaka pčela u svom životu proizvede jednu kašičicu meda. Ove marljive životinje naprave oko 100 miliona putovanja do oko 2 milona cvetova kako bi skupile dovoljno nektara za malo meda, prenosi N1 Zagreb.

Pčele spavaju 5 do 8 sati dnevno, a noću se odmaraju. Njihovi mozgovi su prilično aktivni dok se odmaraju, a neki naučnici misle da možda sanjaju. Kad dođe zima, mnogi insekti menjaju svoju telesnu tečnost posebnom hemikalijom koja se zove glicerol. To je vrsta prirodnog “antifriza” koji im pomaže da prežive na niskim temperaturama. Međutim, pčele se samo skupe zajedno u košnici kako bi ostale tople, piše Bright Side.

(N1 Zagreb)

pročitaj više
Kliknite da bi ste komentarisali

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Lifestyle

Da li su krhotine asteroida opasnost za Zemlju – naučnici otkrivaju šta će biti sa njima

Objavljeno

-

Nova analiza krhotina sa asteroida Dimorfos, koje su nastale kada je Nasa udarila u njega svemirskom letelicom Dart, otkrila je da bi neke od stena mogle biti na putu sudara sa Marsom. Ipak, naučnike brine šta će biti sa ostalim „odvaljenim“ komadima.

Nasina svemirska letelica Dart direktno je pogodila asteroid Dimorfos u prvom uspešnom pokušaju planetarne odbrane od nebeskih tela.

Mogući budući sudari sa Marsom, možda nam u ovom trenutku ne izgledaju kao velika stvar, jer na Marsu nema o kome da brinemo, međutim, pitanje je – šta se može desiti na putu, do trenutka kada bi stene trebalo da se ukrste sa Marsovom orbitom. Kada se udari dese, rezultat će svakako biti novi krateri na Marsu, prenosi RTS.

Dart misija je bila konceptualno jednostavna dok Dimorfos i Didimos predstavljaju par asteroida sa poznatim orbitalnim periodom.

Razbijanjem svemirske letelice udarom u Dimorfos i merenjem promena u njegovoj orbiti, Nasa je saznala da je moguće i da postoje sredstva da se skrene putanju asteroida koji može biti na opasnijem kursu ka Zemlji, sve dok se za to ima dovoljno vremena, prenosi portal Science Alert.

Dimorfos nije čvrsto vezan komad stene. To je ono što je poznato kao „asteroid ruševina“ – relativno labavo povezan. Udar u njega svemirskom letelicom izbacio je čitavu gomilu asteroidnog kamena i prašine u svemir.

Šta će tačno biti sa tako izbačenim materijalom – to istražuju astronomi Marko Fenuči iz Evropske svemirske agencije i Albino Karbonjani sa Nacionalnog instituta za astrofiziku u Italiji u radu objavljenom u izdanjima Kraljevskog astronomskog društva.

Njihovo istraživanje se fokusiralo na daleku budućnost i simulacije udaraca, i to – za 20.000 godina. Posebno su se fokusirali na 37 gromada koje je identifikovao svemirski teleskop Habl, veličine od četiri do sedam metara u prečniku.

Prema njihovim proračunima – Zemlja će „biti dobro“. Neke od stena se približavaju, ali neće se približiti dovoljno da bi predstavljale pretnju. Ali, četiri kamene gromade će se dovoljno približiti Marsu da bi mogle da udare pravo u njega – dve za oko 6.000 godina, a dve za 15.000 godina.

Osim toga, Mars nije zaštićen atmosferskim jastukom kao što je to slučaj sa Zemljom. Te stene će, prema proračunima naučnika, pasti pravo u jednom komadu, iskopavajući male kratere do 300 metara u prečniku.

Mars je inače prilično prekriven svemirskim stenama i kraterima, tako da, ako se nešto dramatično ne dogodi u narednih nekoliko hiljada godina, udari neće „uzdrmati ničiji svet“.

Analize tima stručnjaka otkrivaju da su neki meteoriti koji su u prošlosti udarili u Zemlju verovatno nastali u sudarima asteroida u okruženju blizu Zemlje.

Istraživanje je objavljeno u časopisu Monthly Notices of the Royal Astronomical Society.

(RTS)

pročitaj više

Lifestyle

Jedinstveni grad na svetu ima samo dve ulice i zanimljiviju istoriju od samog izgleda

Objavljeno

-

Janđin je grad u južnoj Kini u provinciji Junan, a zbog svog izgleda jedinstven je u svetu.

