ostanimo u kontaktu

Svet

Zid dugačak 120 kilometara koji je inspirisao i pisca „Igre prestola“

Objavljeno

-

Hadrijanov zid građen je od 122. do 132. godine, za vreme cara Hadrijana, po kome je i dobio ime.

Hadrijanov zid se nalazi na severu Engleske. Reč je o 120 kilometara dugom starorimskom odbrambenom zidu koji je delio britansko ostrvo na pola, a trebalo je da zaštiti Englesku od napada piktskog plemenskog saveza sa severa (današnja Škotska).

Građen je od 122. do 132. godine, za vreme cara Hadrijana, po kome je i dobio ime. Hadrijan je inače bio poznat kao „car putnik“ jer je tokom svoje vladavine obišao skoro celo Rimsko carstvo.

Zid koji je podiglo 15 hiljada vojnika

Mnogi pretpostavljaju da je zid granica između današnje Engleske i Škotske, ali to nije tako. Ono što je zid bio, bila je severna granica Rimskog carstva.

Napravljena je od kamenih blokova koji su i danas vidljivi. Svojevremeno je imao i 14 utvrđenja i oko 80 pratećih kula na kojima su vojnici čuvali stražu. Ovo čudo rimske arhitekture izgradilo je 15.000 vojnika.

Iako je dobro služio svojoj svrsi, Pikti su ipak nekoliko puta uspeli da ga pređu. Obnovljen je početkom trećeg veka, ali je konačno napušten krajem četvrtog veka kada se rimska uprava povukla.

Važan rimski spomenik

Kamenje od kojeg je izgrađena koristili su stanovnici okolnih gradova za svoje građevinske potrebe. Danas je od toga ostao samo mali deo. Srećom, taj deo nije bio previše „razrušen” i uglavnom je ostao u dobrom stanju, pa je 1987. godine upisan na UNESKO listu svetske baštine u Evropi. Takođe je proglašen za najvažniji rimski spomenik u Velikoj Britaniji.

Uz sve to, zid je bio i prostor značajnih objekata, odeće, oruđa i oružja koji svedoče o rimskom načinu života na ostrvu.

Kraj sveta

Zid je inspirisao i poznatog pisca fantastike Džordža R. R. Martina, tvorca „Igre prestola“ koji ga je posetio osamdesetih godina prošlog veka.

„Za Rimljane je u to vreme taj zid bio kraj civilizacije, kraj sveta. Danas znamo da su Škoti stajali iza toga, ali oni tada nisu znali šta je iza toga. Moglo je biti bilo koje čudovište. Zid je predstavljao barijeru protiv mračnih sila i to je u meni budilo neko osećanje, važno za pisca fantastike“, izjavio je on.

Danas zidu preti još jedan neprijatelj: zbog klimatskih promena i zagrevanja tla, inače mokro i vlažno zemljište oko zida sada se suši, puštajući kiseonik u pukotine. Ovo predstavlja opasnost za (buduće) nalaze i sam zid, prenosi punkufer.hr.

Svet

Tekst Rezolucije o Srebrenici: Šta se proglašava, a šta se osuđuje

Objavljeno

-

Ministar spoljnih poslova Severne Makedonije Bujar Osmani saopštio je u Skoplju da je ta zemlja jedan od kosponzora rezolucije UN kojom se poziva da se 11. jul proglasi za Međunarodni dan sećanja na žrtve genocida u Srebrnici 1995. i pozvao zemlje članice UN, a posebno Srbiju da je podrže.

Osmani je na konferenciji za novinare u Skoplju pročitao tekst rezolucije koju je, kako je saopštilo Ministarstvo spoljnih poslova u Skoplju, do sada podržalo više od 17 zemalja, među kojima su Slovenija, Italija, Lihtenštajn, Irska, Finska, Holandija, Albanija, Turska, Jordan, Malezija, Čile, Novi Zeland i druge.

