ostanimo u kontaktu

Biznis

Zašto su najpopularniji srpski proizvodi često skuplji kod nas nego u regionu

Objavljeno

-

Najpopularniji srpski proizvodi često su jeftiniji u komšiluku nego kod nas.

„Plazma“, „Moja kravica“, „Dijamant“ ulje, „Smoki“, „Eurokrem“, česti su brendovi na rafovima u Crnoj Gori i Bosni, a neke razlike u cenama su frapantne. Primera radi, pola kilograma čuvenog „Eurokrema“ Srbi plaćaju 450 dinara, u Bosni je on 385, a u Crnoj Gori 300. Glavni krivac staje u jednu reč – marže, prenosi Nova.rs.

Kako bi proverili da li su srpski proizvodi zaista jeftiniji u inostranstvu nego kod nas, upoređene su cene čuvenih brendova ulja, mleka, slatkiša i flipsa u našim i prodavnicama u Crnoj Gori i BiH:

Ulje

Ulje „Dijamant“ u Srbiji plaćamo 220 dinara po litru, jer je to maksimalna cena koju je odredila Vlada Srbije.

U Crnoj Gori on je tek sedam dinara skuplji, a u BiH – jeftiniji. Tako “komšije” plaćaju litar ulja iz Srbije 3,4 konvertibilne marke, odnosno oko 204 dinara.

Mleko

Litar dugotrajnog mleka „Moja kravica“, bez obzira na to što je proizvedeno u Srbiji, košta u proseku 150 dinara.

S druge strane, u Crnoj Gori je isti proizvod drastično jeftiniji. Tako komšije iz Crne Gore isto mleko plaćaju 0,99 evra, odnosno oko 116 dinara. U Bosni je, ipak koji dinar skuplje – oni plaćaju litar sprskog mleka 2,65 konvertibilnih maraka, odnosno 159 dinara.

Slatkiši

Poznati keks Plazma, koji je omiljen i u regionu, domaći kupci plaćaju oko 140 dinara. U Crnoj Gori ovaj keks je skuplji, pa košta 1,39 evra, odnosno 163 dinara, i to za 150 grama proizvoda. S druge strane, u BiH je cena ista kao i kod nas.

Kada je u pitanju poznati mleveni keks, pakovanje od 300 grama Srbe košta, u proseku, 250 dinara i to je povoljnije nego u regionu. Komšije u Crnoj Gori moraju da izdvoje više – 2,49 evra, što je 292 dinara. Situacija je ista i u BiH. Tamo je ovaj proizvod takođe skuplji engo kod nas, a košta 4,6 maraka, odnosno oko 275 dinara.

Još jedan proizvod koji se izvozi u države regiona je Eurokrem. Za pakovanje od pola kilograma, Srbi plaćaju oko 450 dinara. Međutim, identičan proizvod je u Crnoj Gori drastično jeftiniji, pa košta 2,55 evra, što je oko 300 dinara. Isti namaz jeftiniji je i u Bosni, gde košta 6,45 konvertibilnih maraka, odnosno oko 385 dinara.

Smoki od kikirikija u pakovanju od 50 grama, srpske potrošače košta oko 45 dinara. U Crnoj Gori i Bosni, doduše, ne postoji ova gramaža, već se isti proizvod prodaje u pakovanju od 40 grama. Tako u Crnoj Gori ovaj srpski proizvod košta 47 dinara za nešto manju količinu. U BiH, 40 grama košta pola marke, odnosno 30 dinara, što je svakako jeftinije nego u Srbiji.

Zbog čega je u regionu jeftinije?

Ekonomisti objašnjavaju da ima mnogo faktora koji utiču na to da su cene srpskih proizvoda niže u regionu nego kod nas.

Kada su u pitanju veliki, poznati brendovi, premije za proizvođače su visoke. Naravno, ulogu igraju i marže, odnosno zarade prodavaca kao poslenjih karika u lancu snabdevanja. Marže u Srbiji se čuvaju kao “poslovna tajna”, ali je jasno da su one često previsoke.

Biznis

Od dronova do celih firmi: Šta stavljamo pod zalogu i kome najviše dugujemo

Objavljeno

-

Više od 100 milijardi evra iznose dugovi zbog kojih su građani i firme u Srbiji stavili pod zalogu automobile, kamione, mašine, lokomotive, dronove, razne dragocenosti, ali i životinje, ugovore koje tek treba da naplate, pa i – cela preduzeća. Najviše zaloga je u registar APR upisano u korist – banaka.

Ono što je hipoteka na stan i drugim nepokretnostima, to je zaloga na pokretnim stvarima i pravima.

