Od 53 lokacije u zemlji gde postoji državni monitoring, na 17 je za prva četiri meseca već prekoračen dozvoljen broj dana sa prekomernim zagađenjem vazduha za celu godinu. U Srbiji i dalje nisu svi gradovi pokriveni automatskim monitoringom kvaliteta vazduha.

Leskovac je jedan od gradova koji još nemaju državni monitoring kvaliteta vazduha. Očekuje se da Agencija za zaštitu životne sredine ove godine postavi mernu stanicu u naselju Dubočica.

Petar Đurović iz Udruženja građana „Tim 42“ kaže da će im to omogućiti da sledeće godine prate merenje kvaliteta vazduha, što znači da će, nažalost, tek 2026. godine imati uvid u detalje kvaliteta vazduha u Leskovcu.

„Međutim, ono što su nam građanska merenja i građanski merači pokazali od početka ove godine, jeste da je već u prva četiri meseca prekoračen broj dana koji zakon predviđa, odnosno 35 dana je zakonom dozvoljeno da budu prekoračene te vrednosti čestica PM-10“, navodi Đurović.

Popovac već ima 68 dana sa prekoračenjem graničnih dnevnih vrednosti PM-10 od 50 mikrograma po kubnom metru.

Slede Novi Pazar, Valjevo, Leštane, Užice, Kosjerić, Šabac, Mladenovac, Obrenovac, Novi Beograd, Zemun, Borča, Smederevo, Kraljevo, Niš, Veliki Crljeni. Slični podaci su i u gradovima u regionu.

Dejan Lekić iz Nacionalne ekološke asocijacije ističe da su Novi Pazar, Sarajevo i Zenica gradovi sa najvećim koncentracijama PM-2,5 čestica na Balkanu, samim tim i u Evropskoj uniji.

„Sa brojem dana sa prekoračenjem, tu se pojavljuje i Popovac, gde je u blizini cementara, tu imamo i razlog. Takođe, Novi Pazar, pojavljuje se Kičevo u Makedoniji. Dakle, sva ta mesta su daleko, za red veličine, iznad koncentracija i iznad broja dana sa prekoračenjem, nego bilo koja zemlja EU“, upozorava Lekić.

RTS

Da li uložiti u privatnu penziju ili u životno osiguranje – dilema je onih koji žele mesečni deo prihoda da izdvoje u nameri da osiguraju sebi određeni prihod u starijem dobu. Većina upućenih će reći da je najbolje imati i polisu životnog osiguranja i štednju kroz privatnu penziju, ali šta se dešava kada nam je na raspolaganju mesečni iznos od najviše 50 evra?

„Sa pedesetak evra mesečno možemo da pokrijemo i jedno i drugo, s tim što u dobrovoljne penzijske fondove ne moramo da uplaćujemo svakog meseca, pa ako nekad i nemamo za oba, neće nam propasti novac“, objašnjava Lela Saković, osnivač i glavna urednica portala Sveoosiguranju.rs.

Ona za portal N1 kaže da ne može da savetuje da li je bolje uložiti u privatnu penziju ili životno osiguranje.

„Jer, svako bira ono što se njemu učini boljim, ali evo nekih razlika: životno osiguranje ugovaramo na pet do 25 godina i imamo unapred definisanu sumu koju dobijamo na kraju (mi ili naši naslednici). A, dobrovoljnu penziju, možemo da da koristimo kad napunimo 58 godina života“, kaže Saković.

Naša sagovornica objašnjava da sa polisom životnog osiguranja ugovaramo osiguranu sumu, koja se uvećava za pripisanu dobit koja se ostvari tokom perioda na koji je polisa ugovorena.

„Kad se učlanimo u dobrovoljni penzijski fond, na sajtu društva za upravljanje možemo uz pomoć kalkulatora da izračunamo kolika bi nam bila okvirna penzija kad počnemo da je primamo: reč je o okvirnom iznosu jer ne možemo sa sigurnošću da tvrdimo da će društvo koje upravlja našim penzionim fondom svake godine da ostvaruje prinos koji smo pretpostavili“, ukazuje ona.

Saković dodaje da, kod članstva u dobrovoljnom penzijskom fondu, kupujemo investicione jedinice prema vrednosti koju one imaju na taj dan.

„Tako svakodnevno možemo da pratimo da li vrednost naših investicionih jedinica raste ili opada i po tome možemo da odlučimo da li ćemo svoj novac nastaviti da držimo u tom fondu ili ćemo da promenimo – možemo da premestimo novac u drugi fond ako vidimo da drugi ostvaruje veći prinos, ali ne treba se zaletati jer prinos nije nigde zagarantovan“, upozorava naša sagovornica.

