ostanimo u kontaktu

Svet

Zašto u Britaniji voze sa leve, a u većem delu sveta sa desne strane puta?

Objavljeno

-

Ujedinjeno kraljevstvo jedna je od 30 odsto zemalja u kojoj se vozi levom stranom puta, dok se preostali deo planete kreće desnom. Dok je u Evropi u ovom pogledu ključnu ulogu igrao Napoleon Bonaparta, u SAD se „zasluge“ obično pripisuju Henriju Fordu, ali kako piše CNN, priča je mnogo starija od prvih automobila.

Novinar CNN odgovor je tražio u Konestogi u Pensilvaniji, u nekadašnjem ambaru za sušenje duvana, gledajući kola svog domaćina, inače Amiša.

Porodica Džona Stemana obrađuje zemlju u tom području od 1743. godine, a kako piše novinar CNN-a, zaprežna kola u Konestogi ključna su za njegovu priču.

Ova velika kola, sa visokim, lučnim platnenim krovovima, jedan su od simbola širenja Amerike na zapad, u kojima su doseljenici nosili svoj prtljag.

Zaprežna kola iz Konestoge su razvili lokalni stolari i kovači, praveći ih pogodnim za prevoz poljoprivrednih proizvoda i stvari koje se razmenjivali sa Indijancima.

Filadelfija je u to vreme bila jedan od najvećih gradova britanskih kolonija. Vozač je mogao da jaše jednog od konja ili da sedi na „dasci“ koja je štrčala sa strane kola. Ali kada je bila potrebna aktivnija kontrola, išao bi uz konje, vukući poluge i užad.

Kako su na svetu brojniji dešnjaci, Konestoga kola imali su komande na levoj strani, blizu desne ruke vozača. To je značilo da je vozač bio bliže sredini puta, a kola na desnoj strani.

Na kraju je bilo toliko trgovine i saobraćaja između okruga Lankaster, Pensilvanije i Filadelfije da je stvoren prvi veliki auto-put u Americi.

Philadelphia and Lancaster Turnpike Road otvoren je 1795. godine.

Među pravilima zapisanim u njegovoj povelji, prema knjizi „Ways of the World“ M.G. Lej, bilo je to da sav saobraćaj mora da ostane udesno – baš kao što su to činila kola iz Konestoge.

Godine 1804. Njujork je postao prva država koja je uvela pravilo vožnje sa desne strane na svim putevima i auto-putevima.

Neki ljudi pripisuju Henriju Fordu standardizaciju američkog saobraćaja, jer je 1908. godine Ford Motor Co. stavio volan na levu stranu veoma popularnog modela T. Ipak, Ford je samo reagovao na vozačke navike navike koje su u velikoj meri bile uspostavljene mnogo ranije.

Zaista čudna stvar je da većina ostatka Evrope, osim Britanije, vozi desno kao Amerikanci.

Napoleonov marš kroz Evropu

Zašto su Britanci „odmetnici“ čak i na svom kontinentu? Zasluga ili krivica Francuza?

Francuska revolucionarna vlada pod Maksimilijenom Robespjerom — najpoznatijim po tome što je predvodio „vladavinu terora“ iz kasnog 18. veka u kojoj su hiljade završile giljotinirani — diktirala je da svako treba da se vozi desnom stranom.

Leva strana puta je, po dugoj kulturnoj konvenciji, bila rezervisana za kočije i jahače na konjima. Drugim rečima, bogatije slojeve.

Pešaci, odnosno siromašniji, ostali bi desno.

Odluka da prisili sve na istu stranu puta bila je, dakle, ne samo dobra za saobraćaj, već je značila i ukidanje snobovskih

Prisiljavanje svih na istu stranu puta, osim što je dobro za saobraćaj, značilo je i ukidanje snobovskih klasnih razlika, navodi CNN.

Viši slojevi su verovatno to prihvatili, jer u to vreme bilo je veoma opasno smatrati sebe aristokratom.

Tu francusku politiku, piše CNN, navodno je širio Napoleon dok je njegova vojska marširala Evropom.

Lakše da otpozdraviš, ali i izvadiš oružje

No, postoji jedan narod koji nije bio ni podanik ni saveznik Napoleona. To bi bila Švedska. Švedska je vozila levom stranom, sve do jednog iznenađujuće mirnog dana 1967. kada su tamošnji vozači skrenuli udesno.

Britanija je, bukvalno, otišla drugim putem od Francuske.

Istoričar M.G. Lej, autor pomenute knjige „Ways of the World“, smatra da su razlog tome različite vrste tranpsporta koje su bile u upotrebi.