Neobično dugačak grad Janđin krasi okrug provincije Junan u Kini sa ogromnih 1.416 kilometara dug i samo sedam metara širok, baš onoliko koliko je kopno odvojeno rekom Guan i dve ulice, prenosi Danas.

Grad se nalazi u planinskom području, na nadmorskoj visini od 2.263 metara i najnižoj tački od 329 metara. Janđin je nekada bio od velikog značaja jer je posedovao fabriku za proizvodnju soli, ali je uništen u zemljotresu 2006. godine.

Prema poslednjem popisu stanovništva, 2002. godine, registrovano je oko 360.000 stanovnika različitih etničkih grupa, a na lokalnom području živi i narod Bo, koji se smatra drevnim narodom.

Okrug je formalno osnovan 1917. godine i nazvan je Janjin, a ceo grad je izgrađen na uskim padinama i liticama sa obe strane reke Guan.

U ovom gradu teško je kretati se, međutim moderno kinesko impresivno inženjerstvo je to olakšalo, sa super visokim mostovima i tunelima, ali vekovima su prvenstveno putevi bile reke. Stoga ima smisla da je život počeo da se gradi oko reke, ali manjak mesta za izgradnju doveo je od ove situacije koja je na kraju proslavila ovaj grad zbog njegove neobične infrastrukture i urbanizma.

Janđin je dugi niz godina bio značajno trgovačko središte za resurse poput soli, a ovo područje je takođe bilo stanište drevnog naroda pod nazivom Bo – najpoznatiji su po svojim visećim kovčezima koje su postavljali na liticama.

Janđin nema toliko posetilaca koliko popularnost njegovih fotografija može da sugeriše, ali ako ste u tom području, postoji put koja ulazi i izlazi iz grada te pruga koja omogućava saobraćaj.

(Danas)

pročitaj više

Lifestyle

Najdugovečniji stanovnici mora i okeana, neki su čak i besmrtni

Objavljeno

-

Najveći rekorderi nalaze se u svetskim okeanima.

Portal Live Science napravio je listu koju čine pretežno stanovnici morskih dubina koji najduže žive na svetu. Za razliku od ljudi, za koje naučnici tvrde da mogu da žive između 120 i 150 godina, oni žive vekovima, pa čak i milenijumima. Najveći rekorderi nalaze se u svetskim okeanima.

Listu od pet morskih i okeanskih stanovnika sa najdužim životnim vekom čine:

Islandska školjka

Islandska školjka, ili Arctica Islandica, živi na severu Atlantskog okeana, a naučnici tvrde da može da živi i duže od 500 godina.

Najstarija pronađena islandska školjka bila je školjka Ming, stara 507 godina i dobila je ime po kineskoj dinastiji Ming jer je rođena tokom te dinastije.

Crni koral

Iako u početku izgledaju kao podvodne stene ili biljke, korali su zapravo kolonije beskičmenjaka polipa.

Ovi polipi se mogu razmnožavati seksualno ili aseksualno.

Najdugovečniji su dubokomorski crni korali, koji žive u tropskim morima. Najstariji primerci crnog korala pronađeni su na Havajima i stari su više od 4.200 godina.

Sunđeri 

Najdugovečniji sunđeri imaju staklasto telo, i žive u dubokim okeanima. Jedan od najstarijih primeraka pripadao je vrsti Morohaphis chuni i bio je star oko 11 hiljada godina.

Besmrtna meduza

Besmrtna meduza, ili Turritopsis dohrnii, koja živi u Sredozemnom moru, može da živi večno. Ova vrsta meduza je poznata po tome što može da se pretvori u polip kada je neuhranjena ili kada se oseća ugroženom, a zatim se kasnije ponovo pretvori u meduzu.

Iako besmrtne meduze ne mogu da uginu od starosti, njihova veličina od 4,5 milimetara ne dozvoljava im da dugo žive jer ih često jedu ribe i drugi organizmi.

Hidra

Hidre se takođe smatraju besmrtnim. One imaju sposobnost regeneracije, što znači da se njihove matične ćelije neprestano dele kako bi zamenile oštećene.

Iako ne stare, hidre su i dalje meta raznih predatora i bolesti, ali bi pod povoljnim uslovima mogle da žive večno.

Ostale dugvečne stanovnike okeana sa liste možete videti na linku.