Razlike postoje i kod oporezivanja onoga što „zaradimo“, odnosno uštedimo po isteku roka.

„Kod životnog osiguranja, po isteku perioda osiguranja plaćamo porez na kapitalnu dobit, a kod dobrovoljnih penzijskih fondova toga nema. Međutim, to ne mora da znači da je drugo isplativije od prvog, jer krajnja suma zavisi od više faktora.

Poenta i jednog i drugog nije da zaradimo, već da materijalno obezbedimo porodicu ako se nama nešto desi (oba se nasleđuju), ili da sebi obezbedimo dodatni prihod u starosti“, zaključuje Lela Saković.

Gde se osigurati

Od ukupno 16 osiguravajućih društava u Srbiji, njih 10 se bave životnim osiguranjem.

Prema rang listi koju je objavila Narodna banka Srbije, prvih pet društava prema kriterijumu prikupljene premije životnih osiguranja su: Đenerali osiguranje, Viner Štediše, Dunav, Grave i DDOR.

U strukturi aktive društava za (re)osiguranje, sa stanjem na dan 30. septembra 2023. godine, najveći deo odnosio se na dužničke hartije od vrednosti, i to dužničke hartije od vrednosti raspoložive za prodaju (35,8%) i hartije sa fiksnim prinosom (14,6%), potom gotovina i kratkoročni depoziti (11,8%), potraživanja (9,8%), nekretnine, postrojenja i oprema (7,4%) i ostalo, pokazuje poslednji dostupan izveštaj Sektora za nadzor nad obavljanjem delatnosti osiguranja NBS, za treći kvartal 2023.

Spisak svih osiguravajućih društava u Srbiji nalazi na na linku OVDE.

Gde uplatiti privatnu penziju

U Srbiji posluje ukupno sedam dobrovoljnih penzijskih fondova, u kojima, prema poslednjim podacima NBS, za starost štedi ukupno 220.714 građana.

Fondovi su: Đenerali bejzik, Rajfajzen future, DDOR garant ekvilibrio, Dunav, Đenerali Indeks, DDOR garant štednja, Rajfajzen euro future.

Prosečan iznos na računu člana privatnog penzijskog fonda u Srbiji je 271.700 dinara.

„Učešće korisnika usluga penzijskih fondova u ukupnom broju zaposlenih iznosi 9,6 odsto“, stoji u izveštaju NBS za poslednji kvartal 2023, što znači da, otprilike, svaki deseti zaposleni štedi na starost kroz uplatu dobrovoljnih doprinosa za privatnu penziju.

Neto imovina svih dobrovoljnih penzijskih fondova na kraju 2023. godine iznosila je 53,8 milijardi dinara, što predstavlja rast od 11,5 odsto u odnosu na kraj 2022. godine, objavila je NBS.

Struktura ulaganja imovine fondova je na kraju prošle godine bila slična kao u prethodnom periodu.

„Najveći udeo imale su državne obveznice, koje su činile 70,1 odsto ukupne imovine. Sredstva na kastodi računima i oročeni depoziti kod banaka činili su 17,8 odsto, ulaganje u akcije 10,8 odsto, ulaganja u investicione jedinice otvorenih investicionih fondova 0,9 odsto i potraživanja 0,4 odsto imovine fondova“, navodi NBS.

Prosečna ročnost sredstava uloženih u državne dužničke instrumente (obveznice) je 5,5 godina.

Indeks FONDex, koji predstavlja kretanje vrednosti investicionih jedinica svih dobrovoljnih penzijskih fondova na tržištu, na kraju četvrtog tromesečja 2023. godine dostigao je vrednost od 3.311,07 (na dan kada je prvi dobrovoljni penzijski fond počeo s radom, 15. novembra 2006. godine, početna vrednost ovog indeksa iznosila je 1.000).

Godišnji prinos ovog indeksa za poslednju godinu (prema izveštaju NBS za treći kvartal 2023) iznosi 8,1 odsto.

Detalje o tome u koju imovinu ulaže koji dobrovoljni penzijski fond u Srbiji pročitajte u izveštaju NBS.

(N1)

Na 41. Balkanskoj matematičkoj olimpijadi u bugarskom gradu Varni svih šest članova tima Srbije osvojili su po bronzanu medalju, saopštilo je večeras Društvo matematičara Srbije.