U Britaniji je bilo manje industrijskih vagona, a više malih kočija i pojedinačnih jahača. Jahači su se radije držali leve strane kako bi desnom rukom otpozdravljali jedni druge, a po potrebi i potegli oružje.

(CNN, N1)

Svet

Tekst Rezolucije o Srebrenici: Šta se proglašava, a šta se osuđuje

Objavljeno

-

Ministar spoljnih poslova Severne Makedonije Bujar Osmani saopštio je u Skoplju da je ta zemlja jedan od kosponzora rezolucije UN kojom se poziva da se 11. jul proglasi za Međunarodni dan sećanja na žrtve genocida u Srebrnici 1995. i pozvao zemlje članice UN, a posebno Srbiju da je podrže.

Osmani je na konferenciji za novinare u Skoplju pročitao tekst rezolucije koju je, kako je saopštilo Ministarstvo spoljnih poslova u Skoplju, do sada podržalo više od 17 zemalja, među kojima su Slovenija, Italija, Lihtenštajn, Irska, Finska, Holandija, Albanija, Turska, Jordan, Malezija, Čile, Novi Zeland i druge.

Rezolucija pod nazivom „Međunarodni dan refleksije (razmišljanja) i sećanja na genocid u Srebrenici 1995. godine“ treba da bude predstavljena Generalnoj skupštini UN 17. aprila, a o njoj će se glasati 2. maja.

Tekst rezolucije glasi:

Odlučuje se da se 11. jul proglasi za Međunarodni dan refleksije i sećanja na genocid počinjen u Srebrenici 1995. godine i da se svake godine obeležava.

Bez rezerve se osuđuje svako poricanje genocida i pozivaju sve članice UN da čuvaju utvrđene činjenice, uključujući i kroz svoje obrazovne sisteme, razvijajući posebne programe za negovanje sećanja, kako bi se sprečio revizionizam i ponavljanje genocida u budućnosti.

Bezrezervno se osuđuju svi akti glorifikovanja osuđenih za ratne zločine, zločine protiv čovečnosti i genocid, uključujući i odgovornih za genocid u Srebrenici.

Naglašava se važnost završetka procesa pronalaženja i identifikacije preostalih žrtava genocida u Srebrenici i dostojanstvene sahrane i poziva na nastavak procesuiranja počinilaca genocida u Srebrenici.

Pozivaju se sve zemlje da u potpunosti ispunjavaju obaveze u skladu sa Konvencijom UN o sprečavanju i kažnjavanju zločina genocida u skladu sa međunarodnim običajnim pravom o sprečavanju i kažnjavanju genocida, imajući u vidu relevantne odluke Međunarodnog suda pravde.

Poziva se generalni sekretar UN da uspostavi informativni program UN „Genocid u Srebrenici i UN“ započinanjem aktivnosti u sklopu priprema za obeležavanje 30. godišnjice, 2025, i dalje zahteva od generalnog sekretara da skrene pažnju na rezoluciju svim državama članicama UN, organizacijama iz sistema UN i organizacijama civilnog društva.

Pozivaju se sve države članice UN , organizacije sistema Ujedinjenih nacija, druge međunarodne i regionalne organizacije i civilno društvo, uključujući nevladine organizacije, akademske institucije i druge zainteresovane strane da obeležavaju Međunarodni dan, uključujući komemoracije i aktivnosti, posebne memorijale i odavanje počasti žrtvama genocida u Srebrenici 1995. godine, kao i odgovarajuće edukacije i aktivnosti podizanja javne svesti.

(Beta)

pročitaj više

Svet

Svetska banka: Raste jaz između bogatih i siromašnih zemalja

Objavljeno

-

U više od polovine od 75 najsiromašnijih zemalja sveta, uprkos njihovom važnom potencijalu u sirovinama i aktivnoj mladoj populaciji, BDP po stanovniku 2023/2024. godine raste sporije nego u bogatim zemljama što povećava nejednakost – saopštila je Svetska banka.

Za trećinu tih zemalja, BDP po stanovniku je sada niži nego pre pandemije kovida-19, piše u izveštaju koji je Svetska banka objavila danas o zemljama koje bi mogle da imaju koristi od poklona ili zajmova Međunarodne razvojne asocijacije (IDA) – ogranka Svetske banke, pod povoljnim uslovima.

„Dobrobit tih zemalja je neophodna za dugoročni prosperitet sveta. Tri današnje ekonomske sile – Kina, Indija i Južna Koreja bile su zemlje koje su profitirale od zajmova IDA“ – podsetio je glavni ekonomista Svetske banke Indermit Gil u saopštenju.