Zalogom garantujemo da ćemo dug platiti na vreme – u protivnom, poverilac može da se namiri prodajom predmeta koji je pod zalogom.

U Agenciji za privredne registre za portal N1 navode da je, zaključno sa 31. decembrom 2023. godine, bilo aktivno 196.209 založnih prava, a ukupna vrednost obezbeđenih potraživanja iznosi 100.898.034.811,79 evra.

Pod zalogu se, uobičajeno, stavljaju vozila, mašine, umetničke slike, nakit, ali ima i životinja koje, na primer, poljoprivredna gazdinstva kupuju na kredit.

Tako se u registar proteklih godina upisivala zaloga na kravama, pastuvima, bikovima…

Otplatu duga dužnik može da garantuje i udelom u vlasništvu nad svojim preduzećem, ali i nekim budućim prihodom. Takav je, na primer, slučaj sa ugovorima o sportskim transferima kada sportski klub tek treba da naplati iznos od „prodatog“ igrača.

Bilo je i primera da se pod zalogu stavljaju i potraživanja iz ugovora o doživotnoj renti.

Šta smo založili

U 2023. godini prava (prava potraživanja, udeli i druga imovinska prava) čine 32,65 odsto registrovanih predmeta. Vozila čine 30,79 odsto predmeta zaloge, mašine i oprema 19,89 odsto, dok su životinje zastupljene u 6,74 odsto slučajeva.

Preostalih 9,93 odsto, kako ističu u APR, čine pokretne stvari koje ne spadaju ni u jednu od navedenih kategorija.

Kome dugujemo

Najviše zaloga je upisano u korist – banaka.

„U 2023. godini među založnim poveriocima najzastupljenije su banke koje čine 77,15 odsto svih registrovanih. Ostala privredna društva zastupljena su u 11,1 odsto, Republika Srbija – Poreska uprava čini 4,06 odsto, fizička lica 2,29 odsto, preduzetnici 0,05 odsto, dok su lica koja ne spadaju ni u jednu od navedenih kategorija zastupljena u 5,35 odsto slučajeva“, navode u APR.

Pretragom Registra založnih prava, tako, pronalazimo zalogu nad zlatnom ogrlicom u korist Javnog komunalnog preduzeća „Čistoća“ iz Sombora.

Dužnik je zlatarska radnja, a zaloga je još 2010. godine uspostavljena po rešenju Privrednog suda u ovom gradu.

Za razliku od ove ogrlice, za koju je sud u Somboru procenio da je pre 14 godina vredela nešto više od 20.000 dinara, zaloga nad 240 komada ogrlica sa poludragim kamenom u vlasništvu jedne kraljevačke firme, prema proceni Poreske uprave Srbije, bila je 2009. godine vredna 1,2 miliona dinara.

Firma može da garantuje plaćanje svojih obaveza stavljajući pod zalogu vlasničke udele.

Nekada je reč o – celim preduzećima.

Tako je nedavno, podsetimo, Telekom Srbija prodao antenske stubove i prateću infrastukturu kojom je upravljala firma Sky Towers Infrastructure (u Telekomovom vlasništvu). Krajem decembra 2023. novi vlasnik te firme postalo preduzeće registrovano u Srbiji – Actis Luna Telecom Tower.

Novo preduzeće je odmah po preuzimanju uspostavilo zalogu na 100 odsto vlasništva u firmi Sky Towers Infrastructure u korist Telekoma, a po osnovu obezbeđenog potraživanja od 420,4 miliona evra.

Kad krene prinudna naplata

Kada dužnik ne plati na vreme poveriocu – on može da se namiri iz prodaje predmeta pod zalogom.

U Agenciji za privredne registre navode da relativno mali broj upisanih zabeležbi upućuje na zaključak da dužnici u najvećem broju slučajeva uredno izmiruju svoje obaveze i da su prinudna izvršenja obaveza obezbeđenih registrovanom zalogom u praksi – relativno retka.

„Procenatualna zastupljenost zabeležbi namirenja se kreće između 0,5 odsto i jedna odsto u odnosu na broj registrovanih založnih prava“, ukazuje APR.

Podaci APR pokazuju da je u poslednjih pet godina registrovano je 300 zabeležbi namirenja, a ukupna vrednost obezbeđenih potraživanja u tim predmetima bila je oko 108 miliona evra.

(N1)

pročitaj više

Biznis

Bitkoin stabilan na 47.257 evra, itirijum porastao za 1,48 odsto na 2.720 evra

Objavljeno

-

Bitkoin je danas u 15.00 časova na najvećoj svetskoj berzi kripto valuta Bajnens imao vrednost od 47.257,50 evra, što je otprilike isto kao u sredu.