Ekipa Srbije za je jedno od najznačajnijih srednjoškolskih matematičkih takmičenja odabrana je na osnovu niza takmičenja u organizaciji Društva matematičara Srbije i Ministarstva prosvete, a činili su je Novak Despotović, Stevan Radivojević, Gvozden Lapčević, Vladimir Branković i Stefan Šebez, učenici Matematičke gimnazije u Beogradu, kao i Strahinja Svrzić, učenik Gimnazije „Svetozar Marković“ u Nišu.

Na takmičenju su učestvovala 132 takmičara iz 22 zemlje – 10 balkanskih i 12 gostujućih reprezentacija.

Rukovodioci ekipe Srbije bili su Miljan Knežević sa Matematičkog fakulteta Univerziteta u Beogradu i Miloš Milosavljević iz Gimnazije „Svetozar Marković“ u Nišu, navodi u saopštenju DMS.

(Beta)

Tržište rada pretprelo je usled tehnoloških promena, pandemije, ekonomskih i demografskih kriza značajne promene. Zarada i dalje prednjači kao glavni motiv zaposlenih u odabiru radnog mesta, ali više nije presudni.

Forbes Srbija razgovarao je sa dvojicom zaposlenih, jednim na početku i drugim na kraju radnog veka, šezdesetčetvorogodišnjim Zvezdanom Damjanovićem, građevinskim inženjerom i Aleksandrom Brdarevićem, kontrolorom na tehničkom pregledu automobila koji ima 23 godine.

Koliko se njihov odnos prema radu razlikuje? Kako gledaju na kolegijalnost i solidarnost među kolegama? Razmišljaju li o danu kada bi radnike mogli da ih zamene roboti? Kako gledaju na budućnost rada i kakve promene očekuju?

Kako doživljavate posao i današnje zaposlene? Kakav je odnos radnika prema obavezama i odgovornosti na poslu?

Zvezdan: Svaki posao radio sam maksimalno stručno, odgovorno i potpuno posvećeno. Trudio sam se da svaki zadatak obavim stručno. Samo takav rad donosi rezultat. Jeste se svet rada promenio, napredovala je tehnologija, pojavila su se sredstva koja značajno ubrzavaju procese, pristup informacijama je brži, ali moj odnos prema poslu je isti. I dok god budem zdravstveno sposoban neću prestajati da radim, jer još uvek imam dosta energije.

Aleksandar: Moj radni dan traje osam sati i dok sam na poslu, maksimalno sam mu posvećen. Što je moj poslodavac uspešniji i što više imamo klijenata, to je i meni bolje, pa sam motivisan da radim odgovorno i da ne zabušavam, ali u okviru radnog vremena. Kada se tih osam sati završi, bavim se svojim privatnim životom. Trudim se da te segmente striktno razdvojim.

Šta je danas zaposlenom važno pri odabiru posla? Da li je to i dalje samo zarada ili i radno okruženje, poslodavac, atmosfera na poslu?

Zvezdan: Svako od nas kada bira posao, trudi se koliko je god moguće da uskladi zaradu, vrstu posla, atmosferu i okruženje. Trudio sam se, i danas to radim, da pozitivno utičem na atmosferu na poslu, odnosno na odnos sa kolegama, jer uvek je svima prijatnije kada je atmosfera dobra. Izazov je sve ove ciljeve uskladiti, nisam siguran da je to uvek moguće, ali treba pokušati. Nekada je, činjenica je, bilo više druženja među kolegama, u mom slučaju na gradilištima, danas je toga mnogo manje. Ovo nije kritika na račun mlađih kolega, i mi smo kada smo bili mladi, želeli sve i odmah. To je prirodno, smiriće se kako budu stariji i iskusniji.

Aleksandar: Zarada je ubedljivo najvažniji motiv, svi mi radimo kako bismo zaradili novac koji nam je neophodan za život. Odnos sa kolegama je svakako važan, prijatnije je i lepše raditi ukoliko je atmosfera u kolektivu dobra, ali kada se to ne dešava i kada ne mogu sa nekim da pronađem zajednički jezik, distanciraću se i raditi svoj posao.

Kako gledate na promenu posla? Šta su motivi za promenu radnog mesta?

Zvezdan: Posao sam menjao kada osetim zasićenje ili kada firme počnu finansijski da „štucaju“, odnosno ukoliko ujutru kada ustanem osetim da nemam volju da idem na posao.

Aleksandar: Posao menjam ili kada dobijem neku finansijski bolju ponudu ili kada smatram da me poslodavac ne poštuje, u smislu ne ispunjava dogovore koje smo postigli. Moja generacija, u poređenju sa generacijom mojih roditelja je sklonija da češće menja posao, ukoliko stvari ne funkcionišu kako treba. Utisak mi je da su stariji ipak skloniji da ostaju na nekom radnom mestu, iako su nezadovoljni gotovo svim, i platom i odnosom poslodavca, uslovima rada, atmosferom na poslu.

