ostanimo u kontaktu

Srbija

Životno osiguranje ili privatna penzija: Kako izabrati u šta ulagati

Objavljeno

-

Da li uložiti u privatnu penziju ili u životno osiguranje – dilema je onih koji žele mesečni deo prihoda da izdvoje u nameri da osiguraju sebi određeni prihod u starijem dobu. Većina upućenih će reći da je najbolje imati i polisu životnog osiguranja i štednju kroz privatnu penziju, ali šta se dešava kada nam je na raspolaganju mesečni iznos od najviše 50 evra?

„Sa pedesetak evra mesečno možemo da pokrijemo i jedno i drugo, s tim što u dobrovoljne penzijske fondove ne moramo da uplaćujemo svakog meseca, pa ako nekad i nemamo za oba, neće nam propasti novac“, objašnjava Lela Saković, osnivač i glavna urednica portala Sveoosiguranju.rs.

Ona za portal N1 kaže da ne može da savetuje da li je bolje uložiti u privatnu penziju ili životno osiguranje.

„Jer, svako bira ono što se njemu učini boljim, ali evo nekih razlika: životno osiguranje ugovaramo na pet do 25 godina i imamo unapred definisanu sumu koju dobijamo na kraju (mi ili naši naslednici). A, dobrovoljnu penziju, možemo da da koristimo kad napunimo 58 godina života“, kaže Saković.

Naša sagovornica objašnjava da sa polisom životnog osiguranja ugovaramo osiguranu sumu, koja se uvećava za pripisanu dobit koja se ostvari tokom perioda na koji je polisa ugovorena.

„Kad se učlanimo u dobrovoljni penzijski fond, na sajtu društva za upravljanje možemo uz pomoć kalkulatora da izračunamo kolika bi nam bila okvirna penzija kad počnemo da je primamo: reč je o okvirnom iznosu jer ne možemo sa sigurnošću da tvrdimo da će društvo koje upravlja našim penzionim fondom svake godine da ostvaruje prinos koji smo pretpostavili“, ukazuje ona.

Saković dodaje da, kod članstva u dobrovoljnom penzijskom fondu, kupujemo investicione jedinice prema vrednosti koju one imaju na taj dan.

„Tako svakodnevno možemo da pratimo da li vrednost naših investicionih jedinica raste ili opada i po tome možemo da odlučimo da li ćemo svoj novac nastaviti da držimo u tom fondu ili ćemo da promenimo – možemo da premestimo novac u drugi fond ako vidimo da drugi ostvaruje veći prinos, ali ne treba se zaletati jer prinos nije nigde zagarantovan“, upozorava naša sagovornica.

Razlike postoje i kod oporezivanja onoga što „zaradimo“, odnosno uštedimo po isteku roka.

„Kod životnog osiguranja, po isteku perioda osiguranja plaćamo porez na kapitalnu dobit, a kod dobrovoljnih penzijskih fondova toga nema. Međutim, to ne mora da znači da je drugo isplativije od prvog, jer krajnja suma zavisi od više faktora.

Poenta i jednog i drugog nije da zaradimo, već da materijalno obezbedimo porodicu ako se nama nešto desi (oba se nasleđuju), ili da sebi obezbedimo dodatni prihod u starosti“, zaključuje Lela Saković.

Gde se osigurati

Od ukupno 16 osiguravajućih društava u Srbiji, njih 10 se bave životnim osiguranjem.

Prema rang listi koju je objavila Narodna banka Srbije, prvih pet društava prema kriterijumu prikupljene premije životnih osiguranja su: Đenerali osiguranje, Viner Štediše, Dunav, Grave i DDOR.

