Predsednik Srbije Aleksandar Vučić ove subote započeo je kampanju za formiranje Narodnog pokreta za odbranu Srbije. Čemu to uopšte služi, osim stvaranju šireg fronta za “odbranu Vučića” od kritike?

Politička situacija u Srbiji je komplikovana, a vlasti se trude da je zakomplikuju još više. Otprilike tako bi se mogle protumačiti najave o formiranju takozvanog Narodnog pokreta za odbranu Srbije oko predsednika Aleksandra Vučića. To bi bio kuriozitet – da lider daleko najjače stranke i čovek koji dobija preko polovine glasova na predsedničkim izborima pravi novu političku organizaciju.

Pokret je najavljen još prošle godine, ali do danas nije razjašnjeno šta će biti tačni ciljevi ili koji će biti kriterijumi za prijem članova. Najavljeno je samo da će pokret biti otvoren za političke organizacije, ali i za nestranačke ličnosti, intelektualce, radnike i seljake.

Čelnici Srpske napredne stranke uglavnom iznose fraze o „otvorenosti pokreta za sve dobronamerne ljude koji žele da očuvaju Srbiju“, ili kao „blok pristojne Srbije“. Kritičari to ocenjuju kao novu podelu u Srbiji, gde bi svaka kritika vlasti bila proglašena za levi ili desni ekstremizam.

Nije još poznat ni pravni status budućeg pokreta, da li će biti neformalna organizacija ili će učestvovati na izborima. Predsednik Vučić tvrdi da će pokret „zadržati vanstranački karakter i da njegovo formiranje neće značiti ukidanje SNS“.

Razlog je sporazum o Kosovu?

Ako se ispravno protumače reči Aleksandra Vučića, to bi trebalo da bude pokret koji će umesto čvrstog zalaganja za Zapad ili Istok biti na nekakvom trećem putu, koji bi vodio računa pre svega o interesima Srbije.

Dušan Spasojević sa Fakulteta političkih nauka kaže za DW da je „na osnovu nekoliko šturih rečenica zaista teško ustanoviti šta je poenta“.

„Dominantni narativ je da je SNS u krizi – što ja ne vidim na osnovu rezultata – i da će osnivanjem nečeg novog da iz te krize izađe. Ključni problem je što je broj aktera koji bi se tu pojavili ograničen. Tu će i dalje biti značajan deo funkcionera SNS, tako da ne vidim kako će se to predstaviti kao nešto novo“, ocenjuje.

Bojan Klačar, izvršni direktor CeSID-a, smatra da je osnovni motiv „potreba SNS da se reformiše. To dalje omogućava da Vučić održi obećanje biračima i napusti mesto predsednika SNS, a nastavi političko delovanje kroz ovaj pokret. Važan razlog je i da se na ovaj način kreće u predizbornu kampanju“, ističe Klačar.

Zanimljiv momenat je potenciranje odbrane Srbije, ali se i tu postavlja pitanje odbrane od koga: spoljnih faktora ili opozicije koja ne deli stavove i politiku Aleksandra Vučića, naročito kada je reč o rešavanju kosovskog problema.

Dušan Spasojević smatra da je ovo pokušaj zbijanja redova iza Vučića. „Jasno da je u pitanju kontekst sporazuma sa Kosovom, i pokušaj da se on opravda ili objasni biračima. Pri tome, ne vidimo neku posebnu artikulaciju nezadovoljstva, ali pretpostavljam da je za Vučića nedopustivo svako snižavanje rejtinga“, napominje Spasojević.

Distanca od desnice

„Ako se već govori o distanciranju, to je pre svega distanciranje od radikalne desnice, jer svi oni koji govore da se pitanje Kosova vrati u ustavne okvire Srbije – govore o rešenjima koja nisu moguća“, kaže Bojan Klačar za DW.

Spasojević kaže da bi takav pokret branio kakvu god politiku Vučića – bez obzira da li sklopi ili ne sklopi dil sa Prištinom. „Pokret će imati za cilj da brani Vučićev patriotizam, i da spreči da se to dovodi u pitanje. Tu će svi baviti samo odbranom Vučića, proslavom njegovog rođendana, i ukazivanjem da su svi osim njega protiv naroda i države“, ističe Spasojević.

Primećeno je već da predsednik SNS na ovaj način pokušava da izvrši rebrendiranje stranke i da se distancira od brojnih afera koje su se nakupile tokom skoro jedanaest godina vlasti.

Teško je reći da je SNS došao do političkog bankrota, jer stranka i dalje ima visoku podršku biračkog tela, ali je svakako priznanje da je trag brojnih afera i enormno bogaćenje pojedinaca teško sakriti.

Bojan Klačar misli da se ipak pre može govoriti „o ideji da se u stranci obnovi energija, da se u nju uvedu neki drugi ljudi, ili da se nekim ljudima zahvali na saradnji“.

„Moguće je da kroz ovaj pokret Aleksandar Vučić adresira neke negativne pojave koje se vezuju za SNS, i ako su izborni rezultati bili lošiji od očekivanog da se pronađe neki modus kako da se zadovolje interesi stranke ali i birača“, naglašava izvršni direktor CeSID-a.

SNS nemoguće reformisati?

Čelnici SNS prilično insistiraju na tome, a u tome prednjači Aleksandar Vučić, kako će ovo biti obračun sa onima koji su imali veliku korist od stranke i iskoristili je za lično bogaćenje.

Čak i ako bi te namere bile iskrene, nameće se pitanje da li je SNS politička partija koja je uopšte sposobna da se reformiše? Dušan Spasojević smatra da je to verovatno nemoguća misija.

„Ovo je ko zna koja po redu najava suočavanja sa mangupima u sopstvenim redovima“, kaže Spasojević. „Sve dok se neko zaista ne izbaci iz stranke, ne uhapsi, ne procesuira i pravosnažno osudi, nema nikakvog govora o zavođenju reda ili dubinskom čišćenju stranke. Tako će biti i ovog puta, jer bi sve drugo bilo davanje veće slobode tužilaštvu sa svim političkim posledicama koje bi to izazvalo“.