Rezolucija pod nazivom „Međunarodni dan refleksije (razmišljanja) i sećanja na genocid u Srebrenici 1995. godine“ treba da bude predstavljena Generalnoj skupštini UN 17. aprila, a o njoj će se glasati 2. maja.

Tekst rezolucije glasi:

Odlučuje se da se 11. jul proglasi za Međunarodni dan refleksije i sećanja na genocid počinjen u Srebrenici 1995. godine i da se svake godine obeležava.

Bez rezerve se osuđuje svako poricanje genocida i pozivaju sve članice UN da čuvaju utvrđene činjenice, uključujući i kroz svoje obrazovne sisteme, razvijajući posebne programe za negovanje sećanja, kako bi se sprečio revizionizam i ponavljanje genocida u budućnosti.

Bezrezervno se osuđuju svi akti glorifikovanja osuđenih za ratne zločine, zločine protiv čovečnosti i genocid, uključujući i odgovornih za genocid u Srebrenici.

Naglašava se važnost završetka procesa pronalaženja i identifikacije preostalih žrtava genocida u Srebrenici i dostojanstvene sahrane i poziva na nastavak procesuiranja počinilaca genocida u Srebrenici.

Pozivaju se sve zemlje da u potpunosti ispunjavaju obaveze u skladu sa Konvencijom UN o sprečavanju i kažnjavanju zločina genocida u skladu sa međunarodnim običajnim pravom o sprečavanju i kažnjavanju genocida, imajući u vidu relevantne odluke Međunarodnog suda pravde.

Poziva se generalni sekretar UN da uspostavi informativni program UN „Genocid u Srebrenici i UN“ započinanjem aktivnosti u sklopu priprema za obeležavanje 30. godišnjice, 2025, i dalje zahteva od generalnog sekretara da skrene pažnju na rezoluciju svim državama članicama UN, organizacijama iz sistema UN i organizacijama civilnog društva.

Pozivaju se sve države članice UN , organizacije sistema Ujedinjenih nacija, druge međunarodne i regionalne organizacije i civilno društvo, uključujući nevladine organizacije, akademske institucije i druge zainteresovane strane da obeležavaju Međunarodni dan, uključujući komemoracije i aktivnosti, posebne memorijale i odavanje počasti žrtvama genocida u Srebrenici 1995. godine, kao i odgovarajuće edukacije i aktivnosti podizanja javne svesti.

(Beta)

pročitaj više

Svet

Svetska banka: Raste jaz između bogatih i siromašnih zemalja

Objavljeno

-

U više od polovine od 75 najsiromašnijih zemalja sveta, uprkos njihovom važnom potencijalu u sirovinama i aktivnoj mladoj populaciji, BDP po stanovniku 2023/2024. godine raste sporije nego u bogatim zemljama što povećava nejednakost – saopštila je Svetska banka.

Za trećinu tih zemalja, BDP po stanovniku je sada niži nego pre pandemije kovida-19, piše u izveštaju koji je Svetska banka objavila danas o zemljama koje bi mogle da imaju koristi od poklona ili zajmova Međunarodne razvojne asocijacije (IDA) – ogranka Svetske banke, pod povoljnim uslovima.

„Dobrobit tih zemalja je neophodna za dugoročni prosperitet sveta. Tri današnje ekonomske sile – Kina, Indija i Južna Koreja bile su zemlje koje su profitirale od zajmova IDA“ – podsetio je glavni ekonomista Svetske banke Indermit Gil u saopštenju.

On je rekao da su sve tri zemlje prosperirale, učinile su da nestane ekstremno siromaštvo i poboljšale su slove života.

Zemlje koje finansira IDA danas imaju uz međunarodnu pomoć potencijal da učine isto, dodao je on.

U nekim zemljama situacija je još kritičnija sa stepenom ekstremnog siromaštva osam puta većeg od svetskog proseka. Gotovo 25 odsto stanovništva u tim zemljama živi sa manje od 2,15 dolara na dan, a 90 odsto ljudi suočenih sa glađu ili neuhranjenošću u svetu, koncentrisano je u tim zemljama koje se uglavnom nalaze u podsaharskoj Africi, kao i u istočnoj ili južnoj Aziji.