U strukturi aktive društava za (re)osiguranje, sa stanjem na dan 30. septembra 2023. godine, najveći deo odnosio se na dužničke hartije od vrednosti, i to dužničke hartije od vrednosti raspoložive za prodaju (35,8%) i hartije sa fiksnim prinosom (14,6%), potom gotovina i kratkoročni depoziti (11,8%), potraživanja (9,8%), nekretnine, postrojenja i oprema (7,4%) i ostalo, pokazuje poslednji dostupan izveštaj Sektora za nadzor nad obavljanjem delatnosti osiguranja NBS, za treći kvartal 2023.

Spisak svih osiguravajućih društava u Srbiji nalazi na na linku OVDE.

Gde uplatiti privatnu penziju

U Srbiji posluje ukupno sedam dobrovoljnih penzijskih fondova, u kojima, prema poslednjim podacima NBS, za starost štedi ukupno 220.714 građana.

Fondovi su: Đenerali bejzik, Rajfajzen future, DDOR garant ekvilibrio, Dunav, Đenerali Indeks, DDOR garant štednja, Rajfajzen euro future.

Prosečan iznos na računu člana privatnog penzijskog fonda u Srbiji je 271.700 dinara.

„Učešće korisnika usluga penzijskih fondova u ukupnom broju zaposlenih iznosi 9,6 odsto“, stoji u izveštaju NBS za poslednji kvartal 2023, što znači da, otprilike, svaki deseti zaposleni štedi na starost kroz uplatu dobrovoljnih doprinosa za privatnu penziju.

Neto imovina svih dobrovoljnih penzijskih fondova na kraju 2023. godine iznosila je 53,8 milijardi dinara, što predstavlja rast od 11,5 odsto u odnosu na kraj 2022. godine, objavila je NBS.

Struktura ulaganja imovine fondova je na kraju prošle godine bila slična kao u prethodnom periodu.

„Najveći udeo imale su državne obveznice, koje su činile 70,1 odsto ukupne imovine. Sredstva na kastodi računima i oročeni depoziti kod banaka činili su 17,8 odsto, ulaganje u akcije 10,8 odsto, ulaganja u investicione jedinice otvorenih investicionih fondova 0,9 odsto i potraživanja 0,4 odsto imovine fondova“, navodi NBS.

Prosečna ročnost sredstava uloženih u državne dužničke instrumente (obveznice) je 5,5 godina.

Indeks FONDex, koji predstavlja kretanje vrednosti investicionih jedinica svih dobrovoljnih penzijskih fondova na tržištu, na kraju četvrtog tromesečja 2023. godine dostigao je vrednost od 3.311,07 (na dan kada je prvi dobrovoljni penzijski fond počeo s radom, 15. novembra 2006. godine, početna vrednost ovog indeksa iznosila je 1.000).

Godišnji prinos ovog indeksa za poslednju godinu (prema izveštaju NBS za treći kvartal 2023) iznosi 8,1 odsto.

Detalje o tome u koju imovinu ulaže koji dobrovoljni penzijski fond u Srbiji pročitajte u izveštaju NBS.

(N1)

pročitaj više
Kliknite da bi ste komentarisali

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Srbija

Aktiviran žuti meteoalarm u celoj Srbiji: Kada nam stižu pljuskovi

Objavljeno

-

U danu pred nama toplo, sparno, ali i nestabilno, sledi smena sunca, oblaka i pljuskova. Na teritoriji cele Srbije je aktiviran žuti meteoalarm.

Ciklon sa zapada se polako premešta ka istoku i oblaci postepeno prekrivaju Balkan. Kiša se najpre očekuje u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini, a zatim i u Srbiji. Ostajemo i dalje pod uticajem tople vazdušne mase, temeratura u većini gradova preko 25 stepeni.

U utorak u provom delu dana suvo, smena sunca i oblaka. Posle podne će sa zapada početi da naviru kišonosni oblaci. Kišu očkujemo najpre na zapadu, a kako dan bude odmicao i u ostalim krajevima. Kiša neće biti ujednačena, negde će biti obilnijih padavina, dok recimo na krajnjem jugu može ostati suvo bez kiše. Duvaće umeren zapadni vetar. Maksimalna temperautura od 23 do 27 stepeni.