Ukupan obim trgovine bitkoinima u poslednja 24 sata je bio 25,89 milijardi evra.

Indeks straha i pohlepe (Fear and Greed Index) u vezi sa bitkoinom danas se nalazi na nivou 74 u kategoriji „pohlepa“, što znači da su investitori optimisti povodom daljeg rasta bitkoina.

pročitaj više

Biznis

NBS: Sve popularnije plaćanje mobilnim telefonom

Objavljeno

-

Broj plaćanja koja su fizička i pravna lica i preduzetnici realizovali mobilnim telefonom u 2023. bio je 87 miliona, što je za 29,2 odsto više nego godinu dana ranije kada je bilo 67,3 miliona plaćanja, saopštila je Narodna banka Srbije (NBS).

Kako se navodi, broj plaćanja korišćenjem aplikacije na računaru, odnosno elektronskog bankarstva, u prošloj godini bio je 145 miliona, a to je manje za 8,4 odsto nego 2022. godine kada je zabeleženo 158,3 miliona plaćanja.

Dodaje se da ugovaranje navedenih usluga ipak i dalje raste, budući da je više od po četiri miliona korisnika imalo ugovorenu uslugu mobilnog bankarstva i elektronskog bankarstva, pojedinačno posmatrano.

pročitaj više

Biznis

Beleks15 na najvišem nivou od maja prošle godine

Objavljeno

-

Beleks15 porastao je prošle nedelje 2,6 odsto, najviše od maja 2023. godine, saopštila je danas brokerska kuća Momentum Securities.
Ukupan promet u skraćenoj trgovačkoj sedmici zbog praznika iznosio je 204,1 milion dinara ili 1,7 miliona evra.
Reperni indeks tržišta, Belex15 pogurao je nastavak uzlaznog trenda akcija Messer Tehnogasa čija je cena skočila skoro 20 odsto, nakon što su investitori nastavili da kupuju tu hartiju na bazi špekulacije o mogućnoj konsolidaciji vlasništva.
Akcija Tehnogasa je na kraju nedelje vredela 21.871 dinar, što je najviša vrednost ove akcije od 2007. godine. Cena te akcija je od početka godine porasla 38 odsto i dostigla posle dužeg vremena 80 odsto njene knjigovodstvene vrednosti i tržišnu kapitalizaciju od 22,7 milijardi dinara ili 193,5 miliona evra.

Cena akcije Dunav osiguranja je posle dužeg vremena pala ispod nivoa od 900 dinara, uz promet od 7,2 miliona dinara. Od početka godine cena te akcije je u minusu skoro pet odsto, nakon što je prošle godine oslabila 12 odsto.
Među akcijama sa najvećim prometom bila je akcija Metalca, realizovan je promet od 6,2 miliona dinara, na nepromenjenoj ceni od 1.550 dinara.
Cena akcije Naftne industrije Srbije se spustila na psihološku granicu od 800 dinara, uz promet od šest miliona dinara.
Akcijama Jedinstva iz Sevojna ostvaren je promet od 5,8 miliona dinara, uglavnom po ceni od 7.010 dinara. Ta kompanija je izvestila o prilično dobrim rezultatima u četvrtom kvartalu i poslovnoj 2023. godini. Nekonsolidovani neto dobitak porastao je prošle godine 31 odsto na 312,7 miliona dinara, dok je samo u četvrtom tromesečju kompanija zabeležila profit od 126,7 miliona dinara.

Beta

pročitaj više

Biznis

Mirjana Miletić: Očekuje se da ECB od sredine godine smanjuje referentnu kamatnu stopu

Objavljeno

-

Zamenik generalnog direktora Sektora za ekonomska istraživanja i statistiku Narodne banke Srbije (NBS) Mirjana Miletić izjavila je danas da se očekuje da kamate na evroindeksirane kredite slede politiku Evropske centralne banke, za koju se predviđa da će sredinom ove godine ući u ciklus smanjenja referentne kamatne stope, što bi prema sadašnjim procenama moglo da iznosi 75 baznih poena.

„Očekujemo da će se to preliti i na evroindeksirane kredite, odnosno smanjenje kamatne stope na ovu vrstu kredita“, rekla je ona odgovarajući na novinarska pitanja na predstavljanju izveštaja o inflaciji.

Dodala je da se, kada je reč o našoj monetarnoj politici, primenjuje princip opreznosti, koji podrazumeva da će se sve odluke dobro odmeravati i navela da je dobro što se inflacija smanjuje u skladu sa očekivanjima, pa čak i brže nego što se očekivalo.

pročitaj više

U TRENDU