Ima li danas solidarnosti i kolegijalnosti na poslu? Ima li svesti o važnosti stalnog radnog mesta i značaju doprinosa za penzijsko i zdravstveno osiguranje?

Zvezdan: I jedno i drugo je jako važno za zdravo okruženje na poslu, a u takvom okruženju svi postižu rezultate shodno svojim sposobnostima i odgovornosti. Kroz radni vek sam se svega nagledao, sebičluka, dodvoravanja šefu, podmetanja nogu, toga uvek ima i biće.

Za pet meseci odlazim u starosnu penziju, ali ne razmišljam da se penzionišem. S obzirom na visinu penzija nastaviću da radim. Veći deo radnog staža sam radio za minimalac dok sam ostatak plate primao na ruke. Nažalost, na te stvari nismo mogli da utičemo.

Aleksandar: Meni su solidarnost i kolegijalnost važni i verujem da su važni i većini zaposlenih. Podrazumeva se da u jednom kolektivu postoji elementarna kolegijalnost u smislu da odmenimo jedni druge, da se nađemo na usluzi neiskusnima, da se solidarišemo ukoliko je nekome od kolega potrebna neka pomoć…

Što se penzije i doprinosa tiče, meni je to bitno kod odabira posla. Uvek bih se pre odlučio za poslodavca koji celokupnu zaradu isplaćuje na račun nego za onoga koji nudi i nešto veću platu, ali polovinu daje na ruke. Ne razmišljaju, nažalost, danas svi tako. Imam poznanike koji se polakome za većom platom, ni o čemu drugom ne razmišljaju. Nemaju dana radnog staža i ne razmišljaju šta će biti kada budu stari, od čega će da žive kada odu u penziju. Moj stav je da od toga što ne uplaćuje doprinose, koristi ima samo poslodavac, svi mi drugi smo na gubitku.

Šta mislite o radu od kuće?

Zvezdan: To je odlična stvar za one poslove koji se mogu na taj način obavljati. Ali i taj rad zavisi od toga koliko možete da obezbedite sebi mir i da se koncentrišete. U mojoj struci to nije moguće. Jedno vreme sam radio u firmi gde nije bilo važno da se sedi već da se posao završi, a zatim čovek ima slobodu i za neke druge stvari.

Aleksandar: Imao sam ponude za posao od kuće, ali shvatio sam da to nije za mene. Nemam ništa protiv rada od kuće, ali nisam tip kojem bi to prijalo. Posle nekoliko dana provedenih kod kuće, moram da izađem. Ja lično volim da imam rutinu i obavezu. Siguran sam da bi me rad od kuće ulenjio, jer bih da mogu da biram da li da ustanem u 7h ili 9h, izabrao da ustanem u 9h. Ako odlaziš na posao, nemaš taj izbor i meni to odgovara. Ne mislim da je za posao normalno da se kolege koje godinama rade u istoj kompaniji ne poznaju, to dosta remeti radne odnose.

Kako gledate na budućnost rada? Plašite li se robota? Očekujete li da će radnicima biti bolje ili gore?

Zvezdan: Dosta poslova će biti automatizovano, radnici će obavljati samo one poslove koji se ne mogu automatizovati. Veštačka inteligencija me ne plaši jer ceo ljudski vek tehnologija je napredovala. Poslednjih 70 godina imamo nagli razvoj tehnologije u svim oblastima. Kada je pušten prvi film ljudi su mislili da ide voz na njih. Vremenom je film postao normalan. Svi pronalasci tokom istorije su bili strah da će preuzeti posao ljudi, pa se to nije desilo. Samo je pomoglo ljudima da savladuju sve teškoće u radu. Sada smo došli na visoki nivo razvoja tehnologije koja samo omogućava da se gomila poslova završava brže. Ali sve novatorije na kraju neće moći bez ljudi. Tako da je normalno da su vremenom došli i roboti.

Aleksandar: Ne plašim se budućnosti, odnosno robotizacije. Uvek će biti poslova koje roboti neće moći da rade i u tom smislu niko ko je spreman da radi, da uči i da se prilagođava ne bi trebalo da strahuje. Pre tri decenije se verovalo da je 2020. godine automobili leteti, pa i dalje se voze po ulici, i dalje imamo veliki broj starih dizel motora.