(Live Science, index.hr)

pročitaj više

Lepota&Zdravlje

SZO: Nigerija prva na svetu uvodi revolucionarnu vakcinu protiv meningitisa

Objavljeno

-

Nigerija je postala prva zemlja na svetu koja je uvela „revolucionarnu“ novu vakcinu Men5CV protiv meningitisa, saopštila je Svetska zdravstvena organizacija (SZO).

„Primena (vakcine) u Nigeriju dovodi nas korak bliže našem cilju da eliminišemo meningitis do 2023.“, naveo je u saopštenju Tedros Adhanom Gebrejesus, generalni direktor SZO, preneo je Rojters.

U periodu od prošlog oktobra do sredine marta ove godine, prema podacima SZO, sumnja se da postoji 1.742 slučaja meningitisa, dok je 153 slučaja imalo smrtni ishod u sedam nigerijskih država.

pročitaj više

Lepota&Zdravlje

Nema dokaza koji povezuju Ozempik i suicidalne misli, tvrdi Evropska unija

Objavljeno

-

Evropska agencija za lekove saopštila je danas da ne postoji dokaz koji povezuje dijabetes i lekove za mršavljenje poput Ozempika i Vegovija sa povećanim brojem suicidalnih misli. To su pokazala najnovija istraživanja koja dovode u pitanje tu vezu nakon što su američki regulatori u svojoj istrazi naveli da „mali rizik“ ne može biti isključen.

Komitet za bezbednost Evropske agencije za lekove zaključio je da nema dokaza koji ukazuju na vezu između dva istraživanja i grupe lekova koja uključuje Ozempic, Wegovy i Rybelsus, i misli o samoubistvu ili samopovređivanju, saopštila je agencija.

Agencija je pregledala studiju koja je istraživala stopu suicidalnih misli kod pacijenata sa dijabetesom tipa 2 koji su lečeni semaglutidom, generičkim nazivom za Ozempic, Wegovy i Rybelsus.

Još jedno slično istraživanje – sprovedeno od EMA – analizirano je, kao i druga klinička ispitivanja, nekliničke studije i podaci iz praćenja nakon puštanja leka u promet.

Nema potrebe za ažuriranjem informacija o proizvodu za bilo koji GLP-1 lek, navodi agencija, koja je istakla da proizvođači lekova – uključujući Eli Lilly, Novo Nordisk i AstraZeneca – moraju nastaviti pažljivo da prate povezane događaje.

Lekovi GLP-1 poput Wegovy i Ozempic-a u poslednjih nekoliko godina postali su veoma popularni i za dijabetes i za mršavljenje – iako Ozempic nije odobren za mršavljenje, neki lekari ga prepisuju van indikacija u tu svrhu.

Devetomesečno istraživanje Evropske unije o GLP-1 lekovima usledilo je nakon što je islandski regulator za zdravlje u julu prošle godine alarmirao da je uočio tri slučaja pacijenata koji su razmišljali o samoubistvu. Oko 150 drugih prijava mogućih slučajeva suicidalnih misli i samopovređivanja takođe su dobili zdravstveni službenici, navela je agencija.

FDA je ranije ove godine saopštila da preliminarna evaluacija GLP-1 lekova „nije pronašla dokaze“ koji ih povezuju sa suicidalnim mislima ili postupcima. Agencija je istakla da ne može „definitivno isključiti mogućnost da postoji mali rizik“ jer je „mali broj“ slučajeva suicidalnih misli ili postupaka primećen kod osoba koje koriste ove lekove.

Drugo istraživanje objavljeno u časopisu Nature Medicine utvrdilo je da nema dokaza da lek semaglutid povećava rizik od suicidalnih misli. Istraživači su rekli da su nakon šest meseci lečenja pacijenti koji su koristili semaglutid imali manji rizik od suicidalnih ideja.

EMA je prošle godine saopštila da dostupni dokazi ne podržavaju vezu između GLP-1 lekova i karcinoma štitaste žlezde, nakon što je ranije studija ukazala na povećan rizik. Ranije ove nedelje, jedno od najvećih istraživanja o mogućoj vezi – uključujući zdravstvene podatke za više od 145.000 ljudi – utvrdilo je da GLP-1 lekovi nisu izazvali značajan porast rizika od razvoja karcinoma štitaste žlezde. Novo Nordisk, koji proizvodi Ozempic, Wegovy, Saxenda i Victozu, navodi karcinom štitaste žlezde kao moguću nuspojavu svakog od tih lekova.

Taj Raš, novinar Forbes

pročitaj više

U TRENDU