Od srede do kraja nedelje svežije, temperatura ispod 25 stepeni, ponegde i ispod 20.

U sredu i četvrtak će biti vrlo nestabilno, očkejemo česte pljuskove praćene grmljavinom, a biće uslova i za grad i veću količinu padavina tokom pljuskova. Za sutra je pored žutog meteoalarma, u pojedinim krajevima aktiviran i narandžati meteoalarm. U petak i za vikend delimično razvedravanje.

(N1)

pročitaj više

Srbija

Prijave za Program UNDP za podršku zaštiti vazduha do 31. maja

Objavljeno

-

Opštine i gradovi koji imaju planove kvaliteta vazduha, kratkoročne akcione planove ili su uključili mere zaštite vazduha u svoja strateška dokumenta, mogu se do 31. maja prijaviti na drugi javni poziv za podršku sprovođenju konkretnih mera zaštite vazduha u jedinicama lokalne samouprave koji je objavio Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP), objavilo je Ministarstvo zaštite životne sredine.

Program je objavljen u okviru projekta “EU za Zelenu agendu u Srbiji“, a jedinice lokalne samouprave koje su planskim dokumentima definisale mere unapređenja kvaliteta vazduha mogu da konkurišu za sufinansiranje jedne odabrane mere u visini do najviše 70 odsto ukupne vrednosti njene primene.

Sprovođenje mera koje se prijavljuju na ovaj poziv treba da doprinese i realizaciji nacionalnog Programa zaštite vazduha za period 2022-2030, koji je Srbija usvojila u decembru 2022. godine.

pročitaj više

Srbija

Šta je u Srbiji poskupelo, a šta pojeftinilo od 1. maja?

Objavljeno

-

Zbog novog obračuna akciza potrošači u Srbiji će se suočiti, ili se pak stvaraju uslovi da se suoče, sa većim cenama goriva, kafe, cigareta i alkohola, a sa druge strane, iako su smanjene cene struje i gasa za privredu, ne mogu da računaju na pojeftinjenje široke palete proizvoda jer preduzetnici tvrde da za to ne postoje uslovi, prenosi Danas.

Kakva takva uteha za građane naše zemlje, čija su primanja inače među najnižima u Evropi, je bar to što su zbog uskršnjih praznika snižene cene kokošijih jaja, piše Danas.

U Srbiji se od 1. maja obračunavaju novi iznosi akciza na gorivo, kafu, cigarete i alkohol, usklađeni sa prošlogodišnjom inflacijom od 7,6 odsto. Akciza sa PDV-om na gorivo je veća za 4,5 do 5,7 dinara.

Akciza na alkoholna pića pak iznosi 26,8 i 30,72 dinara po litri, za kafu od 108,06 dinara do 405,24 dinara po kilogramu, a za tečnosti za punjenje elektronskih cigareta 10,4 dinara po mililitru.

Cigarete su ponovo poskupele, a u Službenom glasniku su objavljene nove cene koje će važiti od 7. maja.

Dilema da li će poskupeti duvan i duvanski proizvodi realno nije ni postojala, već je samo bilo upitno koliko će to poskupljenje iznositi.

Kako je nedavno preneo RTS, sa prosečnom cenom od oko tri evra po paklici, cigarete u Srbiji su i dalje najjeftinije, iako je učešće akciza u ceni 61 odsto, a sa PDV-om, čak 77 procenata.

Dosadašnja praksa je bila da proizvođači uglavnom podižu cene za 10 dinara po paklici cigareta, što je, čini se, i ovoga puta slučaj.

Cilj izmena akciza na cigarete je usklađivanje sa standardima Evropske unije, po kojima bi do 2025. država trebalo da prihoduje najmanje 90 evra na 1.000 komada cigareta, što je 1,8 evra po paklici, tako da će nakon poskupljenja u narednoj godini biti iste cene kao u državama EU.