ChatGPT kao radnik

Da si zaposleni, kako bi doživljavao rad i kako bi se odnosio prema poslu, odgovornosti i obavezama?

Kao priliku da značajno doprinesem, profesionalno napredujem i sarađujem sa drugima u pravcu zajedničkih ciljeva. Svojim obavezama pristupio bih predano, nastojeći da ih ispunim najbolje što mogu i prema standardima koji se od mene očekuju.

Šta bi ti bilo važno kod odabira posla, zarada, atmosfera, okruženje, poslodavac?

Nekoliko faktora bi mi bilo važno: plata i beneficije, atmosfera i kultura, ravnoteža između posla i privatnog života, mogućnosti za razvoj karijere, reputacija i vrednosti kompanije, kvalitet rukovođenja i upravljanja.

Koliko bi često menjao posao? Šta bi bili motivi za promenu posla?

To bi zavisilo od različitih faktora, uključujući lične ciljeve u karijeri, zadovoljstvo poslom, mogućnosti rasta i uslove na tržištu. Generalno, želeo bih da pronađem ravnotežu između boravka u kompaniji dovoljno dugo da bih dao značajan doprinos i stekao dragoceno iskustvo, a istovremeno bih bio otvoren za nove mogućnosti koje su bolje usklađene sa mojim ciljevima i težnjama koje se razvijaju.

Koliko bi ti bila važna solidarnost i kolegijalnost? Da li bi razmišljao penziji i značaju doprinosa za penzijsko i zdravstveno osiguranje?

Da sam zaposleni, solidarnost i kolegijalnost bi mi bili veoma važni. Solidarnost i kolegijalnost među saradnicima doprinose pozitivnom radnom okruženju, dok je pristup penzijama i zdravstvenim beneficijama od suštinskog značaja za dugoročnu finansijsku sigurnost i blagostanje. Oba faktora bi imala veliku težinu u mojim razmatranjima prilikom procene mogućnosti za posao. Što se tiče penzija i zdravstvenih beneficija, oni bi mi svakako bili važni faktori. Planiranje odlaska u penziju i obezbeđivanje pristupa zdravstvenoj zaštiti su suštinski aspekti ukupnog finansijskog i ličnog blagostanja.

Da si zaposleni, da li bi voleo da radiš od kuće?

Da sam zaposlen, rad od kuće bi bio opcija koju bih svakako razmotrio i cenio, u zavisnosti od prirode posla i mojih ličnih okolnosti. Mogućnost rada od kuće, bilo povremeno ili redovno, može pružiti dragocenu fleksibilnost i doprineti opštem zadovoljstvu poslom.

Kako vidiš budućnost rada? Da li očekuješ da će radnicima biti u budućnosti lošije ili bolje? Da li bi te da si zaposleni plašila veštačka inteligencija, roboti i vreme tehnoloških promena?

Budućnost posla će verovatno biti okarakterisana stalnim tehnološkim napretkom, promenom demografije, dinamikom radnog mesta koja se razvija i promenama društvenih očekivanja. Ključno će biti u tome kako društvo i kreatori politike odgovore na ove izazove, osiguravajući da se koristi od tehnološkog napretka ravnopravno dele i da radnici imaju podršku i resurse koji su im potrebni da se prilagode i napreduju na tržištu rada koji se menja.

Kao AI, ne doživljavam strah na način na koji ljudi doživljavaju, ali razumem zabrinutost koju neki ljudi mogu imati u vezi sa uticajem veštačke inteligencije, robota i tehnoloških promena na budućnost rada.

(Forbes Srbija)

Finale Lige Evrope 2028. igraće se na Nacionalnom stadionu u Beogradu, najavio je predsednik Srbije Aleksandar Vučić novinarima tokom obilaska početnih radova na izgradnji nacionalnog stadiona u Surčinu.

Prema njegovim rečima, u stadion će biti ugrađeno 20.000 tona čelika a sve, kako kaže, mora biti gotovo do kraja 2026. godine.

„Stadion je na 121 hektar, potrebno je da se pobode 2.400 šipova 20 metara u zemlju, da bi stadion bio stabilan. Imaće 52.000 gledalaca, čeka se odluka, ali mislim da smo dogovorili to sa Čeferinom i Lakovićem, hvala UEFA. Već 2028. se ovde igra finale Lige Evrope! Narodu ćemo dati da izabere ime. Ja sam mislio da se zove Srbija, daćemo narodu da glasa. Pametniji su ljudi“, rekao je Vučić.

Vučić kaže da će stadion biti „najlepši u Evropi“.

(Danas, Nova.rs)