U izveštaju se predlaže da se pojača doprinos međunarodnih finansijskih institucija da im pomogne i saradnja u vezi s glavnim svetskim pitanjima kao što su klimatsko zagrevanje koje posebno pogađa te zemlje, kao i znatno povećanje finansijske podrške.

Pomoć zemljama u razvoju, posebno onim koji su trenutno u dužničkoj krizi ili rizikuju da zapadnu u nju, biće ove nedelje u Vašingtonu među glavnim temama godišnjih sastanaka Međunarodnog monetarnog fonda i Svetske banke.

Beta

pročitaj više

Svet

Vojska SAD presrela 80 dronova i šest raketa lansiranih iz Irana i Jemena na Izrael

Objavljeno

-

Američke snage uz podršku razarača Evropske komande SAD uništile su više od 80 dronova i najmanje šest balističkih projektila usmerenih na Izrael iz Irana i Jemena u noći između subote i nedelje, saopštila je Centralna komanda SAD (CENTCOM).

CENTCOM je u objavi na mreži X ponovio podršku Izraelu u odbrani od „opasnih akcija Irana“.

„Nastavićemo da radimo sa svim našim regionalnim partnerima na povećanju regionalne bezbednosti“, saopštila je američka vojska.

Osamdeset bespilotnih letelica čini skoro polovinu od 170 dronova za koje Izraelske odbrambene snage tvrde da ih je Iran ispalio na Izrael.

pročitaj više

Svet

Kompanija Tesla otpustiće više od 10 odsto svoje globalne radne snage

Objavljeno

-

Američki proizvođač električnih vozila (EV) Tesla otpustiće više od 10 odsto svoje globalne radne snage, navedeno je u internom dopisu kompanije u koji je Rojters imao uvid.

„Dok pripremamo kompaniju za našu sledeću fazu rasta, izuzetno je važno da sagledamo svaki aspekt kompanije radi smanjenja troškova i povećanja produktivnosti“, naveo je u dopisu izvršni direktor Tesle Ilon Mask.

On je istakao da je Tesla nakon analize troškova donela „tešku odluku“ da smanji broj svojih radnika na celom svetu za više od 10 odsto.

pročitaj više

Svet

Les: Pitanje Srebrenice koriste kao pritisak na Srbe, može imati suprotan efekat

Objavljeno

-

Vodeći istraživač u Centru za geopolitiku Univerziteta u Kembridžu Timoti Les ocenio je da nastojanja da se bosanski Srbi definišu kao genocidni narod u ovom trenutku dolaze kao odgovor na njihovo protivljenje zakonu o državnoj imovini i raznim drugim izazovima cilju Zapada o centralizaciji bosanske države.

„Može se raspravljati o ispravnim i pogrešnim stvarima takve politike, ali krajnja mera da li je dobra zavisi od toga da li je efikasna. Ono što znamo jeste da poslednji put kada je to pokušano 2015. godine, taj pokušaj je propao kada je Rusija stavila veto na nacrt rezolucije Britanaca. Ovoga puta zapadne vlade pokušavaju da zaobiđu ruski (i kineski) veto podnošenjem rezolucije Generalnoj skupštini UN. Ostaje da se vidi da li imaju brojke, s obzirom na sve veće protivljenje globalnog juga“, rekao je Les za Tanjug na pitanje kako vidi nametanje rezolucije o Srebrenici u Ujedinjenim nacijama.

On je ocenio i da je „pitanje Srebrenice dugo korišćeno kao političko oružje kako bi se opravdala nastojanja da se bosanski Srbi potisnu u sadašnjosti tako što će se delegitimizovati njihova težnja za nezavisnošću, na osnovu zločina koji su tamo počinjeni pre 30 godina“.

pročitaj više

U TRENDU