On je rekao da su sve tri zemlje prosperirale, učinile su da nestane ekstremno siromaštvo i poboljšale su slove života.

Zemlje koje finansira IDA danas imaju uz međunarodnu pomoć potencijal da učine isto, dodao je on.

U nekim zemljama situacija je još kritičnija sa stepenom ekstremnog siromaštva osam puta većeg od svetskog proseka. Gotovo 25 odsto stanovništva u tim zemljama živi sa manje od 2,15 dolara na dan, a 90 odsto ljudi suočenih sa glađu ili neuhranjenošću u svetu, koncentrisano je u tim zemljama koje se uglavnom nalaze u podsaharskoj Africi, kao i u istočnoj ili južnoj Aziji.

U izveštaju se predlaže da se pojača doprinos međunarodnih finansijskih institucija da im pomogne i saradnja u vezi s glavnim svetskim pitanjima kao što su klimatsko zagrevanje koje posebno pogađa te zemlje, kao i znatno povećanje finansijske podrške.

Pomoć zemljama u razvoju, posebno onim koji su trenutno u dužničkoj krizi ili rizikuju da zapadnu u nju, biće ove nedelje u Vašingtonu među glavnim temama godišnjih sastanaka Međunarodnog monetarnog fonda i Svetske banke.

Beta

pročitaj više

Svet

Vojska SAD presrela 80 dronova i šest raketa lansiranih iz Irana i Jemena na Izrael

Objavljeno

-

Američke snage uz podršku razarača Evropske komande SAD uništile su više od 80 dronova i najmanje šest balističkih projektila usmerenih na Izrael iz Irana i Jemena u noći između subote i nedelje, saopštila je Centralna komanda SAD (CENTCOM).

CENTCOM je u objavi na mreži X ponovio podršku Izraelu u odbrani od „opasnih akcija Irana“.

„Nastavićemo da radimo sa svim našim regionalnim partnerima na povećanju regionalne bezbednosti“, saopštila je američka vojska.

Osamdeset bespilotnih letelica čini skoro polovinu od 170 dronova za koje Izraelske odbrambene snage tvrde da ih je Iran ispalio na Izrael.

pročitaj više

Svet

Kompanija Tesla otpustiće više od 10 odsto svoje globalne radne snage

Objavljeno

-

Američki proizvođač električnih vozila (EV) Tesla otpustiće više od 10 odsto svoje globalne radne snage, navedeno je u internom dopisu kompanije u koji je Rojters imao uvid.

„Dok pripremamo kompaniju za našu sledeću fazu rasta, izuzetno je važno da sagledamo svaki aspekt kompanije radi smanjenja troškova i povećanja produktivnosti“, naveo je u dopisu izvršni direktor Tesle Ilon Mask.

On je istakao da je Tesla nakon analize troškova donela „tešku odluku“ da smanji broj svojih radnika na celom svetu za više od 10 odsto.

pročitaj više

Svet

Les: Pitanje Srebrenice koriste kao pritisak na Srbe, može imati suprotan efekat

Objavljeno

-

Vodeći istraživač u Centru za geopolitiku Univerziteta u Kembridžu Timoti Les ocenio je da nastojanja da se bosanski Srbi definišu kao genocidni narod u ovom trenutku dolaze kao odgovor na njihovo protivljenje zakonu o državnoj imovini i raznim drugim izazovima cilju Zapada o centralizaciji bosanske države.

„Može se raspravljati o ispravnim i pogrešnim stvarima takve politike, ali krajnja mera da li je dobra zavisi od toga da li je efikasna. Ono što znamo jeste da poslednji put kada je to pokušano 2015. godine, taj pokušaj je propao kada je Rusija stavila veto na nacrt rezolucije Britanaca. Ovoga puta zapadne vlade pokušavaju da zaobiđu ruski (i kineski) veto podnošenjem rezolucije Generalnoj skupštini UN. Ostaje da se vidi da li imaju brojke, s obzirom na sve veće protivljenje globalnog juga“, rekao je Les za Tanjug na pitanje kako vidi nametanje rezolucije o Srebrenici u Ujedinjenim nacijama.

On je ocenio i da je „pitanje Srebrenice dugo korišćeno kao političko oružje kako bi se opravdala nastojanja da se bosanski Srbi potisnu u sadašnjosti tako što će se delegitimizovati njihova težnja za nezavisnošću, na osnovu zločina koji su tamo počinjeni pre 30 godina“.

pročitaj više

U TRENDU