U oktobru prošle godine Vlada Srbije je povećala akcize na cigarete za osam odsto, što je uticalo da proizvođači podignu cene za 10 dinara, a u 2023. cene cigareta su podizane tri puta.

Sa druge strane, odlukom nadležnih od 1. maja su pojeftinile cene električne energije za privredu u iznosu od 25 i gasa za 15 odsto.

Iako je ekonomska logika veoma jednostavna, a to je da kada raste cena energenata rastu i cene svih drugih proizvoda i usluga dok kad je taj proces obrnut i sve druge cene padaju, privreda u Srbiji je gotovo nikada ne sledi, već pod raznim izgovorima odbija da snizi svoje cene.

Po svemu sudeći, tako će biti i ovog puta jer već sada preduzetnici iznose različite razloge zbog čega je, kako tvrde, nemoguće da njihovi proizvodi i usluge pojeftine.

Tako se, između ostalog, navodi da je stopa inflacije još uvek veoma visoka, da je struja u okruženju za privredu i dalje jeftinija nego kod nas kao i da se u međuvremenu povećala minimalna zarada koja, bar u teoriji, utiče i na povećanje svih drugih ličnih dohodaka.

Potrošačka udruženja pak ističu da su preduzetnici po tom pitanju cinični, odnosno da imaju dvostruke aršine kojima se rukovode u svom poslovanju.

Ipak, pojedini proizvodi su pojeftinili kao što je primera radi, slučaj sa kokošijim jajima.

Naime, zbog hiperprodukcije uoči uskršnjih praznika koji su se spojili sa prvomajskim te je značajan broj građana otišao na odmor, par meseci unazad već beleži se kontinuirani pad cena te namirnice. Cene jaja pak nisu iste, već variraju od mesta i objekta gde se kupuju.

(Danas)

pročitaj više

Srbija

Povratak sa praznika: Očekuje se pojačan saobraćaj

Objavljeno

-

N1

Vozače u Srbiji danas očekuje pojačan saobraćaj u toku dana zbog povratka sa praznika.

Očekuje se i veći broj vozila na graničnim prelazima gde će tokom dana stanje i vreme zadržavanja biti promenljivo sa mogućim zadržavanjima, saopštio je jutros Auto-moto savez Srbije.

Na naplatnim stanicama nema zadržavanja.

Nema zadržavanja ni na putničkim, ni na teretnim terminalima graničnih prelaza.

(Beta)

pročitaj više

Srbija

Vujović: Čini se sve da se požar na deponiji Duboko što pre lokalizuje i ugasi

Objavljeno

-

Potpredsednica Vlade Srbije i ministarka zaštite životne sredine Irena Vujović obišla je deponiju „Duboko“ u Užicu, gde pripadnici štaba za vanredne situacije uz pomoć vatrogasaca čine sve kako bi se lokalizovao i ugasio požar, zbog koga je Užice proglasilo vanrednu situaciju na tom delu teritorije, saopštilo je resorno ministarstvo. 

Ona je lokaciju obišla sinoć zajedno sa načelnikom Sektora za vanredne situacije MUP-a Lukom Čaušićem i gradonačelnicom Užica Jelenom Raković Radivojević, nakon čega je prisustvovala sednici štaba za vanredne situacije da bi se utvrdili naredni koraci. 

„Trudimo se da svi budemo maksimalno angažovani kako bi se požar što pre lokalizovao. Ovakve scene i situacije moraju da postanu prošlost u Srbiji. Vlada Srbije intenzivno radi na tome da što pre modernizujemo regionalne i reciklažne centre širom Srbije. ‘Duboko’ je svakako prioritet, ali je i najkompleksniji projekat koji zahteva obimne radove, posebno imajući u vidu da će se, dok se radovi izvode, i dalje odlagati otpad na ovoj lokaciji“, rekla je ministarka.

pročitaj više

U TRENDU